Већ у првом минуту је Александер Исак имао прилику да доведе Ливерпул у вођство, али је промашио из изгледне позиције.

Након тога је Ливерпул имао иницијативу, али она није донела много прилика домаћину, који је у неким моментима деловао поприлично незаинтересовано.

Индолентност фаворита је Саутемптон умало искористио у 43. минуту, када је прво Адам Армстронг погодио пречку, од које се лопта одбила право на главу Леа Сциенце. Бразилац је био на пет метара испред празног гола, али је некако успео да промаши.

У истом минуту је стигла казна. Голман гостију Алек Мекартни је погрешио и додао лопту Федерику Кјези, чију асистенцију је искористио Исак и постигао први гол за Ливерпул.

"Црвени" су у другом полувремену покушали да мирно приведу меч крају, али је Саутемптон успео да изједначи у 76. минуту.

Ендо је направио велику грешку, након које је лопта дошла до Шее Чарлса, а фудбалеру из Северне Ирске није било тешко да са пар метара савлада Гиоргија Мамардашвилија.

Девет минута касније је Ливерпул међутим поново повео. Енди Робертсон је послао савршену лопту ка Кјези, који је избегао офсајд и послужио резервисту Уга Екитикеа, а овај спровео лопту у празну мрежу.

Француз је прославио скидањем дреса, али је заборавио да је претходно добио жути картон, те је искључен.

Шампион Премијер лиге је пак издржао до краја и прошао у наредну рунду.

Коначан резултат поставио је Патрик Педа у 90+3. минуту.

Српски фудбалер Аљоша Васић одиграо је целу утакмицу за Палермо. Удинезе ће у осмини финала играти против Јувентуса.

Фудбалери Каљарија савладали су на свом терену Фросиноне са 4:1 и тако изборили пласман у осмину финала Купа Италије.

Голове за Каљари постигли су Ђанлука Гаетано из пенала у другом минуту, Ђенаро Борели у 67, Матија Феличи у 80. и Николо Кавути у 85. минуту.

Стрелац јединог поготка за Фросиноне био је Едоардо Вергани у 36. минуту.

Каљари ће у осмини финала играти против Наполија.

Бивши тренер Ливерпула и Лестера, који се налази у свом другом мандату на клупи шкотског првака, додао је да је свестан атмосфере која их чека на Маракани.

"Чуо сам много прича о чувеном тунелу, кажу да пролазак траје два минута. То је део фудбалске културе овде и велико ми је задовољство што сам први пут у Србији. Звезда је клуб са изузетном традицијом и очекујем фантастичну атмосферу", поручио је Роџерс.

Шампион Шкотске у Београд је допутовао у уторак увече, без тренинга на главном терену стадиона Црвене звезде. Иако та одлука није неуобичајена, остаје да се види да ли ће утицати на наступ екипе.

"Звезда има искусан и добро организован тим. Биће веома мотивисани, посебно пред својом публиком. Морамо бити тактички дисциплиновани, брзи и фокусирани. Желимо да прикажемо нашу игру и да отежамо вече домаћину", истакао је стратег тима из Глазгова.

Селтик и Црвена звезда састају се у другом колу групне фазе Лиге Европе, у четвртак од 21 час.

Оба тима теже првим бодовима након елиминације у квалификацијама за Лигу шампиона и овај дуел виде као прилику за нови почетак у европској кампањи.

"Најпопуларнији клубови из главног града Србије, Партизан, Црвена звезда и Мега, играли су раније ВТБ Суперкуп. У Русију је долазио наш велики пријатељ Жељко Обрадовић, долазила је Црвена звезда, као и Мега. Веома смо им захвални, јер су они дали подстицај који је заправо покренуо идеју о одржавању ВТБ Суперкупа у Београду", рекао је Кушченко у изјави за Тањуг. 

Кушченко је рекао да је Београд одличан избор за организацију ВТБ Суперкупа.

"Београд је центар европске кошарке, тренутно је 200 одсто попуњен. Многи клубови играју овде, неки због одређене изолације. На пример, Израелци овде играју у Евролиги, играју и у Еврокупу, а српски клубови се добро котирају у Евролиги", навео је Рус.

Сматра да организација турнира ван Русије није нимало лак задатак за ВТБ лигу. 

"Свакако смо преузели значајан ризик, али се дубоко клањамо нашим великим пријатељима који нам помажу. Идеја је подржана на свим нивоима; све владе и администрације нам помажу да овај догађај буде успешан. Кључно је да руски клубови и ВТБ лига разумеју овај квалитет са којим ће се суочити против клубова из Евролиге, Црвене звезде и Дубаија, јер наши клубови нису играли три и по године у елити због изолације. Пажљиво смо проучавали питање кад су српски клубови били изоловани због санкција и практично следимо исти пут", додао је Кушченко. 

Навео је да је за ЦСКА и Зенит, два најбоља руска клуба, важно да имају међународне утакмице.

"Кључно је одржати ниво кошарке што је могуће ближи нивоу који смо имали кад смо играли против европских гиганата. И мислим да ће овај турнир показати ниво руских клубова, посебно наших финалиста ЦСКА и Зенита, против веома јаких ривала, Звезде и Дубаија. Мечеви на турниру биће важни да бисмо схватили да ли одржавамо висок ниво. Мислим да ће бити занимљиво", закључио је Кушченко.  

Међу гостима на теренима Црвене звезде током промоције ВТБ Суперкупа на Малом Калемегдану били су и некадашњи српски кошаркашки Марко Кешељ, Бојан Поповић, Стефан Марковић и Миле Илић, а одиграна је и ревијална утакмица у којој су учествовали некадашњи кошаркаши као и познати руски инфлуенсери.

Међу гостима је био и Тимофеј Мозгов, некадашњи руски репрезентативац и својевремено члан Денвер Нагетса и Лос Анђелес Лејкерса. 

"Јасно је да нам је у овом тренутку потребан искусан, али и амбициозан стручњак са визијом, коме су познате суперлигашке прилике и који добро зна играче, како наше, тако и конкурентских клубова. И, донета је одлука да нови шеф стручног штаба нашег клуба буде Радослав Батак", наводи се на сајту Напретка.

Српски тренер је у каријери био селектор кадетске репрезентације Србије, а са клупе је водио и Војводину, Раднички из Ниша, Нови Пазар, а радио је и на Тајланду.

Напредак се налази на претпоследњем, 15. месту на табели Суперлиге Србије са седам бодова, у недељу ће гостовати Спартаку у 10. колу.

Крецу је после меча изјавио да су детаљи одлучили победника.

"Успевали смо да останемо у мечу и одиграмо дугачке поене, па смо у четвртом сету били близу и фалило нам је пар добрих сервиса да их стигнемо. У оваквим мечевима пар лопти промене читав исход", рекао је Крецу.

Додао је да је иза репрезентације дуго и тешко лето, али и нови почетак.

"Није ово била сјајна година за нас, на новом смо почетку и имали смо много проблема, па смо грешке скупо платили. Ови момци са којима смо играли на овом турниру су одиграли прве четири утакмице заједно. Читавог лета смо радили са млађим момцима да би се искуснији одморни вратили и чекамо тренутак када ћемо бити комплетни. Ово је било дугачко лето. Срећан сам што су момци остали заједно и као тим се вратили", изјавио је Крецу.

Мекормак је са друге стране са Бајерном потписао уговор до краја сезоне.

"Добијамо два висококвалитетна играча, Алексу и Дејвида, који или вец́ познају тим или у Дејвидовом случају, познају обе лиге. Ово омогуц́ава нашим повређеним играчима да раде на свом опоравку без притиска. Поред тога, кроз ротацију, можемо боље да уравнотежимо оптерец́ење наших кључних играча", ​​рекао је спортски директор Бајерна Драган Тарлаћ, а преноси сајт клуба.

Раданов је прошле сезоне играо за Мегу и Легију из Варшаве, док је Мекормак наступао за Олимпију из Милана и Албу.

За екипу из Минхена наступају два српска кошаркаша - Стефан Јовић и Владимир Лучић. Бајерн ће 30. септембра гостовати Панатинаикосу у првом колу Евролиге.

"Влаховић је шампион и волео бих да даје још више голова. Могу слободно да кажем да је један од најбољих нападача у Европи. Нема потребе да се укључује превише у игру у средини терена. Требало би да стоји искључиво близу гола”, рекао је Прандели.

Прандели је иначе био Влаховићев тренер у Фјорентини у сезони 2020/21. и добро је упознат са квалитетима српског нападача.

Влаховић је током лета био повезиван са одласком из Јувентуса, а међу заинтересованима су се помињали Милан, Интер и Манчестер Јунајтед. 

Србин је ипак остао у Торину и до сад је постигао четири гола у пет утакмица у свим такмичењима ове сезоне, углавном улазећи са клупе.

Дао је почетком септембра и једини гол за Србију у победи 1:0 на гостовању Летонији у квалификацијама за Светско првенство.

"Мислим да ниво кошарке на турниру није био претерано висок, поготово ако изузмемо дуел Србије и Турске у групној фази. Било ми је тешко да гледам тај ниво након Евролиге", рекао је Јасикевичијус за клупску телевизију Фенербахчеа.

Иако је титулу првака Европе освојила Немачка, Јасикевичијус сматра да је Турска, коју предводи тренер Ергин Атаман, заслужила златну медаљу.

"Турска је, по мом мишљењу, играла најбољу кошарку током целог турнира. Били су најбоља екипа", поручио је он.

Турски Фенербахче, чији је тренер Јасикевичијус, нову сезону почиње у суботу у домаћем првенству, гостовањем Тофашу. У Евролиги стартују 1. октобра утакмицом против Париза.

"Волео бих ко год може да дође и да нас подрже. Вредни су, раде. Представљамо Србију и град Београд. Драго ми је да долазе такве екипе, са великом традицијом. Убеђен сам да ће наши навијачи да буду победници на трибини, као и сваки пут", започео је Милојевић излагање.

Говорећи о изазовима са којима се тим суочава током сезоне, тренер Звезде истакао је да је проблем континуитета једна од главних препрека у постизању оптималне форме.

"Наш хендикеп је што на сваких пар месеци имамо једну екипу на припремама, другу у квалификацијама, трећу у групним фазама. Пуно екипа је у добром моментуму, баш зато што имају костур екипе где мењају једног или два. Ми ћемо и ову Лигу Европе почети са играчима који нису са нама прошли припреме. Треба то имплементирати, ми времена немамо да тренирамо јер играмо на свака три дана. Свесни смо свега тога. Бићу директан и одговорћу, сигуран сам да ћемо бити све бољи и бољи. Немамо стрпљења за нове играче, а неки пут треба време. Ја сам стрпљив. Сами су свесни да немамо пуно времена. Верујем да чемо да нађемо одговарајућу хемију", истакао је тренер црвено-белих.

На питање да ли у предстојећој утакмици неки тим ближи победи, Милојевић је рекао да у фудбалу не постоје апсолутни фаворити.

"Мислим да је Селтик добра екипа са добрим тренером који је радио дуго у Премијер лиги. Са друге стране, доста новинара ме је питало о фаворитима. То у фудбалу не постоји. То је игра инспирације, момента, тренутка. Можете да пишете и да причате, папир трпи све, али Селтик је екипа која је прављена за учешће у Лиги шампиона. Физички јако добра, са друге стране доста странаца игра у шкотском првенству. Мислим да ће се сударити добре екипе. Нисам неки прогнозер", рекао је Милојевић.

Упитан о мотивацији странаца у екипи, Милојевић је одбацио тврдње да су у Звезду дошли само због Европе.

"Не бих рекао да странци не разумеју и да нису мотивисани. Имамо доста странаца који су играли дерби у својим државама. Дерби Звезде и Партизана је специфичан. Код домаћих играча изазива другачије емоције, али не бих се сложио да су мање мотивисани. Не долазе они само због Европе у Звезду, али ово су мечеви скроз другачији у односу на домаће првенство. Долази екипа која није прошла Кајрат, исто као ми. Имамо доста ривала који могу да играју у формату Лиге шампиона. Радујемо се што почиње са Селтиком, баш јака екипа", изнео је запажање Милојевић.

Тренер београдског тима говорио је и о Селтиковом мечу са Кајратом.

"Сигурно је Селтик у тој утакмици био фаворит, али има много веће квалитете него што је одиграо против Каирата. Ништа ружно за екипу Кајрата, али нису то параметри. Селтик има добру екипу. И они имају неких проблема, траже се. Исто као и ми. Мислим да ћемо се припремити добро за ту утакмицу. Мислим да је важна инспирација. Како се ко наметне. Селтик је велика екипа у свом првенству која игра јако добро. Има пуно детаља које могу да определе утакмицу на једну или другу страну", завршио је тренер Звезде излагање.

Елшник: Нека Селтик више размишља о нама

Словеначки репрезентативац Тими Макс Елшник рекао је на конференцији за медије да не зна играче Селтика, али да је упућен у то да играју фудбал са доста контакта.

"Не знам никога од њих. Мало смо погледали дерби, били смо у карантину, имали смо времена. Тај дерби је специфичан. Дербији су сасвим посебне утакмице. Све је на емоцију и енергију. Тај дерби није реалан приказ снаге Селтика. Они су велика екипа. Свесни смо да нас чека тежак противник. Није битно у ком саставу ће изаћи, ми морамо бити спремни да се потучемо како треба. Знамо да је шкотски фудбал доста физички, морамо бити добри у томе. Нека Селтик размишља више о нама", рекао је Елшник.

Наговестио је везни фудбалер Звезде да ће његов тим ићи на победу у овом мечу.

"Као спортиста на тренингу учиш да победиш сваки пут. Тако и у меч улазимо да освојимо три бода. Имамо доста великих клубова, добрих екипа у групи. То не сме бити изговор за лоше резултате. Наш циљ је да будемо још конкурентнији у Европи, да прођемо даље. Идемо утакмицу по утакмицу. Значиће ако позитивно кренемо. Видели смо прошле сезоне шта се десило са Бенфиком. Нисмо успели извући бод или победу, са самом игром смо можда и заслужили. Тај старт је битан, сутра нападамо победу. Нема лаких утакмица у Европи ни дан данас. Свако зна да игра, то се доста пута каже тако. Желели смо да играмо у Лиги шампиона, шта је ту је", истакао је Елшник.

Упитан је Словенац како ће прославити погодак уколико га постигне с обзиром на то да се након гола Партизану није радовао, што је он и објаснио.

"Скинућу дрес и трчаћу круг око атлетске, Да добијем два жута и последично црвени. Био сам убеђен да је офсајд, можда је и Мића пре тога могао бити у офсајду. Имао сам три асистенције, недостајао ми је гол. То сам желео када сам дошао у Звезду, десило се. Због тога нисам имао реакцију, био сам стрпљив да судија покаже на белу тачку. Када је лоше пробам да не паднем, кад је добро да не полетим, да будем ту негде између. Кад погледате моје претходне прославе, нису то нека уклизавања. У мени постоји велика емоција када постигнем гол, али не вежбам радовања као други играчи. Можда ћу морати то да почнем за следећи пут", закључио је Елшник.

Ђоковић је претходни меч ове сезоне одиграо у полуфиналу Ју-Ес опена, када га је победио Шпанац Карлос Алкараз. 

Српски тенисер је у Шангају тријумфовао 2012, 2013, 2015. и 2018. године.

Претходне сезоне га је у финалу победио Јаник Синер у два сета.

Ове сезоне, отишао је корак даље. Са екипом Ју-Ес Рејсинга је на 17 извезених трка чак шест пута улазио међу десет најбољих.

На два тркачка викенда у Европском шампионату, Андрија Костић је 11. у генералном пласману и има једно пето и једно седмо место на тркама у Француској, на стази "Пол Рикар". Ментор му је прослављени српски возач Милош Павловић.

Нажалост, овог викенда, није све ишло по плану ни за Андрију, ни за његов Ју-Ес тим на стази "Каталуња" у Барселони, али млади српски возач искористио је викенд у Шпанији за додатно учење и сазревање у жестокој конкуренцији.

Прича из Барселоне Немање Матића

Истински пут до гламура и престижа Формуле 1 почиње овде. У тимовима где стасавају шампиони и стварају се будуће аутомобилске звезде. Међу возачима који имају визију и јасан циљ.

Пут са много успона, одрицања, радости, разочарања, пут на који вас воде снови. Већина ових момака доказала је огроман потенцијал и пре доласка у Формулу 4. Костићев тимски колега, Бразилац Габријел Гомес бори се за шампионску титулу и спада у ред најталентованијих возача на свету.

Возачи попут Накамуре Берте, Велдона и Хане возе за Прему, из које вас пут директно води ка Ферарију, а ту су и момци који су већ сада у академијама Алпине, Вилијамса и Мерцедеса.

"Мој једини циљ на свакој трци је да победим, или да будем макар на подијуму. Очекујем каријеру пуну славе и великих успеха, али морам много да радим на себи. Морам увек да дајем све од себе и видећемо где ће ме то освести", истакао је Кен Накамура Берта, јапански аутомобилиста из Према тима.

Међу свима њима је и српско чудо од детета. Момак од 16 година, у престижном друштву најбогатијих светских земаља, компанија, тимова и возача, где једна сезона неретко кошта и два милиона евра.

"Андрија је сјајна особа, али и фантастичан возач. Велики смо пријатељи, обожавам да сарадјујем са њим. Изузетно је брз, без обзира на временске услове, радује ме то што можемо да размењујемо информације о вожњи и податке о секторима. Андрија је заиста добар за сарадњу", рекао је за РТС Габријел Гомез, бразилски аутомобилиста и клупски колега Андрије Костића.

На челу Ју-Ес тима за који вози Андрија Костић, налазе се Немци, Герхард Унгар и Ралф Шумахер, некадашњи возач Формуле 1 и родјени брат Михаела Шумахера.

"Андрија се прикључио нашем тиму под крај прошле године током тестирања. Пратили смо га целе прошле године, када је возио за Ван Амерсфорт тим. Мислим да је много напредовао ове године и сада има огроман потенцијал, али мора све да се поклопи на крају сезоне. Верујемо да ће Андрија што чешће бити у само врху, не знам да ли може већ сада да победјује, али сам уверен да му је место медју петорицом најбољих, јер веома је талентован. Али, ово ће бити тежак викенд, јер очекује нас киша", рекао је Герхард Унгар, сувласник Ју-Ес рејсинга.

Ипак, Ју-Ес тим за који Андрија вози, мучио се у квалификацијама са сетапом свих пет болида. Гомез је остао на стару суботње трке и препустио победу, можда чак и шампионску титулу Накамури, а без пласмана остали су и наш Костић, али и Чех Јан Колер који је имао удес.

При том, викенд је пратило променљиво време и за недељне трке најављена је киша, те је Костић у договору са својим ментором, чувеним Милошем Павловићем одлучио да трке у Барселони искористи за додатно усавршавање тактике.

У првој недељној трци, 19-годишњи Бразилац Гомез рутински је победио Накамуру у окршају о којем се и данас прича и тако стигао до треће победе ове сезоне.

"Добили смо шта смо желели и шта заслужујемо. Био сам изузетно брз током целе трке, водио сам велику борбу са Накамуром у последњем кругу, али успео сам да додјем то циља и вратим победу кући. Презадовољан сам", истиче Габријел Гомез.

Што се Костића тиче, он је у трећој трци, као један од најмладјих возача на стази поново импресионирао публику атрактивном вожњом и претицањима, али трка је нажалост прекинута због олује у тренуцима када је Андрија са 17. стигао до борбе за 10 место.

Тактика око одабира гума дала је резултат, али то је само још једна финеса, школа и огромно искуство за 16-годишњег дечака из Србије који у елитном друштву, крчи свој пут ка Формули 1, а финесе су у овом спорту од пресудног значаја, јер овде је конкуренција толико јака, да се ни најмања грешка никада не прашта.

До краја ове сезоне Формуле 4, Андрија Костић возиће најпре последњи тркачки викенд у Италијанском шампиомату у Мизану 11. и 12. октобра, док га након тога од 24. до 26. окотобра у храму брзине у Монци очекује и последњи тркачки викенд Европске Формуле 4.

Након тога, почињу планови и припреме за наредну сезону и нове изазове у елитном друштву.

До сада су одиграли један међусобни меч – 2024. године у Бечу, а славио је чешки тенисер резултатом 6:3, 7:6 (9:7).

Победник тог дуела у другом колу ће се састати са бољим из меча између Кинеза Јунчег Шанга и једног од квалификаната.

На овогодишњем турниру у Пекингу учествују и велика имена попут Италијана Јаника Синера и Немца Александра Зверева.

Синер ће у првом колу играти против Мерина Чилића из Хрватске, док ће Зверев за ривала имати Италијана Лоренца Сонега.

АТП турнир у Пекингу игра се од 25. септембра до 1. октобра, а наградни фонд износи 4.016.050 долара.

Доминантном игром држали су контролу током читавог сусрета и сасвим заслужено изборили место међу осам најбољих селекција света.

У првом сету брзо су направили предност од четири поена, коју су до краја само увећавали, сигурно реализујући другу сет лопту. Тунис је лимитиран на 19 поена.

Други сет је у почетку донео нешто више неизвесности, али је средином тог дела игре серија од 3:0 превагнула у корист Чешке. Европска селекција ју је рутински сачувала до самог краја.

Највећа неизвесност виђена је у трећем сету. Тунишани су у једном моменту водили са 18:14, али је Чешка узвратила серијом поена, стигла до 24:22 и искористила прву од две меч лопте за пласман у четвртфинале.

Ривал Чешке у четвртфиналу биће селекција Ирана.

Током младости је учио бродоградњу у Сплиту, да би потом покушао да упише Вишу школу у Загребу, али није испунио критеријуме, те је завршио Вишу управну школу у Новом Саду.

Тениску каријеру започео је у Тениском клубу Сплит, пре "отворене ере" (Open era) 1953. године. Већ 1957. наступао је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. постао је стандардни члан сениорског тима.

У националним оквирима, био је доминантан играч своје епохе. Пет пута је освајао Првенство Југославије у појединачној конкуренцији (1962, 1963, 1964, 1966. и 1967. године), седам пута у дублу – прво са Срђаном Јелићем 1959. године, а затим у партнерству с Бором Јовановићем од 1961. до 1966. године. У мешовитом дублу такође је забележио титулу – 1959, са Марицом Циндрак.

Био је члан групе "Осморица згодних", која је 1968. покренула један од првих професионалних турова под називом Светско тениско првенство (WCT).

Један од оснивача АТП-а

Пилићев највећи појединачни успех на међународној сцени догодио се 1973. године, када је стигао до финала Ролан Гароса. У мечу за титулу поражен је од румунског аса Илијеа Настасеа, у три сета.

Недуго потом, Пилић је оптужен да је одбио да игра за Југославију у Дејвис купу, што је довело до његове суспензије на Вимболдону али и масовног бојкота Вимблдона од стране бројних играча који су се солидарисали са Пилићем (81 од 100 чланова новооснованог АТП-а).

Тако је Пилић постао централна личност познатог Вимблдонског бојкота 1973. године. Тај је бојкот ударио темеље АТП-у, који је основан годину дана раније. Никола Пилић, као један од неколико чланова групе "Осморица згодних" који су били и оснивачи Асоцијације тениских професионалаца (АТП) био је задужен да састави прву светску АТП ранг-листу, ручно сабирајући поене.

Пилић је освојио три АТП турнира, а најбољи пласман на светској ранг листи му је било 12. место, које је држао 31. октобра 1973. године.

У дубл конкуренцији, Пилић је такође остварио значајне резултате. Играо је два гренд слем финала –  1962, на Вимблдону, у тандему са Бором Јовановићем, изгубио је од Аустралијанаца Боба Хјуита и Фреда Стола, док је 1970. године освојио титулу на Отвореном првенству САД са Французом Пјером Бартесом. У финалу су савладали легендарни аустралијски пар Рој Емерсон/Род Лејвер.

Златну медаљу освојио је и на Медитеранским играма 1963. године, у дублу са Бором Јовановићем.

Професионалну играчку каријеру завршио је 1978. године, али је његов утицај на тенис наставио да расте кроз изузетно успешну тренерску и селекторску каријеру.

Пилић и Ђоковић, сарадња великана

Као селектор тениске репрезентације Немачке, Никола Пилић је освојио Дејвис куп три пута — 1988, 1989. и 1993. године. У том периоду сарађивао је са неким од највећих имена немачког тениса, укључујући Бориса Бекера и Михаела Штиха.

Велики успех постигао је и као селектор Хрватске, када је 2005. године у финалу Дејвис купа у Братислави његова репрезентација савладала Словачку и тако стигла до прве титуле у историји.

Пилић је био и саветник репрезентације Србије, која је под вођством Богдана Обрадовића освојила Дејвис куп 2010. године. Његов стручни допринос био је од великог значаја у том историјском тријумфу.

Оснивач је тениске академије у близини Минхена, где су тренирали бројни познати играчи, међу којима је и Новак Ђоковић. Уз Јелену Генчић и, касније, Маријана Вајду, сматра се најзначајнијим тренером који је обликовао Ђоковићев тениски пут.

Са Ђоковићем је сарађивао у тениској академији у Минхену, у којој су тренирали и многи други познати тенисери.

За изузетан допринос српском спорту, Пилић је 2020. године одликован Златном медаљом за заслуге Републике Србије.

Дуго је живео у Немачкој и био је у браку са глумицом Мијом Адамовић.

Прво место у другој полуфиналној групи освојио је двојац из Француске (6:59,71), док је другу позицију заузео двојац из САД (7:01,64).

Финале је на програму у четвртак, 25. септембра од 8.30 часова. Поред Србије, Француске и САД у финалу ће наступити и посаде Велике Британије, Италије и Румуније.

"Хвала свима. Невероватно је шта ми се управо догодило, немам речи. Била је ово невероватна сезона са ПСЖ-ом. Доживео сам сјајне ствари, мало сам нервозан, није лако. Освојити овај трофеј и да ми га уручи Роналдињо је нешто изузетно. Желим да се захвалим ПСЖ-у, који ме је довео 2023. године, председнику клуба, целом тиму, клубу, који је дивна породица. У добрим и лошим тренуцима, овај тим је био уз мене. Ова награда је индивидуална, али је носимо сви заједно као тим", рекао је Дембеле на церемонији доделе признања.

Он је захвалио својој породици и пријатељима и навео да су увек били уз њега.

"Хвала и Борусији Дортмунд, Рену и наравно Барселони, где сам испунио снове, играо сам поред Месија и Инијесте. Била је то школа живота. Хвала мојој породици, а посебно мами, била је уз мене у свим тешким тренуцима. Хвала мом агенту који је увек веровао у мене. Да ми је неко рекао да ћу једног дана освојити Златну лопту, не бих веровао", изјавио је Дембеле.

Дембеле је прошле сезоне са ПСЖ-ом освојио Лигу шампиона, првенство, Куп и Суперкуп Француске.

Француски фудбалер је током сезоне 2024/25 за ПСЖ и репрезентацију Француске одиграо 64 утакмице на којима је постигао 39 голова, уз 17 асистенција.

Многи су се изгубили у кошмарима које сам живео,

 Многи су укопани у земљу којом корачам,

Али ја никад нећу бити тај који ће пасти"

Рефреном из песме „One" , фронтмен „Ортодокс келтса" Александар Петровић би описао предстојећи сусрет на стадиону „Рајко Митић“ између Црвене звезде и Селтика.

Припреме за отварање европске сезоне Црвене звезде су у завршној фази. Стадион „Рајко Митић“ биће бојно поље између бивших првака Европе – надмоћних у домаћем првенству, огромног поноса, традиције и озбиљних амбиција у Лиги Европе.

Најпознатији навијач Селтика у Србији, чија је навијачка база већа од претпостављене, свакако је Александар Петровић – фронтмен и певач „Ортодокс келтса“ и уредник сложених емисија у редакцији Програма за децу, младе и породицу Радио Београда 1. Идеална особа за разговор. Очекивано, популарни „Аца Селтик“ је током разговора у просторијама Радио Београда носио дрес првака Шкотске, приказавши импресивно познавање историје и детаља, уз енергичну гестикулацију.

"Трифке не зна где је, а Џонстон као да се тек туширао"

Кренуло се од давних дана, тачније од јединог званичног претходног сусрета Звезде и Селтика у Купу шампиона, у новембру 1968. године. Прошло је тек годину и по дана од историјског трофеја Селтика у КЕШ-у, а ривал у другој рунди сезоне 1968/69. био је првак СФРЈ. Шкоти су са 5:1 у Глазгову завршили посао, успевши да спрече драму у Београду, где је било 1:1.

Петровић је поделио интересантну анегдоту у којој су главни актери тренери двају екипа – Џок Стин и Миљан Миљанић, прва звезда Селтика Џими Џонстон и бивши радник Радио Београда Трифун Михајловић, тада резерва Звезде.

„Тада се причало како се Џими Џонстон плашио лета авионом. Питао је Џока да не иде на реванш у Београд, ако не мора. Чак је била прича да је уплатио неки аранжман у Шпанији, па да му не пропадне, итд. Стин му је одобрио – уколико победе с четири разлике. На другој страни, Миљан зада задатак Трифкету, који је тада углавном био на клупи, да 'незгодног, жутог' из Селтика води по кафанама, јер воли да попије и тако га измори. И Трифке стварно ухвати Џонстона под руку вече пре утакмице. У првој рунди излазе по пабовима, у другој играју стони тенис. Измори га скроз. Појављују се следећег дана на стадиону – Трифке не зна за себе, а Џими као да је тек изашао из туша. Епилог приче: Селтик добије 5:1, Џими постигне два гола. И – не дође у Београд“, испричао је Петровић, додајући пар задивљујућих података.

Звезда и Селтик су се надигравали у припремним мечевима током турнеја '70-их по Аустралији и Сингапуру. Такође, црвено-белима је указана огромна част јер су били ривал на стогодишњици Селтика, на "Боксинг деј" 26. децембра '88. године (2:2). Дакле, три године пре освајања КЕШ-а у Барију.

Понос против Бајерна, па разочарање против Каирата

Навијачке базе оба клуба су у сличном расположењу. И Звезда и Селтик су елиминисани у плеј-офу квалификација за Лигу шампиона од клубова с много слабијим именом. По Келте је кобан био Каират, у двомечу без голова након 210 минута игре. Одлучили су пенали.

„Није разочарање што нисмо у Лиги шампиона, већ што смо испали од Каирата. То је корак уназад. С друге стране, нису се гајиле илузије. Учинили смо велики корак проласком у нокаут фазу Лиге шампиона прошле године. Страшно смо поносни на утакмицу против Бајерна у Минхену, где су се спасили у судијској надокнади. Нисмо издржали, али смо играли мушки“, наводи Петровић, додавши да ватрено прати свој тим иако није љубитељ концепта Лиге шампиона и Лиге Европе.

„Диже ми се коса на глави, мука ми је и од једног и од другог такмичења. Зато што памтим Куп шампиона са шампионима држава и Куп победника купова са освајачима националних купова – и то је то. Ово је циркусијада", прокоментарисао је успутно Петровић.

Медији пуни поштовања, навијачима Београд није стран

Шкотски медији максимално поштују Звезду, док навијачке анализе наводе три најопаснија имена.

„Медији Звезду посматрају као бившег првака Европе, клуб са традицијом. Извештавају с уважавањем. Неретко се осврћу на меч Суперкупа Европе после титуле у Барију против Манчестер јунајтеда. И дан-данас им није јасно како је Звезда изгубила тај меч, а разнела је Јунајтед. Што се тиче навијача, на форумима и сајтовима су сагласни да постоје три човека у Звездином тиму на које треба обратити пажњу: Елшник, Катаи и Арнаутовић. Сматрају их највећим опасностима. Навијачима Селтика Београд није непознаница. Долазили су на наше концерте, 'Бир фест'... и тад прво оду у Звездин музеј, због свести да се ради о клубу истог ранга као Селтик“, појашњава Аца.

Јапанска колонија није више тако убојита

Дошао је ред и на сам терен. Хиберниан је против Партизана показао традиционални шкотски, острвски фудбал. С друге стране, Звезду је избацила Пафосова „легија странаца“. Иностраних играча не мањка ни у редовима Селтика. Где је првак Шкотске између те две крајности под вођством Брендана Роџерса?

„Овај тим је остатак из ере Ангеа Постекоглуа. Направио је тим с играчима које је врло добро познавао, са којима је радио раније, и направио је малу јапанску колонију која је радила беспрекорно док је он био ту. Сад више нема Фурухашија, остали су Маеда и Хатате. Нема Кјога који ће дотрчавати. Брендан покушава са својим системом игре, који је гајио свуда – и у Ливерпулу, и у Лестеру. Више је то европски фудбал него острвски. Са поседом лопте, са кружењем око шеснаестерца као да је рукомет. Нисам љубитељ тога, али давало је резултате", креће Петровић са анализом.

„Главна грешка у корацима направљена је у прелазном року. Комплетно навијачко тело је сада против управе. До доласка Ихенача пре десетак дана, нисмо имали центарфора. Без обзира на посед лопте – нема ко да постигне гол. Може Маједа у одређеним ситуацијама. Агресиван је, али ни он није центарфор. Претпостављам да ће Ихеначо бити стартер. Ипак је он робусни, тешки центарфор. Дилема је и ко ће бранити. Мислим да ће изабрати Шмајхела због искуства, у односу на Синисала који је у одличној форми. Што се тиче одбране, немамо повређеног Алистера Џонстона. Ту су Картер-Викерс, Тирни и...? Ко је четврти? Немамо задњег везног у средњем реду – Хатате и Мегрегор су офанзивни. Кашњење у прелазном року ми буди скепсу“, истиче Петровић. Навео је заједнички циљ навијача и клуба – пласман у нокаут фазу, било како, макар и кроз бараж.

Нема представу како ће се меч одвијати, нити који ће резултат бити на крају, а то му свакако није најважније.

"Резултат ми је апсолутно најмање битан на овој утакмици. Важније ми је што ће ми доћи пријатељи из Глазгова, Румуније, Чешке, Словачке, Дубаија, окружења... и гледаћемо наш клуб овде. То је оно нешто ‘наше’ “, закључио је фронтмен „Ортодокс келтса“.

Трифке Михајловић је са Џимијем Џонстоном пре 57 година спознавао чари пивница по Глазгову. Џимијевог презимењака Алистера можда неће бити у тиму на стадиону "Рајко Митић" у новом сусрету бивших првака Европе, али ће зато навијачи Селтика пронети славу дружења и окупљања због фудбала по београдским кафанама.

Титулу првака света бране Италијани, а репрезентација Србије је последњу медаљу на светским шампионатима освојила 2010. баш у Италији, где је у дуелу за бронзу победила домаћина са 3:1.

Уколико Србија победи Иран у четвртфиналу би се састала са победником меча између Туниса и Чешке.

Састав орлова који ће покушати да се домогне завршнице шампионата

Селектор Георге Крецу први пут предводи Србију на Светском првенству, повео је 14 играча.

Техничари: Никола Јововић, Вук Тодоровић;
Коректори: Дражен Лубурић, Душан Николић;
Блокери: Александар Недељковић, Немања Машуловић, Александар Стефановић, Владимир Гајовић;
Примачи: Марко Ивовић, Миран Кујунџић, Павле Перић, Вељко Машуловић, Никола Брборић;
Либеро: Стефан Негић.

Србија боља у међусобним сусретима

Две селекције су у последњих 10 година одиграле 12 сусрета, Србија је била боља у осам мечева, док су четири припала Ирану.

Последњи су одиграли 25. јуна ове године, када је Иран био бољи са 3:1.