Како је навео, у том тренутку је изгубио све.

„Након шест месеци борбе, после операција и свега, ја сам сазнао да нећу моћи да ходам. Имао сам среће, наишао је прави човек, усмерио ме је да кренем правим путем и да скренем лоше мисли бавећи се спортом“, рекао је Шолаја за Тањуг.

Нагласио је да је желео да успе у спорту, што га је подстакло да се прво бави бацањем копља.

„Једва сам чекао да сваким даном померам те границе. Маштао сам и живео сам за то да копље бацим што више. Спорт је мени све. Ја сам се и пре несреће бавио рукометом. Ја сам толико тренирао да сам покидао фиксаторе на кичми па сам 2017. Године  имао нову операцију“, рекао је Шолаја.

Како је навео, имао је вољу да се бави спортом и достигне успех у неком спорту и након те операције.

„Сасвим случајно отишао сам на пар кампова роњења на дах. То је био једини спорт који сам ја могао у том тренутку да нађем и да прилагодим својој здравственој ситуацији. Циљ ми је био само да не одустанем и да не будем ван спорта. Показао сам да имам много више жеље од свих других, вежбао сам и 2019. Сам постао европски првак“, објаснио је Шолаја.

Како је навео, у Словенији је постао европски првак у роњењу на дах са 4 минута и 35 секунди.

„Исте те године сам успео да обезбедим квалификације за светско првенство у Русији. После тога сам добио велику подршку моје општине Врбас. Имао сам тренере са којима сам тренирао“, рекао је Шолаја.

Како је рекао, само пар месеци касније, у Русији је постигао још већи успех са 5 минута и 15 секунди који и дан данас нико није оборио.

„Ја сам задовољан што сам здрав и што тренирам. Ништа више не бих мењао. Бринуо сам првих шест месеци након несреће, али сам убрзо схватио и преломио, једино тако и можете“, поручио је Шолаја.

Како је истакао, његов циљ је да учини свој живот што квалитетнијим.

„На сваки свој здравствени проблем сам гледао као на борбу и начин да кроз спорт то победим. Трудим се да што мање друге оптеретим, да не оптерећујем своју породицу, да они не осећају да сам ја у колицима“, рекао је Шолаја.

Он је рекао да је 2021. Године добио тумор на кичми.

„Имао сам велику подршку свих људи. Оно Што ми најтеже пада је што од тада не могу да тренирам, не могу да идем на такмичења. Ипак, ја нисам стао, наставио сам да се борим“, рекао је Шолаја.

Он је нагласио да усмерава људе да кроз спорт настављају да се боре.

„Мој син је био уз мене  током првенства у Русији. Помагао ми је при сваком тренингу. Ишао је са мном касније и на сваки преглед, на сваку операцију“, рекао је Шолаја.

Шолаја је истакао да све што ради ради за своју државу.

„Велика ми је жеља и част била да урадим нешто за своју државу. Држава је била уз мене и кроз спортске успехе, али и кроз здравствене проблеме. Поносан сам што живим у Србији, желим да захвалим држави што је била уз мене, мислим да сам се и ја одужио“, поручио је Шолаја.

Златна медаља је припала посади Белгије (Арон Андрис и Тибо Вајви), која је остварила резултат 6:19,50.

Бронзу су освојили Американци Џејкоб Плихал и Сидар Канингем, који су трку завршили за 6:20,82 минута.

Мачковић и Пименов остварили су друго најбоље време оба полуфинала, а бржа од Србије била је једино репрезентација Велике Британије (6.11,90). 

Српски репрезентативци у Луцерну бране златну медаљу освојену на овом Светском купу 2025. године.

Финале је на програму у недељу од 12.15 часова, када ће се за медаље поред Србије борити и репрезентације САД, Белгије, Велике Британије, Шпаније и Француске.

"Ово је добро промишљена одлука за коју сам уверен да ће да ми отвори нове могућности. Ово није крај приче. Наставак је пред нама", написао је Усик на друштвеној мрежи Икс.

Украјински боксер је у видео поруци појаснио своју одлуку.

"Желим да се одрекнем свих појасева које тренутно поседујем и ослободим их како би момци који чекају своју прилику могли да се боре за њих. Остављам појасеве, али не и спорт јер ме чека мој последњи плес. Желим да се захвалим свима. Имам велико поштовање према свим организацијама", истакао је Усик.

Украјинац је током каријере објединио све најважније титуле у тешкој категорији.

"О значају овог турнира у међународним оквирима најбоље сведочи податак да је уврштен у званични календар Светске рвачке федерације. Оно што је наш план јесте да конкуришемо да Меморијал "Љубомир Ивановић Геџа" добије статус турнира из ренкинг серије", рекао је Александар Питулић, потпредседник Рвачког савеза Београда и члан Организационог одбора турнира.

Питулић је додао да дугују велику захвалност за помоћ у организацији турнира Министарству спорта, Граду Београду и Градској Општини Младеновац, који су покровитељи Меморијала.

"Овим турниром на најбољи начин сећамо се лика и дела нашег најистакнутијег тренера и селектора који је преданим радом допринео освајању преко 120 светских, европских и олимпијских медаља.

Промотер турнира је олимпијски шампион Давор Штефанек, а као и сваке године, доделиће се признања за најбољег домаћег и страног рвача, као и најбољем судији", закључио је Питулић.

Рвачка репрезентација Србије налази се у почетној фази припрема за два велика такмичења која јој предстоје, Медитеранске игре у августу и Светско првенство у октобру, па ће овај турнир послужити као добра провера.

"До пре неколико дана тренирали смо у Кањижи, где смо одрадили базичне припреме. Шансу на овом турниру добиће углавном наши млађи репрезентативци, којима ће ови мечеви послужити за стицање драгоценог искуства. После учешћа на овом турниру, следи нам селидба у Кошутњак, где ћемо наставити са припремама, а први наредни такмичарски изазов биће нам учешће на ренкинг турниру у Мађарској од 16. до 19. јула", закључио је тренер рвачке репрезентације Војислав Трајковић.

Мачковић и Пименов остварили су пето време међу свих 25 пријављених посада. Од српске посаде у квалификацијама брже су биле само репрезентације Шпаније (6:21.50), Сједињених Америчких Држава (6:22.18), Велике Британије (6:23.88) и Француске (6:25.77).

Мачковић и Пименов, бронзани са првог Светског купа у Севиљи, наступиће у првој полуфиналној трци у суботу, 27. јуна, од 11.59 часова, где ће се за пласман у велико А финале борити против репрезентација Аустралије, Шпаније, Француске, Кине и Чешке.

По три првопласиране посаде из оба полуфинала избориће пласман у финале А, док ће преостале посаде веслати у финалу Б.

На трећем Светском купу у Луцерну учествује укупно 631 веслач и веслачица у 248 посада из чак 42 државе света, који ће се надметати у 22 дисциплине.

Испловљавању регате присуствовао је и в. д. директора Вода Војводине Игор Колаковић, који је рекао да ће посаде пристајати у Савином Селу, Српском Милетићу, Сомбору, Бездану, Апатину и Бачкој Паланци.

Колаковић је истакао да се интересовање за регату сваке године повећава, као и да се велики број учесника поново враћа из године у годину.

"Уколико неко има поверења да са нама плови 16 година то значи да радимо добар посао и да на најбољи начин прмовишемо не само наше канале, већ и туристичку понуду Војводине", рекао је Колаковић.

Он је најавио да ће у Апатину Дан Дунава бити обележен 29. јуна, када и регата стиже у тај град, и позвао Апатинце да се придруже прослави.

Воде Војводине су саопштиле да је један од основних циљева регате промоција пловних путева у Војводини, као и да житељи покрајине што више времена проводе на обалама канала, и да зато сваке године уређују обале где регата пристаје, па је тако ове године уређено 500 метара обале у Савином селу у општини Врбас.

Сребрну медаљу на Светском првенству у ритмичкој гимнастици за особе са Дауновим синдромом Дуња је освојила за реквизит трака.

У дисциплини вишебој Дуња је освојила бронзану медаљу. Поред сребра за реквизит трака, освојила је бронзане медаље за реквизите обруч, лопта и чуњеви.

"Резултатом који је остварила у Бугарској, Дуња Станојевић је на најбољи начин представила Србију и потврдила свој квалитет на светској сцени, остваривши један од најзначајнијих успеха српске гимнастике за особе са Дауновим синдромом", саопштавају из Гимнастичког Савеза Србије.

Наглашавају да је Дуња до успеха дошла уз стручни рад и подршку тренерке Руслане Луценко Петрин, која је водила репрезентативку током шампионата.

У саставу српске делегације била је и Сања Станојевић, која је својим ангажовањем и подршком допринела Дуњином успешном наступу, наводе у Гимнастичком савезу.

Ово је Дуњино прво учешћа на Светском првенству за особе са Дауновим синдромом у ритмичкој гимнастици учествовала, као репрезентативке Србије.

Други, захтевнији, део такмичења, 30 хитаца брзом паљбом, је донео велике промене у пласману, што и није неуобичајено, али неочекивано велики број девојака је брзом гађао боље него прецизном паљбом.

Српске репрезентативке, којима је први део квалификација јача страна, овај пут нису биле међу њима, па је Нађа Мартиновић квалификације завршила на 29, Кристина Пејовић на 51, а Марта Нововић на 65. месту.

Одскочиле су Независне спортискиње (Белорусија и Русија). Белорускиње су за нијансу испред Рускиња освојиле екипно злато.

У понедељак ће стартовати мушки део српске репрезентације. Урош Гајић, Матија Квасневски и Матеја Димић ће гађати ваздушним пиштољем.

Спорт пиштољ, јуниорке, квалификације:
1. Ганакова (Неутрална спортискиња - Русија) 585
29. Нађа Мартиновић 566
51. Кристина Пејовић 556
65. Марта Нововић 543

Екипно:
1. Неутралне спортисткиње "А" (Белорусија) 1.725
2. Неутралне спортисткиње "Б" (Русија) 1.725
(екипе су имале исти број центара, а Белорусија је постигла бољи резултат у последњој серији),
3. Индија 1.713
11. Србија 1.665

У одлучујучем мечу за бронзано одличје Симин је био бољи од одличног Белгијанца Матијаса Кесеа (до Грен слема у Уланбатору седмог на Светској ранг листи) кога је бацањем на јуко решио у продужетку регуларног дела борбе, у голден скору.

"Имао сам тежак и дугачак дан данас, али сам успео да нађем воље и снаге да га изгурам до краја и освојим бронзану медаљу. Већином сам задовољан својим преформансом, неке ствари које сам желео да променим, изменио сам, а уједно сам успео да убацим пар нових елемената које сам вежбао у последње време. Желео бих да се захвалим Ивану Тодорову председнику Џудо савеза Србије и Џудо клубу Црвена звезда, председницима Стојану Вујку и Ивану Бошњаку, свим другарима у клубу, тренерима на свему што су учинили за мене", рекао је Михајло Симин.

На путу до победничког постоља под стручним вођством тренера Бојана Дошена и Шинтаро Чихаре, Михајло Симин је био бољи од домаћег такмичара, Монголца Ганзорига Тувденренчина кога је решио максималним резултатом 10:0.

Ипоном је савладао и Амира Даниел Бин Абдул Маједа из Малезије, у другом колу.

Јапанац Јухеи Оино, други носилац на Грен слему, на жалост, савладао је Симина, али тек у продужетку меча, што јасно доказује квалитет младог Михајла Симина.

Звездином првотимцу и репрезентативцу Србије после овог пораза остала је могућност да се бори за бронзу.

Симин није дао могућност за маневар нити једном противнику у наставку такмичења, пре свега Финцу Ету Иханамакију у репасажу кога је победио 10:0 а затим и одличном Белгијанцу Матијасу Касу ( 7. на Светској ранг листи) кога је у голден скору бацио на јуко чиме је обезбедио бронзано одличје али и 500 вредних бодова.

"Желео бих да похвалим Звездине првотимце у националном кимону на сјајном наступу овде на Грен Слему у Монголији. Истакао бих да иако нису у тамичарском периоду и изашли су из базе приказуји да су у самом врху светског џудоа. Посебно ми је драго што се Михајло Симин окитио бронзаном медаљом у пакленој конкуренцији где су на постољу били првак света, бронзани са олимпијских игара у Паризу и троструки Грен слем шампион. Михајло је само јасан показатељ нашег рада у клубу и подстрек за остале такмичаре Џудо клуба Црвена звезда да наставе да тренирају и верују у наш рад" рекао је Бојан Дошен, тренер Михајла Симина.

На Грен слему у Монголији снаге је одмерио и Василије Грујичић, Звездин првотимац и репрезентативац Србије у конкуренцији до 81 килограма, који је остварио победу ипоном у првом колу против Швајцарца Аурелинана Бонферонија да би га у другом колу зауставио Италијан Леонардо Касаља.

"Још увек сам у шоку. Не знам шта да кажем. Надала сам се да ћу оборити амерички рекорд, али ово је нешто више, вау, заиста сам узбуђена", рекла је Даглас, преноси НБЦ.

Друго место заузела је Гречен Волш са 23,78 секунди, а управо су она и Даглас биле власнице досадашњег америчког рекорда који је износио 23,91. Трећа је била Ана Меш са 24,30 секунди.

Кејт Даглас је раније на овом такмичењу освојила златне медаље на 200 метара мешовитим стилом и 200 метара прсно, док је Волш победила у трци на 100 метара слободно.

"Тај сутрашњи дан не обележава само Олимпијски комитет Србије, већ сви олимпијски комитети на свету којих има 206, тако да ће га све земље овога света обележити у овом периоду. Србија је један од земаља која је међу првима направила свој Олимпијски клуб или Олимпијски комитет. Били смо 18. по реду када смо основани, и баш због тога имамо и велику одговорност када је тај дан у питању да га обележимо на достојанствен начин. Надамо се да ћемо ми из Олимпијског комитета бити достојни тога, а и баш због тога позивамо све Београђане и све људе, наравно, не само из Београда, да дођу сутра у Хајд парк и буду са нама", рекао је Томашевић.

Председник Олимпијског комитета Србије је говорио и о церемонији прославе.

"Церемонија почиње тачно у подне, али слободно може да се дође раније. Сваки учесник, а имаћемо децу од четири године па све до ветерана. Наравно, имаћемо и људе из компанија који помажу рад Олимпијског комитета и генерално спорт у Србији, тако да позивамо све људе да дођу сутра и буду са нама. После две године враћамо се поново у Хајд парк, биће и спортисти, што је јако важно, да и они пренесу своју поруку младима, рекреативцима и деци. Сви смо ми некад били деца, и сви смо ми некад сањали неке велике снове. Сутра ће са нама биће неки бивши шампиони, садашњи, а надам се, међу овом децом која дођу, биће и неки будући шампиони, тако да је то заиста лепа прилика да сви будемо заједно. Жеља нам је да већ колико следеће године да тај дан буде дан олимпизма у свим школама и предшколским установама у целој Србији", објаснио је Томашевић.

Говорио је и о значају такмичења на којима српски спортисти учествују.

"Олимпијски дан обележава се 32. пут. То је још један доказ да се заиста води рачуна о тим вредностима. Почаствован сам што сам део Олимпијског комитета, а чињеница да сам на челу  је некако још већа част, али и већа обавеза. Нисам ни слутио колике су размере и на шта све Олимпијски комитет може да учествује. Значи, да не заборавимо, наша превасходна улога је да обезбедимо максимално добре услове, да наши спортисти оду најспремнији на такмичења и тиме се бавимо већ за неколико месеци. Таранто и Медитеранске игре, и то је такмичење које, иако можда, није толико на радару, али такмичење на којем Олимпијски комитет озбиљно рачуна а то је један степеник до Олимпијских игара, практично. Чак и неки велики шампиони ће бити ове године са нама на Медитеранским играма, тако да је то лепо", навео је председник ОКС-а.

Истакао је и значај Олимпијског комитета Србије.

"Јако је битан. Наравно, ми треба, пре свега да посложимо ствари овде унутар Србије, и то увек треба да нам буде на првом месту добробит наших спортиста, и то је да они, на најбољи могући начин, најспремнији оду на ова међународна такмичења. Тиме се превасходно бавимо, али мислим да и та спортска дипломатија може да донесе добра не само спортистима и Олимпијском комитету, већ генерално нашој држави. Сигурно да ћемо се тиме бавити. Влада, Светска антидопинг агенција, имаће свој извршни одбор са неком жељом да и неки велики институт отворе овде у Београду, и да Београд буде средиште тог антидопинг света, што мислим да би Београд и Србију позиционирало заиста озбиљно на једној мапи олимпијских спортова. Наравно да нам је јако битна та међународна сарадња", рекао је Томашевић.

Говорио је о сарадњи међу олимпијским комитетима.

"Недавно смо били у Будимпешти на конгресу Европских олимпијских комитета, али такође желимо добру сарадњу са земљама из региона. Верујем врло брзо да ће све те земље еx-Југославије доћи овде у Београд без икакве дилеме. Србија и Београд су доминантни у овомрегиону, али мислим да можемо много да научимо и од ових других олимпијских комитета. Овај регион, пре свега Србија, заслужују да имају добар и јак Олимпијски комитет, а само тако бићемо на помоћи нашим спортистима. Три пута сте учествовали на Олимпијским играма, освојили сребрну медаљу у Атланти, две златне на европским, на светским првенствима, три на европским", рекао је председник ОКС-а.

Нагласио је да ће спортисти имати максималне услове да оду спремни на ова велика такмичења.

"Баш то кад кажете сећам се као спортисту изузетно ме је нервирало кад неко ко није део екипе уђе у свлачионицу. И ја, као неко ко је дуго година био генерални секретар и потпредседник Кошаркашког савеза, никада ногом нисам крочио на паркет или ушао у свлачионицу тимадо саме те последње утакмице. Баш то неко искуство које носим са свих тих великих такмичења и као део једне сјајне генерације желим да применим и овде у раду Олимпијског комитета. Немам никакву дилему да ће добрим радом Олимпијског комитета наши спортисти имати максимално добре услове да оду спремни на ова велика такмичења. Круна олимпијског циклуса је Лос Анђелес 2028. Олимпијске игре, а верујем да ћемо са великим бројем спортиста, како у колективним, тако и у индивидуалним спортовима, отићи на, на те игре. Неке квалификације су почеле у таеквонду, и недавно је Стефан Так освојио злато, и било је још ту медаља на Европском првенству", рекао је председник Олимпијског комитета Србије.

Томашевић је говорио о баскеташима и кошаркашима, али и налету рукометаша. 

"Баскеташи су били успешни сада на Светском првенству или Светском купу у Варшави. Рукометаши, просто у једном смо добром залету. Наравно, има још доста до Лос Анђелеса, али држава је ту да помогне. Да се вратим на ово ваше питање од малопре и што се кошарке тиче, надам се успеху кошаркашке репрезентације у ова два предстојећа меча. Генерално, највећи проблем Кошаркашког савеза и репрезентације је тај што у овим квалификационим утакмицама, поготово у тим новембарским прозорима или и фебруарским, не можемо да имамо најбољу могућу екипу, и то је заиста велики проблем. Самим тим, одлазак на Светско првенство, које је на неки начин и квалификационо за Олимпијске игре, је отежано, али верујем и сигуран сам да људи из Кошаркашког савез, селектор и сви играчи имају, пре свега, и знање и жељу да нашу државу одведу на Светско првенство и тамо направе добар резултат", истако је први човек ОКС-а.

Томашевић је навео и неке спортисте који индивидуално имају успеха.

"Имамо их доста. Имамо сјајне и рваче, џудисте, пре свега, атлетичаре, сјајне две девојке, Ангелину и Вилагош. Имамо и добе боксере. Бокс је спорт који се који се вратио на нашу сцену. У једном је узлету заиста великом. Надамо се да ћемо и њихове представнике имати у Лос Анђелесу. Колективни нећу да кажем да су у проблему, али постају све захтевнији. Захвалан сам заиста свим нашим пријатељима, свим нашим спонзорима и наравно пре свега држави. Без помоћи државе ми сигурно не бисмо овако добро радили. Обилазећи регионалне Олимпијске комитете схватио сам да у великом броју случајева држава не помаже рад Олимпијског комитета, него се они сами сналазе, а ми имамо ту могућност да заиста велики износ средстава добијамо од државе, и на томе смо изузетно захвални“, закључио је Томашевић у Спортском дневнику.

Микецова је квалификације завршила на деветом месту са 570 кругова, шест мање од првопласиране Еве Алан из Сједињених Америчких Држава. Ипак, захваљујући правилу да у финалу могу да наступе највише три такмичарке из исте земље, српска репрезентативка је изборила место међу осам најбољих, пошто је четврта Индијка у пласману остала без права наступа у финалу.

Пласман Теe Микец у финале представља значајан резултат за српско јуниорско стрељаштво, јер Србија годинама није имала представнике у завршници светских шампионата ваздушним пиштољем.

Њени резултати, као и медаље освајане на европским првенствима и турнирима Светске стрељачке федерације током претходне две сезоне, наговештавају да би искусни олимпијски шампиони ускоро могли да добију достојне наследнике.

У финалу су се од самог почетка издвојиле индијске такмичарке. После првих пет хитаца Микецова је била шеста, али је након десетог хица пала на осму позицију, коју је задржала до краја такмичења.

До златне медаље стигла је Индијка Сеђал Камбел са 240,2 круга. Сребро је освојила Бугарка Марија Атанасова са 235,8, док је бронза припала другој представници Индије Химанши Химаши.

Поред Теe Микец, Србију су у квалификацијама представљале и Нађа Мартиновић и Ема Цвејин, које су заузеле 29, односно 79. место.

У екипној конкуренцији српски тим је са укупно 1.680 кругова заузео девето место међу 15 репрезентација. Злато је освојила Индија, сребро су припале неутралним такмичаркама из Русије, а бронза Чешкој. Разлика између Србије и четвртопласиране Бугарске износила је десет кругова.

Током дана одржане су и елиминације у троставу малокалибарском пушком за јуниорке. Репрезентација Србије у саставу Љиљана Цветковић, Анђелија Стевановић и Софија Адамовић заузела је 13. место у конкуренцији 21 екипе.

Ниједна од српских такмичарки није успела да избори пласман у сутрашње квалификације, за које је због ограниченог капацитета стрелишта било места за 50 најбољих од укупно 100 учесница елиминација.

Српски стрелци такмичење на Светском првенству настављају у суботу, када су на програму надметања ваздушном пушком за јуниорке и прва фаза квалификација спорт пиштољем за девојке.

У борби за медаље српска веслачица је након нешто мирнијег старта брзо ухватила ритам и преузела контролу над трком. На половини стазе избила је на прво место, до пролаза на 1.500 метара додатно увећала предност, а кроз циљ је прошла као победница резултатом 7:20.69.

Друго место припало је Американки Грејс Џојс, која је стазу извеслала за 7:22,21, док је бронзану медаљу освојила представница Узбекистана Ана Пракатен са временом 7:23,46.

После победе Арсићева је истакла да је трка протекла у складу са планом и да јој освојено злато даје додатно самопоуздање за наставак сезоне.

"На старту сам била мало узбуђена и зато сам нешто спорије ушла у трку, али сам брзо пронашла свој ритам и успела да спроведем договорену тактику. Током целе трке осећала сам да имам довољно енергије и то ми даје додатно самопоуздање. Веома сам задовољна напретком који смо остварили у претходна три месеца и верујем да смо на добром путу. Са великим оптимизмом очекујем Европско и Светско првенство", рекла је Арсићева.

Координатор за сениорске А репрезентативне посаде и њен тренер Небојша Илић оценио је да резултати у Пловдиву потврђују висок међународни квалитет српског веслања.

"Посебне честитке Јовани Арсић на освојеној златној медаљи и новом личном рекорду, као и Александру Беђику и Душану Славнићу на одличном четвртом месту у изузетно јакој конкуренцији. После два Светска купа можемо да констатујемо да Србија у наставак олимпијског циклуса улази са посадама које имају потенцијал за врхунске резултате", поручио је Илић.

Председник Веслачког савеза Србије Марко Марјановић истакао је да је злато Јоване Арсић велики успех за српско веслање и српски спорт у целини, оценивши да је реч о одличној увертири за предстојећа Европско и Светско првенство.

Поред злата Јоване Арсић, Србија је у Пловдиву остварила још запажених резултата. Александар Беђик и Душан Славнић заузели су четврто место у А финалу дисциплине двојац, док је Андрија Симеуновић на свом дебитантском наступу на Светском купу освојио 12. место у скифу.

На регати у Пловдиву наступило је 297 веслача и веслачица у 129 посада из 20 држава. После бронзане медаље Мартина Мачковића и Николаја Пименова на првом Светском купу у Севиљи, српско веслање је и на другом овосезонском такмичењу потврдило да припада кругу успешнијих репрезентација на међународној сцени.

Успешан наступ српских веслача употпунили су Душан Славнић и Александар Беђик, који су освојили четврто место у А финалу дисциплине двојац. Српски тандем остварио је резултат 6:20,53.

Репрезентативац Србије Андрија Симеуновић заузео је шесто место у Б финалу дисциплине скиф, пошто је трку завршио у времену 7:04,88.

Он је навео да био одушевљен борбом коју су Мемић и Николић имали недавно на Београдском победнику.

"И један и други, пре него што сам им поменуо паре, рекли су 'ја боксујем за џабе', само хоћу меч. Нико не сме да злоупотреби туђу крв и зној, а ми већ преговарамо и добићемо, сигуран сам зелено светло да то буде организовано следеће године, између маја и августа, на Еxпо сајму, где ће бити све земље света, сва привреда света и све велике компаније и где ће Србија бити у центру светске пажње. Један меч у професионалном боксу ће се наћи у том центру пажње. Ја сам сигуран у то, само је питање када ћемо то да озваничимо", поручио је Боровчанин.

У региону Југоисток учествовало је 14 клубова. Прво место освојио је БК Витез Ниш, који ће у четвртфиналу плеј-офа одмерити снаге са БК Калистом. Друго место заузео је БК Наиссус, који је одустао од даљег такмичења.

Регионална лига Војводине окупила је 16 клубова. Прво место припало је БК Патриоте, док је другопласирани био БК Константин. У четвртфиналу плеј-офа БК Патриоте састаће се са БК Новим Пазаром, док је БК Константин одустао од учешћа у завршници.

У региону Шумадија наступало је 15 клубова. Прво место освојио је БК Нови Пазар, а друго БК КШ 037 који ће у борби за пласман у полуфинале укрстити рукавице са БК Црвена звезда, другопласираном екипом региона Београд.

Регион Београд био је најбројнији са укупно 19 клубова. Прво место освојио је БК Калист, док је друго место припало БК Црвена звезда.

"Предстојећи плеј-оф на Златибору представљаће круну домаће клупске боксерске сезоне и окупиће најбоље екипе Србије у борби за највреднији екипни трофеј. Љубитеље бокса очекују квалитетни мечеви, велика спортска ривалства и врхунска атмосфера, достојна завршнице националног првенства", поручује се у саопштењу БСС.

На њој се, поред спортиста, налазе и новинари, власници, бизнисмени, водећи људи асоцијација и појединих лига, чак и јутјубери. Подељени су у четири категорије: титани, иконе, иноватори и вође. Међу њима нема Николе Јокића и Новака Ђоковића.

Троструки НБА МВП и бивши првак НБА лиге Никола Јокић је претходну сезону завршио на историјски начин – другим узастопним трипл-дабл учинком (27,7 поена, 12,9 скокова, 10,7 асистенција). Трку за најкориснијег играча у НБА лиги завршио је на другом месту. Касније је са Денвер нагетсима елиминисан у првој рунди плеј-офа од Минесота тимбервулвса.

Новак Ђоковић је са 39 година и 24 гренд слем титуле стигао до финала Аустралијан опена. Касније га је повреда приморала да дуже одсуствује са терена, што се одразило и на резултате. Рецимо, једини пут кад се Ђоковић нашао међу Тајмових 100 најутицајнијих имена било је 2012. године.

Свакако су њихова популарност и достигнућа годинама уназад довољни да буду бар у једној од четири категорије.

Уз пуно поштовање свачијег труда и резултата, без намере да се умањује успех других, листу топ 100 погледајте на овом линку, па процените сами да ли су Јокић и Ђоковић заслужили место на списку.

У одлучујућем мечу за титулу Рад је савладао Крушевац резултатом 39:5.

Финале је било неизвесно током првог полувремена, које је Рад добио са 12:5, али је београдски тим у наставку потпуно преузео контролу и убедљивом игром стигао до шампионског пехара.

Треће место припало је Динаму 1954, који је у мечу за бронзу био бољи од Партизана резултатом 33:7.

На турниру је наступило шест најбољих екипа у земљи, подељених у две групе.

У Групи А такмичили су се Партизан, Крушевац и Борац Старчево, док су Групу Б чинили Рад, Динамо 1954 и Дорћол 1998.

Резултати групне фазе:

Партизан – Борац Старчево 22:0
Рад – Дорћол 1998 51:0
Крушевац – Партизан 20:12
Рад – Динамо 1954 35:0
Крушевац – Борац Старчево 31:5
Динамо 1954 – Дорћол 1998 33:0

У разигравању за пласман Дорћол 1998 је савладао Борац Старчево са 28:19 и освојио пето место, док је Динамо 1954 у борби за бронзану медаљу био успешнији од Партизана резултатом 33:7.

За шампионски тим Рада наступили су: Бојан Божић, Лука Пелва, Александар Недељковић, Милош Петровић, Никола Ранковић, Милан Весковић, Реља Пећанац, Данијел Стојановић, Игор Гајић, Вукашин Вукашиновић, Вук Симић, Давид Шиљановски и Андрија Томовић.

Најефикаснији играч турнира био је играч-тренер Рада Александар Недељковић, који је предводио свој тим до нове титуле и тако крунисао успешну сезону београдског клуба, који је претходно стигао и до трофеја у рагбију 15.

Коначан пласман Првенства Србије у рагбију 7:

1. Рад
2. Крушевац
3. Динамо 1954
4. Партизан
5. Дорћол 1998
6. Борац Старчево

О овом питању разговарали смо са саговорницима из света спорта и права, који су указали на бројне недоумице у пракси, али и на могућа решења када је реч о заштити права спортисткиња током трудноће и породиљског одсуства.

Стручњак за спортско право Борис Милетић, некадашњи потпредседник Већа за решавање спорова Фудбалског савеза Србије, и професор спортског права на Правном факултету Универзитета у Београду др Ненад Тешић објаснили су правни оквир који регулише трудноћу и породиљско одсуство спортисткиња. Са друге стране, кошаркашки агент Мирослав Којић указао је на интересе и одговорност свих страна укључених у процес закључивања уговора.

Агенти и клубови - ко сноси одговорност?

Јелена Брукс је у разговору за портал РТС-а навела да јој је мађарски Шопрон раскинуо уговор након што је остала у другом стању. Управо због тога питање заштите трудних спортисткиња постаје све значајнија тема у женској кошарци.

Кошаркашки агент Мирослав Којић сматра да се проблем налази на више нивоа.

"Клубови планирају своје буџете и у складу са њима одређују примања играчица. У разговорима са представницима клубова често чујем аргумент да у случају трудноће губе играчицу на одређени период, да су дужни да исплаћују уговорене обавезе из сопствених средстава, док држава у појединим земљама не преузима никакве трошкове. Управо зато неки клубови инсистирају на уговорним клаузулама које им омогућавају једнострани раскид уговора у случају трудноће, без икаквих даљих обавеза према играчици. По мом мишљењу, то је потпуно неприхватљиво.

Још већи проблем је спремност многих играчица да потпишу такве уговоре. Најчешће истичу да не планирају трудноћу током трајања уговора и да не желе да пропусте прилику за добар финансијски ангажман или наступ у квалитетном клубу.

Агенти се овим питањем не баве довољно озбиљно. Њихов примарни циљ је да обезбеде ангажман за своју клијенткињу и остваре уговорену провизију. То се може описати као линија мањег отпора или као недовољно професионалан приступ. Ипак, важно је нагласити да агенти понекад немају друго решење. Ако је играчица вољна да потпише уговор под понуђеним условима, чак и они који желе да заштите њене интересе често одустају од даље борбе“, истиче Којић и додаје да ни поједине бивше кошаркашице својим коментарима попут "ни ми нисмо имале боља права“ не доприносе побољшању ситуације.

Којић сматра да би агенти морали да имају много чвршћи став када су у питању клаузуле које се односе на трудноћу и породиљско одсуство.

"Агенти би морали да одбију сваки уговор који садржи спорне одредбе и да играчицама које заступају објасне потенцијалне последице. На тај начин спортисткиње остају без примања и ускраћује им се једно од основних људских права. Међутим, то је могуће само ако сви агенти заузму исти став и искрено стану на страну  клијенткиња. У пракси је то готово немогуће све док не постоји институција која ово питање системски регулише“, наводи Којић.

Према његовим речима, слични проблеми постоје широм Европе - у Мађарској, Турској, Грчкој и Чешкој - док су Француска и Немачка међу ретким примерима добре праксе.

"У једном случају успели смо да договоримо да играчица има сва права која јој припадају по закону државе у којој наступа. Занимљиво је да је играла за исти клуб више година и да клаузула о трудноћи никада није била спорна, све док клуб није проценио да је ушла у животно доба када би могла да остане трудна“, прича Којић.

Фифини прописи о заштити трудних фудбалерки

Као најорганизованији и финансијски најмоћнији спорт, фудбал је међу првима детаљно уредио питање трудноће професионалних спортисткиња. Ипак, ради се о бизнису међу спортовима и спорту међу бизнисима. Фифа је организација чији су прописи често узор другим глобалним спортским федерацијама, савезима и асоцијацијама.

Професор др Ненад Тешић и Борис Милетић, стручњак за спортско право, детаљно су објаснили одредбе Фифиних прописа које се односе на трудноћу играчица.

Према тим правилима, спортисткиње имају право на најмање 14 недеља плаћеног породиљског одсуства, од чега је одређени период обавезан пре порођаја. Током тог времена имају право на накнаду зараде, а клуб је дужан да им обезбеди одговарајућу здравствену заштиту.

Фифа изричито прописује да трудноћа не може бити разлог за једнострани раскид уговора. Уколико клуб раскине уговор због трудноће, такав раскид сматра се неоправданим и може довести до финансијских и спортских санкција, укључујући и забрану регистрације нових играчица током одређеног броја прелазних рокова.

"Омогућено је да се играчица по повратку са породиљског одсуства региструје и ван редовног прелазног рока. Циљ ове одредбе јесте да се спречи да играчица трпи последице због трудноће и мајчинства“, објашњава Тешић.

ФСС усклађује прописе са Фифом

Све је то лепо док је на папиру, али је ситуација на српским теренима прилично сложенија.

Милетић је кроз свој примарни позив и касније функције у телима ФСС-а увидео да је женски фудбал у Србији, како сам каже, „на аматерском нивоу“.

"Велики број клубова организован је на аматерском нивоу. У таквим околностима спортисткиње често немају професионалне уговоре, па самим тим ни пуну правну заштиту коју би имале као запослене особе. Углавном играчице потписују са клубовима уговоре о стипендији, па их, на пример, запосле у фирми власника клуба ради додатног прихода. Тек у тој прилици, на основу уговора о раду, могу да остварују своја права на трудничко боловање и породиљско одсуство, које притом плаћа држава“, каже Милетић.

У Правилнику ФСС-а о регистрацији и трансферу играча постоји дефиниција породиљског одсуства и наведена су одређена права, али нема њихове детаљне разраде, коментарише Милетић.

"Многи савези, па и ФСС, су Фифин правилник преписивали, јер морају да буду идентични. Одређени чланови нису прилагођени локалном подручју, што је потребно. Уопште нису предвидели пропозиције за играчице“, истиче Милетић.

Уз констатацију и сагласност са Милетићем да је женски фудбал у Србији углавном аматерски, проф. др Ненад Тешић додатно објашњава појединости из српског законодавства.

"У Србији се разликују два института: трудничко боловање и породиљско одсуство. Уколико спортисткиња има уговор о раду, примењују се одредбе Закона о раду, којим је регулисано породиљско одсуство. Трудничко боловање уређено је Законом о здравственом осигурању. Такође, у самом Уставу постоје одредбе о посебној заштити деце и жена. У погледу фудбалерки у Србији, примарно се примењује одговарајући правилник Фудбалског савеза Србије. Како ово питање у њему није детаљно разрађено, пред фудбалским органима, по мом уверењу, било би могуће позвати се непосредно на релевантне прописе Фифе који регулишу минималне стандарде заштите трудница и породиља“, истиче Тешић.

Заједнички закључак Тешића и Милетића јесте да је преко потребно професионализовати женске лиге и обавезати клубове да закључују професионалне уговоре са спортисткињама. Када би статус спортисткиња био јасније дефинисан, питања трудноће, породиљског одсуства и заштите од дискриминације решавала би се аутоматски кроз постојећи правни оквир. Тада не би било потребе да се сваки случај решава појединачно и кроз неуједначено тумачење прописа.

У Србији постоји простор за унапређење, посебно кроз детаљније прописе и већу професионализацију женског спорта. Управо би такве промене допринеле већој правној сигурности и бољем положају спортисткиња, како би мирне главе и с осмехом на лицу могле да уживају у најрадоснијој фази живота сваке жене.