Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

Улоге: Арт Малик, Саша Даван, Анђили Мохиндра

Режија: Усман Ријаз

Улоге: Малин Акерман, Лоренца Изо, Крис Месина

Режија: Крис Кулари и Џенифер Раите

Интуиција и добра намера у томе помажу. Ако поштујете и разумете једну земљу, показујете добру намеру и поштујете правила средине у коју сте дошли, све је могуће. Ова необична репортажа је трагање за различитостима и сличностима међу људима.

Колико емоција исказана мимиком или гестом може да замени незнање језика? Да ли се може живети са различитостима? Ипак, морате да поседујете аутентичну емоцију.

Водимо вас у ресторан, на пијацу, у цвећару; шетамо у жељи да видимо Токио на неки нови начин. Посећујемо један храм, чекамо да чујемо каква нас будућност чека. То Јапанци често раде одлазећи у храмове, видећете како.

Да ли су Јапанци затворени, да ли су стидљиви или само мало другачији? Волела бих и трећи пут да одем у Јапан, али тада ћу бар знати коју реч на јапанском.

Аутор: Мира Адања Полак

Производња: Редакција забавног програма

Гледаоци ће видети какву је улогу имала Конференција ванблоковских држава, која је одржана 1961. године у Београду и због чега су након тe конференције погоршани односи са САД. Зашто је појављивање нових борбених средстава на војној паради у Београду 1962. године изазвало панику на Западу и због чега је Запад одлучио да поправи односе са Југославијом.

Успешно балансирање Југославије између два блока посебно је дошло до изражаја приликом израелско-арапског рата 1967. године и поводом кризе на Блиском истоку. Зашто су и Американци и Совјети тражили Титово ангажовање и посредовање у смиривању овог кризног жаришта. Одговоре на ова питања гледаоци ће видети управо у шестој епизоди.

У овој епизоди појављују се: Небојша Дугалић у улози Тита, Предраг Бјелац у улози Брежњева, Радомир Николић у улози Ранковића, Жељко Максимовић као Кенеди, Владан Дујовић као Кардељ, Предраг Милетић у улози Харимана, Вук Салетовић као Аџубеј и Срђан Тимаров као Салсбергер. Наратор је Тихомир Станић.

Продуценткиња серије је Данка Милошевић, аутор сценарија Светко Ковач, а редитељ играних делова Иван Стефановић.

Феноменима популарне културе бави се нови серијал АПроПоп, који припрема Редакција за културу Културно уметничког програма РТС. Кроз десет епизода, у серијалу АПроПоп говорићемо о феноменима поп културе који су обележили, сваки на свој начин, свет у коме живимо.

Покушаћемо да објаснимо шта треба да се догоди да би нешто постало поп култура? Да ли она представља нешто добро или лоше? На који начин се обликује поп култура и на који начин она обликује нас?

Од прве епизоде у којој дефинишемо шта је у ствари популарна култура и које су то карактеристике које је одвајају од масовне и високе културе, преко феномена које представљају графити, повратак винила и лудило за јужнокорејским попом до културе која је настајала у предграђима метропола, чари биоскопских сала и свега онога што представља свет филма, АПроПоп анализира савремени свет који нас окружује. Говоримо и о тајновитом свету тетовирања, али и необичном феномену који представља свет љубитеља стимпанка. Трудимо се да разумемо зашто реч хипстер најчешће има негативну конотацију, упркос позитивним вредностима које припадници те групације заступају, као и у чему лежи чар помаме за мушком брадом. Бавимо се и аналогним фотоапаратима и разликама између дигиталног и аналогног света посматраног кроз објектив.

Кроз недеље и недеље снимања, схватили смо једно - без обзира да ли су у питању графити на зидовима метроа или новобеоградских блокова, да ли се на грамофону врти винил или смо љубитељи аналогног фотоапарата и још аналогнијег кино пројектора; без обзира да ли носимо браде или стимпанк цилиндар; да ли смо хипстери или љубитељ к-попа - сви смо део глобалне цивилизације 21. века.

Зато се недељом од 22.55 удобно сместите у своје фотеље и зароните у најбитнији медиј поп културе данашњице, јер наредних седмица идемо на чаробно путовање кроз свет поп културе и чудесне феномене који представљају уметност свакодневног живота.

Сниматељи: Александар Беатовић, Драгослав Бојковић, Милан Н. Ракић и Милан Станић
Монтажери: Јована Филиповић и Марко Тисовец
Редитељ: Филип Мартиновић
Аутор серијала: Селина Ловрен Аксентић

Мира Адања Полак у Хавани

Примећујем велике контрасте и заправо видим два света један који нестаје и други који се вероватно планира јер зашто би људи улагали доста новца у нешто што настаје. Град је подељен на оно што је било што сугерира једну културу тог поднебља и други који сугерира велика улагања и плопанирање једне нове будућности. Бизнисмен Енрике Ариас чији су родитељи са Кубе решио је да се врати у земљу својих предака и ту започне бизнис са румом.

Многи долазе на Кубу тражећу лек за канцер.

Енрике Ариас и Мира Адања Полак

У разговору са онкологом Олгом Родригез Мареро сазнајем о чему је заправо  реч и које су то разлике у лечењу ове болести. Њихов истраживачки центар је у сталном трагању нових метода које су увек у сарадњи са светским центрима за лечење рака.

Домаћини у чијој сам кући одсела говоре о животу на Куби. Они имају дивну кућу коју издају посетиоцима.
Камера показује велелепне грађевине које чекају нека нова времена и исплативост великих инвестиција.

Олга Родригез Мареро и Мира Адања Полак

Аутентичност емоција које бих добијала у непосредним сусретима казивали су много више од онога што сам чула, читала или гледала. Без знања језика, споразумевала сам се разменом емоција и отвореношћу ка земљи испред које се испречио надолазећи велики капитал, који чека промене. Сукоб "имати и немати" је очигледан и показује да је само питање како ко гледа суштину живота.

Упознала сам стручњака за кубанске цигаре који ми говори о врстама цигара и специфичностима њихове производње.

Све је ствар престижа и моде.

Контрасти су велики. Архаичне америчке лимузине су туристичка атракција, а наћи превоз права је лутрија.

Да ли ће све новонастале луксузне зграде и хотели постати исплативи?

Мира Адања Полак у продавници кубанских цигара

То су ризици оних који су ту дошли да инвестирају  да зараде и чекају да им се све то исплати. Туристе то не брине - они долазе у хотеле и, на невероватне плаже, дивно море и да купе кубанску цигару. Тешко да могу да осете баш све што стоји иза насмејаних лица ових људи.

Радио-телевизија Србије, као чланица Европске радио-дифузне уније организује избор и учешће представника Србије на овом најзначајнијем телевизијском музичком такмичењу за младе извођаче класичне музике. По пропозицијама такмичења, млади музичари изводе дело за соло инструмент уз пратњу оркестра, у трајању до шест минута и тридесет секунди, а прати их Симфонијски оркестар РТС-а под диригентским вођством Олге Бисерчић.

Кандидати су виолинисти: Нина Ракочевић, Урош Адамовић, Јана Јаковљевић, кларинетиста Петар Благојевић, флаутисткиња Ива Вујанић, саксофонисткиња Кристина Васић и пијанисти Петра Спасојевић и Давид Божић.

Производња: Редакција музичког програма

Производња: Редакција специјализованих програма

Дизел скупљи за динар, цена бензина остала иста. Државне мере дају резултате у стабилизацији тржишта и заштити стандарда

Иран мобилисао милион војника за могућу копнену инвазију Америке. Трамп одложио нападе на енергетску инфраструктуру.

Фудбалери Србије у Виљареалу, у пријатељском мечу са Шпанијом. Сваки меч може да се добије, каже селектор Пауновић.

Оркански ветар и снежно невреме у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Колапс у саобраћају, нема струје, отказана настава. Србија у приправности.

Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна под називом Завичајни клуб Кордунаша (ЗКК), ове године бележи 25 година постојања. Основна мисија му је да окупља и повезује људе пореклом са Кордуна, како би чували и неговали традицију, културу и обичаје тог свог родног краја.

Осим о самом ЗКК и његовим активностима, са Бојаном Вучић, која је и песникиња, разговараћемо и о другим темама везаним за живот Крајишника овде у Србији, њиховом уклапању у нову средину, о проблемима, како су се снашли и пребродили избегличке дане у Србији али и другим питањима.

Новинарка Васка Радуловић овај пут нам представља тежак повратники живот брачног пара Павић из Брибира, у северном делу Далмације. 

Стална сарадница емисије из Будимпеште Диана Ђурић, одговорна уредница интернет портала „Варош ТВ“, упознаће нас како је протекао Фестивал позоришта националних мањина у Мађарској, пре свега, како се на тој значајној манифестацији представило будимпештанско Српско позориште.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић

Представљамо биографски филм који изазива и узбуђење и контроверзе "Мајкл" посвећен Мајклу Џексону као и "Драму" нови филм глумачких звезда Роберта Патинсона и Зендаје.

О новом домаћем филму "Биће нових лета", из ракурса критичара.

У "Премотавању" говоримо о класику "И бог створи кафанску певачицу", који је добио ново дигитално рухо.

У "Контраплану" са немачком редитељком Евом Тробиш која је на 76. Берлиналу премијерно представила "Кућне приче" приповедајући о односу Источне и Западне Немачке.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Производња: Редакција музичког програма

Данило Киш, ученик новосадске гимназије тог 27. марта махао је југословенском заставицом. "Скандирао сам са разредом - Боље рат, него пакт, ту загонетну реченицу са асонантном римом чије значење нисам схватао, док је у излогу бријачница био изложен портрет краља Петра", сећао се Киш.

Осим у Београду и Новом Саду, демонстрације су одржане и у другим градовима у Србији. У емисији погледајте и причу о 27. марту у Панчеву, Краљеву, Нишу.

Aутор: Милена Вујовић

Сниматељ: Томислав Ивановић

Производња: Баштина и културна продукција

Производња: Редакција музичког програма

У главним улогама су Небојша Глоговац, Ана Софреновић и Никола Којо. Режисер је Љубиша Самарџић.

Као специјални гости појављују се прослављени кошаркаши Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Дејан Бодирога и Жељко Обрадовић.

Уредник: Светлана Илић

Производња: Редакција културног програма

Музичар и композитор, који за собом има 12 објављених албума, на којима су заступљени разни џез правци: Би-бап, латино, етно, фанк- говори о свом животном путу и посвећености музици, о томе како је долазио до знања (у време када то није било једноставно), о значајним сарадњама са домаћим и страним уметницима, као и о свему што га је инспирисало и давало мотивацију да ствара и истраје у својој посвећености џезу...

Владимир Маричић трио

Владимир Маричић ће у Џез клубу наступити са члановима свог трија - Душаном Иванишевићем и Мирославом Шарбановићем, чиме ће на најбољи начин илустровати ток његове успешне музичке каријере.

Домаћин Џез клуба - водитељ емисије је Филип Булатовић

Филип Булатовић

Аутор ТВ серијала: Доброслав Предић

Редитељ: Иван Милановић