Фолкландска острва, британска прекоморска територија у југозападном Атлантику, и даље су предмет спора о суверенитету између Уједињеног Краљевства и Аргентине.

У саопштењу, портпарол Фифе је изјавио да се ситуација разматра.

"Као што је уобичајена процедура, независни дисциплински комитет Фифа процењује извештаје са утакмица и разматра релевантне околности пре него што одлучи о могућим даљим мерама заснованим на дисциплинском кодексу Фифа", наводи се у саопштењу.

Британска влада подржала је позиве да Фифа покрене истрагу. Портпарол британског премијера Кира Стармера је изјавио да "Светско првенство можда није наше, али Фолкландска острва јесу. Наша посвећеност Фолкландима никада неће поклекнути."

Милеи: Вратићемо Малвине дипломатским каналима

Питер Кајл, британски секретар за трговину и индустрију, рекао је да је "од суштинског значаја" да политика остане ван Светског првенства, док је лидерка Конзервативне странке Кеми Бејднок додала да Фифа "без икакве сумње треба да истражи" инцидент.

Реакције су стигле и из Аргентине. Председник Хавијер Милеи описао је потез играча као "савршено валидан", рекавши да порука "одражава осећај који деле сви Аргентинци". 

"Оно што играчи раде је разумљиво; понесу их емоције, делују импулсивно, и то ће вероватно довести до расправе о новчаној казни. Малвинска острва су аргентинска, ми ћемо их повратити, и то ћемо учинити дипломатским каналима", пренео је Дојче веле речи Милеија за локалну радио станицу

Још гласнија у подршци била је потпредседница Аргентине Викторија Виљаруел, која је на друштвеним мрежама објавила фотографију играча са транспарентом уз поруку: "Малвини су аргентински! Заборавили су да их носимо у крви и у срцима."

Претходне казне и могуће санкције

Ово није први пут да се Фудбалски савез Аргентине суочава са казном због истог транспарента. Фифа их је 2014. године казнила са 20.000 фунти након што су играчи пре пријатељске утакмице са Словенијом истакли идентичну поруку.

Светска кућа фудбала је тада саопштила да је гест прекршио правила о политичким акцијама и недоличном понашању тимова.

Спор око суверенитета над острвима кулминирао је 1982. године, када је аргентинска војна хунта извршила инвазију, што је довело до рата који је трајао 74 дана. У сукобу је погинуло 649 аргентинских и 255 британских војника, као и троје становника острва.

Лидер британске Либерално-демократске партије Ед Дејви, позвао је да се аргентински играчи који су држали транспарент суспендују за финални меч.

Дејви је подсетио на казну Уефе изречену шпанским играчима Алвару Морати и Родрију, који су суспендовани на једну утакмицу након што су током прославе на Европском првенству 2024. узвикивали "Гибралтар је шпански".

Влада Фолкландских острва саопштила је да је "разочарана" транспарентом и изразила наду да ће Фифа "санкционисати свако понашање ове природе у складу са сопственим правилима".

На референдуму одржаном 2013. године, становници Фолкландских острва су огромном већином гласали да остану британска прекоморска територија, подсећа Би-Би-Си.

Ватре су до сада уништиле 1,9 милиона хектара, а дим је стигао и до Торонта, који је у четвртак имао најгори квалитет ваздуха на свету. Локалне власти су саветовале становништво да ограничи боравак на отвореном због наранџасте измаглице и опасних честица у ваздуху.

Финале Мундијала је заказано за недељу у 15 часова по локалном времену на Стадиону "МетЛајф" у Њу Џерзију. Реч је о објекту на отвореном који прима више од 80.000 гледалаца, а додатних 50.000 људи планира да прати утакмицу у њујоршком Централ парку, што изазива озбиљну забринутост за здравље свих присутних.

Индекс квалитета ваздуха (АQI) у региону је достигао нивое који се сматрају "нездравим", са вредностима које су у среду увече износиле 162, о чему је известио и Би-Би-Си.

Упозорење се односи на честице (PM2.5), а гувернерка Њујорка Кети Хочул упозорила је да комбинација дима и високих температура ствара опасне услове.

"Тежак ваздух се осећа у плућима"

Последице се већ осећају у америчком спорту. Утакмица женске фудбалске лиге (NWSL) између Готам ФК и Вашингтон спирита одиграна је у среду пред рекордним бројем гледалаца упркос густој измаглици. Према протоколу лиге, играчице су имале обавезне паузе за хидратацију два пута по полувремену.

За разлику од NWSL, која има прецизан протокол који налаже паузе када AQI пређе 101 и одлагање изнад 180, Фифа тренутно нема детаљне планове за ванредне ситуације изазване димом од шумских пожара.

Померање финала није реална опција, а слична ситуација са димом која је погодила Њујорк 2023. године очигледно није била довољна за увођење превентивних мера.

Репрезентација Шпаније је у четвртак одрадила тренинг на отвореном, док се долазак селекције Аргентине очекује у петак. Ипак, услови су далеко од идеалних. Ден Едгар, чија ћерка вежба кореографију за церемонију финала, пренео је њене речи да је ваздух "тежак" и да је "тешко плесати јер се осећа у плућима".

Метеоролози ипак најављују побољшање. Очекује се да ће хладни фронт и киша у суботу помоћи да се ваздух прочисти. Прогноза за недељу у 15 часова предвиђа ведрије небо и температуру око 29 степени, што улива наду организаторима и навијачима да ће се меч одиграти у бољим условима.

На овај начин, како се наводи у саопштењу, ФИФА уводи у фудбал једну од најдубље укорењених традиција америчког спорта, препознатљиву пре свега у НБА и НФЛ лигама.

Ипак, ти прстенови неће бити баш толико ексклузивни. Укупно ће их бити израђено 2026, што симболично представља годину одржавања турнира, а након што 30 комада буде додељено играчима и стручном штабу, преосталих 1996 биће доступно за продају навијачима широм света.

Сваки примерак ће бити нумерисан и праћен сертификатом о аутентичности, што му даје и колекционарску вредност.

Дизајн прстена биће јединствен. На једној страни ће се налазити трофеј Светског првенства, док ће друга страна бити персонализована тако да одражава идентитет победничке репрезентације.

Одмах након финалне утакмице, капитен и селектор првака света добиће привремене примерке, након чега ће за цео тим бити израђено 30 прстенова по мери.

Рекордан наградни фонд као додатна мотивација

Поред овог симболичног новитета, шампионе света очекује и највећи наградни фонд у историји.

Фифа је за турнир у Северној Америци припремила укупан финансијски пакет од 871 милион долара, од чега ће 655 милиона бити директно распоређено репрезентацијама на основу њиховог пласмана.

То представља значајно повећање у односу на 440 милиона долара, колико је износио фонд на претходном Мундијалу у Катару 2022. године.

Репрезентација која освоји титулу светског првака инкасираће чак 50 милиона долара, што је за осам милиона више него што је Аргентина добила за тријумф у Катару

Поражени финалиста биће награђен са 33 милиона долара, док ће трећепласираној селекцији припасти 29 милиона. Сам пласман на турнир свим учесницима донео је значајна средства, пошто је свакој од 48 репрезентација гарантована зарада од најмање 10,7 милиона евра.

Престиж трофеја остаје нетакнут

Упркос увођењу прстенова и рекордним новчаним наградама, најпрестижнији симбол победе остаје трофеј Светског првенства.

Садашњи пехар, представљен 1974. године, израђен је од осамнаестокаратног злата, тежак је нешто више од шест килограма и на свом постољу има места за гравирање имена победника све до 2038. године.

Поред тимских награда, Фифа ће традиционално доделити и индивидуална признања, као што су "Златна лопта" за најбољег играча, "Златна копачка" за првог стрелца и "Златна рукавица" за најбољег голмана турнира.

Један од главних разлога за овако велики наградни фонд јесте проширење формата такмичења на 48 учесника и чак 104 утакмице.

Она финална, између Шпаније и Аргентине на програму је у недељу са почетком у 21.00.

Фифа је објавила снимак објављивања главног арбитра, а том приликом Винчић је био практично у сузама, емотивно доживевши овакво признање.

Он је раније судио финале Лиге Европе 2022. године, када је Ајнтрахт савладао Ренџерс, као и финале Лиге шампиона 2024, у којем је Реал Мадрид био бољи од Борусије Дортмунд.

Судио у последњем поразу Аргентине на Мундијалима

Ово му је друго Светско првенство, пошто је био арбитар и на Мундијалу у Катару. На актуелном шампионату судио је утакмице Бразила и Марока, Јордана и Алжира, као и дуел шеснаестине финала између Мексика и Еквадора, у којем је показао црвени картон Пјеру Инкампијеу због покривања уста.

Занимљиво је да је Аргентини до сада судио само једном у каријери, и то у поразу од Саудијске Арабије на Светском првенству у Катару. Том приликом досудио је пенал који је Лионел Меси претворио у погодак, а то је уједно и последњи пораз који су "гаучоси" доживели на Мундијалима.

Шпанији је делио правду на пет утакмица. Био је арбитар и у два значајна полуфинала која су Шпанци добили – против Француске на Европском првенству 2024. и против Италије у Лиги нација 2023.

Винчићеви помоћници у финалу биће његови земљаци Томаж Кланчник и Андраж Ковачић.

"Никада нисам желео да се ово заврши, али крај је неизбежан. Остварио сам своје снове и на томе сам веома захвалан", рекао је Гордон у видео поруци.

Прослављени голман каријеру је почео у Хартсу, који му је управио и био последњи клуб, а између тога наступао је за Сандерленд и Селтик. Гордон је уписао 84 утакмице за национлни тим.

С Хартсом је освојио титулу првака Шкотске 2021, а куп такмичење 2005. године. Са Селтиком је имао више успеха - пет пута је био шампион државе и исто толико трофеја је освојио у Лига купу, а у Купу Шкотске је тријумфовао са тимом у два наврата.

У чему је то Тухел погрешио и због чега су његове измене у потпуности промениле ток сусрета, оставивши Аргентини превише простора да се размаше?

Колика је кривица Џордана Пикфорда за пораз и зашто је Енглеској под хитно потребан нови голман, нарочито када се нађу на великим турнирима?

За разлику од Тухела, имали смо много похвала за Лионела Скалонија, који је својим изменама и вером у играче обезбедио друго везано финале Мундијала.

Поново нисмо успели да пронађемо суперлативе којима бисмо описали Лионела Месија, двоструког асистента који је поново довео своју земљу на корак до великог успеха. Може ли Меси да направи превагу и у финалу?

Са друге стране, Шпанија је била доминантна против Француске, која је изгледала као другоразредна екипа у судару са Де ла Фуентеовим мајсторима. 

Како су Французи себи дозволили да остану без иједне добре прилике са најбољим нападом на турниру и где су нестале све Дешанове звезде?

Зашто је Шпанија најбољи тим на турниру и због чега ће бити фаворити и у судару са важећим светским прваком?

Дали смо и прогнозу последњег меча на турниру. Верујемо и тријумф Шпанаца, који јесу квалитетнији састав. Ипак, била је то и Енглеска против Аргентине. Једино што је гарантовано је добра забава. Уживајте!

Меси је тада имао 20 година и важио за једног од највећих талената светског фудбала. Током фотографисања за хуманитарни календар позирао је са петомесечним Јамалом, којег је држао у кадици, а породица шпанског репрезентативца добила је прилику да учествује у акцији пошто је извучена на лутрији.

Све се променило током Европског првенства 2024. године, када је отац Шпанца објавио фотографије на друштвеним мрежама уз опис: "Почетак две легенде".

Слике су убрзо обишле свет, пошто је Јамал у међувремену израстао у једног од најбољих младих фудбалера.

Месију одбрана титуле или Јамалу прва светска круна

Две године касније прича је добила наставак какав је мало ко могао да замисли.

Аргентина и Шпанија избориле су пласман у финале Светског првенства 2026. године, па ће се Лионел Меси и Ламин Јамал први пут наћи један наспрам другог у званичној утакмици – и то у борби за титулу првака света.

За Месија ће то бити прилика да освоји још једну титулу светског првака, док Јамал предводи нову генерацију фудбалера и играча којег многи виде као наследника аргентинског аса због стила игре, левице и чињенице да је поникао у Барселониној академији Ла Масији.

Кад је фотографија настала, Меси је био младић на почетку успона ка врху светског фудбала, док Јамал није умео ни да хода.

Деветнаест година касније, њих двојица ће се борити за титулу шампиона планете, а фотографија која је дуго била заборављена постала је симбол смене генерација и необичне повезаности две епохе светског фудбала.

Томас Тухел потврдио је да ће остати селектор "гордог Албиона", а легенда енглеског фудбала Вејн Руни управо је немачког стручњака издвојио као главног кривца за елиминацију.

Како то обично бива, пабови у Лондону били су препуни, а значај је додатно подигло ривалство између две селекције које траје деценијама.

После узбудљивог меча, али и испуштеног вођства њихових миљеника, навијачи у Лондону нису могли да буду задовољни.

"Историјски, Аргентина нас увек надвлада. Страшно само разочаран", изјавио је један од навијача Енглеске.

У последњих осам година, Енглеска је до полуфинала стизала на четири такмичења, али ниједном није стигла до трофеја.

"Енглеска просто није била довољно добра. Годинама се понавља иста стара прича. Трудим се да се не надам ни превише, а ни премало, већ да нађем равнотежу".

Своју разочараност нису криле ни припаднице лепшег пола, које су пак нашле и нешто позитивно у тешком тренутку.

"Разочарана сам, али ове године смо показали добру игру и успели смо да дођемо до полуфинала", био је коментар једне од навијачица "гордог Албиона".

Пабови су се брзо празнили у тишини по последњем судијском звиждуку, а једина тема била је да ли ће Фифа казнити селекцију Аргентине.

После утакмице аргентински репрезентативци су на терену развили транспарент са натписом "Малвини су аргентински", алудирајући на спор око Фокландских, односно Малвинских острва.

Према правилима Фифе, политичке поруке на терену нису дозвољене, а светска кућа фудбала се још није огласила поводом тог догађаја.

Меси је асистирао код оба гола – Енцу Фернандезу за изједначење и Лаутару Мартинезу за победу у надокнади времена, чиме је "гаучосе" одвео у друго узастопно финале Светског првенства, у којем ће се састати са Шпанијом.

"Иако је то била само једна утакмица, доживели смо нешто посебно. Наши навијачи су ову победу желели више него било коју другу, због тога шта значи играти против Енглеске у полуфиналу и изборити ново финале Светског првенства", рекао је Меси.

Ривалство Аргентине и Енглеске једно је од најпознатијих у светском фудбалу. Обележили су га Марадонин чувени гол "Божјом руком" на Мундијалу 1986. године, искључење Дејвида Бекама на Светском првенству 1998, али и историјски сукоб две државе због Фокландских, односно Малвинских острва.

Енглеска је повела почетком другог полувремена голом Ентонија Гордона, али је Аргентина у финишу успела да преокрене резултат.

"Ова екипа никада не одустаје. Играли смо свој фудбал, били одлучни, потиснули их на њихову половину и показали да можемо да победимо већ у регуларном току. Нико у Аргентини није желео да изгуби ову утакмицу", истакао је Меси.

Јунак победе био је Лаутаро Мартинез, који је у игру ушао у 81. минуту, а само неколико минута касније постигао победоносни гол.

"Тешко ми је да говорим, покушавам да не заплачем јер сам већ доста плакао у свлачионици. Оно што смо постигли је невероватно. Изборили смо веома тешку победу. У првом полувремену су нас снажно притискали, а после њиховог гола смо преузели контролу и стрпљиво чекали своју прилику. Када смо изједначили, уз подршку наших навијача све је било лакше", рекао је Мартинез.

У финалу Аргентину очекује дуел са Шпанијом, која је на целом турниру примила само један гол.

"Шпанија има врхунске играче. Сада морамо да се одморимо и што боље припремимо за финале. Али, истовремено желимо да уживамо у овом успеху, јер није мала ствар стићи до новог финала три и по године после освајања светске титуле", поручио је нападач Интера.

После утакмице аргентински репрезентативци су на терену развили транспарент са натписом "Малвини су аргентински", алудирајући на спор око Фокландских, односно Малвинских острва.

Према правилима Фифе, политичке поруке на терену нису дозвољене, а светска кућа фудбала се још није огласила поводом тог догађаја.

Енцо Фернандез је изједначио у 85. минуту, а Лаутаро Мартинез је у надокнади времена, после асистенције Лионела Месија, донео Аргентини победу и пласман у друго узастопно финале Мундијала.

Тухел је у последњих двадесетак минута, настојећи да сачува минималну предност, из игре извео стрелца Гордона и уместо њега увео дефанзивце Езрија Консу, Дена Берна и Ника О'Рајлија.

Руни сматра да је управо такав приступ био пресудан.

"Ако сте офанзивни играч и поведете 1:0, а онда видите какве измене прави селектор, губите самопоуздање. Не можете стално да се извлачите на тај начин", рекао је Руни за Би-Би-Си.

Према његовим речима, Енглеска је после водећег гола престала да тежи другом поготку.

"Када смо постигли први гол, нисмо покушали да дамо и други. Тухел је донео одлуку и свака таква одлука је ризик. Он је одлучио да игра са петорицом позади, што је омогућило Аргентини да преузме контролу над утакмицом. Те одлуке су нас коштале финала", истакао је некадашњи капитен Енглеске.

Енглеску сада очекује утакмица за треће место против Француске, која ће бити одиграна у суботу у Мајамију.

"Три лава" су последњи пут играли меч за бронзану медаљу на Светском првенству 2018. године у Русији, када су поражени од Белгије резултатом 2:0.

Иако је остала без борбе за титулу, Енглеска ће у дуелу са Француском имати и додатни мотив, пошто су Хари Кејн и Џуд Белингем и даље у конкуренцији за најбољег стрелца турнира, заједно са француским нападачем Килијаном Мбапеом.

Екипа коју предводи Диего Симеоне биће заступљена са шест аргентинских репрезентативаца – Хуаном Мусом, Науелом Молином, Ђулијаном Симеонеом, Тијагом Алмадом, Николасом Гонзалесом и Хулијаном Алварезом, као и четворицом шпанских фудбалера – Маркосом Љорентеом, Марком Пубиљом, Алексом Баеном и Алехандром Грималдом, који је у клуб стигао током Светског првенства.

Тако је Атлетико надмашио досадашњи рекорд Јувентуса, који је у финалу Мундијала 1934. године имао деветорицу играча у саставу репрезентације Италије.

Чувена генерација, позната под надимком "Нацио-Јуве", у финалу против Чехословачке имала је у стартној постави Ђанпијера Комбија, Луиђија Бертолинија, Ђованија Ферарија, Луиса Монтија и Рајмунда Орсија, док су у шампионском тиму били и Вирђинио Росета, Умберто Калигарис, Феличе Борел и Марио Варљен.

Новим достигнућем Атлетико је исписао још једну страницу историје светског фудбала, поставши клуб са највећим бројем играча у једном финалу Светског првенства.

Тухел, који је селектор постао у јануару 2025. године, недавно је продужио уговор до завршетка Европског првенства 2028.

"Настављамо даље. Имамо уговор до Европског првенства код куће. Радујем се том изазову, иако је сада тешко размишљати тако далеко унапред", рекао је Тухел.

Енглеску сада очекује утакмица за треће место против Француске у Мајамију, а немачки стручњак истиче да, иако нико не жели да игра такав меч, екипа мора професионално да одговори.

"Нико од наших играча, као ни француских, не жели да игра за треће место. Сви смо желели финале. Ипак, морамо да се опоравимо и реагујемо. То је оно што се очекује на највишем нивоу спорта", нагласио је Тухел.

Додао је да је пласман у полуфинале ипак значајан резултат, иако то после елиминације нико у тиму не доживљава као утеху.

"Полуфинале Светског првенства је успех. Многе велике фудбалске репрезентације нису стигле ни до те фазе. Али, тренутно нико не жели то да чује, па ни ја, јер од себе увек тражимо највише", рекао је Тухел.

Капитен Енглеске Хари Кејн оценио је да је његов тим после вођства прерано почео да чува резултат, што је Аргентина искористила.

"Разочаран сам. После гола смо покушавали само да сачувамо предност, а на овом нивоу то није довољно. Борили смо се, оставили све на терену, али је крајњи исход болан", истакао је Кејн.

Према његовим речима, стручни штаб је после водећег гола тражио да тим настави да напада и постигне други погодак, али је Енглеска временом препустила иницијативу ривалу.

"После гола уследили су таласи аргентинских напада. Одбрана је издржавала колико је могла, али на крају није било довољно. Били смо близу, али нам и даље недостаје тај последњи корак", закључио је капитен Енглеске.

Аргентина ће у финалу играти против Шпаније, која је пре две године савладала Енглеску у финалу Европског првенства.

Пар стотина људи, махом младића у раним двадесетим, створило је веселу гужву подно Улице кнеза Михаила и нестрпљиво чекало полазак.

Многи од њих су били огрнути југословенским тробојкама, а Цвеле је понео једну велику белу, са натписом "I  ♥ YU". Други су започињали песму, опијени врелим јунским ваздухом и најлепшим фудбалским сновима.

Песма је трајала већ данима, откако је Драган Стојковић са два мајсторска потеза срушио Шпанију и одвео Југославију у завршницу Светског првенства.

"Срећан пут, и не враћајте се без полуфинала", чуо се узвик у маси.

Цвеле, Круно и Аца утрчали су у један од четири аутобуса са натписом "Фиренца" заглављеним уз шофершајбну, и то баш онај у ком су седели и навијачи Вардара, нимало уморни од пута из Скопља. Возач није поштено ни зашао иза угла, а екипа у аутобусу се већ побратимила и наставила са весељем.

Двадесетчетворогодишњи Ђоле – спортске грађе, широких рамена и ситних смеђих очију – био је тек дипломирани ДИФ-овац и инструктор пливања, који је са друговима Бајом и Пилетом могао само да седне у ауто и пође у супротном смеру.

"Идемо код мене", рече он, не знајући шта ће уопште на Лекином брду.

У колима је владала тишина. Нико од тројице момака није проговарао – у ушима су им још одзвањала клицања Југославији и претње Аргентини Дијега Марадоне.

Ни у Ђолетовом стану није било ништа боље.

Још под утиском, требало је да смишљају како ће провести петак вече, али само су немо седели, као избезумљени.

У неко доба, један од момака је пресекао тишину и изговорио реченицу без много размишљања, не слутећи да би могла да им промени живот.

"Хајдемо и ми у Фиренцу!"

Погледали су се и знали су да после тих речи нема повратка. Ма, већ су одавно кукали "ех, да смо сад у Верони", док је тамо Пикси "заламао" Шпанце, и данима препричавали сваки његов потез.

"Чекајте", застао је Ђоле када га је реалност ударила у главу.

Нису имали карте за утакмицу. Нису имали ни богзна колико новца. Утакмица је сутрадан, у пет после подне, и времена нема баш много.

"Снаћи ћемо се", била је парола којом су се водили.

Ђоле је у трку спаковао нешто динара, немачких марака и још мање одеће. Зграбио је пасош и на излазу се сетио своје девојке.

"Шта ћу ја да радим? Па, договорио сам се са Соњом да се сутра нађемо у Кнезу", постајао је нервозан.

Његова девојка није имала фиксни телефон и није постојала могућност да се чују – на заказан рандеву или се појавиш или си у проблему.

Другови су га убеђивали да ће све бити у реду и ако се не јави.

"Ма, шутнуће ме", одговарао је. У тренутку, сетио се мајке и објаснио јој да ће она у суботу морати у Кнез, на његов састанак, да све објасни у његово име.

"Сине, па како ћу ја то, немој то да ми радиш. Каква сад Фиренца", чудила се његова мајка.

"Ма, ми сад идемо и то је то", рекао је Ђоле и истрчао из стана. Скокнули су до Баје и Пилета да и они покупе нешто новца и пасоше, и потом се "заставом 128" запутили ка Италији.

"До Фиренце има хиљаду километара, хоће ли овај ауто изгурати до тамо", питао се Ђорђе.

За највећи део ноћне вожње заслужан је Пиле, док је Ђорђе на задњем седишту будан сањао стадион "Комунале", његов торањ на источној трибини, и карту за утакмицу у својим рукама.

Све је то било још јако далеко, али из минута у минут је постајало ближе.

На задњем седишту са Ђолетом била је и Пилетова застава Црвене звезде, сва од црвено-белих коцкица, окачена о прозор задњих врата. Као навијач Партизана који је често са својим другарима звездашима ишао на њихов Север и водио их на свој Југ, није много размишљао о њој.

Није морао, све док Пиле није решио да направи паузу крај култног мотела "Плитвице".

На четиристо и неком километру од куће, тик после Лучка, на западном рубу Загреба, заставу су приметили локални момци и није им се допала.

Ружна узвикивања и увреде, углавном по националној линији, одјекивале су са довољно безбедне удаљености. Тројица Београђана брзо су се вратила на ауто-пут Братства и јединства.

"Добро да је све остало на вербалном", рекао је Ђоле с видним олакшањем.

Пиле је неуморно возио готово читаву ноћ и жалио се зашто "стодваесосмица" неће да иде преко 120, тек повремено препуштајући волан Баји.

Табле на улазу и излазу из градова су се смењивале као измонтирани филмски кадрови – Ново Место, Љубљана, па Постојна и Сежана. Улазак у Италију код Трста и вожња покрај залива, па обилазницом око Венеције и даље на југ у правцу Болоње.

Јутро је сменило ноћ, сунце се успињало и пржило је све жустрије.

Још само стотинак километара касније, кроз прозоре црвене "заставе", са леве стране, виде се авиони који узлећу и слећу на Аеродром "Америго Веспучи". Још мало даље, и ено га врх Катедрале Свете Марије и њена висока, тамнонаранџаста купола.

Али, у Фиренци је тог дана најважнији био карневал, и то онај фудбалски. Што су били ближе стадиону, на улицама је било све више Југословена, Аргентинаца и највише Бразилаца, чији су дресови давали посебан колор атмосфери.

"Шта ће овде оволико Бразилаца, па они су испали од Аргентине", зачуђено су се смејали момци у "застави".

Само, требало је прво стићи до стадиона. После низа кружења и скретања по тесним улицама, све више су се удаљавали од њега. Ђоле се већ питао:

"Хоћемо ли икад наћи паркинг-место?"

Коначно су угледали једно и Пиле је пустио "заставу" да се одмори. Момци су напокон могли да закораче на фирентинско тло, сањано читаву ноћ, од Лекиног брда па наредних хиљаду километара.

Све је то био тек почетак. До утакмице је остало још пар сати, а Ђолету је много ствари било на памети.

"Где да поједемо и попијемо нешто? Колико имамо да пешачимо до стадиона? Хоћемо ли наћи Цвелета, Круна и Ацу? Хоћемо ли купити карте?"

Али, допуњених стомака и дуго некоришћених ногу, три другара хитро су грабила ка Кампу ди Марте, кварту у ком је стадион био непомичан већ шездесет година.

Кроз метеж навијача, пролазника и препродаваца улазница изненада се указао његов западни улаз. Шест високих стубова носило је натпис Stadio Communale di Firenze, а армирани бетон, необично мекан у боји шампањца, више је личио на споменик него на фудбалски стадион.

Ђорђе, Баја и Пиле, у жељи да пронађу и друштво и улазнице, нису застајали да га разгледају. Нису ни знали да су овде некада побеђивале и Мусолинијева Италија и нацистичка Немачка, на Мундијалу 1934.

И да јесу, не би много марили. Последњег јунског дана 1990, за њих је историја тек требало да се догоди.

"Ма, можемо да их победимо", понављао је Ђорђе све чешће, што је почетак утакмице био ближи.

Журка је свуд око стадиона већ увелико трајала када су и они стигли – и под богатим крошњама са западне стране, и под јужном трибином, свој у белом, која је подсећала на огромни, дубоки, изрезбарени тањир.

Српскохрватски се могао чути на сваком кораку, мада није у толикој мери било свих народа и народности. Осим из Београда и Скопља, велики број навијача пристигао је из разних делова Босне и Херцеговине.

Једна њихова групица кредом је на бетону исцртала границе СФРЈ и певала "ЈУ-ГО-СЛАВИ-ЈА". Међу њима је био виђен и један познати глумац из Сарајева, који је са певањем престајао само када би у рукама имао трубу.

У маси људи, Ђолету је у очи упао момак онижег раста, у белом шортсу са плавим и црвеним словима "I  ♥ YU". Био је то Цвеле.

"Откуд ви овде?", шокирано је узвикивао Цвеле када их је угледао.

"Откуд теби качкет Бразила на глави?", одговарали су Ђоле, Баја и Пиле.

Али, Бразилци су били спас за младе Београђане. Не само да је Цвеле од њих добио сувенир, већ су и тројица његових другара схватила да су они препродавали карте после пораза од Аргентине у осмини финала.

"Значи, зато су они овде", смејали су се Ђорђе и друштво, све док нису чули колико су Бразилци тражили за карте.

Није им било свеједно. Превалили су толики пут, били спремни да гледају "плаве" како руше светске прваке, и није било шансе да за било шта на свету то пропусте.

"Наравно да су нас опељешили", коментарисао је Ђорђе, у чијем џепу једва да је остало ишта пара.

Али, у том џепу сада је била и улазница – капија 5, блок А, ред 6, седиште 16. Одатле ће моћи да гледа своју Југославију у четвртфиналу Светског првенства.

Како се ближио улазак на стадион и почетак утакмице, навијање и адреналин постајали су све јачи.

У таквој еуфорији "можемо да их победимо" полако се претварало у "морамо да их победимо" и већ су се ковали велики планови.

"Ако победимо, идемо после у ону фонтану да се купамо и славимо!"
"Ако победимо, морамо да идемо и на полуфинале!"
"Ако победимо, не знам с којим парама ћемо остати, али нешто ћемо смислити!"

Друштво је ушло на северну трибину Фјесоле, очарани љубазним хостесама које су их упућивале до њихових места.

Осећали су се посебно због тога, као да је овај Мундијал само још на њих чекао. Уосталом, тешко да су такав дочек добијали најватренији навијачи Фјорентине када би грабили на Фјесоле уочи узаврелог италијанског дербија.

Уместо локалних ултраса, тамо су сада навијачи из различитих делова Југославије били у већини, уз нешто Аргентинаца и Шпанаца.

Аргентинаца је више било на другим трибинама, одакле су гласни звиждуци пратили тактове "Хеј, Словени" уочи почетка утакмице. Када је швајцарски судија Курт Ротлисбергер означио почетак, тензија је почела да расте.

Југославија се добро држала двадесетак и нешто минута, а онда је Рефик Шабанаџовић у размаку од седам минута добио два жута картона. Арбитар му је показао пут у свлачионицу.

"Па, да ли је ово могуће да се дешава", били су Југословени у шоку.

Али, Осимов тим се није дао. Док је екипа навијача из Београда мало навијала и гледала игру, а мало пратила дешавања на трибинама, Роберт Просинечки је играо тако да су се многи питали зашто раније није био стављан у прву поставу. 

Драган Стојковић је оркестрирао нападе бројчано слабијег тима, делећи лопте и лево и десно, а Златко Вујовић је покушавао да запрети Серхију Гојкочеи, мада, резултат се није мењао.

Тик пред почетак другог полувремена, око 18 часова – док су сви играчи на терену нестрпљиво чекали да Марадона коначно изађе из свлачионице – у телевизијском преносу осванула је бела застава са натписом "I  ♥ YU" и пред њом групица навијача Југославије.

У кадру је био Цвеле, у препознатљивом белом шортсу, са фото-апаратом око врата и бразилском заставом око струка. Ту је поред био и Ђоле, у свом жуто-црном кошаркашком дресу Ариса, оном који је пар година раније против Партизана носио легендарни Никос Галис у београдској Хали спортова.

Баш у то време, у 18 часова, негде на почетку Кнез Михаилове улице, стајала је Соња, неупућена ни у хиљаду километара до Фиренце, ни у олако искључење Шабанаџовића, ни ко је Никос Галис.

Док су шпански коментатори у преносу грдили Фифу да утакмице не би смеле да се играју дању по оваквој врућини – званично је било 39 степени – Ђоле и Цвеле су у лавабоу тоалета потапали главе под хладан млаз воде.

"Скоро да сам се истуширао тамо, а већ сам сув", чудио се Ђорђе жестини тосканског сунца.

Време је одмицало, али шесторка из Београда је све мање марила хоће ли их ударити сунчаница, а све више хоће ли Савићевић с клупе унети свежину. Имао је и Дејо своју одличну шансу, али лопта није хтела у гол.

Истекло их је и свих 120 минута фудбала. Резултат је и даље био 0:0 и време је било за пенале, баш испод трибине Фјесоле, оне на којој су на ивици живаца заједно и Београђани и Сарајлије и Бањалучани и Скопљаци.

Хосе Серизуела је први шутирао и лако савладао Томислава Ивковића, и са центра је полако кренуо Стојковић.

"Пикси је цео турнир играо боговски", причао је Ђорђе.

Пришао је лопти и узео је у руке, шеретски испимплао трипут и вратио на креч. Окренуо је леђа голу док је полако узимао залет.

"Сад ће да га промаши", викао је нервозни Пиле. Пикси је опуштено дотрчао и отворио стопало, али његов ударац је завршио на пречки. Остало је 1:0.

Хорхе Буручага и Просинечки су лако постигли голове у другој серији, да би на почетку треће Марадона извео катастрофалан ударац.

Ивковић је ухватио "живу лопту", а навијачи Југославије на трибини иза у неверици су скакали и грлили се, сигурни да је ово знак, да су зграбили полуфинале као Загрепчанин тај Дијегов пенал.

Кад је и Дејо погодио за 2:2, а Педро Трољо продрмао само стативу, чинило се да ова победа не може да измакне.

На крају четврте серије, Фарук Хаџибегић је наместио лопту и припремао се, када је судија Ротлисбергер дунуо у пиштаљку и потрчао ка центру терена.

Изненада, дошло је до промене. Уместо Хаџибегића, сада је долазио Драгољуб Брновић да изведе ударац и у целој тој збрци, момак из Титограда је лоше извео пенал. Гојкочеа је одржао Аргентинце у животу.

Тек после поготка Густава Дезотија је Хаџибегић добио шансу да заправо шутира. Само, сад је морао да постигне гол не би ли Југославија остала у игри.

Дефанзивац Сошоа је шутирао баш како голмани воле, средње висoкo, и баш тамо завршиле су Гојкочеине рукавице, да зауставе ударац и одведу Аргентину у полуфинале.

"Али, где нађе Брновића да шутира пенал?"
"Па, он је левоног, а шутирао је десном!"
"Ма, добили бисмо их да нам није искључио Шабанаџовића!"
"Реално, Пикси није шутирао лоше, него та пречка..."

Од купања у фонтани није остало ништа. Ђоле, Баја и Пиле убрзо су се поздравили са остатком друштва и ћутке пошли да траже ауто по ободима Фиренце.

Чекао их је повратак кући, са истих оних хиљаду километара, само без адреналина и надања, и готово без динара.

Ђорђе је опет сео на задње седиште и од преморености брзо пао у дубок сан. Ни италијански цариници га нису будили на граници, тек је једва устао кад је у пола ноћи требало пребацити се у кревет непознатог мотела у Словенији.

"Застава 128" је без грешке издржала, поново кроз Хрватску па све до Београда, готово нечујно, као и три утучена младића.

Од тог лудог путовања, много се ствари променило.

Мотел "Плитвице" код Загреба, са својом култном пасарелом преко ауто-пута, затворен је и на његовом месту градиће се бензинска пумпа.

И тај ауто-пут већ одавно не носи назив Братства и јединства – држава се убрзо распала, а СФР Југославија од врелог дана у Фиренци више никад није заиграла на светским првенствима.

Ни Ђорђе више никад није отишао на Мундијал да гледа своју репрезентацију. Живот је многе људе са трибине Фјесоле, који су навијали за један тим, раздвојио и одвео на различите стране, неким другим судбинама.

Али, неке је тај болан пораз додатно спојио. Ђоле се у међувремену окумио с Бајом, Цвелетовим братом, и та шесторка је остала повезана заједничком авантуром.

Од тог дана, неке мистерије остале су неразрешене. 

Зашто су Брновић и Хаџибегић шутирали пенал? И да ли је Фарук био у праву кад је причао да се Југославија не би распала да су "плави" освојили Мундијал?

За Ђолета и друштво, све ове године касније, још је нејасно како је Цвелетов "зорки" апарат толико прокључао на сунцу да је филм са 36 фотографија избледео?

И како су у повратку кући прошли последњу наплатну рампу кад Ђоле зна да су били без пребијене паре у џеповима?

Можда су ти детаљи, као и онај филм из апарата, бар мало избледели. Али, шта је било са Соњом?

Данас шездесетогодишњи Ђорђе – са краћом и значајно светлијом косом него тада, али и подједнако спортским држањем – седео је и испијао кока-колу у башти кафића на почетку Кнеза, отприлике тамо где га је 30. јуна 1990. стрпљиво чекала.

Питање му је измамило осмех.

"Дочекала ме је реченицом: 'Стварно ниси нормалан.' Опростила ми је и ево, и даље смо заједно."

Енглези су водили до 85. минута, али нису успели да сачувају предност, па чак ни да уведу меч у продужетке, иако је Томас Тухел на терен посало готово све расположиве дефанзивне снаге.

Некадашњи фудбалер и стручни консултант РТС-а Раде Богдановић рекао је после меча у емисији "Један свет, једна игра" да су Аргентинци у најбитнијој утакмици показали класу.

"У првом полувремену изузетна тактичка зрелост, а о другом не могу пуно ни да причам када су они у питању јер ми је акценат на селектору селекције Енглеске Тухелу. Мислим да на овом Светском првенству ниједан селектор који је водио репрезентацију није направио већи фудбалски злочин према својим играчима и према себи. Оно што је урадио након 1:0 мислим да ће се реално изучавати у тренерским школама", истакао је Богдановић.

Сматра да се у другом полувремену ништа није променило у филозофији аргентинских фудбалера, осим што им је Тухел својим одлукама дао простор.

"Кад овима даш простора, себе си сахранио. У првом полувремену смо причали да свега има, само нема метар слободног простора. У другом полувремену им даш простор на овај квалитет. Меси у 40. години са десне стране као чаробњак дрибла и својом десном ногом центрира, а најмањи играч на терену Мартинез скаче и забија гол главом. Причали смо да је он највећа жртва овог система и игре Месија. Ја јесам велика причалица, али сам стварно остао без текста гледајући ову утакмицу", рекао је Богдановић.

Истакао је да је Тухел показао како не треба да се поступа на овом нивоу, да је "одиграо на погрешну карту" и "убио" Енглезе.

Јанковић: Тухелова измена преломила утакмицу

Фудбалски тренер Александар Јанковић нагласио је да су Тухелове одлуке имале директну последицу и да ће морати да одговори енглеским новинарима на неугодна питања.

"Та измена у 72. минуту, утисак је да је било прерано. Структура измене је таква да избацујете Гордона, убацујете Консу, прелазите у пет позади и практично препуштате Аргентинцима средину терена. Дајете им могућност да се још више приближе голу. Пре тога је имао пар лампица које су се упалиле са центаршутевима Месија из те зоне и онда је реаговао изменом, прешао на пет позади и декларисао се, спустио је тактички све карте на сто. Решио је да се брани и сваком следећом изменом је само јачао тај бедем без икаквих офанзивниг аспирација. То је позвало Аргентинце да се 'накаче' са великим бројем играча", објаснио је Јанковић.

Напоменуо је да је Лионел Скалони одговорио "убрзавањем одбране" и да је Аргентина изменама додавала и квалитет и присуство играча у шеснаестерцу Енглеске.

"Знало се да уколико дође до изједначења, чак и у неком расплету где су продужеци у питању, Енглеска више нема ни простора ни могућности да промени менталитет и однос снага. Утакмица се окренула у једном смеру оног момента када је Енглеска прешла да игра са пет играча позади. То је дефинитивно потез који је преломио утакмицу", нагласио је Јанковић.

Аргентина ће у недељу у финалу Мундијала играти против Шпаније. Утакмица у Њу Џерзију почеће у 21.00 час по средњоевропском времену, уз директан пренос на РТС-у.

Још занимљивих запажања Радета Богдановића и Александра Јанковића послушајте у видео-снимку на почетку текста.

Селектор Аргентине Лионел Скалони изјавио је да би била "лудост" мешати спорт и политику пред предстојећи меч, али је потпредседница Аргентине Викторија Виљарел ипак "подигла тензије" објавом на друштвеној мрежи Икс.

Скалони је на конференцији за медије у уторак настојао да избегне геополитичке теме.

"То је фудбалска утакмица. Не могу да мешам те ствари из поштовања према ономе што се догодило пре много година. Био је то веома тужан период наше историје и ту више не можемо ништа да променимо. Мешати спорт и политику било би лудост. Сви осуђујемо рат", рекао је Скалони.

Он је додао да људи, наравно, памте историју и оно што се догодило, али да је реч о фудбалској утакмици и да те ствари треба раздвојити.

"Сећамо се аргентинског народа и свих који су изгубили животе у рату, али не треба поистовећивати те ствари. Какве везе данашњи фудбалери имају са догађајима од пре много, много година?", поручио је селектор Аргентине.

У организацији утакмице учествује и ФБИ

Политичке тензије између Аргентине и Велике Британије због Фокландских острва, која су кулминирала ратом 1982. године, поново су избиле у први план уочи полуфиналног дуела две репрезентације, пише Индепендент.

Назив Малвинска острва Аргентина користи за Фокландска острва, чији су становници на референдуму 2013. године великом већином гласали за останак у саставу британских прекоморских територија.

Уочи утакмице одржан је састанак представника америчког Федералног истражног бироа (ФБИ), Светске фудбалске федерације (Фифа) и локалне полиције, на којем је разматрано дугогодишње историјско неразумевање две земље и могућност избијања инцидената међу навијачима.

Централни догађај биће једанаестоминутни музички шоу у полувремену, са главним извођачима као што су Мадона, Шакира, јужнокорејска група БТС и Џастин Бибер.

Пауза у полувремену ће бити продужена

Овај спектакл захтева промену уобичајеног протокола. Уместо стандардних 15 минута, колико прописују правила Међународног борда фудбалских асоцијација (ИФАБ), пауза између два полувремена трајаће између 20 и 25 минута.

То је осетно дуже него што правила дозвољавају, а сличан преседан већ је виђен на финалу Светског клупског првенства 2025. године. Тада је пауза трајала 25 минута.

Креативни директор целокупног програма је Крис Мартин, фронтмен групе Колдплеј. Поред главних звезда, наступиће и нигеријски певач Бурна Бој, хор ПС22, као и ликови из емисија "Улица Сезам" и "Мапетовци". Посебан сегмент биће посвећен класичној музици као део важне хуманитарне акције.

Продукцијска кућа Дан+Дастед суочава се са изазовом организације спектакла без оштећења терена.

"Утакмица је најважнија. Месецима смо сарађивали са Фифом на планирању, од лаких камера до обуће особља", објаснили су продуценти. Зато, за разлику од Супербоула, неће бити тешких сценских конструкција.

Под диригентском палицом Густава Дудамела, први пут ће заједно наступити чланови чувене Њујоршке филхармоније и Симфонијског оркестра Симон Боливар из Венецуеле.

Њихов наступ биће посвећен Венецуели као подршка након недавних земљотреса. Догађај је организован у партнерству са организацијом Глобал Ситизен.

Церемонија затварања са холивудским звездама

Деведесет минута пре почетка финала биће одржана и церемонија затварања. Програм ће водити познати глумац Том Круз, а на листи извођача су и Роби Вилијамс, Никол Шерзингер, Лора Паузини и популарни амерички стример Ајшоуспид.

Церемонија је осмишљена да прослави путовање свих 48 репрезентација. Непосредно пре меча, америчку химну отпеваће Џенифер Хадсон, добитница Еми, Греми, Оскар и Тони награда.

У великом финалу, које почиње у 21.00 час по средњоевропском времену, састаће се репрезентација Шпаније, која је у полуфиналу савладала Француску са 2:0, и победник дуела између Енглеске и Аргентине.

У писму се наводи да су Хрватској у другом полувремену поништена три гола због офсајда. Савез истиче и да је после интервенције ВАР-а Португалија добила пенал за изједначење, иако је главни судија Еспен Ескас био у непосредној близини спорне ситуације и у првом тренутку није проценио да постоје елементи за најстрожу казну.

Према ставу ХНС-а, спорна ситуација није представљала "озбиљан непримећен инцидент", што је предуслов за интервенцију ВАР-а.

Посебно се издваја поништен гол Јошка Гвардиола у 103. минуту због наводног офсајда Марија Пашалића, одлука коју хрватски савез сматра веома спорном.

Фифа је у званичном саопштењу навела да је технологија "Connected Ball", уграђена у званичну лопту меча, регистровала додир Игора Матановића, што је, како се наводи, омогућило судији да исправно утврди офсајд и поништи погодак.

ХНС, међутим, указује да према Фифином тумачењу правила о офсајду коса може да се сматра делом тела само ако утиче на кретање или путању лопте, што је, према прописима, могуће само у изузетним случајевима, попут контакта са већом количином косе, на пример пунђом.

У Савезу наводе да и даље није јасно да ли је гол поништен зато што је Матановић наводно додирнуо лопту једном власи косе или зато што је процењено да је тај контакт променио њено кретање, што се, како тврде, не може утврдити на основу доступних снимака.

"Сматрамо да је суштински погрешно да готово неприметна вибрација коју је забележио сензор може да одлучи исход утакмице оваквог значаја", наводи се у писму Хрватског фудбалског савеза упућеном Фифи.

"Ово је остварење сна. Веома сам задовољан ставом тима од почетка до краја. Мислим да смо одиграли сјајну утакмицу, урадили смо све што је било потребно да дођемо до финала. Била је то веома тешка утакмица", рекао је Поро.

Он је навео да су сви у репрезентацији Шпаније знали да ће велики посед лопте бити важан за победу.

"Знали смо да Француска веома јак тим, који је играо заиста добар турнир. Ово је тимско достигнуц́е. Честитам свима на фантастично одиграној утакмици. Време је за опоравак", поручио је Поро.

Шпанија ће 19. јула у финалу СП играти против победника меча између Аргентине и Енглеске.