Александра Стојадиновић за РТС: Очекивала сам злато, целе године сам се трудила

Осим најсјајнијег одличја, тријумфом у овој олимпијској дисциплини обезбедила је и квоту за Србију за предстојеће Олимпијске игре у Лос Анђелесу.

Ово је прва медаља и прва светска титула за Србију и бившу Југославију у дисциплини тростав.

Пут до злата и савладавање треме

Говорећи о припремама и самом такмичењу на Светском првенству, где је конкуренција изузетно јака и обухвата елиминације, квалификације и финале, Александра Стојадиновић истакла je, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, да је постогнути успех резултат труда током целе године.

“Ја сам то очекивала, зато што сам се целе године трудила, пуцала сам доста финала. И ту сам скупљала искуства и спремала сам се за ово финале. И ја сам била сигурна, стварно сам била спремна на то, и знала сам да ће се то десити“, изјавила је шампионка.

Иако иза себе има богато искуство и бројна финала, признаје да у борби за медаљу трема није изостала.

“Мора се бити миран. Али, у тим тренуцима уопште нисам била мирна, тресле су ми се руке. Међутим, стварно сам имала циљ у глави, а то је олимпијска квота и медаља, наравно, заједно са тим. И онда сам сама себи говорила: 'Иди ка циљу, иди ка циљу, знаш да можеш.' И то је то. Иако сам се тресла као прут, али просто, циљ је јачи од саме треме. Победила сам просто трему коју сам имала.“

Од Старе Пазове до светског трона

Александра, која је каријеру започела под девојачким презименом Хавран, направила је своје прве стрељачке кораке у петом разреду основне школе у Старој Пазови. Како каже, иако је била у почетку скептична, љубав према спорту брзо је превладала уз велику подршку породице.

“Ја обожавам стрељаштво. Мислим да не бих била овде да не волим“, истиче Александра, додајући да су јој највећа подршка родитељи (мама Недељка и тата Мирослав), супруг Душан, као и његов отац, који јој је уједно и тренер.

“Када смо у стрељани, смо тренер и стрелац, а после тога смо снајка и свекар“, објашњава она, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“.

Као своје узоре у овом спорту наводи прослављене српске стрелце попут Иване Максимовић, Зоране Аруновић, Јасне Шекарић, Дамира Микеца и Андрее Арсовић. Тренутно тренира и наступа за клуб из Новог Сада, за који истиче да пружа најбоље услове за бављење овим спортом у Србији.

Освојене медаље и планови до краја године

Златна медаља у Дохи круна је њене досадашње каријере, која долази након успеха на Европском првенству у Осијеку, Медитеранских игара, као и злата на Светском купу у Каиру.

Пред њом су нови изазови већ у децембру, најпре учешће на финалу Светског купа у Риму, где ће се такмичити у дисциплинама ваздушне и малокалибарске пушке, а затим одлазак на Малту, где је са Анђелијом Стевановић очекује наступ у Лиги шампиона.