Дошен је пре две године као џудиста учествовао у освајању бронзане медаље, а сада је навео да је уверен да ће репрезентација поново обрадовати нацију.

"Европско првенство у Загребу остало је у прелепом сећању јер смо тада сви заједно исписали историју. Посебно ми је драго јер сам у том мечу одлуке преломио и донео важну победу. Хтео бих да истакнем да иако је џудо индивидуални спорт оваква екипна надметања носе посебну драж и ту се види јединство екипе а то је управо оно што српске џудисте краси, јер увек функционишемо по принципу сви за једног, један за све", изјавио је Дошен.

Томић је истакао да ће конкуренција Европском првенству бити веома јака.

"Најбоље репрезентације Европе су учесници Првенства. С обзиром да национални тимови Француске, Грузије и Русије увек и на сваком такмичењу претендују за медаље свакако је да ће бити тешко. Никако не треба заборавити да су ту и други тимови који су такође одличне, врхунске екипе. Оно што је сасвим сигурно је да ће бити тешко. Ипак када изађе жреб имаћемо јаснију слику. Истакао бих да ће наши момци и девојке дати све од себе на татамију јер као и увек желе да се представе у најбољем светлу", поручио је Томић.

"Одличан успех Срђан Вуцеља остварио је и на првом Европском првенству Европе 2024. године у Венрају, у Холандији, где је освојио друго место. Поред такмичења у борбама, Џудо савез Србије развија И такмичења у катама. Винко Лемић и Угљеша Вукобратовић ове године освојили су бронзану медаљу на Европском првенству у катама у Сарајеву, у дисциплини прилагођене Наге-но-кате", рекла је Сајонела Крга, председница комисије Џудо савеза Србије за развој и унапређење џудоа за особе са инвалидитетом.

Такмичење на Европском микс првенству у суботу почињу у 9.30 часова, а финални блок заказан је за 16 сати и то прво борбама микс тимова за два бронзана одличја, а потом дуел за злато.

Уз Србију, учешће на Европском првенству мешовитих тимова пријавило је још 13 репрезентација: Аустрија, Белорусија, Француска, Грузија (6+4), Грчка, Мађарска, Италија, Румунија, Русија, Турска и Украјина.

Европско екипно микс првенство биће одржано по класичном куп систему, а сваки спортиста има право да се такмичи у својој тежинској конкуренцији (у оквиру мешовитог тима) или у следецој вишој категорији.

"Српска спортска јавност од "орлова" свакако очекује само најлепше вести, којима ће и овога пута ветар у леђа бити верни навијачи и љубитељи џудоа који ће и овог пута испунити трибине хали 'Александар Николић'", наводи се у саопштењу ЏСС-а.

Данашња бронза је прво светско одличје за Србију у овој дисциплини после 12 година и бронзе на Светском првенству у Гранади 2014. године.

В.д. спортског директора Стрељачког савеза Србије Драган Доневић навео је да је бронзана медаља велики успех у јакој конкуренцији.

"Такмичење за екипне медаље је било напето до завршнице, а наш састав је иза себе оставио неколико велесила, попут Кине, Норвешке, Немачке, Италије. Иако ова дисицплина није олимпијска, конкуренција је била најјача могућа, јер су у Доху, као на прво такмичење на коме се деле квоте за Лос Анђелес, све селекције дошле у најбољим саставима. Ни сребро није било далеко. Марко Ивановић је дао највећи допринос успеху. С обзиром да је гађао у другој групи и знало се да од њега највише зависи наш екипни пласман. Издржао је притисак и повукао екипу ка медаљи", рекао је Доневић.

До места на победничком постољу недостајало је пет кругова, колико је Србија заостала за Јапаном, освајачем бронзане медаље.

Најуспешније су биле азијске репрезентације. Кина је освојила злато, Јужна Кореја сребро, а Јапан бронзу. Испред српских такмичарки нашла се још само Француска.

Србија је у готово истом саставу прошле зиме стигла до бронзе на Европском првенству. Једина промена у односу на тадашњи тим била је Анастасија Живковић, која је у Дохи наступила уместо Љиљане Цветковић.

На континенталном шампионату испред Србије биле су Норвешка и Турска, које су овога пута заузеле осмо, односно шесто место.

У појединачној конкуренцији најбољи резултат међу српским репрезентативкама остварила је Александра Стојадиновић. Са 631,1 кругом заузела је 14. место, а од пласмана у финале делио ју је само један круг.

Анђелија Стевановић такмичење је завршила на 22. позицији, док је Анастасија Живковић била 59. међу 119 учесница.

Мушка репрезентација Србије, у саставу Алекса Ракоњац, Марко Ивановић и Лазар Ковачевић, освојила је осмо место међу 21 селекцијом. Српски стрелци остварили су укупно 1.884,2 круга.

Најбољи у нашем тиму био је Алекса Ракоњац са 630,2 круга, што му је донело 17. место у појединачном пласману. За улазак у финале недостајала су му два круга.

Марко Ивановић заузео је 28. позицију, а Лазар Ковачевић 65. место.

"Док Русија и Белорусија подржавају овај незаконити, неоправдани, ужасни рат у Украјини, све док се то дешава, ниједан од тих спортиста неће се такмичити за своје земље у Канади. Дакле, ако питате конкретно о светском јуниорском првенству, Руси неће бити тамо", рекао је Карни, одговарајући на питање да ли ће руским играчима бити одбијене визе за Канаду.

Суд за спортску арбитражу претходно је прошле недеље донео пресуду да Русија мора да буде враћена на међународна хокејашка такмичења, почевши од светског јуниорског првенства.

У одговору на пресуду, канадски министри спољних послова  Анита Ананд, за имиграцију, избеглице и држављанство Лена Диаб и државни секретар за спорт Адам ван Куверден објавили су заједничко саопштење у коме су навели да се став Канаде о забрани учешћа руским спортистима није променио, јер се нису промениле ни акције Русије у рату у Украјини. Светско јуниорско првенство у хокеју почиње 26. децембра у Едмонтону и Ред Диру.

Марко Самарџић је оценио да и његово гостовање показује да се нешто мења у јавном простору, наводећи да је и раније имао шта да каже, али да то, како сматра, до пре десетак дана не би могао да учини из студија РТС-а.

"Никада више не сме да дође до тога да једна страна може да се чује, а друга да остане без могућности да изнесе аргументе", поручио је Самарџић.

Према његовој оцени, уплив политике један је од кључних проблема српског спорта и захватио је све нивое – од Олимпијског комитета и савеза до малих клубова и школица спорта.

"Мислим да смо у претходном периоду сведочили најдрастичнијем мешању политике у спорт. То је попримило такве размере да је отишло од врха, од Олимпијског комитета, савеза, клубова, па све до малих клубова, школица спорта... Политика мора да буде у служби спорта, а не да спорт буде у служби политике и нешто на рачун чега ће неки појединци стицати поене", рекао је Самарџић.

Биговић: Ђоковића и Јокића треба поштовати без обзира на политички избор

Говорећи о реакцијама на политичке ставове спортиста, Милан Биговић је навео примере Новака Ђоковића и Николе Јокића. Подсетио је да су обојица била изложена нападима због подршке различитим политичким опцијама.

"Ђоковић је патио због тога што је подржао Студентску листу, једнако као и Никола Јокић, чини ми се, који је 2023, ако се не варам, подржао СНС. И он је доживео све и свашта на друштвеним мрежама. Новак вероватно више. То је недопустиво", рекао је Биговић.

Спортски новинар Радио Београда је навео да однос према њима указује и на шири проблем непоштовања људи који су својим радом и резултатима задужили друштво. Као пример је навео емисију Радио Београда "Код два бела голуба", посвећену великанима чије су судбине, како је приметио, често биле трагичне.

"Ретко кога смо од тих великана знали да поштујемо и да захвалимо за све оно што су радили и како су радили", навео је Биговић.

Истиче да код Ђоковића и Јокића, поред спортских достигнућа, треба препознати и вредности које показују у свакодневном животу.

"Да се угледамо на њих како се понашају. Шта је скромност, шта је људскост, шта је поштење, шта је обичност, нормалност, љубав према животињама, љубав према деци. Да изађеш са својим људима из краја да попијеш пиво. Нормалне ствари. Треба да се дивимо таквим људима", поручио је Биговић.

За њега је, каже, најмање важно да ли Јокић и даље подржава СНС и да ли ће Ђоковић наставити да подржава Студентску листу.

"Они су великани, морамо да научимо да поштујемо вредности које имамо, а то не радимо. Немамо традицију поштовања", оценио је Биговић.

Самарџић: Од базе ка врхунском спорту

Самарџић указује да спортске институције које се финансирају новцем грађана неизбежно имају везу са државом и њеном политиком, али да тај однос мора да служи њиховом успешном раду, а не политичкој употреби спорта.

Наводи да је један од циљева програма Студентске листе да се направи јасна разлика између спорта и политике и промени начин рада у спортским организацијама. Некадашњи репрезентативац је објаснио да се спортски програм заснива на промени редоследа приоритета – да се крене од базе и на њој гради врхунски спорт.

"Једна од најважнијих ствари је увођење професора физичког васпитања од првог до четвртог разреда", рекао је Самарџић, истичући значај стручног рада са децом од најранијег узраста.

Као следећи приоритет издвојио је систем ваучера, којим би се породицама помогло да деци омогуће бављење спортом, без обзира на материјални положај.

"Сви смо родитељи, знамо колики су издаци за школе спорта и остале активности. На основу тога направићемо систем акредитација, систем лиценцирања", навео је Самарџић.

Објаснио је да би клубови који желе да учествују у том систему морали да испуне одређене услове. Међу важним програмским питањима навео је и спречавање физичког и психичког насиља у спорту, као и тренинг-компензацију у фудбалу, о којој је, како је рекао, више говорио Мирко Поледица.

Самарџић је испричао да су на позив студената ДИФ-а, пре шест-седам месеци, у изради програма као стручни сарадници учествовали Тања Петровић, Мирко Поледица и он.

"Они су на почетку саставили један одличан документ на коме смо ми радили, помагали смо им својим искуством, својим контактима. Састанци су трајали по шест-седам сати, до касно у ноћ, и заиста смо сви поносни на то", рекао је Самарџић.

Некадашњи одбојкаш наглашава, међутим, да тек предстоји тежи део – примена предложених решења.

"Овим путем молим људе за стрпљење, јер неће моћи, наравно, све преко ноћи. Тај тим људи је спреман, и није само овај тим људи, него је то посао за целу Србију и цео наш народ", поручио је Самарџић.

Биговић: Морамо да одлучимо шта желимо од клубова и репрезентација

Биговић сматра да је један од највећих проблема српског спорта недостатак јасне стратегије и одговора на питање шта се жели постићи.

"Хоћемо ли, на пример, у кошарци да играмо завршницу Евролиге? Ако хоћемо, онда морају да играју странци. Ако хоћемо да афирмишемо нашу децу, морамо да трпимо. Нећемо играти завршницу Евролиге", рекао је Биговић.

Говорећи о фудбалу, оценио је да је за квалитетније домаће такмичење неопходан јачи Партизан, али и да промена односа снага не сме да води реваншизму.

"Звезда је много јача, као што је и Партизан био пре петнаестак година, а Звезда није имала ни за воду ни за струју. И шта ћемо сада? Једно време Партизан нема ни за воду ни за струју, а једно време Црвена звезда. Да ли сада долази време реваншизма Партизана? Ја се надам да не", навео је Биговић.

Биговић каже да жели јаке клубове и првенство у којем ће се до последњег кола одлучивати о шампиону.

"Да ће коначно доћи време да ћемо имати јак Партизан, јаку Црвену звезду и да ће последње коло одлучивати ко ће бити шампион. То је пут", поручио је Биговић.

Поновио је и став да је неопходна приватизација, подсећајући да је о томе говорио приликом претходног гостовања у августу, као и да је некадашњи председник Републике Србије Александар Вучић, говорећи за "Албатрос њуз", помињао навијаче као препреку приватизацији.

Посебно је указао на потребу да се у фудбалу успостави повезан систем рада са млађим категоријама и репрезентацијом.

"Да кренемо да радимо од млађих категорија, да знамо тачно како усмеравамо децу, да стварамо аутоматизме, да стварамо тандеме и да их само преводимо из генерације у генерацију до сениорског тима. Као што то раде Шпанци", објаснио је Биговић.

Као пример преиспитивања досадашњег начина рада навео је размишљања у Црвеној звезди о променама у омладинској школи и ангажовању шпанских стручњака, уз питање како да клуб развија играче за највеће европске екипе и остварује веће трансфере.

Биговић је оценио да начин рада мора да се мења и очекује да ће Немања Видић, Мирко Поледица и њихови сарадници покушати да допринесу тим променама.

Знање и планови уместо партијске књижице

Биговић је навео да су избори у Фудбалском савезу Србије одлагани четири пута, што, према његовој оцени, такође говори о великом политичком утицају на фудбал. Говорио је и о предстојећим изборима у Црвеној звезди у децембру, скупштини Партизана у јануару, за коју сматра да би могла да буде изборна, као и о могућим изборима у Српском ватерполо савезу.

Самарџић се сагласио да је избор руководстава у спортским организацијама постао више политичко него спортско питање. Сматра да људи из спорта треба да имају пресудну улогу у избору функционера.

"Да буду бирани људи који имају визију, идеју, планове, људи који могу то да спроведу, а не, као до сада, партијску књижицу", поручио је Самарџић.

Навео је да програм Студентске листе обухвата и врхунски спорт и олимпијску организацију, као и преиспитивање досадашњег рада.

"Мислим да следи ревизија свега што се дешавало, то могу да кажем, и онда да се подвуче црта и да видимо где смо", рекао је Самарџић.

Више новца није донело и боље резултате

На питање да ли је проблем у висини издвајања за спорт или у расподели средстава, Самарџић је оценио да постоји парадокс – да новца никада није било више, док резултати, како каже, делују као да иду наниже.

"Морају да се виде ти токови новца, где је ишао новац. У неким савезима људи су одлично радили, усмеравали новац где је потребно, за успехе репрезентација, за успехе клубова", навео је Самарџић.

Истовремено, изнео је сумњу да је у појединим случајевима новац извлачен, уз напомену да је утврђивање тога посао за људе који долазе. Самарџић очекује тежак период, али сматра да постоје механизми за решавање проблема и да у тај посао мора да се укључи шира спортска заједница.

"Можда ће и бити мањи буџети, али ми морамо да се навикнемо на то и са тим да радимо", рекао је Самарџић.

Биговић је указао да државна подршка највећим клубовима не мора увек да буде директна. Навео је да је, према подацима које је саопштио "Апел за спас Партизана", Партизан у последње време добио од државе 20 милиона евра, додајући да он сматра да је тај износ и већи.

"Мислим да ће бити мање новца и за Партизан у фудбалу, и за Црвену звезду у фудбалу, и за Партизан у кошарци, и за Звезду у кошарци, можда чак и много мање новца. Питање је да ли ће људи који су у бизнису бити толико заинтересовани као што су сада да помажу и колико ће дуго остати у клубовима", оценио је Биговић.

Самарџић је рекао да су током израде програма разматрани различити модели финансирања, укључујући пореске олакшице за привреду која улаже у спорт. Посебно је указао на значај такве подршке за спортове који тешко могу да буду самоодрживи и профитабилни.

Навео је да су проучавана решења из европских држава и да су вођени разговори и са људима ван Европе, али се сагласио са оценом да би средства могла да буду мања.

Биговић је упозорио да се, уз преиспитивање издвајања, мора водити рачуна и о очувању великих клубова.

"Важно је само да не доживе Црвена звезда у кошарци и Партизан у кошарци оно што су доживели Цибона и Сплит у Хрватској. Дакле, клубови са традицијом, европски великани, којих нигде нема. Не смемо ни то да дозволимо", поручио је Биговић.

Новинар Радио Београда сматра да велика улагања морају да прате и одговарајући европски резултати, како у кошарци тако и у фудбалу.

"Што се тиче Црвене звезде, ја не бројим титуле на домаћој сцени, то је за мене само пука статистика, као што нисам бројао Партизанове титуле када Звезда није имала за струју и воду. Само ме занима Европа", рекао је Биговић.

Оценио је да Црвена звезда у последње две сезоне није направила очекивани искорак у Европи, иако је, како је навео, претходно имала континуитет европских наступа.

"Када је требало да искорачите и да покажете најлепше лице, тада сте најмање дали. Велика штета, душа ме боли што је тако", рекао је Биговић.

Спортисти не смеју да трпе последице због политичког става

Самарџић је поручио да спортисти морају да имају право на политичко мишљење и избор, без страха да ће због тога угрозити каријеру, место у клубу или репрезентацији.

"Спортисти су трпели велики притисак свих ових година, сви смо сведоци и неке аутоцензуре и неког ћутања. Али за мене је и ћутање неки знак, неки одговор на нешто. Не бих сада напао своје колеге, напротив, ја сам за то да свако има право на своје политичко мишљење", рекао је Самарџић.

Додао је да због тог избора нико не сме да трпи последице и да се мора радити на томе да се таква пракса више не понавља.

"Вратићемо се на пример Новака Ђоковића и многих других, и Немање Видића. Свако од нас је у овом периоду нешто прошао што мислим да није заслужио, пре свега играјући за своју земљу и представљајући је", навео је Самарџић.

Некадашњи одбојкашки репрезентативац је додао да држава мора да поштује спортисте који су је представљали, а да носиоци националног признања имају и већу друштвену одговорност.

Биговић је на крају разговора подсетио и на ватерполисте, указујући да се ни према њима друштво није увек односило у складу са резултатима које су постизали.

"Не поштујемо вредности. Хајде да се мењамо, морамо да се мењамо као људи. Морамо да будемо бољи људи", поручио је Биговић.

Гостовање Милана Биговића и Марка Самарџића у Јутарњем програму можете гледати у видео-запису на почетку текста.

"Шта је најважније у свему овоме? Ово је изванредна атмосфера између Србије и Мађарске у овом моменту што и осећамо на сваком кораку. То мора да се настави, мора да се људи воле, јер будућност је у љубави и поштовању", рекао је Ивковић.

О српско-мађарском пријатељству је говорио и прослављени ватерполиста Золтан Кашаш.

"У нашем спорту нема непријатеља, само противника. Све што се дешава испод воде, остаје у базену. Тако је увек било са мојим другарима ватерполистима из Србије. Такве односе између српског и мађарског народа треба да негују и млађе генерације", истакао је Кашаш.

Награде су додељене у градској кући Суботици и представљају потврду изузетног доприноса у јачању српско-мађарских спортских веза и пријатељства два народа.

"Веома успешна сезона, односно најуспешнија у историји српског веслања. Одржали смо квалитет током целе године, што до сада није био случај. Колико ја веслам и пратим европска и светска првенства и светске купове, ниједна српска посада није успела да оствари високе резултате на свим тим такмичењима у истој сезони. На крају се све завршило Медитеранским играма, тако да је оно што су Николај и Мартин успели да ураде заиста је фантастичан резултат и добар подстрек за даље. Сви ти резултати су веома добри, а могу да буду и бољи", истакао је тренер Никола Стојић у разговору за Портал РТС-а.

Говорећи о томе како је српски дубл скул подизао форму из такмичења у такмичење и најбоља издања приказао на најважнијим такмичењима, објаснио је да је основа за успех постављена током припремног периода.

"Радили смо добро током целе године. Имали смо добру базу после прошлогодишње зиме. Никола је остварио најбоље резултате и на два и на шест километара, а Мартин је такође поправио свој резултат, тако да је преко зиме добро урађено. Кад је почела сезона, прве трке нису изгледале као да је реч о посади која је претходне године била друга на свету", свестан је био Стојић. 

Рекао је да су вредно тренирали, после сваке регате анализирали шта је могло да се поправи и на чему треба да раде.

"Увек смо покушавали да пронађемо начин да унапредимо технику и завеслај, али и да одржимо форму. Веома је важно како се они осећају. Свакодневно сам са њима и на основу дневних података и њихових утисака прилагођавали смо план. План постоји, али не може слепо да се прати, већ мора да се мења у складу са ситуацијама које се појављују. Тако смо успели да напредујемо и будемо све бољи како је сезона одмицала", навео је тренер Стојић.

Истакао је да њих тројица одлично функционишу као тим, што се одражава и на постигнуте резултате.

"Веома сам поносан на њих. Они су на линији фронта и од њиховог веслања зависи резултат. Ја сам са стране, у позадини, и ту сам да им помогнем да на тркама буду најбоља верзија себе. За сада у томе успевамо. Имамо добру хемију и добру атмосферу. Кад су резултати добри, онда је и атмосфера добра, а надам се да ће тако и остати", оптимистичан је Стојић.

Наредна сезона биће посебно важна јер је у питању предолимпијска година, у којој ће приоритет бити обезбеђивање норме.

"Нама није циљ само да будемо међу десет најбољих, већ да будемо први. Прошле године смо били други, а ове године поново други на Светском првенству. Кад се овогодишње финале у Амстердаму приближавало крају и кад је постало јасно да ћемо бити други, био сам задовољан резултатом, али нисам био еуфоричан као претходне године, кад смо први пут освојили сребрну медаљу", искрено је рекао Стојић.

Срби су највеће борбе водили са посадом из Холадније, која је заузела прво место на планетарном шампионату. 

"Не могу сада да кажем да су Холанђани у свему бољи. Веома су снажни момци и имају сличне резултате на ергометру као Николај. Други члан њихове посаде такође је сличан Мартину, тако да смо енергетски прилично уједначени. Мислим да ће тренинзи у припремном периоду и начин на који се будемо спремали имати велики утицај. Наравно, морамо да будемо и психолошки спремни. У трећих 500 метара, који су најзахтевнији део трке и у којима се често јавља криза код спортиста, морамо да будемо најјачи. Важно је да ту одржимо контакт са Холанђанима и да у завршницу уђемо у позицији да се боримо за победу", изјавио је Стојић.

Српске веслаче, дакле, очекује сезона у којој ће, уз наставак рада на техничком и физичком напретку, главни задатак бити да се смањи разлика у односу на Холанђане у завршном делу трке.

После две узастопне сребрне медаље на Светским првенствима у Шангају и Амстердаму, амбиције су јасне – борба за светски врх и што боља позиција уочи олимпијских квалификација.

Њих двојица савладали су најпре грчки пар Меликидис/Царцидис (21:11, 21:16), да би затим, после преокрета, били бољи и од првих носилаца Пападопулоса и Анастасиоа (18:21, 21:15, 21:16).

У мечу за злато, Алекса и Борко нису успели да савладају турске представнике Гола и Севена (9:21, 14:21).

Перић је пут до бронзане медаље започела победом над Кипранком Хараламбус (21:12, 21:11). У четвртфиналу била је боља од репрезентативке Малте Еленије Хабер (21:16, 21:9), док ју је у полуфиналном мечу зауставила Гркиња Сотириоу (8:21, 13:21).

"Веома сам задовољна освојеном медаљом и својим наступом на турниру. Постигнут резултат представља велики подстрек за наставак сезоне и велику мотивацију за даљи рад и напредак. Посебно бих истакла сјајну атмосферу у тиму, били смо једни другима велика подршка на терену и ван њега", рекла је Перић. 

Радовановић је веома задовољан учињеним у Грчкој.

"Иза мене су два везана турнира у Пиргосу, где сам имао прилику да остварим одличне сениорске резултате, освојим медаљу у дублу и забележим запажене наступе у синглу. Задовољан сам приказаном игром, али и искуством које носим са овог такмичења, јер су овакви турнири веома важни за мој даљи напредак и стицање међународног искуства", изјавио је Радовановић.

"Феноменална сезона. Нисам могао да сањам да ће бити боља... пре три године нисмо имали ниједну медаљу, а ове године успели смо да освојимо свуда где смо ишли. Барем бронзу, то је био наш најлошији резултат ове године – на Светском купу, а све остало је било сребро или злато. Презадовољан сам!", истакао је Николај Пименов за Портал РТС-а.

"Нисам тужан што нисмо освојили злато на Светском првенству"

Према његовим речима, најважније је да су на сваком такмичењу пружили све што су могли, због чега нема за чим да жали.

"Жао је кад изгубиш, кад направиш неку грешку, а ми смо одрадили све на шта смо били спремни. Да ли ми је жао што нисмо освојили злато на Светском првенству? Освојили смо сребро, ми смо срећни и задовољни. То је свакако велики резултат и велика срећа. Видели смо да можемо да се боримо за злато, то треба да урадимо, да покушамо да узмемо најсјајније одличје следеће године. Знамо шта нама недостаје, у чему су бољи од нас Холанђани који су победили. Не осећам се тужно што нисмо победили на Светском првенству", јасан је био Пименов. 

"Имамо још пуно простора да напредујемо"

И поред добрих резултата, свесни су да увек могу да напредују и да ниједан противник није непобедив.

"Имамо још пуно простора да напредујемо, то су ситнице. Ипак, на крају дана, на овом нивоу, управо такви детаљи пуно значе и праве разлику. Од једног светског до другог, за годину дана, пуно ствари може да се деси. Догоде се повреде, неко изгуби осећај у чамцу или нешто поквари у техници и слично. Тешко је да освојиш медаљу једном, а још теже да останеш на том нивоу и освојиш још једном", поручио је Пименов. 

Форма српског тандема расла је из такмичења у такмичење, па су најбоље резултате остварили у најважнијем делу, у завршници сезоне.

"Пратимо шта нам тренер Никола каже, радимо и дајемо све од себе. Ове сезоне смо имали специфичан распоред, јер су Европско и Светско првенство делиле само две и по недеље. На Европском првенству смо освојили злато без потребе да превише форсирамо форму, јер смо током зиме и сезоне изградили добру базу. За Светско првенство смо темпирали форму и прилично лако се пласирали у финале. Од почетка сезоне смо знали да у мају још нисмо на максимуму, али то није било забрињавајуће, јер сезона траје три до четири месеца и има много такмичења. Најважније је што смо из регате у регату били све бољи и што смо на крају успели да остваримо одличне резултате", изјавио је Пименов. 

"Верујемо тренеру, све одлуке до сада су биле исправне"

"Европско првенство је на програму крајем маја, а Светско првенство крајем августа. Између нас очекују још Светски куп и државно првенство, а можда ћемо учествовати и на некој додатној регати, јер не желимо да имамо превише дуг период без такмичења. О распореду ће одлучити тренер, коме верујемо јер су његове досадашње одлуке биле исправне", нагласио је Пименов. 

Како је истакао, ове године је била баш јака конкуренција, а наредне може бити још јача. 

"Два претходна олимпијска шампиона нису ушла у финале Светског првенства – Хрвати и Румуни, што довољно доказује колико је велика конкуренција. Следеће године можда ће бити још јача, не у смислу количине, већ у квалитету. Мартин и ја постајемо једни од старијих веслача, а долазе пуно младих који напредују сваке године. Ми зато морамо пуно да тренирамо како бисмо барем остали на истом нивоу", свестан је Пименов. 

 "Сан сваког веслача"

Сезону за памћење српски дубл скул крунисао је златом на Европском и сребром на Светском првенству, док је наступ на престижној регати у Хенлију донео посебно искуство и прилику да се упишу у историју веслачког спорта.

"Европско првенство за мене пуно значи, зато што нисам никад освојио медаљу на шампионату Старог континента. Успели смо да се домогнемо злата, слушали смо химну и то је био тренутак само за нас. Били смо на крову Европе, велика част и задовољство за мене лично, али верујем и за Мартина исто. Светско првенство, поновили смо сребро од прошле године, било је олакшање, зато што су људи очекивали од нас барем сребро, а можда и злато. На регати у Хенлију сам уживао. У смислу каријере, није имала толики значај, али јесте у смислу традиције, историје овог спорта, то је нешто о чему вероватно сања сваки веслач – да упише своје име у историју овог спорта", с поносом је рекао Пименов. 

За крај разговора, српски веслач је поручио да их до краја године очекује учешће на две регате. 

"У Аустралији ћемо се такмичити у три дистанце – на 3.000, 500 и 450 метара. Такмичићемо се у четверцу, у миксу двоје мушкараца и две жене. Договорили смо се са веслачицама из Америке, једна девојка има оца из Србије, а друга је студирала са Мартином на Берклију у Калифорнији, добри су пријатељи. Друга је у Италији, моја омиљена регата, веслаћемо на 11 километара, то је као маратон и траје 45 минута. У Торину, на баш лепом месту, лепа јесен, укусна храна – право уживање", закључио је Пименов. 

Ђорђи Тибилов (26), актуелни вицешампион Европе, такмичење у категорији до 60 килограма завршио је у осмини финала, где је бољи од њега био кинески рвач Чао Лигу.

Али Арсалан је у категорији до 77 килограма успешно започео наступ победом над Украјинцем Халиловим у првом колу. Ипак, у наредној рунди није успео да настави у истом ритму, пошто је убедљиво поражен од Бугарина Стојана Кубатова.

Виктор Немеш је у категорији до 82 килограма на старту савладао Индијца Принца, али је у осмини финала завршио учешће након пораза од Азербејџанца Гурбана Гурбанова.

Ни актуелни светски шампион Александар Комаров није успео да оствари запаженији резултат. Већ у првом колу категорије до 87 килограма поражен од Кинеза Ши Ликуија, чиме је рано завршио такмичење.

Последњи од српских представника у грчко-римском стилу, Михаил Каџаја, такође је елиминисан на самом почетку. У категорији до 97 килограма од њега је у првој рунди био бољи Кобилашвили из Грузије.

Србија ће до краја шампионата имати још једног представника – у слободном стилу. Азамат Тускајев наступиће у категорији до 57 килограма, са надом да ће поправити утисак српске репрезентације.

Одлуку о домаћинству Москве донео је извршни одбор Међународне федерације за дизање тегова (ИЊФ).

Претходно је руска престоница била домаћин светског првенства за мушкарце 1975, 1980. (као део летњих олимпијских игара) и 1983. године.
Светско првенство у дизању тегова одржава се сваке године.

Године 2030-те, то ће бити први квалификациони догађај за Олимпијске игре 2032. године.

У јануару је ИЊФ дозволила Русима и Белорусима млађим од 20 година да учествују на турнирима под њеним покровитељством, дозвољавајући им да користе своје националне симболе.

У јуну су сви спортисти из ових земаља добили ову дозволу.

Ипак спортска срећа им није била наклоњена ни сада у Паризу, па су па су борбу за трофеј завршили резултатом 4:3.

Звездина екипа у саставу до 57 кг: Марица Перишић, Мина Гачић, до 70 кг: Нуана Силва, Дуња Вукићевић, преко 78 кг: Милица Жабић, до 73 кг: Бајсангур Нагајев, Хидајат Хајдаров, Вукашин Сокић, до 90 кг: капитен Немања Мајдов, Борис Рутовић, Михајло Симин, преко 90 кг: Зелим Коцојев, Видак Маљевић, Лазар Ждрале, под стручним вођством тренера Бојана Дошена, Љубише Мајдова и Андрије Ђуришића трећи пут у низу изборили су велико финале најјачег екипног надметања.

После Монпељеа 2024. и Београда 2025 сада и у престоници Француске, трофејни тим из Љутице Богдана још једном је показао зашто Европа дрхти пред Звездиним џудистима.

Црвено-беле са трибина хале Националног института за џудо бодрили су Стојан Вујко председник ЏК Црвена звезда и председник Скупштине СД Црвена звезда, Никола Николић спортски директор и Владан Гачић генерални секретар уз Управни одбор али и подмладак трофејног Клуба из Љутице Богдана.

"Недостајало је мало спортске среће. Иако је ово пето вицешампионско звање, сви су на татамију дали максимум. Овде није било упитно питање борбе и пожртвованости, већ само у питању тренутка. Идемо даље, доћи ће једном и та шампионска титула", рекао је Стојан Вујко председник ЏК Црвена звезда и председник Скупштине СД Црвена звезда.

"Искористио бих прилику да позовем све љубитеље нашег спорта да 7. и 8. новембра дођу у халу Александар Николић и да виде све ове џудо мајсторе на делу на Европском микс првенству. У недељу 8. новембра по први пут Џудо савез Србије биће домаћин Европског првенства у инклузивном џудоу", истакао је Стојан Вујко, потпредседник ЏСС.

Очекујемо узбудљив меч са Парис Сен Жерменом и наравно са великом вероватноћом да будемо шампиони Европе истакао је Иван Тодоров.

Џудисти Црвене звезде у саставу до 57 кг: Марица Перишић, Мина Гачић, до 70 кг: Нуана Силва, Дуња Вукићевић, преко 78 кг: Милица Жабић, до 73 кг: Бајсангур Нагајев, Хидајат Хајдаров, Вукашин Сокић, до 90 кг: Немања Мајдов, Борис Рутовић, Михајло Симин, преко 90 кг: Зелим Коцојев, Видак Маљевић, Лазар Ждрале под стручним вођством тренера Љубише Мајдова, Бојана Дошена и Андрије Ђуришића после првог кола у коме су били слободни савладали су одличну екипу АЦББ Булоњ са 4: 3 а затим изванредан тим ЏК Ница Метропол 4:1.

У борби за трофеј ћемо гледати исте финалисте као и у Београду 2025. али сада у улози домаћина ПСЖ и Џудо клуб Црвена звезда.

Злато су освојиле шахисткиње Монте Карла из Монака, а сребро екипа Гамбит из Луксембурга.

Капитен Сирмиума, Драган Лазић, истиче да су сви поносни на велики успех тима, који је имао и веће амбиције, али да бронза сија златним сјајем након бриљантне игре у задњем колу.

Наше девојке освојиле су и три појединачне медаље. Нургул Салимова је добила златну медаљу за најбољи резултат на трећој табли, Леја Гарифулина сребрну за другу плочу, а Полина Шувалова бронзу за трећу таблу.

У екипи су наступале и Теодора Ињац на четвртој плочи, док је Ксенија Балабајева играла као резерва.

Ово је нови велики успех Сирмиума, чије су играчице прошле године биле вицепрвакиње Купа европе.

"За освојене медаље на Европском првенству у олимпијској спортској дисциплини бокс, које је од 15. до 26. септембра 2026. године одржано у Софији, Република Бугарска, додељене су награде спортисткињама Сари Ћирковић и Кристини Кулуховој за освојене златне медаље, спортисти Растку Симићу за освојену сребрну медаљу и спортисткињи Милени Матовић за освојену бронзану медаљу. Награда за освојену златну медаљу је 20.000 евра, за сребрну медаљу je 15.000 евра, док је за бронзану 10.000 евра у динарској противвредности. Исте износе добили су и њихови тренери", стоји у саопштењу Владе Републике Србије.

"Награда у износу од 10.000 евра у динарској противвредности додељена је и спортисткињи Адриани Вилагош, за освојену бронзану медаљу на Европском првенству у олимпијској спортској дисциплини атлетика, одржаном од 10. до 16. августа 2026. године у Бирмингему, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Награда у истом износу додељена је и њеном тренеру.

"За освојене златне медаље на Светском првенству у параолимпијској спортској дисциплини стрељаштво, одржаном у Чангвону, Јужна Кореја, награде у износу од 30.000 евра у динарској противвредности добили су спортисти Драган Ристић и Кристина Трифуновић, као и њихови тренери.

"Спортиста Лазар Филиповић добио је новчану награду у износу од 25.000 евра у динарској противвредности за освојену сребрну медаљу на Светском првенству у параолимпијској спортској дисциплини триатлон, које је од 25. до 27. септембра 2026. године одржано у Понтеведри, Краљевина Шпанија. Награду у истом износу добио је и његов тренер.

"На седници, Влада Србије доделила је и национално признање спортисти Урошу Трипковићу, који је навршио 40 година живота, а освојио је сребрну медаљу на Европском првенству у кошарци одржаном 2009. године у Републици Пољској. Национално признање додељује се у виду доживотног месечног новчаног примања у висини једне просечне нето зараде у Републици Србији за децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике", стоји у саопштењу Владе Републике Србије од 23. октобра 2026. године.

У грчко-римском стилу то су: Георгиј Тибилов (60 кг), Али Арсалан (77 кг), Виктор Немеш (82 кг), Александар Комаров (87 кг) и Михаил Каџаја (97 кг), док ће се у слободном стилу такмичити Азамат Тускаев (57 кг).

"Цео припремни период је протекао по плану. После учешћа на Медитеранским играма одрађена су два врло квалитетна међународна тренинг кампа у Пољској и Хрватској. Интензитет тренинга у том период био је заиста на високом нивоу. Морам да признам да је за наше рваче све то било врло напорно и тешко, али су момци у потпуности одрадили све оно што се од њих тражило. Надам се да је форма добро темпирана и да ће сви на Светском првенству пружити максимум", рекао је Војислав Трајковић, први тренер репрезентације Србије у грчко-римском стилу.

Трајковић није желео да даје прогнозе по питању резултата.

"Уверен сам да ће сви пружити тренутни максимум, па ћемо видети за какве домете ће то бити довољно. Најважније ће бити да покажу борбеност, а као и увек, коначан пласман у доброј мери зависиће и од жреба и критеријума суђења. Оно што је добра ствар за нас је да су међу носиоцима у жребу двојица наших репрезентативаца - Александар Комаров и Георгиј Тибилов", додао је Трајковић.

Репрезентација је већ седам дана у Астани где је обавила завршне припреме. 

"Допутовали смо још прошле недеље и последњих неколико тренинга је одрађено у Астани. Велики број репрезентација је такође раније дошао због што боље аклиматизације, тако да је трениг сала препуна такмичара. Домаћини су врло лепо све организовали и интересовање за првенство је огромно, јер је рвање овде врло популаран спорт. Цео град је излепљен рекламама и све је у знаку предстојећег такмичења, а услови које имамо на располагању су заиста изванредни", закључио је Трајковић.

"Није био један после ког нисам могао да спавам. Једноставно после сваког дербија не можете, мислим и кад победите и кад изгубите, не можете да спавате. Али чињеница да тај неки осећај после утакмице када победите и то неко задовољство вам више прија него ово разочарење јер дерби је посебна утакмица и нешто што да кажем заиста има неку посебну, посебну драж и стварно јесте тако."

Све више страних играча у домаћим клубовима

У многим клубовима све је мање играча који су одрасли у истом граду, прошли омладинску школу и од детињства навијали за клуб чији ће дрес једног дана носити. 

Бивши ас црвено-белих рекао је шта би он волео да види на паркету у будућим сусретима вечитих.

"Волео бих да видим домаће играче и ту припадност и приврженост клубу, тај осећај где ви знате за кога играте и шта играте. Мислим, не могу да кажем да је нема, али некако факат чини ми се да је доста другачије кад су ту домаћи играчи", рекао је освајач сребра са репрезентацијом Србије на Олимпијским играма 2016. године.

Симоновић истиче да домаћи играчи ти који имају важну улогу у екипама.

"Ја се опет враћам на то да је улога тих домаћих играча много више давала на самој тежини дербија и на значају и на осећају. Мислим да је ово сад сасвим другачије. Знате, ви када гледате десет страних кошаркаша другачије је него када гледате, рецимо, седам домаћих на терену. Једноставно није исто. Ја нисам против странаца, далеко од тога, али мислим да је то нешто што прави разлику и код нас навијача, а и самом осећају дербија", рекао је Симоновић.

Освајач сребрне медаље са Србијом на Светском првенству 2014. испричао је какви играчи су неопходни у саставу обе екипе.

"Мислим да је то много битно ко је део те манифестације, те утакмице, те свечаности на крају крајева. Знате, кад су домаћи играчи ту, када знају шта је то, када они пренесу то на стране играче, мислим да је другачије. Не може нико боље да осети шта је дерби од рецимо једног Новице Величковића који је одиграо ко зна колико таквих утакмица и који је икона Партизана. Или као што је Бранко Лазић био у Црвеној звезди", казао је Симоновић.

Страни спортисти могу да заволе клуб, прихвате његову традицију и постану миљеници навијача. Ипак, приврженост се не ствара аутоматски потписивањем уговора. За некога ко је одрастао на трибинама и годинама сањао да заигра за клуб свог града, дрес може да представља део идентитета. 

Спасовски: У мањку домаћих играча тражимо лидере међу странцима

Посебан проблем представља недостатак играча који могу да постану дугорочни симболи клубова и лидери на терену. Иако квалитетних странаца има много, није реално очекивати да сваки од њих за кратко време развије снажну емотивну везу са средином у којој игра рекао је Лука Спасовски који води подкаст "Са Луком и Кузмом".

"У мањку домаћих играча бесконачно тражимо лидере међу странцима који једноставно нису настројени да буду лидери на овом поднебљу. Није праведно очекивати од њих да одмах осете клуб и навијаче и покажу ту неку величину", објаснио је саговорник.

Као позитиван пример издвојио је Карлика Џонса, који се наметнуо као један од лидера Партизана. Истовремено, кроз Црвену звезду и Партизан током претходних година прошао је велики број квалитетних страних кошаркаша, али је њихово кратко задржавање често спречавало стварање трајније везе са клубом.

Када се томе додају високе плате и чињеница да су многи играчи навикли на честе промене средине, добија се другачија слика професионалног спорта. Дерби и даље има огромну тежину за навијаче, али се поставља питање да ли га сваки играч доживљава на исти начин.

Новац и огромни уговори један од главних разлога

Плате и уговори у најбогатијим спортским такмичењима достигли су незамисливе размере. Највеће звезде могу да обезбеде себе и своје породице за неколико година професионалне каријере, док приходи више не зависе искључиво од резултата на терену. Све већу улогу имају спонзорства, рекламе и лични брендови.

Када млади кошаркаши већ на почетку каријере потпишу уговоре који им обезбеђују финансијску стабилност за читав живот, изазов постаје пронаћи нови разлог за свакодневно доказивање објаснио је Спасовски.

"Не треба осуђивати младе кошаркаше који желе да обезбеде себе и породицу, али то се сада дешава у веома раном периоду њихових каријера. Када нешто што сте мислили да ћете остварити током целе каријере остварите са 18, 21 или 23 године, онда на неки начин прелазите у режим у којем желите да сачувате себе и своје тело", оценио је Спасовски.

Водитељ подкаста " Са Луком и Кузмом" сматра да је реч о ширем друштвеном проблему, јер новац све више постаје један од главних покретача професионалног спорта. Очекује и да ће уговори наставити да расту, што ће додатно ставити на пробу мотивацију играча и њихову способност да задрже такмичарски приступ.

"Успех Звезде или Партизана у Евролиги могао би да промени све"

Промене у кошарци одражавају се и на трибине. Иако су Црвена звезда и Партизан и даље много више од спортских колектива за велики број навијача, променио се начин на који се прати спорт и исказује припадност клубу.

"Раније се стопостотно навијало за свој клуб, док се данас у неким случајевима иде из интереса. Постали смо и жртве друштвених мрежа, где је важан статусни моменат, да се неко слика, каже да је био на утакмици и то објави на Инстаграму и другим платформама. Раније је то била најчистија љубав према клубовима", навео је Лука Спасовски.

Ипак, сматра да традиционално ривалство између Црвене звезде и Партизана неће лако нестати. Љубав према клубовима преноси се генерацијама, кроз породицу, пријатеље и окружење, због чега је тешко очекивати да ће промене у савременом спорту у потпуности нарушити ту везу.

Међутим, за очување поверења навијача важни су и резултати. Партизан је у сезони 2022/23 био надомак пласмана на завршни турнир Евролиге, док је Црвена звезда у претходним сезонама успела да избори место у доигравању. Такви успеси показују да београдски клубови могу да буду конкурентни, али се очекивања навијача непрестано повећавају.

"Мислим да би успех једног или оба домаћа клуба у Евролиги могао да промени однос према свему о чему смо причали. У супротном, могли бисмо да упаднемо у веома лош период неповерења у потенцијалне успехе домаћих клубова", упозорио је Спасовски.

Ни "Ел Класико" и Премијер лига нису оно што су били

Слична промена може се посматрати и у шпанском фудбалу. Реал Мадрид и Барселона играју у недељу 25. октобра нови меч, а деценијама су градили једно од највећих ривалстава на свету.

У ранијим епохама шпански фудбалери имали су значајну улогу у оба тима, а дуели су били обележени и снажним регионалним и политичким контекстом. За многе навијаче Ел Класико није био само сусрет два тима, већ сукоб различитих идентитета.

Данашњи састави су много интернационалнији, а највеће звезде долазе из различитих делова света. То није умањило спортски значај дуела, али је променило његову структуру. Некадашњи играчи често су годинама остајали у истом клубу и постајали симболи његовог идентитета. Данас је већа вероватноћа да ће се током каријере сусрести са више клубова и саиграча, па и да ће после неколико сезона променити страну.

Ни енглеска Премијер лига није остала имуна на те промене. Сукоби Манчестер јунајтеда и Арсенала током деведесетих и почетком двехиљадитих година обележили су једну од најжешћих епоха енглеског фудбала. Рој Кин и Патрик Вијера били су капитени који су представљали карактер својих екипа. Њихови дуели били су физички захтевни, често на ивици инцидента, а напетост је понекад почињала и пре изласка на терен.

Кин је у својој књизи "Друго полувреме", употребио термин "електричан" да дефинише ту борбу између Манчестер јунајтеда и Арсенала.

"Нисмо видели слично од тада, то огорчено ривалство. Сада нема толико физичког контакта у игри. Клубови купују другачију врсту играча, технички надарене, али не и борце. Нисмо били само Патрик и ја.  Било је толико ривалстава по целом терену. Данас видим играче у тунелу, како се грле пре утакмице. Не мислим да би се било који од момака из Јунајтеда сложио са мном. Мрзели смо Арсенал и момци из Арсенала су мрзели Јунајтед."

Велика већина фудбалера који су наступали у енглеским екипама тада потицали су управо из академија клубова за који су навијали што је у појединим срединама доприносило снажнијој вези између играча, клуба и навијача.

Данашња Премијер лига постала је глобални производ, са фудбалерима из целог света и навијачима на свим континентима. Ривалства нису нестала, али је све теже пронаћи играче који годинама представљају исти клуб и постају симбол његовог сукоба са највећим противником.

Утицај друштвених мрежа и спонзора на понашање спортиста

Данас се готово сваки њихов корак прати, снима и анализира. Од изјава после утакмице, преко понашања у тунелу и свлачионици, до објава на Инстаграму и другим платформама, готово ништа не остаје непримећено. Свађа са противником, оштар коментар или непримерена реакција могу за неколико минута да постану вирални и обиђу свет.

У таквом окружењу спортисти више не представљају само себе и клубове за које наступају, већ и брендове са којима сарађују. Спонзори улажу огроман новац у њихов имиџ, па сваки скандал може да угрози рекламне уговоре и наруши пажљиво грађену репутацију. Због тога се од спортиста све чешће очекује да контролишу емоције, избегавају јавне сукобе и воде рачуна о сваком свом потезу.

Некада су провокације, оштре речи и сукоби били део прича које су градиле велика ривалства. Данас би исти ти моменти могли да изазову кризу за клуб или спонзора. У спорту у којем је сваки детаљ потенцијални садржај за друштвене мреже, све је теже раздвојити приватни сукоб од јавног имиџа. Можда зато данас чешће гледамо загрљаје и размене дресова, док се права нетрпељивост ређе показује пред камерама.

Тачно 50 година од једног од највећих ривалстава у Формули 1

Управо 24. октобра навршава се 50 година од једне од најдраматичнијих завршница у историји Формуле 1. На Великој награди Јапана 1976. године Џејмс Хант и Ники Лауда водили су борбу за светску титулу која је обележила читаву епоху.

Лауда се само неколико недеља раније вратио тркама после тешке несреће на Нирбургрингу, у којој је задобио озбиљне опекотине и замало изгубио живот. Упркос томе, стигао је до последње трке сезоне са шансом да освоји шампионат.

Услови на стази Фуџи били су изузетно тешки због јаке кише. Лауда је после два круга одустао, проценивши да је ризик превелик, док је Хант наставио трку. Британац је на крају завршио као трећи, што му је било довољно да освоји титулу са само једним бодом предности испред Аустријанца. 

После драматичне трке у Јапану 1976. године, Џејмс Хант је освојио титулу испред Лауде за само један бод. Ипак, није славио на рачун ривала који је одустао због опасних услова на стази.

Хант је поручио да му је жао због Лауде и да је и Аустријанац заслужио титулу, а потом додао: "Само бих волео да смо могли да је поделимо." 

Њихово ривалство било је једно од највећих у историји Формуле 1, али и пример да велики спортски противници не морају да буду лични непријатељи. Хант и Лауда били су различити по темпераменту и приступу тркању, али су се међусобно поштовали. Управо је њихова борба показала колико спортско надметање може да буде драматично када се споје различити карактери, велики улог и неизвесност до последњег тренутка.

Данас је све више таквих прича које тражимо у архивама. Не зато што више нема врхунских спортиста, већ зато што се чини да је теже изградити ривалство које ће трајати годинама и постати део историје спорта.

Аргентина – место где победа и даље значи више од три бода

Ипак, постоје средине у којима велика ривалства и даље имају посебну тежину. Аргентински дуел Боке јуниорс и Ривер Плејта један је од најбољих примера. 

Аргентински клубови не располажу финансијском моћи најбогатијих европских гиганата, а домаће такмичење често представља важну степеницу на путу играча ка највећој светској сцени. 

Чувени аргентски фудбалер Ернан Креспо у једном интервјуу описао је свој први Суперкласик у дресу Ривера, 1994. године, када је имао 18 година.

"Био сам нервозан пред утакмицу, осећао сам како ми се ноге померају и нисам разумео зашто. Онда сам схватио да се стадион помера од свих људи који су скакали на трибинама изнад нас", рекао је Креспо.

Занимљив је податак да је на последњем окршају ова два велика ривала на терену било чак 19 Аргентинаца од укупно 22 играча на терену.

Што се тиче плата фудбалера у аргентинској лиги најплаћенији су играчи Ривер Плејта, а према доступним информацијама њихове плате се крећу од три до пет милиона евра. Самим тим то су износи који су далеко испод оних које зарађују фудбалери у лигама "петице", а мало више у односу на најплаћенијег фудбалера у Суперлиги Србије који на годишњем нивоу приходује 2,5 милиона евра.

Нису потребни сукоби, већ приче које ће се памтити

Није нужно да је данашњи спорт изгубио страст. Можда су се променили начини на које се она испољава. Загрљај после утакмице може да буде знак поштовања, а не недостатка жеље за победом. Ипак, у времену великих плата, честих трансфера и непрекидног присуства камера, све је теже створити ривалство које ће трајати деценијама.

Пола века после драматичне трке Ханта и Лауде, њихова борба и даље се препричава. Деценијама после најжешћих окршаја Кина и Вијере, њихови дуели и даље служе као симбол једне епохе енглеског фудбала.

Дербији између Звезде и Партизана у време док су саставе чинили претежно домаћи играчи сматрају се врхунцем овог ривалства, а окршаје Реала и Барселоне са нестрпљењем очекивао је цео свет, како због квалитета, Лионела Месија и Кристијана Роналда, тако и "варница" између две потпуно различите филозофије.

Можда је то оно што данашњем спорту највише недостаје, не сукоби сами по себи, већ приче које трају довољно дуго да постану део историје. Јер када се угасе рефлектори и последњи навијач напусти стадион, резултат ће остати у статистици. Али оно због чега је једна победа била важнија од свих других – то је оно што спорт чини незаборавним.

"Поред врхунских резултата у нашем спорту, ми смо препознати као један од боље организованих спортских савеза који преузимају организацију великих такмичења. Само у овој години у Србији је одржан "Мулти гејмс" у Нишу, који је окупио скоро 2. 000 такмичара из више од 60 земаља.

Имали смо Балкан куп у Зрењанину, имамо Србија Опен Галебов трофеј у Београду који ће бити одржан следећег месеца", навео је Кркљеш за Тањуг.

Он је нагласио да је то било веома важно такмичење за теквондо савез, али и за Србију.

"Следеће године смо у преговорима да добијемо квалификациони турнир за сениоре који ће бити бодован за Олимпијске игре. Мислим да је то веома важно за наш спорт, за теквондо у Вршцу, пошто је ту велика школа и велики центар".

Кркљеш се захвалио градоначелници Вршца Драгани Митровић на помоћи у организацији турнира. Како је истакао у Вршцу су током турнира били попуњени капацитети свих смештаја, хотелских и приватних.

"Попуњавали смо смештаје и у Панчеву, јер нисмо више имали места где да сместимо родитеље, спортисте, тренере и туристе, што мислим да је врло важно за град Вршац. Поред Вршца, ми смо то ове године урадили у Зрењанину и Нишу, што значи да је наш спорт веома битан и важан, како спортски резултатски за нашу земљу, тако и туристички, што доводимо пуно туриста и страних гостију", оценио је Кркљеш.

У средишту спортских активности био је "фудбал3" – начин игре у којем су разговор и међусобно поштовање саставни део утакмице. Девојчице и дечаци играју у мешовитим тимовима, пре меча заједно договарају правила, а по завршетку разговарају о томе колико су их поштовали.

Коначан резултат зависи и од постигнутих голова и од фер-плеја.

Поред спортских активности, организоване су едукативне радионице посвећене развоју критичког мишљења, медијској писмености и активном учешћу младих у друштву.

Екипа из Србије прва на турниру у Напуљу

Међународни турнир у "фудбал3" одржан је у јуну 2026. године у Напуљу, уз учешће екипа из све четири партнерске земље. Екипа из Србије освојила је прво место, а учесници су имали прилику и да размене искуства и стекну нова пријатељства.

Оснивач организације "Фудбал френдс" Зоран Аврамовић истиче да значај оваквих сусрета превазилази спортски резултат.

"Фудбал је много више од игре и спортског резултата. Он пружа прилику младима да се упознају, науче да поштују различитости и граде пријатељства која превазилазе националне, верске и културне границе. Кроз 'ДИЈАЛЕКТ 4' желели смо да покажемо да млади не морају да наслеђују предрасуде претходних генерација, већ могу да постану покретачи позитивних трендова", истакао је Аврамовић.

Организација "Фудбал френдс" од 2005. године користи фудбал за повезивање младих и превазилажење друштвених подела. Један од циљева пројекта је и да учесници стечена искуства и вредности пренесу у своје средине, подстичући међугенерацијски дијалог и солидарност.