уторак, 05. нов 2024, 19:35
Право на сутра-Расељени у Неготину
Многи Срби прогнани са Косова и Метохије 1999. године нису ни слутили да ће уточиште пронаћи у колективним центрима у Неготину.
Породица Арсић из Гњилана у једној соби живела је четрнаест година. У скученом простору тако су подизали и школовали децу и уједно бринули о старијим и болесним члановима породице, многи из Призрена, Пећи, Гњилана, Приштине и других места.
После колективног центра за расељене породице, које су остале у Неготину, али и за избеглице из Хрватске и социјално угрожена лица изграђена је зграда, каже Верица Црногорац из Повереништва за избеглице и расељена лица у том граду. Додаје да још неколико породица није збринуто и да плаћају кирију. Њихов мукотрпан живот и даље траје јер немају довољно средстава за живот. Имају минималне пензије и надокнаду од осам хиљада и петсто динара. Кажу, да од тога не могу да плате ни лекове а за живот се сналазе и трпе. Нису продали имовину која им је остала на Косову и Метохији, желе да се врате, али им је све што су имали уништено. Подршку за повратак и сигурност, кажу, немају.
У Неготину и околним селима попут Чубре, Карбулова, Брестовца, Видровца, Сиколе, од давнина живе Срби пореклом са Косова и Метохије. Старешина храма Свете Тројице у Неготину, протонамесник Марјан Керчуљ каже да су са Косовом и Метохијом нераскидиве везе, како некада тако и данас, и да ће тако увек и бити и поред тешкоћа које трају у том делу земље.
Ауторка емисије Светлана Вукмировић
Коментари