понедељак, 22.07.2024, 10:00 -> 17:24
Рагби седам
Верзија рагбија седам враћена је у олимпијски програм од Рија 2016. и важи за дисциплину у којој бриљира омалени Фиџи. Рагби седам се разликује од других верзија овог спорта по броју учесника и дужини трајања утакмице.
Порекло рагбија датира још од средњег века и око земље настанка се спори неколико европских земаља. Ипак, између, 1845. и 1848. године модерна правила ове успостављена су међу ученицима школе у енглеском граду Рагбију и Универзитету у Кембриџу.
Прва национална федерација формирана је 1871. године. Већ две године касније, рагби седам осмислила су двојица месара у циљу прикупљања средстава у Мелроузу у Шкотској. Затим је 1886. основан Међународни одбор за рагби.
Правила такмичења
Иако се током година појавило много варијанти рагбија, два главна облика игре остају рагби 15 и рагби седам. Све варијанте деле иста основна правила за хватања, рушења, додавања уназад и "скрам", која се разликују у зависности од броја играча на терену.
Рагби седам је брз и интензиван. Игра се у мечевима који трају 14 минута. То је изузетно интензивна категорија, у којој такмичари остварују више спринтева и постижу више покушаја него у рагби 15 варијанти.
Бодови се вреднују на следећи начин – пет поена за покушај, два поена за конверзију и три поена за погодак или пенал. Како му само име каже, седам играча једног тима су на терену и полувреме траје седам минута.
Историја на олимпијским играма
Историја рагбија на олимпијским играма је дуга. Мушко такмичење у рагбију први пут је било укључено у програм ОИ у Паризу 1900. године, а поново је увођено и за Игре 1908, 1920. и 1924. године.
Међутим, овај спорт је поново избачен из олимпијског програма након Игара 1924. у Паризу. Тек је у октобру 2009. Међународни олимпијски комитет (МОК) изгласао да се на ОИ у Рију 2016. уведе верзија спорта за седам играча, и од тада је у том формату део мушког и женског програма.
Двоструки узастопни првак у мушкој конкуренцији је Фиџи. У Рију су се до сребра домогли Британци, а до бронзе Јужноафриканци. Друго место у Токију припало је Новом Зеланду, треће Аргентини.
Што се тиче женске конкуренције, Аустралија се прва домогла злата у Рију, испод ње су на постољу били Нови Зеланд и Канада. Титулу из Токија бране играчице Новог Зеланда, сребро је тада припало Француској, а бронза Фиџију.
Дисциплине на Олимпијским играма:
- мушкарци
- жене