У овој дисциплини возачи се надмећу на правој стази дугој свега 305 метара. Аутомобили од нуле до 160 километара на час убрзавају за мање од секунде, док на крају трке достижу брзине веће од 480 километара на час.

Највећа званично забележена брзина у овој категорији премашује 556 километара на час, док је у тркама Формуле 1 забележена брзина од око 372 километра на час.

Због екстремних брзина, класичне кочнице нису довољне за заустављање возила, па се након проласка кроз циљ активирају падобрани.

"То је као да вас неко удари ногом у груди. На тренутак останете без даха", објашњава Калин за Би-Би-Си.

Жене освојиле седам од последњих девет европских титула

За разлику од већине других ауто-мото такмичења, у којима мушкарци и даље имају убедљиву бројчану предност, такозване драг трке представљају један од ретких примера равноправне конкуренције.

Жене су освојиле седам од последњих девет титула европског шампиона у категорији "топ фјуел", а последње четири сезоне завршене су њиховим тријумфом.

Према подацима организације "Мор ден икуал", која се залаже за већу заступљеност жена у ауто-мото спорту, жене чине око десет одсто свих учесника у овом спорту и свега четири одсто возача на елитном нивоу.

Међутим, у овогодишњим америчким и европским такмичењима у категорији "топ фјуел" њихов удео достигао је 20 одсто.

Организација због тога драг трке описује као ауто-мото спорт са највећом родном равноправношћу на свету.

Швеђанка Сузан Калин у септембру је на стази Санта Под у близини Нортемптона освојила другу узастопну титулу европске шампионке.

Истовремено, Американка Британи Форс, која је донедавно држала светски брзински рекорд у овој дисциплини, освајала је амерички шампионат 2017. и 2022. године.

Зашто су жене успешне у драг тркама?

Истраживање организације "Мор ден икуал" показало је да разлози за успех жена нису повезани са физичким или биолошким предностима, већ пре свега са традицијом, доступношћу такмичења и културом самог спорта.

Френ Лонгстаф, представница организације, истиче да су генерације успешних возачица створиле окружење у којем се победе жена више не доживљавају као изузетак.

Једна од пионирки била је Американка Ширли Малдоуни, прва жена која је добила дозволу за такмичење у категорији "топ фјуел".

Она је 1977. године постала прва шампионка америчког првенства, а затим је освојила титуле 1980. и 1982. године.

Иако се током каријере суочавала са предрасудама и противљењем појединих такмичара, њени успеси отворили су пут новим генерацијама возачица.

Калин, међутим, истиче да током своје каријере није имала слична искуства.

"Никада нисам осетила да ме неко потцењује или лоше третира зато што сам жена. Никада", наглашава шведска шампионка.

Породична традиција и сарадња међу ривалима

За многе успешне такмичарке драг трке су део породичне традиције.

Калин је одрасла уз оца и стрица који су се бавили овим спортом, док је њена ривалка, Швајцаркиња Индија Ербахер, ћерка троструког европског шампиона Урса Ербахера.

Американка Британи Форс такође потиче из тркачке породице. Њен отац Џон Форс освојио је 16 титула у америчком драг шампионату.

Посебност овог спорта представља и сарадња међу ривалима, који неретко једни другима помажу у поправци возила и обезбеђивању резервних делова.

"Мрзимо се на стартној линији, али се волимо на циљу", сликовито објашњава Ербахер.

Успешне возачице показале су и да пауза због породичних обавеза не мора да означи крај каријере.

Калин се после више од деценије одсуства вратила такмичењима са 35 година, а највеће успехе остварила је управо након повратка.

Финкиња Анита Мекела четири пута је била европска шампионка, од чега три пута после шестогодишње паузе током које се посветила деци и породичном послу.

Екстремне брзине захтевају и посебне мере безбедности

Иако трке трају свега неколико секунди, возачи су изложени изузетним физичким оптерећењима.

Снажно убрзање, високе температуре и опасност од губитка контроле над возилом захтевају брзе реакције и потпуну концентрацију.

"Реакција мора да буде тренутна. Док размислите шта треба да урадите, већ је касно. Морате да будете једно са аутомобилом", објашњава Калин.

После тешких несрећа 2004. и 2008. године, пооштрени су безбедносни прописи, а дужина трка је смањена.

Возачи користе ватроотпорна одела и посебно заштићене кокпите, док су возила опремљена системима за брзо заустављање.

Калин је током каријере доживела две озбиљне несреће, али је прошла без трајних последица.

Циљ је трећа узастопна европска титула

За разлику од Формуле 1, у којој су за напредовање до највишег нивоа потребна вишемилионска улагања, драг трке имају приступачнији систем такмичења.

Европски шампионат обухвата четири такмичарска викенда, два у Великој Британији и по један у Немачкој и Шведској, док америчко првенство има знатно обимнији календар.

Иако је и елитни ниво драг трка финансијски захтеван, почетницима су доступна аматерска такмичења на којима могу да учествују и са сопственим аутомобилима.

Калин истиче да је поносна на две узастопне европске титуле, али да нема намеру да се заустави.

Њен следећи циљ је да постане прва особа у историји европског шампионата у категорији "топ фјуел" која је три пута заредом освојила титулу.

За шведску шампионку, чија се породица генерацијама бави драг тркама, то би представљало ново поглавље у спорту у којем победе жена одавно нису изненађење.

Српска репрезентативка је прво у клечећем ставу погодила 198 од могућих 200 кругова.

Стојадиновић је потом у лежећем ставу скупила 194 круга, док је у стојећем ставу погодила 195.

Србију је у троставу представљала и јуниорка Анђелија Стевановић, која је заузела 49. позицију са 578 кругова.

Најбољи резултат у квалификацијама имала је актуелна првакиња света и вицешампионка Европе, Јанет Хег Дуештад (Норвешка), погодивши 592 круга.

Најсјајнија одличја припала су Андреи Вукашиновић и Софији Ђенадић, које су тријумфовале у дисциплини К2 на 200 метара. Андреа је, потом, у пару са Бранком Лагунџићем, била најбоља у мешовитој конкуренцији К2 на 200 метара.

Два злата освојио је и двојац Бранко Лагунџић и Стефан Вигњевић, који је заузео прво место у дисциплинама К2 на 200 и 500 метара.

У своју колекцију одличја, Вигњевић је додао и још два најсјајнија. Српски кајакаш је славио у једноседу на 200 и 500 метара.

Српски представници освојили су и три бронзане медаље. Андреа и Софија заузеле су треће место у дисциплини К2 на 500 метара, док су  Ђенадић и Вигњевић стигли до бронзе у мешовитој конкуренцији К2 на 200 метара.

Још једно бронзано одличје припало је тренерима Урошу Павловићу и Милану Ђенадићу, који су се такмичили у дисциплини К2 на 200 метара.

"Изузетно организовано такмичење на веома лепој локацији. Одличан тренутак за спортисте из Србије да промене средину, веслају трке ван такмичарске форме и усмереног тренажног процеса. Наравно, потврдили су квалитет и вратили се са великим бројем освојених медаља", рекао је за Портал РТС-а тренер српских кајакаша Урош Павловић. 

Марић је у конкуренцији 11 рвача најпре био бољи од Казахстанца Александра Тиганова резултатом 9:1, а потом је савладао и Грузина Мамуку Кемшијашвилија са 3:0. У борби за злато није оставио много простора противнику из Ирака, Јасиму Ал Гаравију, кога је победио техничким тушем 9:0.

До претходних светских титула стизао је 2016. године у Финској, 2021. и 2023. у Грчкој, као и 2022. у Бугарској. На шампионату 2024. године у Хрватској освојио је сребро, док је прошле године у Мађарској био бронзани.

Марић је по професији професор физичке културе, а иако има 47 година, и даље се такмичи и успешно одмерава снаге са знатно млађим ривалима.

"Много ми значи успех у Јордану и поносан сам што сам достојно представљао наше рвање и Србију. Био сам спреман за борбе са ривалима и у сваком мечу сам од почетка настојао да освајам поене. Ово је пета титула у конкуренцији ветерана и свака ми је драга, јер је изборена квалитетним борбама. Српско рвање ниже успехе, од најмлађих, преко сениора, до нас ветерана. Сви смо у истом и добро организованом систему РСС и сад сви навијамо да сениори, на Светском првенству у Казахстану, освоје одличје. На сваком такмичењу, потврђујемо вредности српског спорта, тако је било и у Аману", рекао је Марић за Спортски журнал.

Потписивању су присуствовале и српска олимпијска шампионка у стрељаштву Зорана Аруновић и српска репрезентативка у теквондоу Александра Перишић.

Чадеж је, након потписивања, рекао да се велики број успешних привредника широм света раније бавио спортом.

''То нам говори да они у пословни живот уносе нешто што су донели из спорта: одговорност, дисциплину, посвећеност. Оно о чему са њима разговарам обично, када не разговарамо о послу, јесте управо то на који начин је спорт њима допринео да се снађу у пословном животу", казао је Чадеж.

Рекао је и да је идеја овог меморандума да се покрене програм пословног менторства за спортисте.

''Да им понудимо оно што ПКС има, а то је аналитика, своје знање, пословну академију, да са њима заједно погледамо шта је оно што њих интересује, на који начин могу или да покрену свој бизнис или да науче вештине када је пословање и менаџерство у питању'', казао је Чадеж.

Истакао је и да је циљ да, када спортисти заврше своје каријере, буду успешни пословни лидери.

''И то је оно што Олимпијски комитет и ПКС заједно могу да остваре'', додао је Чадеж.

Томашевић је навео да спорт и привреда имају много тога заједничког.

''И једни и други знамо да иза сваког успеха стоје рад, дисциплина, упорност, тимски дух и жеља за сталним напретком. Србија је земља великих спортских успеха, а наши спортисти су међу најбољим амбасадорима у свету'', казао је Томашевић.

Додао је и да верује да је заједичка одговорност Олимпијског комитета Србије и ПКС да се створе још бољи услови за развој спорта, али и да знање и искуство наших спортиста буде препознато и ван спортских терена.

''Зато бих посебно истакао један важан део наше будуће сарадње: подршку спортистима у образовању, професионалном развоју и припреми за живот након завршетка спортске каријере. Спортисти током својих каријера развијају важне вештине: дисциплину, упорност, тимски рад, лидерство и способност да се носе са изазовима. Те вештине представљају велику предност и у пословном свету. Са друге стране, привреда у спортистима добија и људе који су навикли на одговорност, велике изазове и постизање резултата, а који својим искуством и начином размишљања могу да допринесу успеху тих компанија'', додао је Томашевић.

Аруновић је навела да ово партнерство долази у правом тренутку, с обзиром на то да почиње квалификациони циклус за Лос Анђелес 2028.

''Ја бих овом приликом да пожелим свим спортистима врло успешне квалификације за Лос Анђелес 2028. године'', додала је она.

Рутовић је до борбе за медаљу стигао преко четири победе. На старту је савладао Руса Игора Андонија, потом у шеснаестини финала Грузијца Маисурадзеа, двоструког европског шампиона и освајача светског злата. У осмини финала био је бољи од Молдавца Латишева, док је у четвртфиналу у последњим секундама изгубио од Јапанца Тајиме, вицешампиона света.

У реперсажу је после преокрета савладао Француза Алексу Митровића и изборио борбу за бронзу, коју је успешно завршио.

Немања Мајдов, вицешампион Европе, такође је стигао до борбе за бронзану медаљу у категорији до 90 килограма, али је на крају заузео пето место.

Мајдов је у шеснаестини финала победио Британца Мурхеда, а затим у осмини финала Бугарина Иванова. У четвртфиналу је изгубио од Јапанца Мураоа, светског првака и олимпијског вицешампиона. У репесажу је савладао Узбекистанца Нурбека, али је у борби за бронзу поражен од Азербејџанца Мурада Фатијева.

До медаље није стигла ни Александра Андрић у категорији до 70 килограма. После пораза од Рускиње Мадине Таимазове у борби за бронзу, Андрић је заузела пето место.

Андрић је претходно победила Кинескињу Лиу, Американку Гаригу, Немицу Буткерајт и Бразилку Силву, док је у полуфиналу, у златном боду, изгубила од Шпанкиње Рустант.

За Андрић је ово нови добар резултат на великој сцени. Српска џудисткиња већ има бронзану медаљу са Европског првенства.

Србија сада има три медаље на Светском првенству у Бакуу. Пре Рутовића, бронзане медаље освојили су Марица Перишић у категорији до 57 килограма и Михајло Симин у категорији до 81 килограма.

"До последње секунде верујем у то да ћу да победим. Генерално се и не стресирам у мечу, покушавам да останем хладне главе цео меч, чак и ако сам губио и кад је деловало у више тренутака да немам решење против Корејца који је стварно један од најбољих бораца на свету. На крају сам ипак одлучио да пробам нешто ново и успело ми је. Одмах је уследило још једно бацање, чиме сам и победио. Тако да јако сам задовољан, пресрећан сам. Марица Перишић јуче и ја данас, једноставно невероватан је осећај, стварно, на свету, да будеш трећи. Мислим да је то једна од најлепших ствари", изјавио је Симин.

Српски џудиста је у првом колу био слободан, а потом је ипоном победио Украјинца Владислава Колобова. Затим је савладао на "златан бод" бацањем за јуко после 5:48 минута борбе Жалгаса Каирола из Казахстана.

Симин је у четвртфиналу надиграо домаћег џудисту Омара Раџаблија ипоном после нешто више од три минута борбе чиме се пласирао у полуфинале.

Дошен: Надамо се првом месту на Олимпијским играма

"Симин је једноставно одушевио све нас овде, борио се савршено... Показао је да је данас најбољи на целом турниру, односно да је тренутно најбољи на свету иако је освојио бронзу. То бих волео да кажем, јер сам потпуно сигуран у то, и заиста се надам да ће на следећем Светском првенству бити први, па чак и на Олимпијским играма. Заиста, борио се без грешке, слушао је све шта смо се договарали. Једноставно, фантастичан је борац и пред њим је светла будућност", рекао је Бојан Дошен, који је тренер Михајла Симина.

Симин је укупно имао пет мечева на планетарном шампионату и забележио је четири победе. Једини пораз је доживео у полуфиналу од Татоа Григалашвилија из Грузије на "хансоку-маке" после 5:41 минута борбе. 

Николић: Велики успех за Србију

"Заиста фантастичан резултат и невероватна способност да се после тешког меча у полуфиналу врати и освоји медаљу. Велики успех за Црвену звезду и за репрезентацију Србије. Од Симина тек очекујемо резултате. Бронза сија као злато. Честитам Управи клуба на челу са Стојаном Вујком и Иваном Бошњаком као и председнику Џудо савеза Србије без чије подршке ови резултати не би били могући. Светско првенство је тек почело, чекамо учешће Немање Мајдова, Милице Жабић и Видака Маљевића кад је Звезда у питању, али и других српских репрезентативаца као што су Александра Андрић, Борис Рутовић", рекао је спортски директор ЏК Црвена звезда Никола Николић.

Симин је ове године освојио и бронзу на Европском првенству у Грузији.

Бронза Симина друга је медаља за Србију на Светском првенству у Бакуу. Пре њега, бронзану медаљу освојила је Марица Перишић у категорији до 57 килограма.

Футсал селекција Србије се налази у Осмој групи главне рунде квалификација за Светско првенство са селекцијама Андоре и Холандије.

Србија ће први меч у квалификацијама одиграти 16. октобра против Андоре у Пожаревцу, а четири дана касније гостоваће селекцији Холандије.

Репрезентација Србије биће на окупу од 12. октобра у СЦ ФСС у Старој Пазови, а истог дана следи одлазак у Пожаревац где ће се припремати до прве утакмице са Андором.

Победници 12 група и четири најбоље другопласиране екипе обезбедиће пласман у елитну рунду квалификација за Светско првенство, док ће преосталих осам другопласираних екипа играти плеј-оф за пласман у наредну фазу квалификација.

У четвртфиналу је српски џудиста победио домаћег такмичара, Азербејџанца Рајаблија, а затим је у полуфиналу поражен од Грузина Григалашвилија.

У борби за бронзу Симин је савладао Џунхван Лија из Јужне Кореје и тако стигао до прве светске сениорске медаље у каријери.

Ли је пре дуела са Симином имао значајно међународно искуство. На Олимпијским играма у Паризу освојио је бронзану медаљу у појединачној конкуренцији, као и бронзу у екипном наступу, док има и три бронзане медаље са светских првенстава.

Симин је ове године освојио и бронзу на Европском првенству у Грузији, а сада је сениорској европској медаљи додао и светску.

Бронза Михајла Симина друга је медаља за Србију на Светском првенству у Бакуу. Пре њега, бронзану медаљу освојила је Марица Перишић у категорији до 57 килограма.

Одмалена играм тенис и навикао сам на његов простор, па ми је први утисак на падел терену био као да сам ушао у "стаклену кутију".

Већ после првих неколико поена схватио сам да је највећа разлика – стакло.

Лоптица прође поред мене, очекујем да је поен завршен, а она се одбије о стакло и врати у игру. Након сигурно пола сата игре почињем да прихватам правила падела, а заборављам тениска.

Примећујем и да су покрети другачији, а терен је мањи од тениског, па нема толико трчања.

Како игра одмиче, све више се опуштам. Оно што ми је на почетку деловало необично, попут игре уз стакло, постаје најзанимљивији део меча и једва чекам да "одаламим" лоптицу о стаклену површину.

После првог термина и разговора, постаје ми јасно да падел није само лакша верзија тениса. Има своја правила и ритам, а управо због посебног начина игре може врло лако да заинтересује и оне којима тенис никада није био омиљени спорт.

Зашто се играчи "заразе" паделом

Некадашњи први јуниор Србије у конкуренцији до 18 година, Милан Мацура, после тениске каријере одлучио је да се опроба у паделу. Како каже, није се покајао.

"Већина људи се ’зарази’ након првог или неколико играња и пожели да настави. Велики утицај има и друштвени моменат. На терену су четири играча, што доноси више дружења током саме игре, али и ван терена. Људима који велики део дана проведу на послу то веома прија", рекао је Мацура.

Душан Трунић, некада један од најбољих јуниора своје генерације, такође је после тениске каријере прешао на падел. Сматра да је искуство из тениса значајна предност на почетку, али да та предност временом постаје све мања.

"Тениско искуство је солидна предност у почетку. Међутим, како се играч пење на виши ниво, та предност се све више смањује, јер се падел на вишем нивоу све више и више одваја од тениса и постаје засебан спорт", објаснио је Трунић.

Мацура, који је својевремено био и 700. јуниор света, каже да му је тениско искуство значајно помогло, али и да су у предности играчи који се паделом баве од најмлађих дана.

"Као тенисер, морао сам да прилагодим ударце и кретање, али пре свега да научим оно што је најважније у паделу – игру уз стакло", рекао је Мацура.

Краћи покрети, другачија техника

Баш као и у тенису, неправилна техника у паделу може да доведе до повреда. Због тога је важно од почетка научити правилну употребу рекета и прилагодити покрете специфичностима овог спорта.

Никола Васић, тренер падела и тениса, објашњава да је падел технички једноставнији за почетнике, али да управо покушај да се у њега пренесе тениска техника може да буде проблем.

"Покрети су краћи, рекет је доста другачији од тениског, а контакт са лоптицом је лакше контролисати. Тениски рекет има жице и самим тим много више одбија лоптицу. Грешке најчешће произлазе из тога што играчи копирају тениске ударце и продужавају замахе и измахе који нису потребни у паделу. Такође, рекет за падел је прилично тежак, па због неправилне технике може доћи и до повреда", објаснио је Васић.

Када је реч о физичком аспекту, падел је нешто приступачнији од тениса, пре свега због мањег терена и другачијег начина кретања. Има мање дугих спринтова и великих дистанци, па је оптерећење за тело другачије, док су покрети краћи и правац се чешће мења.

Ипак, то не значи да падел није физички захтеван. Током меча играч је готово стално у покрету, што га чини добрим кардио-тренингом. Истовремено се развијају координација, брзина реакције и прецизност, док су ноге, руке, рамена и мишићи трупа стално активни.

Управо због комбинације мањег простора, сталног кретања и мање потребе за дугим трчањем, падел може бити добар избор за оне који желе активан спорт, али им је тенис физички превише захтеван.

Правила падела

Падел се најчешће игра у пару, два на два, а циљ је освојити поен тако што противници не успеју да врате лоптицу. Сервис се изводи испод струка, након једног одскока лоптице, и мора да иде дијагонално у противничко сервисно поље. Играч има два покушаја за сервис.

После сервиса, лоптица мора прво да падне у противничко поље. Тек након тога може да се одбије о стакло или ограду и игра се наставља. Играч може да врати лоптицу директно или након њеног одбитка о стакло, што је једна од главних разлика у односу на тенис.

Ако лоптица два пута падне на једној страни или заврши у мрежи, противник осваја поен. Бодовање је исто као у тенису – 15, 30, 40 и гем, а меч се најчешће игра на два добијена сета. Управо игра уз стакло паделу даје његов препознатљив ритам и чини сваки поен занимљивијим.

Од фудбалера и бивших тенисера до рекреативаца

Колико је падел популаран говоре и видео-снимци на друштвеним мрежама где можемо да видимо како га играју и велике звезде из света спорта. Зинедин Зидан, Лука Модрић и Златан Ибрахимовић су само неки од спортиста који се уз свој изворни спорт или после спортске каријере баве паделом.

Трунић наводи да падел тренутно углавном привлачи рекреативце, међу којима је велики број људи који су се раније бавили неким другим спортовима.

"Одмах после рекреативаца најчешћи су почетници и играчи који су већ мало напреднији. Тенисера такође има доста, али су то углавном тениски рекреативци којима падел буде лакши и приступачнији, па делимично или потпуно пређу на њега", каже Трунић.

Васић, који свакодневно ради са људима који желе да науче падел, примећује да је све више и оних којима је то први спорт.

"Све више долазе људи који раније нису играли тенис, јер желе да напредују у паделу. Такође, има доста људи који већ играју рекреативно, али желе да подигну ниво игре, па узимају часове падела, било кроз индивидуалне или групне тренинге", навео је Васић.

 "Нулта генерација" српског падела

Мацура сматра да падел у Србији има велики потенцијал и да се пуни домет овог спорта тек може очекивати у наредним годинама.

"Садашњу генерацију играча сматрам ’нултом генерацијом’, јер су многи у падел ушли након тениса. Када стасају млађи играчи који ће овај спорт тренирати од малих ногу, квалитет игре ће значајно порасти, а падел ће све више постајати самосталан и препознатљив спорт", казао је Мацура.

Васић истиче да Србија и даље заостаје за земљама у којима се падел развија више од једне деценије, али да је напредак видљив.

"Ниво падела у Србији расте буквално из дана у дан. Веома брзо напредујемо у свим сегментима. У поређењу са земљама у којима је падел веома развијен и игра се више од једне деценије, ми имамо одређени заостатак, али то је и нормално јер је код нас падел још увек нов спорт", закључио је Васић.

 Падел у Србији тек пише своје прве странице. Ипак, растуће интересовање за овај спорт показује да би у годинама које долазе могао да постане део домаће спортске свакодневице. Брз, динамичан и друштвен, падел све више привлачи и оне који раније нису имали искуства са спортовима са рекетом, а његов даљи развој у великој мери зависиће од рада са најмлађима и стварања нове генерације играча.

На почетку свечаности интонирана је химна Црвене звезде, након чега је приказан кратак филм посвећен прошлогодишњем окупљању и наступима звездиних клубова у европским такмичењима.

Вујко: Звезда је институција и симбол Београда и Србије

Присутнима се обратио председник Скупштине Спортског друштва Црвена звезда Стојан Вујко, који је истакао значај наступа клубова на међународној сцени.

"Црвена звезда никада није била само спортски колектив. Она је институција, стуб српског спорта и симбол Београда и наше Србије. Данас, као што видите, 14 клубова представља Црвену звезду у Европи. За нас то нису обична такмичења. Она су наша мисија и наша част", рекао је Вујко.

Поручио је спортистима да достојно представљају клуб и Србију и да се не плаше европских изазова.

"Оно што је важно је да поносно носите наше црвено-беле боје, боје наше државе и да никада не устукнете, да се не плашите. Желим вам добро здравље и срећу, срећу која прати храбре. Живела Црвена звезда! Живела Србија!", поручио је Вујко.

Плакете и заставице за 14 клубова

Специјалне плакете и капитенске заставице "Звездин штит у Европи" уручене су представницима 14 клубова.

Признања су добили Фудбалски клуб за наступ у Лиги конференције, Кошаркашки клуб за учешће у Евролиги, Џудо клуб за Лигу шампиона за микс тимове, Одбојкашки клуб за наступ мушке и женске екипе у ЦЕВ купу, Атлетски клуб за Куп европских шампиона, Кошаркашки клуб за жене за Евролигу, Женски рукометни клуб за квалификације за Лигу Европе, Стонотениски клуб за Трофеј Европе, Мачевалачки клуб за Куп европских шампиона, Рвачки клуб за Евролигу у рвању на песку, Шаховски клуб за наступ женске екипе у Европском клупском купу, Карате клуб за Европско првенство, Куглашки клуб за Куп Европе и Ауто-картинг спортски клуб за ЦЕЗ куп.

Међу присутнима била је и делегација Кошаркашког клуба Црвена звезда, коју је предводио председник клуба Жељко Дрчелић, док су кошаркаши изостали због тренинга пред пут у Дубаи. На свечаности су били и представници млађих селекција клуба.

Плакете и заставице представницима клубова уручили су челници Спортског друштва и Црвене звезде, као и клупске легенде Владимир Петровић Пижон, Бошко Ђуровски и Небојша Илић.

У име спортиста и клубова присутнима су се захвалили капитенка кошаркашица Теодора Турудић и капитен фудбалера Мирко Иванић, пожелевши свим звездашким екипама успех у новој сезони и на европској сцени.

Српска такмичарка је до одличја стигла преко реперсажа, након пораза од Францускиње Саре Сисик у четвртфиналу.

На почетку такмичења савладала је двадесетдвогодишњу Шпанкињу Адријану Родригез Салвадор. Иако је имала две опомене и заостајала у поенима, у финишу је извела бацање за ипон и преокренула резултат.

У осмини финала победила је Ојунгерел, представницу Уједињених Арапских Емирата. Борба је одлучена у продужетку, у којем је Перишићева бацањем за вазари изборила пласман међу осам најбољих.

После пораза у четвртфиналу, у реперсажу је савладала Јапанку Момо Тамаоки, која је добила три казне, и изборила борбу за бронзу.

Светским одличјем Перишићева је наставила низ запажених резултата у последњих шест месеци. Ове године освојила је сребро на Медитеранским играма и бронзу на Гран прију у Лими, док је на Европском првенству у Грузији била пета. У каријери има и појединачно европско сребро, као и бронзу у екипној конкуренцији.

Од овог такмичења почиње прикупљање бодова за пласман на Олимпијске игре у Лос Анђелесу.

Србију ће сутра у категорији до 81 килограма представљати Михајло Симин и Василије Грујичић.

Руководство ВСС, са председником и бившим веслачем Марком Марјановићем, створило је услове који су спортистима и тренерима омогућили услове за несметано функционисање и рад.

Као резултат уложене енергије, домаћи веслачи остварили су једну од најуспешнијих сезона у историји српског веслања, уз освојен велики број медаља и истицање посада које представљају кандидате за одличја на предстојећим Олимпијским играма.

Запажени резултати мушког дубл скула и женског скифа

Говорећи о оствареним резултатима у протеклој сезони, председник Савеза Марко Марјановић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", посебно је истакао учинак мушког сениорског дубл скула, који чине Мартин Мачковић и Николај Пименов. Ова посада остварила је историјски успех за српско веслање.

"Треба, наравно, нагласити фантастичан успех мушког дубла скула сениорског, који је успео да, поред освојене европске титуле у јуну месецу, односно крајем јула месеца, оствари и фантастичан успех и да узме сребрну медаљу на Светском првенству. Самим тим, ја мислим да се то никад није десило у историји српског веслања", истакао је Марјановић.

Поред њих, изузетну сезону имала је и женска посада у скифу. Јована Арсић освојила је златну медаљу на Светском купу у Пловдиву, као и бронзано одличје на Европском првенству.

"И то су две посаде које су испуниле своје задатке и своје циљеве за ову сезону и оне ће представљати бедем репрезентације за наредну сезону", нагласио је Марјановић, додајући да је крајњи циљ Савеза пласман што већег броја посада на Олимпијске игре у Лос Анђелесу.

Изазови у спорту и фокус на омасовљење базе

Веслање важи за скуп спорт који захтева специфичне услове и излазак на реку или језеро, док у Србији тренутно постоји 17 клубова. Ипак, стратегија новог руководства је померање фокуса са малог броја сениора на рад са млађим категоријама.

"Циљ новог руководства је да се промени фокус са врхунских спортиста и нашег релативно малог броја сениора и да се фокус стави на рад са млађим категоријама", објаснио је Марјановић.

У циљу ширења базе деце, Савез спроводи акцију "Моје право да бирам спорт", у оквиру које се обилазе различити градови и регије, а веслање се кроз рад на ергометрима приближава најмлађима. Ергометар је, како је појашњено, справа која симулира веслачки завеслај на сувом и представља кључни алат за физичку припрему и тестирање форме током зимских месеци када се не може на воду.

Кроз сарадњу са професорима физичког васпитања у градовима где не постоје веслачки клубови, Савез настоји да обезбеди регрутере за таленте широм Србије.

Сарадња са медијима и нове иницијативе

Као један од значајних успеха у протеклом периоду, Марјановић је издвојио сарадњу са телевизијом Арена спорт, чиме је обезбеђена већа видљивост веслања на малим екранима.

Коментаришући трендове које уводе Светска и Европска веслачка федерација, Марјановић је подсетио на успешан наступ наших веслача на недавној спринт регати кроз центар града у Шангају. Према његовим речима, Савез планира да убудуће уведе сличне концепте и иновације, укључујући такмичења на ергометрима.

Председник Веслачког савеза Србије нагласио је да је уз подршку Министарства спорта и Олимпијског комитета Србије створена стабилна основа за даљи развој, уз поруку да је заједнички рад свих клубова и посвећеност раду са млађим генерацијама кључ за дугорочни успех српског веслања.

Овечкин је у НХЛ стигао као први пик на драфту 2004. године, а током 22 године дуге каријере у Америци, коју је у потпуности провео у Вашингтону, добио је препознатљиве надимке "Александар Велики" и "The Great 8".

Рус је у априлу прошле године оборио рекорд Вејна Грецког по броју голова у НХЛ лиги, а у ову сезону ушао са учинком од 929 погодака.

Легендарни хокејаш је истакао да одлуку о повлачењу доноси у договору са породицом (супругом Анастасијом и синовима Сергејом и Иљом) како би проводио време са децом.

"Тужно је, али тако је како је. Тешко је, али хајде да уживамо у томе и да ове године урадимо нешто посебно. Толико волим ову игру, али знам да је ово исправна одлука. Хајде да уђемо у плеј-оф, да се забавимо и уживамо у тренутку, јер време брзо пролази. Било да је реч о младим играчима који су тек почели или о онима искуснијим, сећам се тог тренутка, уживајте у времену. Јер време лети. Чини се као да сам јуче био овде, у својој првој сезони", рекао је Овечкин у обраћању саиграчима из Вашингтон капиталса.

Руски хокејаш је 2018. године проглашен за МВП-ја финалне серије НХЛ лиге, када је Вашингтон освојио своју прву и једину титулу Стенли купа.

Током блиставе НХЛ каријере чак три пута је освајао Харт трофеј за најкориснијег играча лиге (МВП), девет пута је био најбољи стрелац, а на самом почетку припао му је Калдеров трофеј за најбољег дебитанта. Сваки погодак Овечкин посвећује свом рано преминулом брату Сергеју.

Пре доласка у САД и током НХЛ локаута играо је за Динамо из Москве, у чијем је првом тиму дебитовао са само 16 година. Са репрезентацијом Русије три пута је био шампион света (2008, 2012. и 2014. године).

Полуфинални меч против италијанског пара Бјанки/Де Леон такође су завршили без изгубљеног сета (21:15, 21:15), чиме су заказали финале против малезијског пара Чонг/Панг.

Српски репрезентативци су у финалу победили са 2:1 у сетовима (12:21, 22:20, 21:10).

Лончар и Петровић су савладали Терзиева и Попиванову из Бугарске (21:17, 18:21, 21:12), а затим и још један домаћи пар Стојанов/Иванова (21:11, 21:17).

У борби за финале Петровић и Лончар изгубили су од литванско-украјинског пара Лесинскас/ Ванцаровска са 21:16, 21:19.

Српски тим, под вођством тренера Милана Барбира, у Бугарској су чинили: Андрија Додер, Сергеј Лукић, Виктор Петровић, Сара Лончар, Сања Перић и Алекса Радовановић.

"Још један врло успешан викенд за српски бадминтон. Након две медаље у Загребу наставили смо добру форму и у Софији. Освајању светских медаља Марије Судимац, Андрије Додера и Сергеја Лукића, прикључили су се и Виктор Петровић и Сара Лончар. Андрија и Сергеј су успели, први пут у каријери, да стигну до шампионске титуле. Као тренера, посебно ме радује што се пуно играча налази на овако високом нивоу. Честитам такмичарима на приказаној игри и успесима које су постигли", изјавио је Барбир.

Додер и Лукић су навели да су веома срећни и поносни због освајања турнира у Бугарској.

"Борили смо се за сваки поен и успели да одиграмо на високом нивоу до самог краја. Посебно нам значи победа у финалу, где смо, иако смо били у заостатку, веровали у себе и успели да направимо преокрет. Овај резултат нам је потврда да смо на добром путу и додатни мотив да радимо још јаче у наредном периоду", рекли су Додер и Лукић.

Учешће репрезентативаца на "Yonex Bulgarian International Championship" подржало је Министарство спорта Републике Србије обезбедивши потребна финансијска средства.

Какаду је изабран испред кенгура, коале и ибиса, а одлука је објављена неколико дана након што је амблем грешком прерано објављен на друштвеним мрежама.

Градоначелник Бризбејна Адријан Шринер рекао је да амблеми славе град и његов начина живота.

"Они представљају Бризбејн какав људи познају и воле – живахан, отпоран, повезан, пријатељски, разигран и помало несташан. Они су и симбол узбуђења које расте широм нашег града. До почетка Игара остало је нешто мање од шест година, а ми се већ припремамо да пожелимо добродошлицу свету у аустралијску престоницу начина живота", рекао је Шринер.

Олимпијске и Параолимпијске игре 2032. биће одржане у Бризбејну и другим градовима Квинсленда, укључујући Голд Кост и Саншајн Кост.

Највреднији резултат остварили су Хаби Оршоја и Душан Стокић који су постали јуниорски шампиони Балкана. Михајло Алемпијевић и Кристијан Доби освојили су сребро, а Данило Аксентијевић, Милан Мајски и Иринго Ђери бронзе. То је нашој репрезентацији до 20 година омогућило да у екипном пласману заузме треће место.

У кадетској конкуренцији сребрна одличја припала су Мартину Фодору и Габријели Беркец, док су бранзани били Тодор Аксентијевић, Фехер Бењамин, Кристиан Ковач, Андреј Рајачић и Данијел Добо.

У конкуренцији рвача до 15 година Павле Радивојевић, Хаби Давид и Драган Танкосић освојили су сребрне медаље.

Српским рвачима од 12. до 18. октобра предстоји учешће на Светском првенству за млађе сениоре које ће се одржати у Лас Вегасу, а круна репрезентативне сезоне биће сениорско Светско првенство које је на програму од 24. октобра до 1. новембра у Казахстану.

Међу њима су били и Стјепан Бобек, Фрањо Михалић, Маријан Магушар... Предавачи су им били највећи спортски стручњаци тог доба - Божа Гркинић, Иљеш Шпиц, Стеван Ленарт...

Први резултати - титула у фудбалу, кошаркаши четврти

Партизан је одмах након оснивања освојио прву титулу шампиона у фудбалу. Прва савезна лига Југославије 1946/47, у којој је Партизан био најбољи, друго је послератно првенство Југославије, а прво у којем су учествовали фудбалски клубови.

Прва лига је тада била највиши ранг фудбалског такмичења. Учествовало је 14 клубова, играло се по двокружном лигашком систему (свако са сваким по две утакмице), а Партизан је након одиграних свих 26 кола имао пет бодова више од другопласираног Динама.

На првом државном клупском првенству у кошарци 1946. године Партизан се такмичио у конкуренцији од осам екипа. Селекција коју је као тренер предводио Божа Гркинић освојила је четврто место.

Противници су били: Црвена звезда из Београда, Металац из Београда (касније ОКК Београд), Едшег из Новог Сада, Македонија из Скопља, Славија из Загреба, Свобода из Љубљане и Задар.

Европски и олимпијски шампиони

Касније, 1950. године, Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у самосталне клубове и окупљају, поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста.

После неколико година донета је одлука да клубови, пре свега фудбалски, више не буду организационо везани за ЈНА и да пређу на систем самосталног финансирања, уз помоћ донација.

На годишњој скупштини 1960. назив спортског друштва допуњен је у Југословенско спортско друштво "Партизан", како се зове и данас, 81 годину након оснивања.

У међувремену, Партизан је постао једно од најтрофејнијих спортских друштава на планети. Клубови ЈСД освојили су више од 850 трофеја, укључујући бројне титуле првака државе, купове и 19 европских трофеја.

Званични сениорски шампиони Старог континента били су кошаркаши, ватерполисти (седам пута), каратисти (два пута) и рвачи. Кошаркаши су освојили и три међународна Купа Радивоја Кораћа, а ватерполисти ЛЕН Куп Европе, Куп победника Купова и два Суперкупа Европе.

Фудбалски клуб Партизан је освојио међународни Митропа куп 1978. године, а 1966. је играо финале Купа шампиона.

Партизанови спортисти власници су 76 олимпијских медаља.

А на грбу још бакља гори...

После две сјајне победе, у финалу је поклекла против Мадинс Сулејманове, која је само потврдила доминацију Русије у надасве атрактивној борилачкој вештини.

Успех Миљевићеве употпунили су Сергеј Ковачевић (до 79 кг) и Душка Беквалац (до 72) освајањем бронзаних медаља.

Обоје су до борбе за одличје стигли преко репасажа.

Ковачевић је постоље изборио победон над Владимиром Свидраком (Украјина), а Беквалчева је савладала Елени Таксиду (Грчка).

Бронзе су измакле Андреју Витковићу (до 88) и Теодори Ђорђевић (80+), који су морали да се задовоље дељењем петог места.

Данас је нова прилика да се употпуни солунска колекција медаља. На борилишта излази 16 кадета и кадеткиња Србије.

Српска репрезентативка је финале изборила ефектном победом над Хрватицом Налом Јурас, а пре тога је савладала Туркињу Чил и Гркињу Мацариду.

Ово је прва медаља за Србију после првог дана Светског првенства за кадете, млађе јуниоре и јуниоре.

Лана Радојев (преко 80 кг) је имала прилику да освоји бронзу, али је Бугарка Шерифова на стару стекла предност која је показало се била недостижна за српску такмичарку. 

Од осталих девет бораца запаженији резултат остварили су Марија Баника (до 72 кг) и Славко Лончар (до 88 кг).

Они су наступили у репесажу, али се нису изборили да дођу до мечева за бронзану медаљу. Србија ће другог дана такмичења на СП на борилишту имати по пет јуниора у обе конкуренције.