РТС Наука: Програмска шема - субота, 29. нов 2025
И без муке има науке, 12 еп. (R)
У ДВАНАЕСТОЈ ЕПИЗОДИ серије И без муке има науке, Раша и Дара објашњавају да је Југославија била једна од пет земаља у Европи које су производиле сопствене рачунаре. Први југословенски рачунар звао се ЦЕР-10. Конструкција рачунара је започета те 1956. у Институту Винча, а затим је рад настављен у Институту „Михаило Пупин“ и завршен 1960. године. Сазнаћемо шта су то симбиотске везе, који је нефункционалан орган у људском телу, како су разне културе имале своје митове о Месецу, у римској митологији богиња Месеца се звала Луна, у грчкој Селена, у египатској Изида. У овој последњој епизоди другог циклуса серије И без муке има науке, најзад се Раша и Дара враћају у Београд и састају са Даницом.
Књижевно блокче: Иронија (R)
У једној помало нетипичној породици, коју чине бака, унуци Нађа и Вук и Нађин стално присутни друг Милош, показаће се да књижевни појмови нису везани само за школу и часове.
Савремени профил младих: Где сада, куда наставити после средње школе, 11. еп. (R)
Једна од најтежих одлука је одлучити се за ИЗБОР ФАKУЛТЕТА. По мишљењу многих, такве одлуке се доносе прерано, када човек још нема искристалисану слику о себи и свету који га окружује. Осим тога у већини случајева постоји информативни вакуум које су практичне могућности за професионални развој личности и где факултет има употребну вредност. У 5. епизоди нове сезоне покушаћемо да решимо неку од ових недоумица.
Пут у средиште приче, 5. еп. (R)
Пут у средиште приче води нас у најдубље тајне времена: у живот од пре 7.000 и 8.000 година. Управо то далеко прошло време открива многе тајне овог данашњег. Да човек каменог доба није преживео, не би било ни човека овог времена. Стога, тај пут у дубину приче од више хиљада година, није залудан.
Транзионик, 6. еп. (R)
Желите ли да постанете финансујски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Далибор Пурхмајер 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2022: Адолесценти у клупама, II део (R)
Наука је доказала да процес учења директно утиче на развој мозга све до завршетка периода адолесценције.
Кућа науке: Машински факултет (R)
Тема ове епизоде серијала Редакције научног програма РТС-а „Кућа науке“ је Машински факултет Универзитета у Београду, фабрика знања и бастион научно-истраживачког рада.
Екологизација: Гљиве (R)
Ада Циганлија је главно београдско купалиште, где у току лета борави стотине хиљада Београђана.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Водич кроз будућност: Напредне технологије и напредне студије у Трсту (R)
Напредне технологије и напредне студије у Трсту
Научни портал, 158. еп. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
У сусрет сновима: Живети сценски костим са проф. Љиљаном Петровић и Софијом Стефановић (R)
Љиљана Петровић је, у својој каријери, урадила костиме за бројне домаће филмове и позоришне представе. За своје рад награђивана је и код нас и у свету. Магистрирала је на Факултету примењених уметности где ради као професор на одсеку за костим. Своје богато животно искуство са љубављу преноси на студенте.
Из сенке прошлости: Поздрав неофитима (R)
Између два светска рата Дамјан Бранковић је имао огромну улогу у економском животу. Био је члан многих управних и надзорних одбора, веома утицајан у финансијској области.
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства
Ова емисија серијала Добро је, добро је знати… показаће колико мајка може – од научних студија до сопственог искуства. То је и наслов рада који је наша гошћа представила на стручно-научној конференцији Дани дефектолога 2024 године а сада је у јавност изашла и са књигом.
Преваспитани: Филип Грбић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Возом по зеленој Европи: Хамбург
Хамбург је други највећи град Немачке и метропола позната по богатој историји, динамичној културној сцени и посвећености екологији и одрживости. Ова “Зелена престоница Европе” се може похвалити еколошки прихватљивом мрежом јавног превоза, обновљивим изворима енергије и парковима који су кључни за биодиверзитет.
Одгонетање тела: Биологија
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
Светски: Ања Шишарица
Докторка Ања Шишарица, информатичарка, након доктората на Универзитету „Сити“ у Лондону одлучила се за примењену науку, радећи као кориснички истраживач и стратег производа у компанији „Инспера АС“ у Норвешкој.
Савремени профил младих: Емпатија и морал, 7. еп.
Нову сезону емисије Савремени профил младих отварамо темом ЕМПАТИЈА И МОРАЛ. Када се друштво суочи са несрећним догађајима и великим изазовима, увек у фокусу буду млади. Јер они су ти од којих све почиње и који могу да утичу на промене у друштву. Од тога како се мисли, како се помаже, осећа и поштују други, па све до тога како се омладина понаша у кризним ситуацијама и како учи на туђем искуству говоримо у првој епизоди емисије Савремени профил младих.
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства (R)
Ова емисија серијала Добро је, добро је знати… показаће колико мајка може – од научних студија до сопственог искуства. То је и наслов рада који је наша гошћа представила на стручно-научној конференцији Дани дефектолога 2024 године а сада је у јавност изашла и са књигом.
Преваспитани: Филип Грбић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Возом по зеленој Европи: Хамбург (R)
Хамбург је други највећи град Немачке и метропола позната по богатој историји, динамичној културној сцени и посвећености екологији и одрживости. Ова “Зелена престоница Европе” се може похвалити еколошки прихватљивом мрежом јавног превоза, обновљивим изворима енергије и парковима који су кључни за биодиверзитет.
Одгонетање тела: Биологија (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
Светски: Ања Шишарица (R)
Докторка Ања Шишарица, информатичарка, након доктората на Универзитету „Сити“ у Лондону одлучила се за примењену науку, радећи као кориснички истраживач и стратег производа у компанији „Инспера АС“ у Норвешкој.
Савремени профил младих: Емпатија и морал, 7. еп. (R)
Нову сезону емисије Савремени профил младих отварамо темом ЕМПАТИЈА И МОРАЛ. Када се друштво суочи са несрећним догађајима и великим изазовима, увек у фокусу буду млади. Јер они су ти од којих све почиње и који могу да утичу на промене у друштву. Од тога како се мисли, како се помаже, осећа и поштују други, па све до тога како се омладина понаша у кризним ситуацијама и како учи на туђем искуству говоримо у првој епизоди емисије Савремени профил младих.
Коментари