У фокусу – Златни лав за „Непознату жену“ Меј ел-Туки, Волпи пехар за Џона Малковича и три филма у чијој је продукцији учествовала Србија.

А са Лида – право у сезону Оскара. „Непозната жена“ и италијанска „Спирала“ Паола Стриполија већ су национални кандидати, док се у трци за велике награде издвајају и „Дивљи коњ број девет“, „Прајмтајм“, „Мастило“ и „Бункер“.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Светлана Перовић, Тијана Тодоровић Јаворац

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Производња: Редакција документарног програма

Колико је угрожен глобални прехрамбени систем и здравље преко милијарду људи  сведочи извештај Организације за храну и пољопривреду  при Уједињеним нацијама. Услед климатске претње Француска је покренула десетогодишњи пројекат премештања највеће  колекције винове лозе на свету. Будући да чак 80 процената становника Португалије насељава обална подручја, која су на удару снажних олуја и поплава, држава улаже велика средства у прилагођавање инфраструктуре како би се суочила са климатском кризом.

Екипа Еду глобала води вас на изложбу Лабораторије за астробиолошка истраживања. Лабораторија је основана пре  две године на Институту за физику у Београду.  Поред тога што трагају за одговорима на питања о могућности живота на другим планетама, стручњаци и истраживачи проналазе начине како да „озбиљне теме“ приближе  младима.

Уредник: Наташа Нешковић                             

У земљи где се крију резерве нафте, а истовремено испод густих крошњи обитава наразноврснији живи свет на планети, сукоб интереса је неизбежан. Филм нам приказује како се научна истраживања користе не само за разумевање сложених еколошких система, већ и као алат за политичку и друштвену борбу – за заштиту домородачких територија, природних богатстава и будућности планете.

Кроз сусрете са локалним становништвом, фасцинантне снимке џунгле и интервјуе са научницима који раде под тешким условима, овај филм поставља кључно питање: да ли је могуће пронаћи модел развоја који неће уништити оно што је највредније? "Еквадор – наука у срцу Амазонске прашуме" је сведочанство о храбрости, упорности и вери у то да знање и емпатија могу променити свет.

Одабрала: Марија Стевановић

Превод и адаптација: Адријана Модић

Како настаје квалитетан подкаст, шта публика данас тражи и да ли аудио-формат мења начин на који причамо, слушамо и учимо – откривамо у новој емисији РТС Лаб.

Емисију су водили Виктор Маневић и Иванка Јоксимовић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

У емисији "Научни интервју – Будућност у којој органи не старе", разговарамо са др Милицом Радишић, професорком Универзитета у Торонту, једном од водећих научница у области ткивног инжењерства. Њена истраживања спајају ћелијску биологију, биоматеријале, 3D штампу, вештачку интелигенцију и медицину будућности. Циљ је амбициозан: направити функционална ткива која могу да послуже за тестирање лекова, разумевање болести, а једног дана можда и за замену оштећених органа.

Од органа на чипу и дизајнираног крвотока, преко питања ко располаже нашим биолошким подацима, до биоетике, вештачке интелигенције и науке као животног позива — овај разговор отвара једно од најузбудљивијих питања савремене науке: колико смо близу медицини у којој ће терапија заиста бити направљена по мери човека?

Ово је прича о времену које долази. Погледајте Научни интервју са проф. др Милицом Радишић, "Будућност у којој органи не старе".

Радован Петровић води наизглед стабилан породичан живот са супругом Звјезданом и троје деце, радећи напорно како би им обезбедио сигурност.

Блиски су са рођаком Јанком и његовом женом, делећи свакодневицу у средини снажно везаној за традицију и патријархалне вредности.

Испод површине, Звјездана се бори са осећајем личне спутаности и започиње тајну везу која постепено нарушава односе међу свима њима.

Један неочекиван сусрет у породичном дому покреће ланац трагичних догађаја који Радована доводи у средиште тешке правне и личне борбе.

Случај преузима адвокат Вељко Губерина.

Улоге тумаче: Ненад Јездић, Дејан Иванић, Јелена Симић, Миливоје Мишо Обрадовић, Гаврило Иванковић, Марко Васиљевић, Игор Филиповић, Гаврило Јовановић, Ангелина Лукић и Драган Лукић.

Уредник серије: Марко Новаковић

Креатор серије: Јелена Светличић
Режија: Гојко Деспотовић
Сценарио: Сања Савић Милосављевић, Младен Милосављевић
Директор фотографије: Гојко Деспотовић
Монтажери: Владимир Радовановић, Давор Босанкић
Костимограф: Милица Милутиновић
Композитори: Мирко и Снежана Вукомановић
Маскер: Нина Башић, Александар Расинац Кемпес
Извршна продукција: UP & UP

Продуцент: Радио-телевизија Србије
Година производње: 2026.

Први гост Здраве приче је Горан Манце, рођени брат фудбалера Партизана Драгана Манцеа који је страдао у саобраћајној несрећи пре 40 година. Погинуо је са 23 године, скренуо је са аутопута како би спасио дете које је претрчавало пут. Горан ће открити детаље тог догађаја и отворено говорити о томе како је та трагедија променила његово гледање на саобраћај.

У здраву причу се укључује и Маринко Малбашић, брат Наде Малбашић која је просле судара била у коми 30 година.

Млада и перспективна атлетичарака Наталија Грујић долази нам да исприча своју Здраву причу - о томе како је успела да избегне веће последице несреће коју је доживела на пешачком прелазу. Ударио ју је аутомобил и прешао преко оба стопала. Она ће открити како се после тог догађаја опоравила и вратила атлетици, али и шта је из те ситуације научила о ризицима у собраћају.

Тешку саобраћајну несрећу на мотору је пре 10 година доживео и Мирослав Јонаш, који је успео да се опорави после 27 операција и због количине метала која му је уграђена у тело добио је надимак Робокап. Мирослав више не вози мотор, али вози камион као професионални возач. Он ће се присетити грешака које је правио у саобраћају и заједно са Дамиром Окановићем из Комитета за безбедност саобраћаја упозорити гледаоце шта се све може догодити у тренуцима непажње и лоших одлука у вожњи.

На крају ће својом причом упозорити Славиша Савић, који је као тинејџер направио животну грешку - возио пребрзо без везаног посаја и остао непокретан. Он се укључује у здраву причу да би освестио младе и подсетио на важност везивања појаса.

Ауторка и водитељка емисије Здрава прича РТС ординације: Марија Поповић

У "Здраву причу РТС ординације" долази и Вуков пријатељ, шеф магацина једног великог прехрамбеног маркета - Владимир Ристић. Он је као и Вук рођен са Дауновим синдромом, а показаће како је одговоран, вредан и ведар човек.

Из Немачке се у Здраву причу јавља Силвана Веселиновић, усвојитељка девојчице Уне која је рођена са Дауновим синдромом. Када ју је Силвана прихватила имала је 3 године, није знала да хода, да говори, а касније су заједно храбро победиле Унину леукемију. Она сада живи у Јагодини са Силваном и породицом, срећна је девојка, тренира, чува сестриће и иде у школу.

Много емоција нам у ово издање Здраве приче доноси и породица Милошевић - Урош и његова мама Мирослава. Живе у Инђији, а њихова борба је из дана у дан све сложенија. Урош је рођен са Дауновим синдромом, жели да постане кувар и студира Вишу хотелијерску али су студије и снови на паузи јер ради, како би издржавао маму која се бори са карциономом дојке. Урош продаје цвеће на шеталишту, а њихова прича инспирисаће и охрабриће многе.

За крај, водимо вас у београдски кафић "Звуци срца" у коме ради дивна Александра, такође рођена са Дауновим синдромом.

Сви они јасно ће показати својим причама да борба има симисла, да изговори не доводе до победе већ су неопходне храброст, упорнот и љубав породице.

Ауторка и водитељка: Марија Поповић

Стефан оде у манастир по своју децу, Комнину и Радослава. Радославу недостаје мајка и пита Стефана шта се догодило са њом, зашто је морала да их напусти.
Рашки није драго што не сме у јавности да се обелодани њена љубавна веза са Стефаном. Он је забринут. Најпре треба да учврсти мир у земљи која је изнурена ратовима и разбојницима који су се намножили. За лични живот имаће времена тек касније.

Главне улоге у десетој епизоди играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац, Нада Шаргин, Драган Мићановић, Вучић Перовић, Танасије Узуновић, Љубомир Булајић, Аљоша Вучковић, Андреј Шепетковски и Ана Стефановић.

Светска банка одобрила кредит за изградњу прве фазе гасовода у Србији.

Си Ђинпинг у Америци: Црвени тепих, гала вечера и нови циљеви. "Дешаваће се невероватне ствари",најавио Трамп.

И папа у Француској о вештачкој интелигенцији. Прва посета римокатоличког поглавара после 18 година.

Нове медаље за Србију на Европском првенству у боксу. Злато за Сару Ћирковић и Кристину Кулухову, у току борба Растка Симића.

У "Здраву причу РТС ординације" долази и Вуков пријатељ, шеф магацина једног великог прехрамбеног маркета - Владимир Ристић. Он је као и Вук рођен са Дауновим синдромом, а показаће како је одговоран, вредан и ведар човек.

Из Немачке се у Здраву причу јавља Силвана Веселиновић, усвојитељка девојчице Уне која је рођена са Дауновим синдромом. Када ју је Силвана прихватила имала је 3 године, није знала да хода, да говори, а касније су заједно храбро победиле Унину леукемију. Она сада живи у Јагодини са Силваном и породицом, срећна је девојка, тренира, чува сестриће и иде у школу.

Много емоција нам у ово издање Здраве приче доноси и породица Милошевић - Урош и његова мама Мирослава. Живе у Инђији, а њихова борба је из дана у дан све сложенија. Урош је рођен са Дауновим синдромом, жели да постане кувар и студира Вишу хотелијерску али су студије и снови на паузи јер ради, како би издржавао маму која се бори са карциономом дојке. Урош продаје цвеће на шеталишту, а њихова прича инспирисаће и охрабриће многе.

За крај, водимо вас у београдски кафић "Звуци срца" у коме ради дивна Александра, такође рођена са Дауновим синдромом.

Сви они јасно ће показати својим причама да борба има симисла, да изговори не доводе до победе већ су неопходне храброст, упорнот и љубав породице.

Ауторка и водитељка: Марија Поповић

Први гост Здраве приче је Горан Манце, рођени брат фудбалера Партизана Драгана Манцеа који је страдао у саобраћајној несрећи пре 40 година. Погинуо је са 23 године, скренуо је са аутопута како би спасио дете које је претрчавало пут. Горан ће открити детаље тог догађаја и отворено говорити о томе како је та трагедија променила његово гледање на саобраћај.

У здраву причу се укључује и Маринко Малбашић, брат Наде Малбашић која је просле судара била у коми 30 година.

Млада и перспективна атлетичарака Наталија Грујић долази нам да исприча своју Здраву причу - о томе како је успела да избегне веће последице несреће коју је доживела на пешачком прелазу. Ударио ју је аутомобил и прешао преко оба стопала. Она ће открити како се после тог догађаја опоравила и вратила атлетици, али и шта је из те ситуације научила о ризицима у собраћају.

Тешку саобраћајну несрећу на мотору је пре 10 година доживео и Мирослав Јонаш, који је успео да се опорави после 27 операција и због количине метала која му је уграђена у тело добио је надимак Робокап. Мирослав више не вози мотор, али вози камион као професионални возач. Он ће се присетити грешака које је правио у саобраћају и заједно са Дамиром Окановићем из Комитета за безбедност саобраћаја упозорити гледаоце шта се све може догодити у тренуцима непажње и лоших одлука у вожњи.

На крају ће својом причом упозорити Славиша Савић, који је као тинејџер направио животну грешку - возио пребрзо без везаног посаја и остао непокретан. Он се укључује у здраву причу да би освестио младе и подсетио на важност везивања појаса.

Ауторка и водитељка емисије Здрава прича РТС ординације: Марија Поповић

У данашњем Оку о Толстоју као свачијем савременику, о класицима који нису сводиви на национална одређења, о пореклу и припадности само језику и ничему изван њега, о пркосу и привилегији читања, говори теоретичарка књижевности, Јасмина Ахметагић. 
 
Разговор води: Јована Милованчевић 

Теслин народ – прича о нашим људима у САД, њиховим животима, успесима и изазовима.

Редитељ и продуцент: Жељко Мирковић
Продукција: Optimistic film

Библиотеке је преживела неколико земљотреса, ратове, кризе, инфлације. Која је њена чаробна формула за опстанак? Како су Карађорђевићи помогли подизање библиотеке? На који начин је библиотека избегла „велику сеобу књига?” И шта се све данас налази под кључем у трезору у Одељењу реткости?

О томе у емсији Траг „Библиотека која памти век” говоре: проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, др Драгана Столић, руководилац Центра за подршку докторским студијама, заменик управника Адам Софронијевић, Светлана Пуцаревић из Одељења реткости, библиотекарка-саветница Драгана Михаиловић, Александра Тровац, Оја Кринуловић.

Ауторка: Јелена З. Николић

Сниматељ: Иван Димитријевић

Монтажерка: Весна Грба

У Данској се упознаје са гимназијом у којој ученици и запошљавају, али и отпуштају наставнике, као и директоре.

У пренасељеном Хонг Конгу се боре за опстанак розе делфина и ретког сечуанског мајмуна, али муку муче са превише макакија.

У Холандији поново насељавају одавно ишчезлу врсту - европског бизона.

Победа за Србију би била велика, али судећи по ономе што смо видели у утакмици против Грчке, то ће бити веома, веома тешко.

Меч се игра на стадиону "Рајко Митић" у недељу. Почетак је у 18 часова уз пренос на Другом програму РТС-а.

Коментатор је Милош Кривокапић.

Прича о дрвету, на мачванској и сремској обали Саве има посебну димензију. Иако је Панонска низија одувек била препознатљива по густим храстовим шумама, храст који је опстао на речном дну у свом изворном облику или као део неке грађевине добија нови живот.

Уметничка дела од фосилизованог дрвета пронашла су своје место у Галерији „Лазар Возаревић“.  Поткровље Галерије јединствен је простор по уређењу а изложбом спаја историју града, од Сирмијума до данашње Сремске Митровице, воду и земљу, веште руке уметника, занатлија, ентузијаста, а пре свих делатност ронилаца.

Чланови Удружења „Жута фока“ помогли су нам да оживимо причу о дрвету кроз векове. Чува се сваки део тог вредног дрвета опсталог у води захваљујући танину, а његова старост одређује се у Институту „Руђер Бошковић“ у Загребу. Како ће изгледати уметнички предмет зависи од тога како се дрво преломило… Идеје се рађају у радионици, па настаје све оно што је човек одувек правио а било му је потребно за живот - кашика, тацна, укосница, оруђе, музички инструменти. Јединствена је симболика предмета, облика панела и слике.

Људи дрвету у сваком његовом году могу да дају још једну вредност. Дрво је чудесно биће јер заклања и штити човека и сва остала бића. Човек све чешће грли дрво како би осетио његову енергију, а можда и зато што му даје живот, омогућава да дише, али и да се изрази и оствари своје идеје, да досегне снове и открије нове светове. Човек и дрво су једно другом срећа.

У емисији говоре: етнолог Душанка Станковић, ЗЗЗСК, Марија Вукајловић, кустос Галерије „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици, Бранимир Павловић, ронилац, Удружење „Жута фока“, Горан Љубоја Трут, музичар, Вукашин Говедарица, академски сликар.

Аутор: Радица Смиљковић

Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић

Монтажа: Весна Грба