Крајем 30-их година прошлог века, за време Свинг ере, џез оркестри су били на врхунцу своје популарности, али појединим музичарима који су свирали у њима, а који су се истицали врхунском техником, оркестарски аранжмани су ограничавали креативност и желели су да изађу из њих свирајући другачији џез. Организовали су се у мањим саставима свирајући џем сешне на којима су несвесно развијали стил који је убрзо довео до настанка најбитнијег у џезу, Би-бапа.

Џез клуб квинтет састављен од младих музичара уз вокалну солисткињу Бојану Јанковић ће Вам илустровати музику тог времена, а у улози саговорника ће се још једном наћи проф. Милош Крстић, затим млади џез пијаниста Никола Шашковић и амерички тромбониста Кори Вилкокс 

• Режија: Иван Милановић
• Уредник: Доброслав Предић
• Водитељ: Филип Булатовић

Улоге: Џош Хартнет, Бриџет Риган, Гејл Бин, Отри Хејдон-Вилсон, Данијела Дедвајлер, Ник Нолти….

Креатор серије: Родс Фишбурн

Црногорско народно позориште из Подгорице гостује на Великој сцени Народног позоришта у Београду са драмом Мирослава Крлеже "Господа Глембајеви", у режији Данила Маруновића, у којој главну улогу тумачи глумац Светозар Цветковић.

Изложба "Фурија сликања" једног од најзначајнијих савремених српских сликара Цилета Маринковића отворена је у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци.

У Вуковој задужбини у Београду представљена је књига "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", ауторке Светлане Матић, књижевнице из Беча.

Изложба портрета "Родоначелници српског театра" Милована Здравковића, која представља значајне личности модерног театра у Србији, од Јоакима Вујића, преко Јована Стерије Поповића до Илије Станојевића Чиче отворена је у Галерији "Божа Илић" у Прокупљу.

У Ла Пазу је одржан највећи годишњи верски фестивал "Велика сила", манифестација у којој учествује велики број музичара и плесача, а која се налази на Унесковој листи нематеријалне баштине света.

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Реализатор:Сања Реџић

Монтажа: Горан Мијић

Богородичин храм у Прчању – највећа римокатоличка црква у Боки, грађена готово два века и завршена 1909. године – дело је помораца, трговаца и дародаваца који су својим трудом и вером уздизали место из ког су потекли.

Обе цркве, са својим богатим уметничким и духовним наслеђем, представљају светске примере културно-историјског наслеђа, заштићене законом, и доказују да је срце Боке куцало у ритму мора и духовности.

Продукција: Матица Боке и Удружење "Шта хоћеш"

Биће речи о томе шта је овај град данас, град који је са својим предратним општинским подручјем, годину дана после одлуке међународне заједнице, званично успостављен 8. марта 2000. године. Овај део Босне и Херцеговине чини посебну политичко-административну јединицу под називом Брчко Дистрикт. Формално функционише са сопственим институцијама, али под заједничком управом оба ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ и наравно, међународним надзорником.

У разговору са градоначелником Милићем сазнаћемо каква је сарадња са Бањалуком и Сарајевом, које су то могућности сарадње са Републиком Србијом, као и друга важна питања за све грађане Брчког.

У емисији ћемо, између осталог, представити и програм овогодишње традиционалне манифестације Дани Николе Тесле, чији је оснивач и организатор Теслина научна фондација из Филаделфије. О садржају програма који ће трајати од  01. до 14. јула, од Београда до Смиљана у Лици, специјално за нашу емисију говори члан Теслине научне фондације Предраг Карасовић.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић

У емисији подсећамо шта су рекли, шта говоре и шта су урадили, бре.

Ако желите да видите филм "Матилдино чудовиште", будите уз Први програм Телевизије Србије у суботу 05. јула у 12 ч. Ако не стигнете тада, или пожелите да опет погледате филм, репризе можете погледати 06. јула или у петак 10. јула у 9 ч на Другом програму РТС-а.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

Како сте?

преко:

Треба ли родитељ детету бити друг?

Kако се учи како да се учи?

U којим ситуацијама лажете?

Mоже ли ружно да буде лепо?

Kако превазилазите стид?

Šта вас просто избезумљује?

Mогу ли мање интелигентнији да буду духовити?

Вреди ли збиља Роналдо толико милиона?

до дубоко филозофског

Где се налази душа?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић

Редитељ: Наталија Мићевић

Сценограф: Тања Ивановић

Директор фотографије: Александар Стипић

Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер звука: Драгана Робертсон

Представљамо Opel Grandland

Дарко је у Чешкој возио спортски аутомобил са најбољим убрзањем у историји Шкоде, електрични модел "елрок" у "РС" верзији. Колега Павле позабавио се новом марком КГМ, која је од овог пролећа присутна у Србији и коначно креће са пласманом својих аутомобила.

Ексклузивно Skoda Elroq RS

На тесту се нашао "актион". Видећете и како су се гледаоци и читаоци провели на пројекцији новог филма "Ф1", коју је организовала екипа САТ-а у сарадњи са дистрибутером, али и који модел се придружује трци за "Српски аутомобилски трофеј".

Возили смо KGM Actyon

Уредник и водитељ је Младен Алвировић.

Дарко је у Чешкој возио спортски аутомобил са најбољим убрзањем у историји Шкоде, електрични модел "елрок" у "РС" верзији. Колега Павле позабавио се новом марком КГМ, која је од овог пролећа присутна у Србији и коначно креће са пласманом својих аутомобила.

На тесту се нашао "актион". Видећете и како су се гледаоци и читаоци провели на пројекцији новог филма "Ф1", коју је организовала екипа САТ-а у сарадњи са дистрибутером, али и који модел се придружује трци за "Српски аутомобилски трофеј".

Уредник и водитељ је Младен Алвировић.

Реприза емисије је недељом у 01.15 на Првом програму.

Да може да преброди тај страх, Матус жели да докаже себи али и својој пријатељици Емки. На овом путу схватиће колико је за право пријатељство важно држати дату реч и испунити обећање.

Да ли ће Матус успети у свом науму можете да видите на Првом програму Телевизије Србије у суботу 19. јула у 12.15 ч. Ако не стигнете тада, или пожелите да још једном погледате филм, репризе су 20. и 25. јула у 9.15 ч на Другом програму.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Можда ће управо тада угледати "свог" делфина? Можда ће то бити само тренутак, али тренутак који ће се претворити у вечну успомену.

Ако желите да погледате овај дирљиви филм будите уз Први програм Телевизије Србије у суботу 12. јула у 12.15 ч. Ако не стигнете тада, или пожелите да још једном погледате филм, репризе су 13. и 18 јула у 9.15 ч на Другом програму.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

На крају, његова прича оживљава на папиру и он је поносно представља осталој деци.

Погледајте како ће Симао направити овај стрип на Првом програму Телевизије Србије у суботу 5. јула у 12.15 ч. Репризно се емитује 6. и 11. јула у 9.15 ч на Другом програму.

Да ли ће Тон научити лекцију погледате у суботу 12. јула у 12 ч на Првом програму Телевизије Србије, или погледајте репризу 13. или 18. јула у 9.00 ч на Другом програму РТС-а.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Маркус има петнаест година и обожава кошарку. Спорт му даје самопоуздање и у друштву спортских пријатеља се осећа као код куће. Денис се диви Маркусу и завиди му на том осећају припадности који њему самом недостаје. Родитељи су увек заузети, а Маркус је стално на кошарци. Денис не зна шта да ради са својим временом и где да тражи место коме ће он да припада.

Ако желите да видите трагање Дениса за својим спортским идентитетом, будите уз Први програм Телевизије Србије у суботу 19. јула у 12 ч. Ако не стигнете тада, или пожелите да још једном погледате филм, репризе су 20. и 25. јула у 9 ч на Другом програму.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

На Кнежевом арсеналу у Крагујевцу почиње јубиларни, 15. регионални музички фестивал Арсенал Фест! Од 26. до 28. јуна, током три дана, на фестивалу ће наступити више од 50 извођача, а међу њима и глобалне
звезде попут Massive Attack, Faithless и британског кантаутора Michael Kiwanuke. Програм ће употпунити и познати регионални уметници – од Joker Out, Senidah, и Дарка Рундека, до бенда Буч Кесиди.

У Врбасу почиње 8. Равно село филм фестивал. У четири фестивалска дана, публика ће моћи да погледа пажљиво одабрану селекцију кратких документарних и студентских филмова, који кроз различите приче  осветљавају теме живота, емоција и људских судбина. Фестивал се одржава уз подршку Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу и Града Врбаса.

Водимо вас на изложбу графика Тотеми о друге приче, ауторке Биљане Гркавац, кока ће бити отворена у у Библиотеци града Београда.

У оквиру изложбе радова Дејвида Хокнија, Музеј савремене уметности у Београду, у сарадњи са Британским саветом, организовао је предавање познатог британског уметничког критичара Мартина Гејфорда, блиског пријатељем и сарадника чувеног уметника.

Уредник Владимир Петровић
Реализатор Сања Реџић
Монтажер Горан Мијић

Режирала је око 40 представа у позориштима у Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Шведској, Данској и Пољској. Добила је бројне позоришне награде, међу којима су и Гран при шведског Аситеја за допринос  позоришту за децу и младе и Гранд при Мира Траиловић 57. Битефа.

Била је члан Европског културног парламента, генерални и уметнички директор Малог позоришта "Душко Радовић", са Јованом Ћириловим је десет година била коселекторка Битефа.

Ања у професији има правило којег се чврсто држи: никад не ради нешто што је као човека и уметника не занима. Радила је представе без текста, експериментисала у позоришту, режирала Шекспира, Ибзена, Бергмана, Чехова. Увек из визуре нашег времена. Њено тумачење Чеховљевог Вишњика у Гетеборгу настоји да се суочи са садашњим тренутком са којим се западне културе носе тако што бирају лажну прошлост и нове облике неолибералних екстремизама, који су одраз тужне слике савремене Европе, као бег од неизвесне будућности и суочавања са сложеним проблемима садашњости.

У Шведским позориштима често режира дела савремених писаца, дела Вирипајева, Лоца, Тене Штивичић, Слобођанека, Иване Сајко, Елфриде Јелинек за чије тумачење дела Љубавници добија награду на Бијеналу сценске уметности уз образложење да је на сценски изузетан начин режирала актуелну причу о капитализму, феминизму, класи и роду.

Са представом Жан коју је овде режирала се након седам година вратила на Битеф и са којом добија Гранд при Мира Траиловић. За бајку о савременој Јованки Орлеанки, насталој по делу Иване Сајко, о женској храбрости, растућим поделама и климатској кризи. Жан је прича о девојци која као нека врста савременог утопијског идеалисте покушава да спасе нашу планету од еколошке, класне и идеолошке пошасти.

Инсценација се ослања на бројне референце, често и из шведског контекста, а главна визуелна инспирација су дела српске сликарке Биљане Ђурђевић.

Ања воли када се, док ради на некој представи, нечим изненади, када оде негде где никада није била. Тада настају дела попут њене Жан.

У Шведској је Ањин позоришни дом. У Стокхолму њена база где живи са својом породицом, предаје режију и ради, ускоро поново и у Драматену. Ради и свуда по Европи и по некад, када је позову, у свом Београду, из којег као да никад није отишла, а често и дуго је нема.

аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Милан Ромањук
монтажа Марија Аранђеловић
режија Милица Митровић

Аутор: Милена Вујовић
Монтажера: Марко Тисовец

Жикино туговање нагло прекиде трагични инцидент - коњ Гидран копитом убија младог војника из Жикине јединице.

Улоге тумаче: Миодраг Драгичевић, Александар Берчек, Слобода Мићаловић, Миодраг Радоњић, Младен Совиљ, Милош Тимотијевић, Александар Ђурица, Небојша Миловановић, Богдан Диклић, Горан Шушљик, Драган Бјелогрлић, Љубомир Бандовић, Предраг Мики Манојловић...

Уредник серије: Марко Новаковић
Редитељ: Дејан Зечевић
Сценариста: Ђорђе Милосављевић
Директор фотографије: Миладин Чолаковић САС
Костимограф: Јелена Ђорђевић
Сценограф: Зорана Петров
Композитор: Ирена Дечермић
Монтажери: Лазар Предојев и Милена Предић
Тонски сниматељ: Дарко Глишић
Дизајн звука: Владан Коки Кораћ
Дигитални специјални ефекти: Иван Чолић и Јосип Чолић

Делегат продукције РТС: Александар Јанковић
Директорка серије: Тања Жежељ Гојковић
Извршни продуценти: Милош Аврамовић и Горан Шушљик

Извршна продукција: "Еyе tо Еyе" за Радио Телевизију Србије 2015. године.