Уз осниваче бенда, Владимира Ђурића Ђуру и Милутина Петровића - актуелну поставу групе "Хероји" данас чине и: Арса (Младен Арсенијевић), Рале (Ратко Љубичић) и Бурда (Милан Милосављевић).

"Хероји" су на овом концерту извели песме са актуелног албума "Супер"(ПГП РТС и Мultimedia music, 2024), на ком су уз 14 хитова, овековечене и њихове две нове песме - "Винцаца" и "Ти рекс фан".

Након првог дела (РТС 2, 14. октобра у 22.45), други део концерта групе "Хероји" биће емитован идућег уторка увече, 21. октобра, на каналу РТС 2.

Уредница: Дијана Стефановић Срећковић

На локалним изборма на Косову и Метохији, од десет општина са српском већином, Српска листа је у девет победила у првом кругу. Од укупно 38 општина на Косову и Метохији, други круг гласања биће одржан 9. новембра и то у 17 општина.

Драгана Игњић

Избори су расписани у сенци парламентарне кризе, која у Приштини траје од фебруарских парламентарних избора – таква, оцењују упућени, није виђена од 1999. године.

О локалним изборима, победницима и губитницима листама у емисији Око говоре Стефан Сурлић и Марко Дашић, са Факултета политичких наука у Београду, из Северне Митровице јавља се политиколог Огњен Гогић, а из Грачанице репортер РТС-а Андрија Игић.

Емисију припрема и води Драгана Игњић.

Свечаном доделом награда и извођењем представе Михаел Колхас Југословенског драмског позоришта, спуштена је завеса на овогодишње 6. издање фестивала Театар на раскршћу у Нишу. Најбољом је проглашена представа Очеви и оци Народног позоришта из Београда.

27. Новосадски џез фестивал, завршен је наступом вишеструке добитнице Греми награде Ди Ди Бриџвотер. Током викенда публика је уживала и у наступима саксофонисте Билља Еванса, Бирели Лагрин квартета, Мариали Пачеко и Ајдин Есен Триа.

У Галерији КЦ Град вечерас се отвара изложба “Не могу да се спакујем” концептуалне уметнице Ане Шашић, која већ више година, живи и ради у Торонту. Кроз серију симболичних фотографија, ауторка истражује искуство живота ван сопствене културе, питајући шта носимо са собом кад одлазимо – и шта никад не можемо понети.

Данијел Деј-Луис, троструки добитник Оскара и један од најцењенијих глумаца своје генерације, вратио се глуми после осам година потпуног повлачења, улогом у режијском дебију његовог сина Ронана. Филм Анемоне је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Њујорку.

Уредник Владимир Петровић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Зорица Јовић

Саша сређује Љуби потенцијални посао кувара у Депадансу. После вечере са пријатељима код Инес, Филип се двоуми да ли да прихвати Андејеву понуду за посао.

Производња: Редакција играног/специјализованих програма

Производња: Редакција музичког програма

С друге стране, Филип и Инес уживају у својој свеже обновљеној романси. Анђела на крају дана, изнервирана,  одлучује да се суочи са својим пословним ривалом, Младеном Димитријевићем.

Производња: Редакција играног/специјализованих програма

Улоге: Брус Вилис, Алан Рикман, Бони Беделија

Режија: Џон Мактирнан

Притисак на Вељка је све већи. Oн би раније то решавао тако што би побегао или се негде склонио, али сада је одлучан да успе у својој основној намери и сними филм. Одлази у банку и не жели да изађе све док не добије кредит. Јадранка коначно прочита сценарио и након тога и сама одлучи да се укључи у снимање филма.

Редакција играног програма

Од обрта у последњем чину, до краха и издаје, 120 такмичара ће се у следећих 30 недеља борити за наклоност публике и 10 kg чоколаде. Сваких 30 секунди је нова нада, нова тактика, али и нова блокада и паника. Једино место где вам знање за шестицу доноси максималан резултат.

Да ли ће овога петка превагнути жути, плави, зелени или црвени такмичар, погледајте на РТС 1 од 22.00.

 Аутор емисије: Ана Милићевић

"Моја дедовина"

Наш домаћин је Стефан (који је из Београда), али је његово срце на имању у селу Чунгула код Блаца. На ово поднебље преци су дошли из Црне Горе 1900. године бежећи од Турака и живели годинама у земуници, испод земље. Дугачак је био пут од избеглица до топличких домаћина са виноградима, воћњацима и војним одликовањима. Све те приче о старим генерацијама Стефану је преносио његов деда Вучко, који је био прави чувар ове дедовине. Годинама је живео сам након што је бака прерано преминула.

"Моја дедовина"

Имање које се обнавља створили су Стефанови чукундеда и прадеда - војници чувеног Гвозденог пука из топличког краја, који је бранио Србију у Балканским ратовима и Првом светском рату. У овој кући рођени су деда, па отац и тетке нашег домаћина, а нова генерација одлучила је да се огњиште предака, које је покојни Стефанов деда Вучко сачувао, најзад обнови.

"Моја дедовина"

Као серијал доносимо 3 хиљаде евра за грађевински материјал, а домаћин мора да на три дана обезбеди испомоћ најмилијих (мобу).

"Моја дедовина"

Мобу наш домаћин окупља неколико дана после своје прве свадбе надомак Штрпца у Метохији, јер је његова Милица оданде. У време емитовања емисије чека га и весеље у главном граду.

"Моја дедовина"

Наш домаћин је Стефан (који је из Београда), али је његово срце на имању у селу Чунгула код Блаца. На ово поднебље преци су дошли из Црне Горе 1900. године бежећи од Турака и живели годинама у земуници, испод земље. Дугачак је био пут од избеглица до топличких домаћина са виноградима, воћњацима и војним одликовањима. Све те приче о старим генерацијама Стефану је преносио његов деда Вучко, који је био прави чувар ове дедовине. Годинама је живео сам након што је бака прерано преминула.

Имање које се обнавља створили су Стефанови чукундеда и прадеда - војници чувеног Гвозденог пука из топличког краја, који је бранио Србију у Балканским ратовима и Првом светском рату. У овој кући рођени су деда, па отац и тетке нашег домаћина, а нова генерација одлучила је да се огњиште предака, које је покојни Стефанов деда Вучко сачувао, најзад обнови.

Као серијал доносимо 3 хиљаде евра за грађевински материјал, а домаћин мора да на три дана обезбеди испомоћ најмилијих (мобу).

Мобу наш домаћин окупља неколико дана после своје прве свадбе надомак Штрпца у Метохији, јер је његова Милица оданде. У време емитовања емисије чека га и весеље у главном граду.

Јанко Баљак

Веома стари господин и госпођа Кос, очекујући скори неминовни крај живота, остављају тестаментом своју велику и лепу кућу младом брачном пару - својим лекарима. Млади лекари живе у једнособном стану са двоје деце. Но, старци су из дана у дан све крепкији, о умирању нема говора. Ипак, једно од њих четворо ће почети да ради на промени тог стања.

улоге тумаче: Рената Улмански, Милутин Бутковић, Дара Џокић, Милан Ерак, Предраг Лаковић
уредник циклуса: Марко Новаковић
режија: Јанко Баљак
сценарио: Иван М. Лалић
директор фотографије: Милорад Глушица
сценограф: Дора Душановић
костимограф: Нада Тодоровић
монтажер: Радомир Тодоровић

Дебакл у Лесковцу свима је тешко пао. Шансе за пласман у бараж су сведене на минимум, Драган Стојковић и комплетан стручан штаб су поднели оставке, а јавност је изгубила поверење у нашу селекцију. У таквој атмосфери је најтеже играчима, који су свесни неуспеха, али истовремено морају наћи снаге и мотивације за следећу утакмицу. Није лако ни Зорану Мирковићу селектору младе репрезентације, који ће бити на клупи  само за дуел са Андором, која је у прошлом колу освојила свој први бод против Летоније.

Наравно да је и у овој ситуацији наша репрезентација фаворит у дуелу, који се игра у уторак. Без обзира на играчки кадар и тренутно расположење утакмица се мора одрадити професионално, јер три бода против Андоре остављају теоријску шансу за пласман на друго место у групи. Видећемо какав ће избор играча имати Мирковић и колико ће жеља и мотива имати играчи, који буду изашли на терен, али све осим победе Србије био би нови тежак ударац за наш фудбал.

Утакмица Андора - Србија игра се у уторак у 20 часова и 45 минута. Директан пренос на Првом програму РТС-а, а коментатор са лица места је Милош Кривокапић.

Матеич се налази на врху једног узвишења Скопске Црне Горе, окружен нестварном и нетакнутом природом. Манастир је последња царска задужбина Немањића коју су подигли цар Душан, царица Јелена и њихов син Урош Пети, и највећи је средњовековни православни храм у Северној Македонији.

Сачувани натписи на грчком језику сведоче о томе да је првобитни храм изграђен у 11. веку, за време владавине византијског цара Исака Комнина. Први пут се помиње у Хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Веровало се да је средином 14. века обнову манастира започео цар Душан, али га је смрт предухитрила, па су храм завршили његова удовица, царица Јелена и син Урош.

Храм у Матеичу подсећа на Цркву Богородице Љевишке у Призрену и Светог Ђорђа у Старом Нагоричину и један од највећих подигнутих у средњем веку, други по величини у средњовековној Србији.

Петнаест циклуса и мноштво представа и фигура красе манастир. Међу фрескама је портрет цара Душана, као и композиција на којој су приказани царица Јелена и млади Урош како између себе држе храм. На зиду припрате је, после Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије, насликана лоза Немањића која се у врху завршава породицом цара Душана.

У 15. веку манастир Матеич је био значајно културно и књижевно средиште и преписивачки центар. У њему је живео и стварао Владислав Граматик, српски књижевник и дијак, као и два велика композитора: Исаија Србин и Никола Србин.

У 18. веку Турци су са манастирске цркве скинули оловни кров и њиме покрили Ески џамију у Куманову. Тако је манастир остао без крова, што је убрзало његово пропадање. Затим је опљачкан и из њега су однете све драгоцености... У 19. веку готово да нема података о њему, и тек је за време Краљевине Југославије манастирска црква у два наврата била обновљена. Истраживали су га и детаљно фотографисали Ђурђе Бошковић и Радослав Грујић.

У освит 21. века је прошао кроз голготу када су 2001. године албански екстремисти запосели манастир и на вандалски начин оштетили зидине храма и уништили његове фреске. Девастирали су и друге објекте у манастирском комплексу. То је и повод што је Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља упутио апел и молбу за помоћ у обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матеичу и иницијативу да се он уврсти на Унескову листу угрожене светске културне баштине. Међутим, од тада до данас погром над манастиром не престаје.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана и уз благослов Кумановско-осоговске епархије и митрополита г. Григорија.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић, историчарке уметности Јасминке Зисовске.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране одломке читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Иван Троскот

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

Лелица је несигурна у своју одлуку и однос са Генералом.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић. 

Едиција рађена у београдском клубу Drugstore, представља музичаре који наступају у овом простору, сами и усредсређени искључиво на звук који стварају у другачијим околностима. Учесници: Кристијан Молнар, Тијана Т, Stepniak, Cuban Chambers of Commerce, Saud, Матеј Русмир, 33.10.3402, Chorbika, Schwabe , Света псета, Визељ, Умбра, Lenhart Tapes, Срђан Сретеновић и Неда Хофман.

Производња: Редакција специјализованих програма