РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Каква нам је уметност потребна данас?  https://admin.rts.rs/tv/rts2/5834302/kakva-nam-je-umetnost-potrebna-danas.html Питање да ли памтимо данашње књижевне јунаке и да ли је писац који ствара књижевност о себи самом онај који заступа став своје епохе, део је шире теме уметности која нам је потребна данас, у фокусу Културног центра. Шта подразумева одговорна књижевност? У супротном, где ће нас она одвести?  Слично питање, о уметности другог времена, иницира изложба Београд ово није видео Александра Рафајловића у Галерији Вилине воде.

На сцени Малог позоришта Душко Радовић изведена је представа Ако пчеле нестану са лица земље, по тексту Тијане Грумић, у режији Ање Суше.

Махди Флеифел у својим филмовима тематизује питања социјалне неправде и живота Палестинаца у емиграцији. У Дворани Културног центра Београда приказан је његов филм У непознатој земљи.

Понудићемо осврт на једну од најрелевантнијих урбаних локација Београда на којој се налази једини реализовани пројекат Николе Добровића у главном граду, Генералштаб.

Још једно упечатљиво здање у фокусу Културног центра. Ове године Пароброд обележава два јубилеја, стогодишњицу изградње здања и петнаест година од оснивања Установе културе Пароброд.

Уредница Јована Јанковић 

Аутори прилога Данијела Пурешевић, Ана Тасић, Мирољуб Стојановић, Снежана Ристић 

Редитељ Јован Бачкуља 

Монтажери Милица Живојинов и Милан Крстески

 

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:08:06 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5834302/kakva-nam-je-umetnost-potrebna-danas.html Коме ће припасти НИС https://admin.rts.rs/tv/rts1/5834290/kome-ce-pripasti-nis.html Судбина Нафтне индустрије Србије тренутно је најважније питање у држави, рок за решење истиче у уторак, а најважније питање је има ли у реалности бољих решења од национализације за коју се највише залажу САД. Према званично доступним информацијама исцрпљени су сви рокови које је америчка администрација дала за решавање статуса НИС-а и Србија улази у "непознате воде".

На једној страни су секундарне санкције САД које би значајно отежале функционисање привреде и живот грађана, с друге стране су мере које би Србија да избегне, пре свих национализација нафтне компаније која је у већинском власништву Русије.

Може ли Србија да нађе решење које би задовољило Вашингтон, а не би нарушило односе са Москвом с којом тек треба да се преговара о гасном аранжману за следећу годину? Како би изгледао живот са затвореном рафинеријом, шта би значиле секундарне санкције, одакле се може надоместити мањак енергената уколико се прекине доток из Русије?

Ова питања у емисији "Таковска 10" расправљаће Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, Жељко Марковић, експерт за енергетику, Душан Стојаковић, економски уредник "Новости" и Ружица Врањковић, новинарка РТС-а.

Емисију уређује и води Зоран Станојевић.

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:01:24 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5834290/kome-ce-pripasti-nis.html Савин врт: Светитељ https://admin.rts.rs/tv/rts-poletarac/5834340/savin-vrt-svetitelj.html Осам векова који нас раздвајају од епохе Светог Саве не само да нису умањили значај његовог дела, већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз. Комплексна и дубока прича о Светом Сави је и прича о историји Српске православне цркве. У четвртој епизоди серије „Савин врт: Светитељ", стручњаци говоре о православној канонизацији и култу, о представљању лика Светог Саве на средњовековним фрескама, иконама и уметничким делима новог доба, о важним аспектима српске средњовековне књижевности и народном предању о Светом Сави.

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:41:33 +0100 РТС Полетарац https://admin.rts.rs/tv/rts-poletarac/5834340/savin-vrt-svetitelj.html УЖИВО - Џез петком: Нада Павловић https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/5834253/uzivo---dzez-petkom-nada-pavlovic.html Радио-телевизија Србије наставља концертни циклус „Џез петком”, који се одржава у преуређеном и савремено опремљеном РТС Клубу – простору намењеном музичким сусретима и културним догађајима. Сваког петка од 20:05, љубитељи џеза имаће прилику да у интимној атмосфери уживају у наступима најистакнутијих домаћих џез музичара.

У петак, 28. новембра, наступиће Нада Павловић.

Директан пренос можете пратити на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда!

]]> Tue, 25 Nov 2025 07:03:49 +0100 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/5834253/uzivo---dzez-petkom-nada-pavlovic.html Језик и идентитет: Порекло https://admin.rts.rs/tv/rts2/5834328/jezik-i-identitet-poreklo.html "Где је људима завичај?", одговор на то питање пронашла је Исидора Секулић у језику. Без језика, записала је, нема ни корена ни идентитета. Где смо укорењени и каква је природа везе између, с једне стране језика, а с друге — појединца и заједнице, културе и традиције, прошлости, садашњости и будућности? Замишљеност над тим питањима одвела нас је до оних за које поуздано знамо да су свој животни позив посветили управо феноменима језика и идентитета.

"Ум је језик, логос", писао је немачки филозоф Јохан Георг Хаман, "то је она кост пуна сржи коју глођем и коју ћу глодати до смрти. За мене су ове дубине још мрачне; још чекам да дође апокалиптички анђео са кључем за овај понор“. Исти филозоф писао је да је поезија матерњи језик човечанства. Тако и сваки народ има себи својствен израз и своју матерњу мелодију, о којој пише Момчило Настасијевић када каже: "Нем је Бог у свету биља и животиња; кроз човека промуца; кроз уметника проговори, чујемо му глас: сушта је мелодија."

Полазећи од идеједа је језик много више од средства комуникације — огледало личног и колективног идентитета, носилац културне специфичности народа, у четири емисије документарни серијал Језик и идентитет отвара питања која се тичу ових феномена.

Прва епизода Порекло истражује однос језика и идентитета, личног и колективног, како изражавамо своје мисли, идеје и емоције, али начин на који тумачимо стварност и чувамо културно наслеђе.

Друга епизода Народ, слово и границеразматра идентитет српског језика и писма, све битне фазе у њиховом настанку и развојним превирањима од старословенске матрице до краја двадесетог века.

Трећа епизода Певање, приповедање, припадањебави се речју, писаном и изговореном - уметношћу израза, поезијом и митом, нераскидивом везом између језика и књижевности, односно идентитетом српске књижевности.

Четврта епизода Одјек посвећена је говорној култури и језику наше свакодневице.

Аутор серијала: Иванка Јоксимовић
Монтажер: Шимон Цубота
Редитељ: Рашко Милатовић

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић
Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма: Милош Јанковић

 

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:30:34 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5834328/jezik-i-identitet-poreklo.html Може и другачије, 1. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834313/moze-i-drugacije-1-ep.html Серија "Може и другачије" у малој драмској играној форми указује на то да проблеме који су саставни део наших живота можемо сагледавати из другог угла и да они нису нерешиви. Петочлана породица Спасић живи у заједници са госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе. Јелица и Никола имају троје деце: два сина и ћерку. Проблеми који се јављају свакодневно у овој породици исти су као и проблеми у било којој породици у којој комуникација међу генерацијама није на завидном нивоу. Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, живот можемо учинити ако не много лепшим, онда сигурно подношљивијим. Уколико не пронађемо решење за њих, они прерастају у сложеније конфликте. Свака епизода је прича за себе где одређену ситуацију најпре видимо као негативну, а затим је, након помоћи и предложеног решења психотерапеута, сагледавамо као ситуацију без проблема.

Пратећи живот ове породице у трећем циклусу серијала видећемо на који начин је могуће превазићи следеће проблеме:

- Бег из града

- Рођак у стану

- Породично насиље

- Криза средњих година

- Зависност од игрица

- Толеранција

- Осамостаљивање

- Запошљавање

- Кредити и мајстори

- Одлазак у старачки дом и деменција

У серији играју: Миња Филиповић, Ирфан Менсур, Бранислав Зеремски, Јадранка Селец, Стојан Ђорђевић, Милица Сужњевић, Никола Радивојевић.

 

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић

Продуцент: Драгана Богдановић

Сценарио: Мирјана Миња Филиповић

Стручни консултант: Ивана Табори Обрадовић

Продуцент: Драгана Богдановић

Редитељ: Милан Јовановић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:15:00 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834313/moze-i-drugacije-1-ep.html Може и другачије, 2. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834319/moze-i-drugacije-2-ep.html Серија "Може и другачије" у малој драмској играној форми указује на то да проблеме који су саставни део наших живота можемо сагледавати из другог угла и да они нису нерешиви. Петочлана породица Спасић живи у заједници са госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе. Јелица и Никола имају троје деце: два сина и ћерку. Проблеми који се јављају свакодневно у овој породици исти су као и проблеми у било којој породици у којој комуникација међу генерацијама није на завидном нивоу. Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, живот можемо учинити ако не много лепшим, онда сигурно подношљивијим. Уколико не пронађемо решење за њих, они прерастају у сложеније конфликте. Свака епизода је прича за себе где одређену ситуацију најпре видимо као негативну, а затим је, након помоћи и предложеног решења психотерапеута, сагледавамо као ситуацију без проблема.

Пратећи живот ове породице у трећем циклусу серијала видећемо на који начин је могуће превазићи следеће проблеме:

- Бег из града

- Рођак у стану

- Породично насиље

- Криза средњих година

- Зависност од игрица

- Толеранција

- Осамостаљивање

- Запошљавање

- Кредити и мајстори

- Одлазак у старачки дом и деменција

У серији играју: Миња Филиповић, Ирфан Менсур, Бранислав Зеремски, Јадранка Селец, Стојан Ђорђевић, Милица Сужњевић, Никола Радивојевић.

 Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић

Продуцент: Драгана Богдановић

Сценарио: Мирјана Миња Филиповић

Стручни консултант: Ивана Табори Обрадовић

Продуцент: Драгана Богдановић

Редитељ: Милан Јовановић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:24:24 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834319/moze-i-drugacije-2-ep.html Инклузија: На брегу осмех https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834310/inkluzija-na-bregu-osmeh.html Емисију посвећујемо Школи за основно и средње образовање са домом "Свети Сава", Умка која је специјализована за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом. Школа пружа образовање и смештај за ученике са сметњама у развоју. Основана 1947. године, школа носи име по првом српском просветитељу, Светом Сави. Настава обухвата основно и средње образовање, са стручним оспособљавањем у областима попут машинства, текстилства, хемије и пољопривреде. Поред образовања, школа нуди и дом за ученике, обезбеђујући смештај, исхрану и здравствену заштиту током целе школске године.

Школа се налази у мирном окружењу са богатим природним амбијентом, што доприноси свестраном развоју ученика. Посебан акценат ставља се на инклузивно образовање, пружајући подршку деци са сметњама у развоју кроз индивидуализован приступ и специјализоване програме. Такође, школа организује разне ваннаставне активности, укључујући секције, радионице, излете и посете, које омогућавају ученицима да развијају своје вештине и интересе.

Уредник: Тања Чанић Млађеновић

Редитељ: Ненад Кркелић

Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:10:33 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834310/inkluzija-na-bregu-osmeh.html Из живота познатих математичара: Исак Њутн https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834280/iz-zivota-poznatih-matematicara-isak-njutn.html „Из живота познатих математичара“ је играна серија која се бави занимљивостима из живота чувених математичара. У њој се, кроз игране секвенце, издвајају појединости које их чине препознатљивим. Серија има за циљ да на забаван и другачији начин упозна младе са делом и радом познатих математичара, да популарише математику и укаже на њен значај.

Исак Њутн је рођен 1643. године у Вулсторпу, у грофовији Линколншир, у богатој фармерско-сточарској породици.

Дела „Математички принципи природне филозофије“, „Оптика“ и „Метод флуксија“ постављају Њутна у ред најбољих математичара свих времена, заједно са Архимедом и Гаусом. Ову ласкаву титулу Исак Њутн је свакако заслужио захваљујући великом доприносу на пољу математике, физике, астрономије и оптике.

 

 Уредник серије: Тања Чанић Млађеновић

Драматург: Никола Фишековић 

Редитељ: Ненад Кркелић

Сценограф: Мирјана Андрејевић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Глумци: Мирко Јокић, Ива Штрљић, Срђан Ивановић, Немања Лукић, Марко Јеремић, Ђорђе Драгићевић

]]> Tue, 25 Nov 2025 09:41:26 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834280/iz-zivota-poznatih-matematicara-isak-njutn.html Из живота познатих математичара: Карл Фридрих Гаус https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834283/iz-zivota-poznatih-matematicara-karl-fridrih-gaus.html „Из живота познатих математичара“ је играна серија која се бави занимљивостима из живота чувених математичара. У њој се, кроз игране секвенце, издвајају појединости које их чине препознатљивим. Карл Фридрих Гаус, велики математичар, рођен је у сиромашној радничкој породици у Брауншвајгу, у Немачкој, 1777. године. Гаусов невероватан таленат за математику није прошао неопажено, а његова достигнућа превазилазе границе математике. Остаће запамћен као један од највећих математичара свих времена – раме уз раме са Архимедом и Њутном. Дао је велики допринос на пољу теорије комплексних бројева, конгруенције, апроксимације, геодезије, астрономије, електрицитета...

Серија има за циљ да на забаван и другачији начин упозна младе са делом и радом познатих математичара, да популарише математику и укаже на њен значај.

 Уредник серије: Тања Чанић Млађеновић

Драматург: Никола Фишековић

Редитељ: Ненад Кркелић

Сценограф: Мирјана Андрејевић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Глумци: Мирко Јокић, Ива Штрљић, Срђан Ивановић, Немања Лукић, Марко Јеремић, Ђорђе Драгићевић

]]> Tue, 25 Nov 2025 09:44:18 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834283/iz-zivota-poznatih-matematicara-karl-fridrih-gaus.html Тајне људског тела: Скелетни систем https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834293/tajne-ljudskog-tela-skeletni-sistem.html Људски скелет препознајемо као моћан симбол који се већ вековима користи пре свега у уметности за изражавање различитих идеја и концепата - од пролазности живота до универзалне људске истине. Oн се користи и као савршен модел за решавање комплексних инжењерских изазова. И све се то заснива биологији, на костима које су кључне за наше постојање и покретљивост. У новој епизоди серије „Тајне људског тела“ посвећеној скелетном систему сазнаћете да ли су кости живе, како скелет пружа заштиту виталним органима, омогућава кретање и даје облик нашем телу. Научићете како чврста лобања штити мозак, елестчна ребра штите плућа и срце, а кичма осигурава безбедност кичмене мождине. Биолог Александра Патенковић  и тим младих сарадника објасниће зашто би без скелета наше тело било као безоблична маса неспособна за стајање и кретање.

У емисији ћемо открити како је скелет сличан код свих животиња али и на који начин нам кости, заједно са мишићима омогућавају кретање, стварајући основу за све наше активности.

Придружите се овој узбудљивој авантури кроз људско тело и сазнајте зашто је скелет много више од „исушених“ костију.

 Уредник серије: Блаженка Бијелић

Сценариста и главни наратор: Др Александра Патенковић

Сарадници: Кристина Филиповић, Сара Станић, Јована Трифуљеско, Марта Јовановић и Стефан Пејић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер тона: Драгана Робертсон

Директор фотографије: Драган Лапчевић

Редитељ: Марко Јефтић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:03:22 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834293/tajne-ljudskog-tela-skeletni-sistem.html Тајне људског тела: Нервни систем https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834291/tajne-ljudskog-tela-nervni-sistem.html Да ли се мозак одмара? Да ли је мозак метеоропата или да ли је мозак контролни центар нашег тела? Како су кости представљале статусни симбол и идеал лепоте; Да ли племићи стварно имају плаву крв? Шта је порфирија? Зашто мириси буде успомене? или Како наше жлезде шаљу сигнале телу да се бори или да бежи... Придружите нам се на узбудљивом путовању кроз нову едукативну серију која открива невероватне тајне које се крију унутар нас.

Серија „Тајне људског тела“ води вас кроз детаљан приказ сваког система органа, пружајући увид на које начине наше тело функционише, преживљава и прилагођава се свакодневним изазовима. У свакој епизоди, а има их 11, приказујемо системе органа, почев од Нервног, Скелетног, Мишићног..., па све до Репродуктивног и Ендокриног система са којим заокружујемо наше путовање кроз људско тело.

Главни наратор у емисијама је биолог Александра Патенковић, која ће заједно са младим сарадницима као пазле слагати занимљиве приче и чињенице које повезују биологију, антропологију и уметност, стварајући богату и шаролику слику о нашем телу.

Серија „Тајне људског тела“ пружа савршен начин да разумемо како функционишемо као целина и зашто је здравље сваког органа кључно за опште стање нашег тела.

Концепт емитовања серије „Тајне људског тела“ је осмишљен тако да задржи пажњу гледалаца током целе недеље кроз комбинацију кратких прича и комплетне емисије. Сваког радног дана од понедељка до четвртка, емитују се кратке минијатуре које представљају различите теме везане за један систем људског тела, док им петак нуди прилику да погледају све теме заједно у једној емисији, чиме се заокружује целокупна прича о систему који се обрађује те недеље.

Придружите нам се у овој узбудљивој авантури и сазнајте колико је људско тело заиста чудесно!

 Уредник серије: Блаженка Бијелић

Сценариста и главни наратор: Др Александра Патенковић

Сарадници: Кристина Филиповић, Сара Станић, Јована Трифуљеско, Марта Јовановић и Стефан Пејић

Монтажер: Ненад Џодић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:01:01 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834291/tajne-ljudskog-tela-nervni-sistem.html Тајне људског тела: Мишићни систем https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834307/tajne-ljudskog-tela-misicni-sistem.html Да ли знаш да сваки покрет који направимо — од вожње бицикла до најситнијих гримаса на лицу — не би био могућ без мишића? У новој епизоди серије "Тајне људског тела", откривамо како мишићи функционишу и колико су кључни за свакодневне активности, па чак и док спавамо! Уз преко 600 мишића у телу, који чине више од трећине наше тежине, наш мишићни систем омогућава кретање сваког дела тела, од ходања и трептања, па чак и покретања ушију! У овој емисији ћемо бам представити  свет мишићних влакана и њихову повезаност са нервним системом, који управља њиховим радом. Сазнаћемо како се уз помоћ мишића, костију и зглобова остварују све наше активности — од најједноставнијих покрета до сложених физичких изазова.

Биолог Александа Патенковић и њен тим младих сарадника помоћи ће нам да разумемо зашто су мишићи толико важни и како функционишу као савршен механизам за покрет, снагу и стабилност људског тела. Не пропустите прилику да сазнате више о овом изузетно важном систему органа који нас свакодневно покреће!

 Уредник серије: Блаженка Бијелић

Сценариста и главни наратор: Др Александра Патенковић

Сарадници: Кристина Филиповић, Сара Станић, Јована Трифуљеско, Марта Јовановић и Стефан Пејић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер тона: Драгана Робертсон

Директор фотографије: Драган Лапчевић

Редитељ: Марко Јефтић

]]> Tue, 25 Nov 2025 10:06:15 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5834307/tajne-ljudskog-tela-misicni-sistem.html Око: НИС заробљен у чекању Русије и Америке https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5833948/oko-nis-zarobljen-u-cekanju-rusije-i-amerike.html Ко је кога у овој причи заробио у чекању? Док чекамо одговор америчке администрације, да ли ли су Американци, чекајући купопродајни уговор, заробили и нас и Русе? Или су нас у причи око НИС-а заробили Руси, који траже купаца, али нама не желе да продају свој власничку идео? Зашто рафинерија не може да чека?

"Најгора је заробљеност у чекању која вас демотивише да предузмете било шта. Заробљеност у чекању умртви човека да не ради ништа". Овако је гувернерка Јоргованка Табаковић прошле недеље парафразирала Иву Андрића. Када је реч о судбини НИС-а, Србија неће чекати, рекла је гувернерка.

Аница Телесковић
Аница Телесковић

Ко је кога у овој причи, ипак, заробио у чекању? Док чекамо одговор америчке администрације, да ли су Американци, чекајући купопродајни уговор, заробили и нас и Русе? Или су нас у причи око НИС-а заробили Руси, који траже купаца, али нама не желе да продају свој власничку удео у компанији?

О томе шта чека Србија, шта чека и ко је "трећа страна", односно купац НИС-а и зашто рафинерија у Панчеву не може да чека?

За Око говоре:

Јасна Петровић-Стојановић, новинарка

Миша Бркић, новинар

Бојан Станић, Привредна комора Србије

Аутор емисије: Аница Телесковић

 
]]> Mon, 24 Nov 2025 15:15:56 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5833948/oko-nis-zarobljen-u-cekanju-rusije-i-amerike.html Горанка https://admin.rts.rs/tv/rts1/5833728/goranka.html У Музеју савремене уметности, данас је одржана промоција монографије "Горанка" и приказан је истоимени документарни филм аутора Бориса Миљковића. Монографија је на недавном Сајму књига у Београду добила признање УЛУПУДУС-а за издавачки подухват године. Књига, која је заједнички пројекат РТС издаваштва, Службеног гласника, Друштва љубитеља популарне културе, Музеја савремене уметности и Галерије Новембар, представља свеобухватан омаж животу, раду и наслеђу ове аутентичне уметнице. Дизајн публикације потписује Борут Вилд, гост Културног дневника. Научна критика је део система књижевно-историјских истраживања, део књижевне критике и филологије. Однос научне критике и историјских епоха, као и сами ствараоци, тема су научног скупа у САНУ. У емисији и о најновијој књизи Матије Бећковића "Мој друг Ђидо", емисији Култура Срба у Хрватској која се емитује на РТС-у, као и о изложби Техноклизма поводом 55 година стваралаштва Божидара Мандића. У Риму је отворена изложба "Картије и митови Капитолских музеја", о томе како естетски и формални универзум куће Картије проучава, инспирише се и реинтерпретира симболичко-естетске каноне античког света.

Уредник Драгана Пантић
Реализатор Сања Реџић
Монтажер Никола Манић

]]> Mon, 24 Nov 2025 13:43:09 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5833728/goranka.html Хумор и сатира: Лажне вести https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833965/humor-i-satira-lazne-vesti.html На српском језику од 1830. до 1918. године излазило је више од две стотине периодичних публикација претежно шаљивог и сатиричног садржаја. То је знатан број с обзиром на тешке и, чинило се тада, безнадежне прилике у којима је живео народ који је говорио тим језиком. Изгледа да су образовани људи тог времена схватали да један језик и једна култура не могу опстати без шале, хумора, сатире... Досетке, доскочице, афоризми, вицеви, сатиричне песме, текстови,  сведоче о ведрој, оптимистичкој црти карактера људи тога доба. Серија Хумор и сатира 1830-1914 написана је на основу текстова из листова и часописа тог доба, који су доступни савременом читаоцу.

Основ за серију је и велики, јединствени подухват Жарка Рошуља, који је с Институтом за књижевност и уметност и с Матицом српском своја истраживања објавио у осам књига под заједничким насловом Час описа часописа. Играно-документарна серија обухвата период до Првог светског рата, има осам епизода. Популарне сатиричне песме Маскенбал на Руднику и Погреб два раба компоноване су за ову прилику, као и друге сатиричне песме.

Уредник серије је Драган Коларевић, сценаристи Драган Коларевић и Јелена Попадић Сумић, редитељ Милан Јовановић.

]]> Mon, 24 Nov 2025 15:17:56 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833965/humor-i-satira-lazne-vesti.html Из сенке прошлости: Масони у Првом балканском рату https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833437/iz-senke-proslosti-masoni-u-prvom-balkanskom-ratu.html У догађајима који су претходили Првом балканском рату значајну улогу је имао Дамјан Бранковић преко својих пословних, а нарочито масонских веза. Он је пред само избијање ратних дејстава наоружао српску војску модерним немачким оружјем. Тај процес је трајао све до пролећа 1914, када је Крупу наређено да прекине послове са Бранковићем. Још у време царинског рата (1906–1911) успео је да кроз блокаду увезе 3.000 железничких вагона робе (која је имала све неопходне папире и легално била плаћена, а коју је Аустроугарска зауставила на граници са Србијом). Набавком модерних локомотива, камиона и коња који су вукли брдску артиљерију, српске армије имале су покретљивост коју није имала бројнија и боље опремљена турска војска. Војвода Радомир Путник је оценио да су железничари били четврта српска армија, а то су били захваљујући локомотивама које је кроз аустроугарску блокаду увезао Дамјан Бранковић. Наравно, не би требало заборавити дипломатско деловање масона, као ни сарадњу српских и турских масона у размени заробљеника и спречавању страдања цивила. Те активности су непознате широј јавности, остале су у сенци. Врхунац сарадње слободних зидара два народа био је однос изузетног уважавања краља Александра Карађорђевића и Кемала Ататурка, председника Турске Републике, и стварање балканског савеза. У емисији говоре унук Дамјана Бранковића др Мирко Магарашевић и Зоран Д. Ненезић.

]]> Mon, 24 Nov 2025 10:28:00 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833437/iz-senke-proslosti-masoni-u-prvom-balkanskom-ratu.html Хумор и сатира: Смех је лек https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833946/humor-i-satira-smeh-je-lek.html Основ за серију је и велики, јединствени подухват Жарка Рошуља који је, са Институтом за књижевност и уметност и Матицом српском, своја истраживања објавио у осам књига под заједничким насловом "Час описа часописа". Играно-документарна серија обухвата период до Првог светског рата, има осам епизода. Популарне сатиричне песме "Маскенбал на Руднику" и "Погреб два раба" компоноване су за ову прилику, као и друге сатиричне песме. У првој епизоди "Смех је лек", насталој на оригиналним текстовима из шаљивих листова 19. века, први пут се изводе сатиричне песме компоноване за ову серију. Гледаоци имају прилику да упознају јунака Стеријиних "Забавних календара" ‒ Винка Лозића, као и лик Ере, некада веома популарног јунака српских вицева. У емисији се говори о краљици Наталији Обреновић, која је писала афоризме, била у дослуху са савременим сатиричарима, давала им идеје да пишу о њеном мужу краљу Милану. Наталија је идејни творац досетке: Стиже тата из Париза биће опет криза. Говори се о првом забрањеном српском афоризму у културној и цивилизованој Аустроугарској монархији. Српски сатиричари су критички разматрали шта је остало од идеала Француске револуције из 1789. О историји и значају српског хумора и сатире говоре Жарко Рошуљ и др Александар Јерков.

Уредник серије је Драган Коларевић, сценаристи Драган Коларевић и Јелена Попадић Сумић, редитељ Милан Јовановић.

]]> Mon, 24 Nov 2025 15:10:18 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833946/humor-i-satira-smeh-je-lek.html Хумор и сатира: Шаљивџије и коментатори https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833971/humor-i-satira-saljivdzije-i-komentatori.html У трећој емисији „Шаљивџије и коментатори“ играно-документарне серије „Хумор и сатира 1830–1914“ говори се о тадашњим листовима и часописима за забаву, хумор и сатиру као гласилима политичких странака. Ликови као што су Сима и Дима, Таса и Васа, Петак и Ерак аналитички су се бавили тобож важним питањима из сфере спољне и унутрашње политике, али тако да за себе извуку неку ситну корист или привилегију. Осим у алузијама, метафорама, алегоријама и метонимијама, сатиричари су директно нападали политичаре, противнике политичке опције коју су пропагирали, попут Јована Авакумовића и Стојана Рибарца, који су ушли у историју као важне политичке личности. Лист „Геџа“, радикалско гласило, измислио је „Фаустову капицу“ која има чудотворну моћ да политичког противника примора да говори истину... О друштвено-историјским приликама у којима су настајала сатирична дела говоре историчари др Данко Леовац и Немања Девић. Сатире и карикатуре могу бити историјски извори првог реда.

Уредник серије: Драган Коларевић
Сценаристи: Драган Коларевић и Јелена Попадић Сумић
Редитељ: Милан Јовановић

]]> Mon, 24 Nov 2025 15:20:15 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5833971/humor-i-satira-saljivdzije-i-komentatori.html