Извор: Танјуг

Милена Делић поднела оставку на место председнице УО Рукометног савеза Србије

Милена Делић није више председница Управног одбора Рукометног савеза Србије, пошто је поднела неопозиву оставку на то место.

Милена Делић именована је за председницу Управног одбора Рукометног савеза Србије 2020. и након нешто мање од четири године на тој функцији поднела је неопозиву оставку.

Саопштење Милене Делић преносимо у целости:

"Поштовани, 23. 12. 2020. сам именована за председницу Управног одбора Рукометног савеза Србије. Доласком на ту функцију затекла сам хаотично стање, лошу организацију, канцеларије РСС, дугогодишњи нерад у млађим селекцијама, дугогодишња и вишемесечна дуговања селектору, играчима, пословним сарадницима.

Уз тадашњу финансијску помоћ председника Републике Србије госпо динаАлександра Вучића успели смо да вратимо дуговања, покренули рад у млађим селекцијама, помогли регионалним савезима, лигама, струковним заједницама, платили дошколовавање 130 тренера за рад са децом до 16 година и у потпуности финансирали учешће за свих 7 клубова у европским такмичењима. Донирали смо
опрему свим клубовима који су се обратили за помоћ онолико колико смо били у могућности.

Млађе селекције у женском узрасту смо затекли у Б дивизији и већ прве године успели да се вратимо у А дивизију са девојчицама 2004 годиште. Кадеткиње 2006. годиште су у прошлој години на ЕП А дивизије заузеле 6. место и тим пласманом обезбедиле учешће на СП, први пут после 16 година, које се у августу одржава у Кини. Такође тим пласманом су обезбедиле и наредној генерацији 2008.
директно учешће на ЕП А дивизије без квалификација.

У мушком узрасту је видљив много већи потенцијал. Јуниори 2002. годиште су пре две године освојили треће место на ЕП, а прошле године на СП заузели 4. место. Из те генерације смо добили Милоша Коса, Стефана Додића, Луку Рогана, Матеју Додића, Николу Зечевића. Упоредо са том генерацијом започет је рад и са генерацијама 2004., 2006. и 2008. годиште. У свакој од тих генерација има неколико изузетних потенцијала. Са Б репрезентацијама у мушкој и женској категорији смо на последњим Медитеранским играма освојили бронзане медаље.

За ове три и по године сам се трудила да нам првенство буде регуларно, без било каквог притиска на судије и службена лица. Сви клубови су имали апсолутно исти третман и само својим квалитетом су изборили места на коначним табелама. То су људи препознали и публика је поново почела да се враћа у рукометне хале. Да ли је ово довољно? Да ли је могло више и боље? Без лажне скромности сматрам да је за три и по године ово изузетан помак у рукомету.

Бавећи се функцијом председнице УО РСС чврсто сам се држала става принципијелности и непристрасности. Некоме то није одговарало и у последњих месец дана креће опструкција од одређене групе људи везаних за један клуб (Партизан). На јучерашњој електронској седници Скупштине РСС се јасно видео њихов утицај, а о свему сам била обавештена јер су ме звали из многих клубова и правдали се да морају тако.

Не кривим никога. Моја предност је што сам живела за, а не од рукомета. Због свих дешавања подносим неопозиву оставку на место председнице Управног одбора Рукометног савеза Србије.
Захваљујем се на безусловној подршци и помоћи свим својим сарадницима, члановима Управног одбора. Хвала председнику Скупштине РСС-а, господину Буквићу на искреној и квалитетној сарадњи. Хвала свим запосленима у РСС-у.

Захваљујем се и свим селекторима, њиховим стручним штабовима, репрезентативцима и репрезентативкама. Захвална сам и свим клубовима и надам се да су на крају схватили или ће тек схватити моју добронамерност и поштен однос до свих. Рукомету желим све најбоље и много успеха иако је у њему мало људи који себе дају безусловно и без иједне личне користи. У животу постоје други, много важнији приоритети. Пријатеље не продајем, савест ми је чиста и мирно ћу спавати, а рукомет само посматрати са стране".

Читај ми!