Колико грађана Србије, одраслих и деце, у овом тренутку чека на бубрег, јетру, срце, плућа, рожњаче? 

Ана Стаменковић

Одговоре тражимо у емисији Око, а гости у студију су:

Проф. др Маја Ерцеговац, директорка Клинике за грудну хирургију УКЦС,

Др Ружица Јовановић, директорка Управе за биомедицину и Младен Тодић, Удружење "Заједно за нови живот".

За Око говори и проф. Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС.

Емисију припрема и води Ана Стаменковић

У центру пажње емисије је изложба “Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878” која је поводом 150 година од почетка српско-турских ратова отворена у Дому Војске Србије.

Екипа Културног дневника била је на премијери документарног спектакла о бенду Ајрон Мејдн, који је од музике направио покрет и редефинисао хеви метал жанр.

Из Венецији са Бијенала, најважније светске смотре савремене уметности чије се 61. издање очекује под велом тензија јавља се наша новинарка.

У емисји ће бити речи и о представи “Истина” славног француског романсијера и драмског писца Флоријана Зелера у режији Дамјана Кецојевића, која је премијерно изведена у Битеф театру. Пре педест година објављена је култна књига “Још један дан живота” пољског новинара, есејисте, путописца и једног од најзначајнијих репортера двадесетог века Ришарда Капушћинског. У Културном дневнику представљамо ову књигу која је документарном прецизношћу и књижевном вештином донела најверодостојнију слику о грађанском рату у Анголи, а која је први пут преведена код нас.

Припремили смо и причу из Мадрида где је мексичком писцу  Гонзалу Келорију уручена Сервантесова награда за књижевност на шпанском језику, највеће признање у тој категорији на свету.

Уредник Војка Пајкић Ђорђевић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Бранислав Поповић

Ново издање Часа анатомије посвећујемо Гробници за Бориса Давидовича, поступку којим је написана, феномену историчности и употребе документа, човеку као друштвеном бићу, метафизици и материјалном облику човековог постојања. Такође, анализирамо и однос писац/књижевна критика/јавност. Бура око Гробнице за Бориса Давидовича одавно је утишана али нека питања која је ова књига покренула актуелна су и у нашем времену а однос писац/књижевна критика/јавност постао је Бермудски троугао у коме је штошта нестало. Питање је може ли се повратити.

Гости Часа анатомије су књижевна теоретичарка Мина Ђурић и филмски критичар Мирољуб Стојановић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

Међу колегама Тања је позната као перфекциониста и радохоличар. И поред тога што је већ више од деценије у пензији у позоришту је присутнија него икад. Ова риђокоса лепотица и даље глуми са истом лакоћом и уметничком убедљивошћу, отмено носи године и у њима ужива. Животна радост, знатижеља и проналажење лепоте у свему за Тању су природно стање.

Тања је доајен српског глумишта, скоро педесет година траје њена плодна позоришнa, телевизијка и филмска каријера. Увек је на посебан начин своју индивидуалност давала улогама које је тумачила и то са истим жаром наставља да ради.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Раде Бубало

монтажа Јаков Пејов

редитељ Милица Митровић

Како Европа данас гледа на тај дан и да ли поглед на чињенице у прошлости одређују догађаји из садашњости? Када Доналд Трамп каже да би ратови у Украјини и на Блиском истоку могли да се заврше у исто време, које би то време могло да буде и од кога зависи моћ Украјине да се брани?

О томе у емисији Четвртком у 9 говоре академик Славенко Терзић, директор истраживања у ИСАК фонду Игор Новаковић и истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Емисију припрема и води Сања Љубисављевић Бекић

Сања Љубисављевић Бекић

О томе у емисији Четвртком у 9 говоре академик Славенко Терзић, директор истраживања у ИСАК фонду Игор Новаковић и истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Емисију припрема и води Сања Љубисављевић Бекић

У прилозима разговарамо са домаћим и светским познатим музичарима: виолинистом Стефаном Миленковићем и диригентом Србољубом Динићем о дворани Коларчеве задужбине, њеном значају и карактеристикама, а поводом концерта којим је 4. фебруара обележен Дан Коларчеве задужбине.

Чувени венецуелански трубач, чест гост Београда, говори о посебном систему музичког образовања – Ел система.

Уредник емисије: Силвана Грујић

Водитељи: Силвана Грујић и Александар Пековић

Редитељ: Петар Станојловић

Србија наступа последња – група "Лавина" са песмом "Крај мене" затвара такмичарски део под редним бројем 15.

Као и претходне године, директни финалисти наступају уживо у оквиру полуфиналних вечери, па ћемо тако видети комплетне наступе представника Италије (Sal Da Vinci – Per sempre sì) и Немачке (Sarah Engels – Fire).

Ревијални део програма, након такмичарског дела, отвориће легендарна Вики Леандрос, обележавајући седам деценија евровизијске историје.

Редослед наступа:

1. Молдавија: Satoshi – Viva, Moldova!

2. Шведска: FELICIA – My System

3. Хрватска: LELEK – Andromeda

4. Грчка: Akylas – Ferto

5. Португалија: Bandidos do Cante – Rosa

6. Грузија: Bzikebi – On Replay

7. Финска: Linda Lampenius x Pete Parkkonen – Liekinheitin

8. Црна Гора: Тамара Живковић – Нова зора

9. Естонија: Vanilla Ninja – Too Epic To Be True

10. Израел: Noam Bettan – Michelle

11. Белгија: ESSYLA – Dancing on the Ice

12. Литванија: Lion Ceccah – Sólo quiero más

13. Сан Марино: Senhit – Superstar

14. Пољска: ALICJA – Pray

15. Србија: Лавина – Крај мене

Директан пренос (21.00): РТС 1, РТС Свет, РТС Планета, Радио Београд 1 и РТС Звук.

Србија незадовољна предлогом МОЛ-а за куповину НИС-а, али остаје посвећена преговорима.

Пре 27 година, у НАТО агресији на Ниш страдало 16 људи, у кинеској амбасади у Београду три новинара.

Техеран разматра амерички предлог о миру. Трамп поручује да би рат брзо могао да се заврши.

Српски ватерполисти одлучили да не играју за репрезентацију док је на њеном челу Слободан Соро и његов тим.

Сутра променљиво облачно са сунчаним интервалима. Увече пљускови с грмљавином. Температура од 9 до 26 степени.

О процедури изјашњавања о даривању и завештању органа, и да ли измене законских решења могу да нас натерају да будемо хуманији? Зашто Србија и даље нема довољан број потенцијалних давалаца органа? Колико је до нас а колико до здравственог система? Шта поручује неко ко живи нови живот захваљујући транспантацији а шта лекари који знају да је за њихове пацијенте трансплантација једини лек?

Колико грађана Србије, одраслих и деце, у овом тренутку чека на бубрег, јетру, срце, плућа, рожњаче? 

Одговоре тражимо у емисији Око, а гости у студију су:

Проф. др Маја Ерцеговац, директорка Клинике за грудну хирургију УКЦС,

Др Ружица Јовановић, директорка Управе за биомедицину и Младен Тодић, Удружење "Заједно за нови живот".

За Око говори и проф. Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС.

Емисију припрема и води Ана Стаменковић

И решиле су – на Балканском конгресу 1848. на коме је Аустроугарска, уместо Турске, добила управу у Босни и Херцеговини, а Велика Британија контролу над целим источним Медитераном. Била је то, само нова подела интересних сфера. Истина, Србија и Црна Гора су добиле међународно признање и територијално проширење, али Херцеговци су морали да прихвате нову управу и положе оружје.

Јунак ове приче, харамбаша Перо Тунгуз, имао је само 17 година када се одметнуо у хајдуке и започео војевање против османлија. Имао је 74 године, када је, као добровољац, учествовао у одбрани Београда у Великом рату, потом се са српском војском повукао преко Албаније, и учествовао у пробоју Солунског фронта. Дочекао је слободу, а умро у Трстенику, 1919. године. Гроб му је, потом био код цркве Василија Острошког у Улогу, а за заслуге у устанку и рату, синови су добили имање на Моринама где су имали велику кућу.

На Морине су, одмах по почетку рата 1941. године, похитале усташе, да убију синове чувеног харамбаше, професоре Радована и Данила, али су они, истим стазама којима је и Перо, неретко тражио спас, успели да пребегну у Црну Гору.

После Другог светског рата, Перов живот, заслуге и признања, све је смештено у тишину и заборав. Имање на Моринама, породици је одузето. А баш ту је Перо желео да буде сахрањен.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Подстанарски простор Архива у старој згради чаглавичког Дома културе је скучен, кретање ограничено, али је овде свака полица тврђава, а свака страница исправа о идентитету.

Кажу да папир трпи све. Али на Косову и Метохији, папир је морао да научи да трпи и тишину, и бодљикаву жицу и заборав.

Ово је прича о културном отпору који, упркос изгнанству, пулсира као живи организам борећи се да сачува сваки папир, сваки запис, сваку ноту чувајући сећања и традицију код српског народа.

Аутор: Вера Аксентијевић

Сниматељ: Горан Копривица

Монтажа: Милан Крстески

Срећем човека јаке мотивације да направи чудо и немогуће. Управо то га је довело до тога да оствари свој сан и да фудбалски тим Ирака доведе до могућности такмичења са најбољима, до светског првенства.

Врло је прецизан и посвећен послу. У тим је увео строге мере понашања и забрану употребе мобилних телефона током припрема и свих такмичења.

Схватио је значај мотивације и утицај средине на све што ће фудбалер показати на терену. Познавалац је психе сваког играча у тиму. Поштујући договорене принципе - успео је у својој замисли.

Живи у Аустралији, ради много, једва да виђа породицу. Волео би да живи у Србији.

Са лаптопом поред терена не одваја се од играча и бележи све њихове покрете, које после заједно са њима анализира.

Тај често неприметан посао за око посматрача је значајан у анализи сваког успеха.

Сусрет са Стеваном Антонићем даје одговоре на многа питања.

Владимир Пиштало

Шетња је настављена по Дорћолу где се налази двориште које говори о граду који воли и што је показао и кроз реченицу "Београд, то сам ја!" коју је написао у једном од романа.

Дан је завршен на књижевној вечери у којој су разговарали Миљенко Јерговић и Владимир Пиштало.

Аутор: Тања Петернек Алексић

У емисији говоримо и о водичима за трудноћу и порођај, значају неге коже и превентивних дерматолошких прегледа, а откривамо и какву музику у операционој сали слуша један од најпознатијих шпанских хирурга...

Емисију припремају и воде Ана Стаменковић и Ивана Божовић.

Хиландарско лекарско друштво обележило је деценију рада. Основано је са циљем обезбеђивања здравствене заштите свештеног монашког братства Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори. У српском народу постоје бројни обичаји помагања и солидарности. Прича из Чикага води нас до професора математике који је постао омиљен међу српском децом која тамо живе. 

Манифестација „Дани српсктва“ на Крфу, на острву Видо, одржана је у славу и почаст српским војницима, јунацима Великог рата који су своје животе дали за отаџбину. На Крфу данас постоји 27 спомен-обележја, а удружење „Свети Срб и ја“ и „Друштво грчко-српског пријатељства“ настоје да очувају сећање на страдале и пренесу га будућим генерацијама. Гост емисије Димитрије Стикић, председник удружења „Свети Срб и ја“. 

Хиландарско лекарско друштво обележило је деценију рада. Основано је са циљем обезбеђивања здравствене заштите свештеног монашког братства манастира Хиландар на Светој Гори. Гост емисије проф. др Радисав Шћепановић, председник и оснивач друштва, бивши државни секретар у министарству здравља и некадашњи директор болнице „Драгиша Мишовић“. 

У српском народу постоје бројни обичаји помагања и солидарности. Не очекује се захвалност већ је императив помоћи ономе коме је то потребно. Тако чине и Срби у расејању, а прича из Чикага води нас до професора математике Жељка Тадића који је постао омиљен међу српском децом која тамо живе. Прилог Нине Стојковић. 

Музички гости Нада Павловић и гудачки квартет "Азуро". 

Уредник емисије Бобан Ковачевић.
Редитељ Драгица Гачић.

Шетња је настављена по Дорћолу где се налази двориште које говори о граду који воли и што је показао и кроз реченицу "Београд, то сам ја!" коју је написао у једном од романа.

Дан је завршен на књижевној вечери у којој су разговарали Миљенко Јерговић и Владимир Пиштало.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Несвакидашња школа у свом саставу садржи и 7. и 8. разред основне. Гимназију, коју још називају и расадником талената, сваке школске године похађа око 500 ученика. Најбољи, међу њима, иду у тзв. менторско одељење у коме раде на специјалан начин и претежно су фокусирани на такмичења.

Зашто је гимназија овог типа тешко добила дозволу за рад, како је постала прва школа у Србији која је купила рачунар и то на кредит, ко јој је помогао да преживи реформе образовања и колико се данас млади генијалци припремају за најзначајнија светска такмичења? О томе у емисији „Наслеђе знања – 60 година Математичке гимназије” говоре: директор Математичке гимназије Мирјана Катић, дугогодишњи директор Срђан Огњановић, освајач прве дипломе на Математичкој олимпијади и ђак прве генерације гимназије др Зоран Каделбург, проф. емеритус и професори информатике и рачунарства Мијодраг Ђуришић и Станка Матковић као и професорка информатике у пензији Невенка Спалевић, некадашњи ученик а садашњи директор компаније „Мајкрософт” Милан Госпић, садашњи ученици Анђела Гавриловић, Андреј Дробњаковић, Константин Стојилковић.

Ауторка емисије: Јелена З. Николић
Сниматељ: Андреј Оштрбенк
Тонски сниматељ: Златко Станојевић
Монтажер: Бранислав Поповић

Манифестација „Дани српсктва“ на Крфу, на острву Видо, одржана је у славу и почаст српским војницима, јунацима Великог рата који су своје животе дали за отаџбину. На Крфу данас постоји 27 спомен-обележја, а удружење „Свети Срб и ја“ и „Друштво грчко-српског пријатељства“ настоје да очувају сећање на страдале и пренесу га будућим генерацијама. Гост емисије Димитрије Стикић, председник удружења „Свети Срб и ја“. 

Хиландарско лекарско друштво обележило је деценију рада. Основано је са циљем обезбеђивања здравствене заштите свештеног монашког братства манастира Хиландар на Светој Гори. Гост емисије проф. др Радисав Шћепановић, председник и оснивач друштва, бивши државни секретар у министарству здравља и некадашњи директор болнице „Драгиша Мишовић“. 

У српском народу постоје бројни обичаји помагања и солидарности. Не очекује се захвалност већ је императив помоћи ономе коме је то потребно. Тако чине и Срби у расејању, а прича из Чикага води нас до професора математике Жељка Тадића који је постао омиљен међу српском децом која тамо живе. Прилог Нине Стојковић. 

Музички гости Нада Павловић и гудачки квартет "Азуро". 

Бобан Ковачевић и Драгица Гачић

Уредник емисије Бобан Ковачевић.
Редитељ Драгица Гачић.