РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Дневник 2 https://admin.rts.rs/tv/rts1/6033158/dnevnik-2.html Субота, 5. септембар 2026. Председник Вучић обишао радове на Научно-технолошком парку Ниш и најавио изградњу породилишта.

Главни одбор СНС-а донео одлуку да Александар Вучић буде носилац листе и кандидат СНС-а за председника Владе.

У Дому војске комеморација генералу Ратку Младићу. Сахрана у понедељак на Топчидерском гробљу.

Изасланици Доналда Трампа стигли у Москву, сутра су у Кијеву са планом за окончање рата.

Одбојкашице Србије изгубиле од Турске 3 : 0 у полуфиналу Европског првенства. Сутра у 15 борба за бронзу.

Сутра претежно сунчано и ветровито. Највише до 32 степена.

]]> Sat, 5 Sep 2026 19:31:43 +0200 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/6033158/dnevnik-2.html Василије Поповић/Павле Угринов: Два лица авангарде https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032467/vasilije-popovicpavle-ugrinov-dva-lica-avangarde.html Павле Угринов, рођен као Василије Поповић 15. априла 1926. године у Молу у Банату, био је књижевник, драматург, редитељ, позоришни критичар, телевизијски уредник и академик. Каријеру је почео као позоришни редитељ, који је трагао за новим сценским језиком на пољима авангарде. Аутор је чувене представе Чекајући Годоа, која је након забране у Београдском драмском позоришту, премијерно изведена на новооснованој камерној сцени Атељеа 212, 1956. године. Представа је била изазов овешталом реализму и традиционалним формама, изграђеним на методама Станиславског, које су у то време владале. Чекајући Годоа, Василија Поповића, био је први сусрет Источне Европе са антитеатром Семјуела Бекета, то јест позориштем апсурда. Након позоришних почетака, који нису били много успешни због неразумевања средине, Василије Поповић ради као радио режисер и уредник Драмског програма Телевизије Београд и посвећује се књижевном раду под псеудонимом Павле Угринов. Двојство његове личности је једна од централних тема емисије, која истражује његов огроман допринос развоју наше културе и уметности, а поводом стогодишњице његовог рођења. Наклоност Поповића/Угринова према Бекету није била само видљива у позоришту, већ и у књижевном раду. Био је увек одлучни авангардиста и космополита, који се гнушао провинцијализма и малограђанштине. Непрестано је трагао за аутентичним изразом, истински рефлексивним и вишезначним; био је увек свестан оностраног, чудесног, неухватљивог.

 

О значају дела Василија Поповића/Павла Угринова у емисији говоре: Слађана Илић, књижевна критичарка, Вуле Журић, књижевник, Ненад Шапоња, књижевник и издавач, Саша Радојевић, драматург (РТС), Ранко Стојиловић, аутор емисије Невидљиви људи (РТС) и Павле Поповић, син Василија Поповића.


Ауторка и уредница емисије:Ана Тасић
Редитељ: Марко Шотра

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:45:47 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032467/vasilije-popovicpavle-ugrinov-dva-lica-avangarde.html Документарни филм: Човек који је Хитлеру рекао НЕ https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032294/dokumentarni-film-covek-koji-je-hitleru-rekao-ne.html Документарни филм Слађане Зарић поводом 80 година од протеста 27. марта 1941. и прича о Светолику Драгачевцу. Кроз један од најконтроверзнијих датума у српској историји водиће нас глумац Ненад Јездић. Филм доноси одговоре на питања, која су и данас после 80 година, и даље актуелна: ко стоји иза протеста? да ли су га организовали комунисти или су га платили Енглези? да ли је то био тренутак када су Срби, како је говорио британски премијер Черчил, нашли своју душу или је то ирационална одлука која нас је коштала скоро 1.000.000 жртава у Другом светском рату? На улицама Београда, тог 27. марта 1941. године, изашла је тада скоро трећина укупног становништва града. Протестовали су студенти, ђаци, радници… Манифестације, како су тада говорили, подржала је и Српска православна црква. Протести су били организовани и у осталим градовима: Панчеву, Новом Саду, Краљеву, Нишу, Подгорици, Котору, Сплиту... Јединo у Загребу тога дана није било окупљања незадовољних грађана.

Тог 25. марта, када је југословенски премијер потписао протокол о приступању Тројном пакту, у Параћину пензионисани срески начелник Светолик Драгачевац пише писмо Адолфу Хитлеру, вођи Трећег рајха. У том писму Драгачевац Хитлера назива Каиновим сином, аждајом која Србима узима оно што им је најсветије, а то су домовина и слобода. Драгачевац се на крају писма потписује именом и презименом, наводи место становања и шаље писмо за Берлин. Након протеста и пуча који је изведен у Београду, Хитлер је донео одлуку да без најаве рата нападне Југославију. Шестог априла бомбардован је Београд, 9. јуна у својој кући у Параћину због писања писма Хитлеру, ухапшен је Светолик Драгачевац. Шамар који су Немци тада добили, нису заборавили. Југославија је распарчана, Срби су кажњени а Драгачевац је након испитивања у Београду, међу првим Југословенима најпре послат у затвор у Грацу, а почетком јануара 1942. године одведен је у логор Маутхаузен, где је и убијен. Писмо Светолика Драгачевца, јединствено је у свету. Није забележено да је ико написао увредљиво писмо Хитлеру и при том се и потписао. Постоје бројна анонимна писма, али нико као Драгачевац није стао именом и презименом иза свог геста.

 

Документарни филм Човек који је Хитлеру рекао НЕ јесте прича о једном човеку, али и прича о једном народу. Тада једином народу у Европи који је те 1941. године протестовао против фашизма.

У филму говоре наши еминентни историчари: академик Љубодраг Димић, професори Милан Ристовић, Александар Животић, историчари са Института за савремену историју: Предраг Марковић, Бојан Димитријевић, Милан Кољанин, Марко Милетић...

 

Аутор филма: Слађана Зарић
Новинар: Весна Илић
Коредитељ и монтажер: Бојан Перишић
Директори фотографије: Петар Вујанић и Миле Илић
Композитор: Владимир Тошић.
Продуцент: Снежана Родић Синђелић

Производња: Редакција документарног програма

 

]]> Fri, 4 Sep 2026 11:46:46 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032294/dokumentarni-film-covek-koji-je-hitleru-rekao-ne.html Тело као идентитет https://admin.rts.rs/tv/rts2/6032374/telo-kao-identitet.html Тело – између здравља и естетике, између онога што јесте и онога што би "требало" да буде. У ери филтера, трендова и брзих решења, ове недеље у Студију знања питамо се: где је граница између самопоуздања и самопритиска? Од коже до покрета, од исхране до тренинга - разговарамо о телу као простору борбе, али и снаге. И тражимо начин да га поново видимо стварно, целовито и без филтера. Са Јованом Стојковић, психологом, разговарали смо у којој мери људи заправо себе посматрају кроз физички изглед, а колико кроз унутрашње вредности, док смо са Марином Ћировић, дерматологом, сагледали колико је медицински оправдано ићи редовно на естескте третмане и брзе интервенције, а колико само последица притиска да се изгледа "увек свеже".

Храна је основна потреба, али и прича о телу и идентитету - колико је данашњи однос према исхрани заиста вођен здрављем, а колико диктиран модом и пролазним трендовима, открива нам Александра Лишанин, дијететичар – нутрициониста. Са друге стране, тренинг се често приказује као једини пут до савршеног тела. Да ли је то тачно, и како људе усмерити да тренинг препознају и као драгоцени алат за здравље, снагу и виталност, а не само за естетски резултат, сазнајемо уз Срђана Ђорђевића, фитнес тренера.

Српски фолклор и народна ношња играју кључну улогу у очувању националног идентитета. Како тело, односно покрет у народним играма постаје средство изражавања, а сцена простор где се бришу границе између здравља, естетике и друштвених очекивања рећи ће нам Драган Пантелић, уметнички директор Уметничког центра "Талија".

Ивана Владовић, Владимир Ајрулоски и Вук Брадић нам доносе музику у студио. Чућемо песме "Beautiful" Кристине Агилере, "Pretty woman" Роја Орбисона и "Ја волим само себе" групе Психомодо Поп.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

 

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:09:58 +0200 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/6032374/telo-kao-identitet.html Остави све и читај: Урош Ђурић https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032293/ostavi-sve-i-citaj-uros-djuric.html ,,Књига је за мене потреба“, каже Урош Ђурић, концептуални уметник и сликар, у новом издању емисије Остави све и читај. Већ од раног детињства, књиге и стрипови постали су неодвојиви део његовог живота, који су с временом испунили сликарство, музика, дизајн, глума и завидно образовање. Говорећи о позицији књиге и културе у нашем друштву, Урош Ђурић подсећа на кратку историју високог школства у овом делу Балкана, разлоге који су условили неспутано ширење ријалити програма и повлачење базичних културних и уметничких вредности и на поражавајуће услове у којима нове генерације стваралаца треба да дефинишу нову уметничку сцену. Како чита и шта бира данас, ко су писци које поштује, шта му читање доноси и због чега је то његов порок, питања су на која у разговору са ауторком и уредницом Горицом Зарић Јовановић одговара Урош Ђурић.

Аутор и уредник: Горица Зарић Јовановић
Сниматељ: Федор Мунижаба
Монтажер: Иван Васић

Производња: Редакција специјализованих програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 11:44:10 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032293/ostavi-sve-i-citaj-uros-djuric.html Фантастична планета https://admin.rts.rs/tv/rts1/6032504/fantasticna-planeta.html У новој епизоди Фантастичне планете Владимир Банић одлази у Шри Ланку. Тамо открива како људи живе у складу са највећим копненим сисарима - слоновима.

Зашто не треба да страхујемо од леопарда.

И како су мајмуни загосподарили једним древним будистичким светилиштем.

 

]]> Fri, 4 Sep 2026 14:17:20 +0200 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/6032504/fantasticna-planeta.html Мира Адања Полак – Ексклузивно: Постоји ли заштита од мафије – Винченцо Контичело https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032624/mira-adanja-polak--ekskluzivno-postoji-li-zastita-od-mafije--vincenco-konticelo.html Винченцо Контичело је човек кога је упознао свет када се супротставио мафији. Мира Адања Полак се први пут сусрела са њим у Палерму на Сицилији 2008. године. Он је у судници прстом показао на једног од највећих мафијаша Италије и изјавио да му је он тражио рекет како би несметано могао да ради у свом ресторану. То је била започета прича, којој се вратила 2017. године да забележи шта се све после тога догађало. Винченцо Контичело је тада био у Риму под пуном полицијском заштитом, коју је имао и у Палерму када је Мира Адања Полак урадила прву емисију под насловом Човек који је рекао не мафији. У разговору сазнајемо како сада живи одвојено од породице и шта се све догађало после великог суђења члановима мафије. Причао је како је изгледао његов живот после сведочења. Говори како је Парламент Италије устоличио закон, који треба да заштити оне који се против мафије боре, и које гаранције за своју безбедност добија онај који следи законе своје земље. За поновно виђење са Винченцом Контичелом било је потребно опет доказати да је његова исповест после свега само чиста документаристика.

 

Производња: Редакција забавног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 15:06:28 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032624/mira-adanja-polak--ekskluzivno-postoji-li-zastita-od-mafije--vincenco-konticelo.html У част Пучинију: Messa di gloria - СО РТС и Хор РТС https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032458/u-cast-puciniju-messa-di-gloria---so-rts-i-hor-rts.html У Коларчевој задужбини, 25. април 2024. био је посвећен опусу Ђакома Пучинија. Хор и Симфонијски оркестар РТС-а под вођством диригента Бојана Суђића у првом делу концерта извели су мису Messa di Gloria у којој су солисти били Квонсу Џон, тенор, и Кирил Манолов, баритон. Редитељка: Катарина Рогић Музичка уредница: Тијана Лукић Производња: Редакција музичког програма Fri, 4 Sep 2026 13:43:39 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032458/u-cast-puciniju-messa-di-gloria---so-rts-i-hor-rts.html Између погледа: Габријел Фелц https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032375/izmedju-pogleda-gabrijel-felc.html Љубав према музици, професионалност у раду и ентузијазам у одабиру репертоара, нераскидиво су спојили Габријела Фелца и Београдску филхармонију. Од 2017. када је дошао на чело оркестра, па све до 2025, када је изненада преминуо, Габријел Фелц је посвећено брусио оркестарски звук, ширио репертоар, подизао лествицу квалитета. Омогућио је филхармоничарима да се изразе преко опере, да учине искорак из традиционалног програма. Показао је и филхармонији и публици како да слушају, мисле и осећају на нов начин. Изазивао је и себе изводећи маратоне – дириговао је интегралним симфонијским опусом Бетовена, одабраним делима Моцарта, Брамсовим симфонијама, Рахмањиновим концертима. Размишљао је о суштини сваке композиције, о ванмузичким идејама, волео је комплексну музику.

Емисија посвећена Габријелу Фелцу на трагу је емоција и наслеђа реномираног диригента. Зашто је важно то што долази из некадашње Источне Немачке, из Источног Берлина? На који начин је инспирисао музичаре? Који су уметнички домети његовог рада у Београду? Какав је био човек, стручњак, визионар? Чланови оркестра откривају шта је обележило њихов последњи сусрет са Габријелом Фелцом и у чему је значај његовог рада у Београду.

Уредница емисије: Драгана Пантић

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:13:47 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032375/izmedju-pogleda-gabrijel-felc.html Алијениста, 6-8, 2С https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032623/alijenista-6-8-2s.html Адаптација популарног романа Кејлаба Кара ,,Алијениста“, бави се најмрачнијом страном 19. века у Њујорку: злостављачима, серијским убицама деце, сиромаштвом и посрнулим моралом. Ова узбудљива прича, иако је фикција, инспирисана је цивилизицијским преокретом са развојем технологије и индустријске револуције, када велики градови у Европи и Америци бивају претворени у мрачна и магловита места. Њујорк се ништа није разликовао од остатка света. Производња: Редакција филмског програма Fri, 4 Sep 2026 15:04:12 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032623/alijenista-6-8-2s.html Алијениста, 5-8, 2С https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032447/alijenista-5-8-2s.html Адаптација популарног романа Кејлаба Кара ,,Алијениста“, бави се најмрачнијом страном 19. века у Њујорку: злостављачима, серијским убицама деце, сиромаштвом и посрнулим моралом. Ова узбудљива прича, иако је фикција, инспирисана је цивилизицијским преокретом са развојем технологије и индустријске револуције, када велики градови у Европи и Америци бивају претворени у мрачна и магловита места. Њујорк се ништа није разликовао од остатка света. Производња: Редакција филмског програма Fri, 4 Sep 2026 13:41:23 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032447/alijenista-5-8-2s.html Дувачи СО РТС и Давид Валтер https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032286/duvaci-so-rts-i-david-valter.html Снимак концерта одржаног 21. априла 2022. године, када је у Коларчевој задужбини наступио Дувачки ансамбл Симфонијског оркестра РТС-а, предвођен диригентом и аранжером Давидом Валтером.  

На програму су биле три посластице класичне литературе. Најпре је публика могла чути и Слике са изложбе Модеста Мусоргског, затим одломке из опере Кармен Жоржа Бизеа, а на крају и музику из балета Љубав чаробница Мануела де Фаље, коју је композитор написао за чувену фламенко играчицу Пастору Империо. Ансамбл је предводио обоиста Давид Валтер, који је каријеру извођача започео освајајући прву награду на Conservatoire national supérieur de musique у Паризу, после чега је добио још пет међународних награда на такмичењима у Анкони, Прагу, Минхену, Београду и Женеви. Врстан је камерни музичар, а са 29 година постаје најмлађи професор обое и камерне музике на реномираном Париском конзерваторијуму. Делује и као композитор и аранжер који у свом опусу има 35 оригиналних дела и више од 1.200 аранжмана.

Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 11:41:25 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032286/duvaci-so-rts-i-david-valter.html Џез петком: Милован Пауновић џез трио https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032617/dzez-petkom-milovan-paunovic-dzez-trio.html Радио-телевизија Србије покренула је концертни циклус Џез петком, који се сваке седмице одвија у простору РТС Клуба. У овој емисији пратићете снимак концерта овог серијала, када је наступио Милован Пауновић џез трио. Производња: Редакција музичког програма Fri, 4 Sep 2026 15:02:35 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032617/dzez-petkom-milovan-paunovic-dzez-trio.html Читање позоришта: Вања Ејдус https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032371/citanje-pozorista-vanja-ejdus.html Отворено о позоришту некад и сад, о глумачким изазовима, превазилажењу сујете и својеврсном брачном односу с позориштем. Глумица Вања Ејдус је првакиња драме Народног позоришта у Београду, трострука добитница Стеријине награде и других признања. Али о њеним глумачким и уметничким постигнућима не сведоче само награде, него посвећеност послу, сучељавање и превазилажење различитих изазова, богат, разноврстан репертоар који је одиграла и који игра у позоришту. Огледала се у различитим ликовима и жанровима, у делима класика и савремених писаца, домаћих и страних. У пуној глумачкој и животној зрелости Вања Ејдус говори, између осталог, о свом односу према позоришту, развоју и сазревању, о улогама које сматра својим позоришним печатом. Акценат ставља на улоге које је одиграла у представама Хасанагиница (њена прва велика улога, прва Стеријина награда, представа је на репертоару већ двадесет и пет година), Сексуалне неурозе наших родитеља, али и на улоге у новијим остварењима: Успаванка за Алексију Рајчић и Очеви и оци. Најзначајније улоге је остварила у свом матичном позоришту, али је играла и на другим сценама.

Аутор и уредник серијала: Слободан Савић

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:03:48 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032371/citanje-pozorista-vanja-ejdus.html Креативни дистрикт: Тамара Ђермановић https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032275/kreativni-distrikt-tamara-djermanovic.html У овој епизоди наша саговорница је Тамара Ђермановић, професорка на Универзитету хуманистичких наука у Барселони. Рођена је у Београду, где је на Филолошком факултету завршила студије компаративне књижевности и теорије књижевности. Дипломирала 1990. и већ следеће године, у јеку политичких и друштвених потреса, сели се у Барселону. У почетку ради као новинар и преводилац, сарађује са медијима попут Политике, РТС-а и агенције АФП. Током Олимпијских игара у Барселони 1992. била је заменица директора Прес центра. Истовремено наставља академски рад, фокусирајући се на руску књижевност, посебно Достојевског, чиме је обележила целокупну своју каснију научну каријеру. Од 1996. године предаје на Универзитету хуманистичких наука Помпеу Фабра, где је и докторирала са тезом Достојевски између Русије и Запада, која је преведена на руски и српски језик. У књизи Тарковски и универзална култура проучава филмски и филозофски универзум Андреја Тарковског. Поред научних студија, Тамара пише и аутобиографска и есејистичка дела. У делу Путовање у моју непостојећу земљу, читаоце води кроз лично и колективно сећање на Југославију у којој личном причом проговара и о универзалним темама идентитета и егзила.

 

Била је заменица декана Одељења за хуманистичке науке и оснивач Семинара славистике који и данас води. Емисију смо снимили у њеном професорском кабинету, одакле ће нас провести кроз Унивезитет и библиотеку, једну од 25 најлепших на свету, коју је као простор за градски водовод почетком прошлог века конструисао Гауди. Тамара је са собом понела изворно словенско културно наслеђе – литерарну традицију руског реализма, филозофску мисаоност словенског света и осећај за историјску сложеност Балкана. То наслеђе, обликовано преко студија компаративне књижевности и теорије књижевности, постало је основа њеног каснијег рада у Шпанији. Сада је потпуно интегрисана у каталонски културни простор, али са снажним везама према свом идентитетском наслеђу.

 

 

Ауторка и уредница: Оливера Милошевић

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 11:33:35 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032275/kreativni-distrikt-tamara-djermanovic.html Дневник 2 https://admin.rts.rs/tv/rts1/6032778/dnevnik-2.html Петак, 4. септембар 2026. Председник Србије у Севернобачком окуругу: ускоро уговор о још 200 радних места у Суботици.

Став породице Ратка Младића - генерал несавесним лечењем убијен у Хагу. Сахрана у понедељак на Топчидеру.

Нова рушења на језеру Газиводе, багери сравнили и српску салу Свете Тројице у Резали.

Дрон погодио седиште украјинске службе безбедности. Виткоф и Кушнер за викенд у Москви и Кијеву.

Врели дани у Србији напунили бање и планинске центре, гостију и до 50 одсто више.

]]> Fri, 4 Sep 2026 20:25:06 +0200 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/6032778/dnevnik-2.html Лако је Ралету, 28-40 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032611/lako-je-raletu-28-40.html Ралету неће бити нимало лако када Ивана сазна како је Столету описао брачни живот. Невоље су почеле када је Столе схватио да Гоцине идеје за декорисање његовог самачког стана воде у правцу заједничког живота. Забринут због њених планова, Столе моли Ралета за савет, али када га Гоца остави, у очима осталих чланова породице Тодорoвић несумњиви кривац за раскид је – Рале. На Сајму пензионера, Цица и Драган одлучују да провере холестерол. Након лоших резултата, Цица одлучује да радикално промени начин исхране. Овакав потез изазива одушевљење код Иване, која Цици открива читав низ рецепата за боље здравље. Али мушки део породице и није нарочито срећан због ових промена, посебно када схвате да се за славу спрема ,,кус-кус прасенце”.

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић, Александра Томић и Марко Милошевић.

Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина

Адаптација сценарија: Дејан Ћирјаковић

Уредница серије: Тамара Барачков

Производња: Редакција играног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 15:00:11 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032611/lako-je-raletu-28-40.html Лако је Ралету, 25-40 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032272/lako-je-raletu-25-40.html Столе више не може да издржи живот са родитељима и доноси одлуку да се одсели. На овај корак охрабрио га је Рале, што изазива бес код Цице, али и код Иване. Сада када је Столе отишао, сав Цицин фокус усмерен је на Ивану и Ралета. Да би исправио грешку, Рале одлази да убеди Столета да се врати, али у новом стану упознаје Столетове газде и уочава бизарну сличност са својим родитељима. Рале се осећа лоше, јер је можда био превише оштар у коментарима на чланак који му је колега из редакције, Пера, дао на читање. Међутим, када тај исти Перин текст буде објављен ни мање ни више него у Политици, Рале остаје у чуду.

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић, Сандра Томић, Љиљана Драгутиновић, Гојко Балетић и Владислав Михаиловић.

Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина
Адаптација сценарија: Филип Вујошевић
Уредница серије: Тамара Барачков

Производња: Редакција играног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 11:30:57 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032272/lako-je-raletu-25-40.html Лако је Ралету, 27-40 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032441/lako-je-raletu-27-40.html Рале добија позив који се не одбија – прилику да гостује у емисији Александра Стојановића. С обзиром на то да не поседује телевизијско искуство, Рале није сигуран да треба да прихвати позив, али га Пера из редакције убеђује да је ово шанса која се не пропушта. Међутим, његово гостовање је, најблаже речено, тотални дебакл. Цела породица прећуткује своје праве утиске о Ралетовом појављивању на телевизији, али када га Стојановић поново позове у емисију, укућани више не могу да сакрију шта заиста мисле. Рале и Ивана не знају како да изађу на крај са Машом. Ивана пребацује себи да није вешт родитељ и да не уме да комуницира са децом. Зато одлучује да са Ралетом оде на курс родитељства. Рале је прилично скептичан према свим тим новим методама и приступима, али ће се изненадити када новостечена знања и технике примени на својим родитељима.

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић, Владисалав Михаиловић, Петар Михаиловић.

Специјални гост: Александар Стојановић
Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина
Адаптација сценарија: Тања Илић
Уредница серије: Тамара Барачков

Производња: Редакција играног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:39:37 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032441/lako-je-raletu-27-40.html Лако је Ралету, 26-40 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032366/lako-je-raletu-26-40.html Све је спремно за почетак преноса кошаркашке утакмице између Звезде и Партизана, али због невремена нестаје ТВ сигнал. Овај неочекивани развој догађаја изазива и код Ралета и код Драгана панику и очај. Док Цица и Ивана предлажу да се време без кабловске искористи за разговор, Столе долази на идеју да играју друштвену игру, коју је Ралету поклонио за Нову годину. Цела породица почиње да игра Савест, али нико од Тодоровића ни не слути до чега ће их то довести.  

Рале је номинован за престижну годишњу награду. Док је Ивана еуфорична и убеђена да ће њему, као најбољем спортском новинару, припасти пехар, он није у то сигуран. Ипак, награда одлази баш у његове руке. Ивана Ралету поставља дијагнозу вечитог песимисте, и он убрзо увиђа где лежи корен његовог песмизма.

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић и Данило Петровић.

Специјални гости: Јована Прековић и Милош Кривокапић
Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина
Адаптација сценарија: Душан Булић
Уредница серије: Тамара Барачков

 

Производња: Редакција играног програма

]]> Fri, 4 Sep 2026 13:01:25 +0200 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6032366/lako-je-raletu-26-40.html