Догађај је почео извођењем химне Србије коју је отпевао дечји хор "Чаролија".

Министар Гајић се први обратио спортистима и гостима и нагласио да су данашњим потписивањем уговора о стипендијама Влада Србије и Министарство спорта наставили политику огромних улагања у младе спортисте.

"Ово је важан дан за српски спорт. Потписивањем стипендија показујемо колико држава Србија стоји уз младе спортисте и помаже им у каријери. За програм стипендија издвојено је 731 милион динара, што је највеће улагање у стипендије у историји. Овакав однос државе према спорту је доказ континуиране политике председника Александра Вучића који је препознао спорт као један од приоритета државе. Дугујемо велику захвалност и Влади Србије која је финансијски подржала наше министарство и омогућила да улажемо у развој младих спортиста", рекао је Гајић.

Боксерка Сара Ћирковић се захвалила Влади Србије и министарству спорта на континуираној помоћи младим спортистима и истакла да је та подршка изузетно значајна.

Параатлетичар Немања Матијашевић је рекао да спортистима много значи што држава Србија и Министарство спорта стоје уз њих и тако им омогућавају боље услове за рад и развој.

Премијер Србије Ђуро Мацут рекао је да му је изузетно задовољство што је присуствовао свечаности.

"Улагање у спорт значи и улагање у будућност Србије. Наши спортисти су наши најбољи амбасадори. Зато је обавеза Владе Србије да им омогући најбоље могуће услове за рад и развој. Наставићемо да улажемо у спорт. Честитам свима који су добили стипендије и желим вам што више успеха", рекао је Мацут.

Свечаности су присуствовали и председник Олимпијског комитета Србије Дејан Томашевић, председник Рукометног савеза Србије Божо Ђурковић, председник Ватерполо савеза Србије Слободан Соро, председник Спортског савеза Србије Дамир Штефанек и други.

Поновио је успех из 2022. и 2025. године. На светским првенствима се домогао сребра и бронзе.

Истовремено, Андреа Бокан је освојила сребро у категорији до 54 килограма. У финалу је изгубила од Туркиње Елиф Акгул 2:1.

"Спортско-културни центар у Обреновцу угостио је елиту светског бокса, међу којима су освајачи европских, светских и олимпијских медаља, као и највећи таленти овог спорта. У мушкој конкуренцији наступа 114 боксера, док ће се за одличја у женској конкуренцији борити 69 боксерки", навео је БСС.

Србија на турниру наступа са 25 репрезентативаца, 12 боксера и 13 боксерки.

Од српских репрезентативаца први ће у ринг ући Омер Аметовић (до 55 кг), освајач трофеја јубиларног 60. "Београдског победника", који ће одмерити снаге са Украјинцем Максимом Зименком. У истој категорији наступиће и сениорски репрезентативац Никола Максимовић против турског боксера Семиха Гумуса.

"Публика у Обреновцу наредних дана имаће прилику да ужива у врхунском боксу, жестоким дуелима и наступима репрезентативаца из Јерменије, Азербејџана, Босне и Херцеговине, Бугарске, Канаде, Кубе, Чешке, Шпаније, Грчке, Мађарске, Италије, Казахстана, Јужне Кореје, Саудијске Арабије, Молдавије, Северне Македоније, Црне Горе, Филипина, Словеније, Румуније, Србије, Турске, Украјине и Велса", наводи се у саопштењу БСС.

За Србију ће у мушкој конкуренцији наступати Љубиша Сталетовић, Артур Нгапетјан, Омер Аметовић, Никола Максимовић, Јован Жикић, Дмитриј Горбенко, Филип Џида, Вахид Абасов, Алмир Мемић, Јован Николић, Растко Симић и Димитрије Андрејевић.

У женској конкуренцији бориће се Сања Митић, Николина Џида, Нина Радовановић, Јелена Зекић, Наталија Шадрина, Анастасија Лукајић, Анастасија Бошковић, Николина Гајић, Леа Благојевић, Милена Матовић, Тијана Милошевић, Сара Мирковић и Наталија Симић.

Како додају из БСС, ова одлука представља још једно велико признање за српски спорт и потврду угледа који Србија ужива у међународним боксерским круговима.

"Истовремено, шампионат ће бити изузетна прилика за промоцију Лознице и Србије на европској и светској спортској сцени. Посебан значај манифестације огледа се и у њеном економском ефекту, имајући у виду да ће репрезентације држава учесница самостално финансирати хотелски смештај својих тимова, што ће допринети већим приходима локалних хотелијера, угоститеља и туристичког сектора", додају из БСС.

Председник БСС Ненад Боровчанин додаје да је ово ново признање за БСС и Србију.

"Додела организације овог великог такмичења још једном потврђује способност Србије да успешно организује највеће међународне спортске догађаје. БСС наставља сад већ традиционално, више од пола деценије, организацију најзначајнијих међународних боксерских такмичења широм наше лепе Србије. Поносно могу да кажем да настављамо наш пут непрестаног померања граница, како у такмичарском, тако и у организационом делу. Идемо даље, пред српским боксом су нови изазови и нове победе", истакао је Боровчанин.

"Опраштамо се од човека чије је име заувек уткано у историју фудбалског клуба Црвена звезда, који није био само директор, него један од симбола њене најславније епохе. Веровао је да Звезда може да стане уз раме највећим клубовима у Европи и у томе је успео", истакао је директор ФК Црвена звезда Звездан Терзић.

Велике победе никада не долазе случајно, иза њих је стајала визија, непоколобљива снага и велика љубав према клубу, нагласио је Терзић.

"Већ 12 година сам на позицији на којој је био Цвеле и можда најбоље разумем колико је снаге и вере потребно, зато је моје поштовање према њему још веће. Изнад свега био је велики звездаш, а на прослави 70. рођендана изговорио је чувену реченицу: 'Има тренутака у животу када стварност надмаши и највеће снове'. Људи попут Цветковића заувек остају као пример како се воли и гради Црвена звезда", истакао је Терзић.

Председник КК Црвена звезда Жељко Дрчелић рекао је да су црвено-бели остали без темеља клуба, који је целу каријеру провео у црвено-белом дресу и трасирао пут до европског трофеја.

"Као директор фудбалског клуба наставио је да брине о нама и увек је био ту да помогне. Говорио је - кад помислиш да си најбољи, знај да може боље. Он није живео за Звезду, него је живео Звезду, а тај чувени говор овде је завршио реченицом: 'Звездо, хвала ти што постојиш'. Био је господин, чак и у временима која нису била господска. Најмање што можемо је да тренинг центар клуба назовемо по њему јер нико није боље спајао прошлост и будућност", истакао је Дрчелић.

У име пријатеља опростио се бивши кошаркаш Црвене звезде Мирко Павловић, у име Цвелетових саиграча Драгиша Вучинић, Зоран Тимић Тима у име навијача и на крају генерални секретар СД Црвена звезда Зоран Аврамовић.

Комеморацији су, уз породицу, сина Растка и ћерку Зорану, присуствовали потпредседник Владе Ивица Дачић, министар спорта Зоран Гајић, председник Олимпијског комитета Дејан Томашевић, градоначелник Београда Александар Шапић, председник Скупштине СД Црвена звезда Стојан Вујко и бројне спортске легенде Драган Џајић, Жарко Зечевић, Владимир Петровић, Душан Савић, Зоран Филиповић, Драгиша Бинић, Слободан Маровић, Зоран Славнић, тренер фудбалера Дејан Станковић, првотимци Александар Катаи, Мирко Иванић и други...

Председник Србије Александар Вучић је на Новом гробљу изразио саучешће породици преминулог чувеног кошаркаша и функционера Владимира Цветковића.

Цветковић ће бити сахрањен данас у 14 сати на Новом гробљу у Београду, по сопственој жељи, у породичној гробници.

Достигнућа Владимира Цветковића

Легендарни Цвеле је за кошаркашку репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица и постигао 1.276 поена. Освојио је четири сребрне медаље на великим такмичењима, на Светском првенству 1963. и 1967. године, Олимпијским играма 1968. и Европском првенству 1969. године.

Посебно ће остати упамћена његова два погођена слободна бацања за победу против селекције СССР 63:62 на Олимпијским играма у Мексику 1968. године, којом је Југославија обезбедила прву кошаркашку медаљу у историји на највећој светској смотри спорта.

Цветковић је био један од синонима за кошаркашки клуб Црвена звезда, за који је одиграо 13 шампионата Југославије и освојио две шампионске титуле и један национални Куп. Након кошаркашке каријере постао је генерални секретар Фудбалског клуба Црвена звезда, а за 18 година као генерални секретар допринео освајању 18 трофеја од 1983. до 2001. године.

Био је један од најзаслужнијих за формирање тима који је постао шампион Европе у Барију и шампион света у Токију. Од 1992. до 1998. године обављао је функцију министра за спорт.

Учествоваће више од 300 боксера из 22 државе.

"Обреновац спремно дочекује најбоље боксере света, а предстојећи спектакл обећава врхунске мечеве, пуну дворану и сјајну атмосферу. Све организационе припреме завршене су на време, док љубитељи племените вештине са нестрпљењем очекују долазак светских и европских шампиона", рекао је Пиперски, а преноси Боксерски савез Србије (БСС).

Он је навео да репрезентација Србије у Обреновац стиже са свеже одрађених припрема у Лозници, где је одржан међународни камп у којем је учествовало још пет селекција.

"Имали смо прилику да спарингујемо са боксерима који долазе из различитих боксерксих школа што је подигло квалитет и мотивацију свих такмичара уочи старта Београдског победника, такмичењем које живи 63 године и којим се поносимо. Овај догађај представља велику промоцију спорта и значајан тренутак за домаћи бокс и спортску сцену Србије. Србија ће наступити у изузетно јаком саставу и даћемо све од себе да потврдимо квалитет и оправдамо очекивања", изјавио је Пиперски.

Боксерски савез Србије је нагласио да је циљ турнира промоција бокса, спортског духа и међународне сарадње, као и додатни развој домаће боксерске сцене.

"Манифестација ће уједно допринети промоцији града домаћина и Србије као организатора великих спортских догађаја, уз очекиван долазак бројних спортских делегација и гостију. Посебну тежину турниру даје његова богата историја. Током претходних деценија на 'Београдском победнику' наступала су нека од највећих имена југословенског и светског бокса, међу којима су Мате Парлов, Звонко Вујин, Тадија Качар и Анте Јосиповић. Под вођством Боксерског савеза Србије и уз подршку локалних институција, овогодишње издање турнира потврђује озбиљан приступ организацији и амбицију да Србија настави да буде домаћин великих међународних спортских манифестација", саопштио је БСС.

Спартак је са 106 бодова заузео друго место, док је београдски Раднички био трећи са 76.

Шампиони Србије у 10 тежинских категорија су: Шаболц Лошонц (55 кг - Пролетер), Себастијан Коломпар (60 кг - Спартак), Андреј Велисављев (63 кг - Пролетер), Кристиан Доби (67 кг - Раднички СО), Себастијан Нађ (72 кг - Спартак), Залан Пек (77 кг - Сента), Антал Вамош (82 кг - Орка), Андрија Михајловић (87 кг - Пролетер), Бранко Ђукић (97 кг - Пролетер), Немања Павловић (130 кг - Војводина).

У женској конкуренцији у шест тежинских категорија на шампионату у Сенти учествовало је 30 рвачица из 12 клубова.

Црвена звезда је била најуспешнија са 95 освојених бодова, Херкулес је био други са 77, док је треће место припало Партизану са 60 освојених бодова.

Златне медаље освојиле су: Сузана Коломпар (50 кг - Херкулес), Исидора Живковић (53 кг - Партизан), Ивана Гајић (57 кг - Витез), Милица Перовић (62 кг - Црвена звезда), Емилија Јаковљевић (68 кг - Крагујевац), Евелин Ујхељи (76 кг - Потисје Кањижа).

За најбољег рвача проглашен је Кристиан Даби из сомборског Радничког, док је титулу најбоље рвачице понела Емилија Јаковљевић.

Најбољи тренер у мушкој конкуренцији је Ђорђе Миолски из Пролетера, док је најбољи тренер жена Далибор Перовић из Црвене звезде. Награда за најбољег судију припала је Марку Пановићу.

Централна тема разговора био је заједнички наступ кроз европски програм Еразмус+. Договорено је удруживање капацитета два Комитета за заједничко аплицирање и реализацију пројеката, са циљем максимизовања ресурса намењених развоју спорта, едукацији и омладинским спортским иницијативама.

Истовремено, посебан акценат стављен је на креирање стратегија и размену најбољих пракси за додатну популаризацију и развој кошарке 3×3.

У смеру будуће сарадње, саговорници су најавили дефинисање конкретних корака који укључују размену стручног кадра и континуирану организацију заједничких припрема спортиста из обе земље.

У оквиру посете, Дејан Томашевић, председник ОКС имао је прилику да посети инфраструктурне капацитете Олимпијског спортског центра, као и да се директно упозна са условима за тренинг, развој и стручно усавршавање са акцентом на најсавременију лабораторију за мерење спортских перформанси.

Два председника су закључила да постоји огроман потенцијал за заједничко деловање које ће у будућности значајно допринети развоју олимпијског покрета у обе државе.

На кампу је учествовало више од 100 боксера из шест држава, док ће на турниру, 63. по реду, у Обреновцу, од 12. до 18. маја, учествовати више од 300 такмичара из 22 земље.

“Овакви кампови омогућавају спаринге са боксерима различитих профила, што је кључно за напредак у модерном боксу. Заједнички рад у "племенитој вештини" доказује да спорт може бити изузетно снажан алат за повезивање људи и народа”,  рекао је Боровчанин.

 "Петар је у клубу две године и могу да кажем да је недавно, на Првенству Београда, освојио бронзану медаљу. То треће место је награда за посвећеност и одлучност коју показује на тренинзима, током којих се ни по чему не разликује од другара", каже Радојковићев тренер Милош Питулић.

На питање зашто је одабрао рвање, Петар у даху одговара:

"Тренирао сам карате, затим отишао на фудбал, потом се вратио на карате... Желео сам да се опробам у џудоу, али је избор пао на рвање и баш сам задовољан. Много тренирамо и екипа је добра. Некад победим, некада изгубим од школског друга Михајла, а без обзира на недостатак са шаком, велики број хватова и бацања могу да изведем. Веома је забавно, осим када мене баце на струњачу. Пад зна и да боли (смех), али све је то део борбе и спорта у којем сам се апсолутно пронашао", прича једанаестогодишњи Петар Радојковић, додајући да му је рвање занимљивије од школе.

"Настава зна да буде досадна, али сам свестан да је важна. Родитељи и тренер Милош не дају да у школи посустанем, често говоре да и ту мора бити успеха као што их има на струњачи", каже Радојковић.

Са друге стране, Дамиан Олђе, слепи дванаестогодишњи рвач зрењанинског Пролетера, како тврди његов тренер Душан Попетру, велика је инспирација свима у клубу.

"Причамо о васпитаном и свестраном дечаку, који се поред рвања бави и музиком. Пошто је потпуно слеп, ја као његов тренер нисам још дозволио да се такмичи, иако на тренингу све ради као и остали, често и боље. Мотивисан је и одговоран, што је важно, не само због спорта већ и живота који ће водити у годинама које долазе. Мислим да има начина да његов боравак у спорту буде дуг и успешан и сигуран сам да ћемо се сви потрудити да пронађемо најбољи пут", каже Попетру и додаје:

"Велико поштовање имам за Петра и Дамиана, али и њихове родитеље, јер се нису предали и одлучили су да се боре. За мене су они истински хероји, јер пре свега имају храброст. Они су заиста светао пример који би сви требало да следе, јер показују да препреке не постоје и не треба да постоје. Такође, изузетно сам поносан и на овај наш спорт који сви много волимо, и људе који са толико пажње и посвећености раде у рвању, јер овим примерима побеђујемо све предрасуде и рушимо беријере којих понекад нисмо свесни. Рвање је најстарији спорт који представља исконску борбу, а Петар и Дамиан су за све нас примери ко су и шта су прави борци".

Дамиан, који је рођен у Француској, напомиње да се у рвању најбоље осећа, али да оно није било први избор.

"У Француској сам тренирао џудо, кратко се бавио пливањем, али рвање је најбољи спорт који сам до сад срео. Захвалан сам очевом пријатељу Драгутин Дукићу, бившем успешном рвачу Радничког, који ме је упознао са Војиславом Трајковићем, првим тренером наше репрезентације. Воја ме је увео у овај спорт и упознао са тренером Душаном. Тренирам више од годину дана и сан ми је да постанем светски шампион".

Дамиан нема само спортске циљеве.

"Занима ме музика. Свирам фрулу и помало клавир, који би волео да усавршим. За време боравка у Француској научио сам језик земље у којој сам рођен, сада учим и енглески. Сагласан сам са Петром да школа уме бити досадна, али има много тога што треба да научимо и може да нам користи" закључио је Дамиан Олђе.

"Са великом тугом сам примио вест о одласку Владимира Цветковића, легенде српског спорта, човека који је својим знањем, посвећеношћу и енергијом оставио јединствен траг у историји црвено-белих. И данас се сећам свих његових савета, памтим сусрете и састанке, бескрајно захвалан за знање које ми је пренео и срећан што сам имао част да га познајем", навео је Вучић у телеграму. 

Вучић је истакао да је Србија само онолико велика, колико су велики људи који су је градили, а да је Владимир Цветковић један од оних који су своју земљу волели и то показивали својим огромним трудом, док су његова преданост и љубав према клубу узидани у његове темеље, заувек га чинећи великим, снажним и достојним поштовања.

"Његова јединствена личност, прожета огромним ентузијазмом, ретком енергијом и дубоким разумевањем кошарке, чинила га је не само врхунским спортским радником, већ и истинским учитељем и узором. Кошарка за њега није била само игра, већ љубав и позив којем је остао веран целог живота, а ту страст преносио је на све око себе. Владимира су, због челичног интегритета и светски признате стручности, поштовали чак и противници, а то је част коју ретко ко доживи током спортске каријере, ма колико богата била", навео је Вучић.

Додао је да ће Цветковићев рад ће остати пример свима који верују у спорт, фер-плеј и част на терену и ван њега.  "Породици, пријатељима и поштоваоцима дела Владимира Цветковића упућујем искрено саучешће. Нека почива у миру", поручио је Вучић.

Иако је упамћен као кошаркашка легенда, каријеру је почео међу стативама као фудбалски голман.

Прелом руке у 14. години усмерио га је ка кошарци, што се испоставило као судбоносна одлука, не само за њега, већ и за југословенски спорт.

Цео играчки век провео је у Црвеној звезди, за коју је наступао пуних 13 сезона, од 1959. до 1972. године. У том периоду предводио је црвено-беле до две титуле првака Југославије, у сезонама 1968/1969 и 1971/1972, као и до трофеја у националном купу 1971. године.

Мирна рука која је срушила Совјетски Савез

Иако је у клупској кошарци оставио дубок траг, Цветковићев статус легенде успостављен је наступима за репрезентацију Југославије. Био је део генерације која је освојила чак четири сребрне медаље на великим такмичењима: на светским првенствима 1963. у Бразилу и 1967. у Уругвају, на Европском првенству 1969. и на Олимпијским играма 1968. у Мексику.

Управо су Игре у Мексику исписале најсветлије странице његове каријере. У полуфиналном дуелу против неприкосновеног Совјетског Савеза, у мечу који је описан као борба Давида и Голијата, Цветковић је био централна фигура.

На седам секунди до краја, при вођству Југославије 61:60, Цветковић је стао на линију за слободна бацања. Према сведочењима, између два бацања пољубио је бурму за срећу. Погодио је оба пута за 63:61. Совјети су успели да смање на 63:62, али времена за преокрет више није било.

Југославија је ушла у своје прво олимпијско финале, а славље се са трибина пренело на улице Сијудад Мексика и трајало је до зоре. У финалу је тим Сједињених Америчких Држава био прејак (65:50).

Легендарни Цвеле је за кошаркашку репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица и постигао 1.276 поена.

Архитекта Звезде која је покорила Европу и свет

Након завршетка играчке каријере, Цветковић је започео другу, подједнако, ако не и импресивнију. Дипломирао је на Економском факултету у Београду и своје знање и визију уградио у темеље највећег успеха у историји Фудбалског клуба Црвена звезда.

Као дугогодишњи генерални секретар клуба, у тандему са Драганом Џајићем, био је један од кључних људи у стварању тима који се 1991. године попео на кров Европе у Барију, а затим и света у Токију.

Током његовог мандата, фудбалски клуб је освојио 18 трофеја, а Цветковићев модерни приступ управљању и организациона способност трансформисали су Звезду у европског гиганта, способног да парира најбогатијим клубовима на континенту.

Државник у спорту и господин за живота

Осим рада у Црвеној звезди, обављао је и функцију директора Спортског центра "Ташмајдан", а од 1992. до 1998. године био је и министар за спорт у Влади Србије.

У свакој улози задржао је ауторитет и господске манире по којима је остао препознатљив у јавности.

За своја достигнућа овенчан је бројним признањима, међу којима су Октобарска награда града Београда, Мајска награда Републике Србије, Орден заслуга за народ са сребрним венцем и Орден рада са златним венцем.

Одласком Владимира Цветковића, српски и регионални спорт изгубио је једну од својих најзначајнијих фигура - човека који је побеђивао и на терену и у фотељи.

Судио је на пет олимпијских игара, и више светских и европских првенстава. Ринговни судија је био у 1496 борби, а делио је правду на више од 900 мечева.

Судио је мечеве најпознатијих боксера света шездесетих и седамдесетих година: Стивенсона, Трегубова, Вујина, Бенеша…

Обављао је низ значајних функција у нашој, европској и светској боксерској организацији.

Сахрана ће се обавити на Новом гробљу у Београду 8. маја у 13 часова.

Репрезентативац Драган Кокановић истиче да је екипа у потпуности фокусирана и спремна за изазов.

"Спремили смо се, момци су на окупу и после утакмице са Словенијом носимо позитивну енергију. Треба да уђемо са 100 одсто снаге као и прошли пут. Победа нам је близу, али морамо да останемо заједно и да ову недељу одрадимо максимално. Искрено, одавно нисам осетио оволико енергије у тиму – сви су на максимуму, и емотивно и физички, и верујем да смо спремни да победимо у Бечу", рекао је Кокановић.

Селектор Морис Лоуг не крије да Србија у овај меч улази са највишим амбицијама, али и уз максималан респект према ривалу.

"Наша очекивања су јасна – идемо да победимо. Аустрија је прва на табели и биће велики изазов. Добро смо их анализирали, квалитетно померају лопту и мораћемо да будемо дисциплиновани и организовани, са јасном структуром у игри. Верујемо у квалитет нашег тима и ако пренесемо оно што радимо на тренинзима, можемо до победе. Фокус је искључиво на терену – не желимо додатни притисак, јер играчи већ знају шта треба да раде", додао је селектор.

Позитивну атмосферу у екипи потврђује и тренер Немања Бабић, који наглашава значај доброг рада током припремне недеље.

"Окупљање је било изузетно, одзив играча је импресиван. Осећа се енергија у ваздуху и сви су спремни за суботу. Тренирамо напорно, од уторка смо у пуном саставу и имамо осам тренинга до утакмице. Верујем да ће Беч ‘горети’. Важно је и то што нема притиска – радимо у позитивној атмосфери и желимо да тако остане. У суботу ће срца бити врела, али глава мора да остане хладна", надовезао се Бабић.

Дуел Србије и Аустрије на програму је у суботу 9. маја од 17.00 на стадиону Спортклуб у Бечу и могао би да одигра кључну улогу у борби за прво место, а српски рагбисти најављују да на пут одлазе по победу.

Урош је од самог старта играо чврсто и избио на чело табеле где је и остао до краја са освојених шест бодова.

Леонид Ивановић (У11) освојио је сребрну медаљу и заузео друго место, Михајло Ивановић (У15) завршио је такмичење на петом месту, док је Лонгин Ивановић (У9) седми.

На припремама у Лозници за турнир "Београдски победник" учествује укупно шест репрезентација, а осим домаћина Србије то су и Куба, Турска, Украјина, Јужна Кореја и Мађарска.

"Светске боксерске силе у Регионалном боксерском центру у Лозници, популарном Лагатору, демонстрирају своја знања, умеће и снагу. Из самих спаринга назире се и резултат који се може очекивати на Београдском победнику", додају из БСС.

Подвлачи се да Србија улаже много у развој бокса и да већ дуги низ година лансира шампионе на међународним такмичењима широм света. Истиче се даље да је Куба увек апсолутни фаворит јер њихова боксерска школа важи за једну од најбољих на свету и редовно даје олимпијске и светске шампионе.

Украјина је веома јака европска селекција, позната по технички врхунским борцима, Турска је последњих година у успону, са озбиљним резултатима на међународним такмичењима, а Мађарска и Јужна Кореја су такође конкурентне и озбиљни спаринг партнери чији су репрезентативци увек кандидати за високе пласмане и освајање медаља.

На припремама у Лозници селекцију Србије по вођством селектора Милана Пиперског чине: Љубиша Сталетовић 55 кг, Никола Максимовић 55 кг, Артур Нагапетијан 55 кг, Димитри Горбенко 65 кг, Филип Џида 70 кг, Алмир Мемић 75 кг, Јован Николић 75/80 кг, Растко Симић 85 кг, Марко Пижурица 90 кг.

"Припреме у Лозници омогућавају учесницима да се аклиматизују, усаврше технику и подигну форму пред излазак у ринг у Обреновцу. Кроз интензивне заједничке тренинге и спаринге, боксери и стручни штабови добијају јасну слику о тренутној спреми, али и прилику да додатно унапреде технику, тактику и физичку припремљеност", рекао је селектор Србије.

Пиперски је додао и да, поред такмичарског аспекта, камп у Лозници носи и посебну вредност кроз размену искустава и различитих стилова бокса и подиже квалитет припрема на највиши ниво.

"Регионални боксерски тренинг центар у Лозници је као кошница испуњена вредним пчелама у овом случају боксерима и боксеркама. Велика захвалност Боксерском савезу Србије на организацији овог кампа који свим актерима пуно значи, мотивација и рад су на највишем нивоу и све ово доноси просперитет и нови стандард", закључио је Пиперски.

У захтеву се тражи да Европска асоцијација воденог спорта не донесе правилник који дозвољава повратак ових спортиста у пуном оквиру у свим воденим дисциплинама до 1. септембра.

"До тог датума, спортисти и тимови из Русије и Белорусије који су одобрени према постојећим критеријумима подобности и даље ће моћи да се такмиче на Европским воденим такмичењима искључиво под статусом индивидуалних неутралних спортиста (АИН)", закључује се у саопштењу.

Током разговора истакнуто је да Олимпијски комитет Србије и Црногорски олимпијски комитет повезују готово две деценије успешне сарадње, засноване на међусобном поштовању, поверењу и разумевању значаја који олимпијски комитети имају у развоју спорта и очувању олимпијских вредности.

Председници Томашевић и Симоновић  сагласили су се да постоји простор за даље јачање односа, посебно кроз размену знања и искустава, подизање капацитета, развој програма од заједничког интереса, као и сарадњу на регионалном и међународном нивоу.

Посебно је наглашено да ће два олимпијска комитета и у наредном периоду наставити да подржавају једни друге у питањима од значаја за олимпијски покрет, спортисте и спортске организације, уз спремност да се добра сарадња преточи у конкретне иницијативе.

Састав Србије за Европско првенство у Осијеку:

Сениори, пушка тростав: Миленко Себић, Лазар Ковачевић, Марко Ивановић, Алекса Ракоњац (ван конкуренције за финале);
Сениорке, пушка тростав: Александра Хавран, Емилија Поњавић, Ања Кнежевић. Сениорке, спортски пиштољ: Јована Тодоровић;
Сениори, пиштољ слободног избора: Дамир Микец;
Јуниорке, пушка тростав: Љиљана Цветковић, Анђелија Стевановић, Софија Адамовић, Марија Станковић, Наталија Павловић;
Јуниорке, спортски пиштољ: Нађа Мартиновић, Кристина Пејовић, Марта Нововић.

У стручном штабу су селектори Јасна Шекарић (пиштољ), Драган Доневић (пушка), чланови стучног штаба задужени за млађе категорије Саша Икер, Иван Манојловић и Стефан Вишектуна, као и лични тренери по позиву селектора Стеван Плетикосић, Горан Стојадиновић, Милан Армуш, Алина Себић, Дејан Бајкић и Лидија Михајловић.

Дамир Микец ће после вишегодишње паузе учествовати на Европском првенству малокалибарским оружјем. Гађаће пиштољем слободног избора, у дисциплини у којој је имао успеха до 2016. године, док је она била у олимпијском програму. И после тога је овим оружјем освајао медаље.

"Ужелео сам се гађања пиштољем слободног избора, којим се нисам такмичио од 2022. Између осталог, одлучио сам се да учествујем и због близине. Српским стрелцима је Осијек друга кућа. Такође, сматрам да ће ми припреме и учешће на првенству помоћи и да ваздушним пиштољем постигнем што боље резултате. Малокалибарски пиштољ је једна од најтежих дисциплина, захтева малтене савршену технику за постизање врхунског резултата, па све то обично пренесем и на ваздушни пиштољ. Осијек ће ми бити одлична увертира за Светски куп у Минхену", рекао је Микец.