понедељак, 25.11.2024, 11:10 -> 12:21
Италија на тениском трону – Синер покретач нове ере
Овогодишња тениска прича Италије личи на сценарио за филм – мушка репрезентација је трећи пут у историји освојила Дејвис куп, док је женски тим у Били Џин Кинг купу пети пут показао да припада самом врху светског тениса. Ако би Италијани ове успехе описивали на свом језику, вероватно би то назвали anno d’oro, али уместо патетике, довољно је рећи да је 2024. била година коју ће дуго памтити.
Његов стил игре, стабилност, физичка и ментална упорност показали су се као рецепт за успех, чинећи га правим симболом италијанског тениског препорода. Синер је поставио нове стандарде у светском тенису, иако ће лични успех баш ове године бити запамћен уз дозу сумње према достигнућима због афере с допингом клостеболом.
Дуго је светски тенис био под доминацијом такозване "велике тројке" – Ђоковића, Надала и Федерера. Пензионисање једног и пауза другог отворили су врата новој генерацији. Међутим, Ђоковић је у међувремену постао неприкосновен у бројним категоријама. Ипак, изгледа да тенис не може без онога ко води главну реч. Чини се да је дошао ред на Синера, који спремно чека и званичну потврду да је Ђоковићев наследник.
Синер је јуна ове године први пут постао најбољи на АТП листи, сменивши управо Ђоковића. Италијан и Србин су одиграли два међусобна меча ове сезоне. Оба пута је Синер био бољи. Кључни тренутак догодио се у полуфиналу Аустралијан опена, када је Синер прекинуо Ђоковићев низ од 33 узастопне победе у Мелбурну, чиме је Новаку нанео први пораз на овом турниру од 2018. године.
Италијанска публика је након више од четири пуне деценије чекања, још од 1976. године и победе Адријана Панате на Ролан Гаросу, дочекала новог гренд слем шампиона. Уз победу у Аустралији, Синер је тријумфовао и на Ју-Ес опену, а четири од укупно осам титула ове сезоне освојио је на мастерс турнирима.
Иако је Синер највише привлачио пажњу, Италија је у 2024. години имала још тениских хероја. Лоренцо Музети, често у сенци свог сународника, блистао је у Паризу, освојивши бронзану медаљу на Олимпијским играма, а претходно је био у полуфиналу Вимблдона. У оба наврата је Ђоковић био бољи од њега на путу до финала.
У женској конкуренцији, Сара Ерани и Јасмин Паолини освојиле су париско злато у дублу, док је Паолинијева играла у финалима на Ролан Гаросу и Вимблдону.
Тријумфи у Дејвис и Били Џин Кинг купу представљају круну једне велике сезоне. Уз индивидуалне подвиге Синера, Музетија и Паолинијева, Италија је показала да није само фудбалска велесила. Ово је година која је дефинисала нови тениски идентитет Италије – синоним за успех, стил и истрајност.