Интер у финалу

Ни бројчана предност, ни мокар терен, ни 100.000 људи, нису помогли Барси да поново дође до финала Лиге шампиона. Меси и Ибрахимовић потпуно немоћни пред Мурињовим момцима. Једино Пике откључао одбрану гостију, али ни то није било довољно. Интер се, после више од 40 година, бори за трофеј намењен најбољој европској екипи.

Барса је коначно пала. А ко би други „покварио" добро подмазану машинерију Пепа Гвардиола, ако не „посебни", Жозе Мурињо. Дошли су да нападну али није било тако. Иако су у последњим минутима гости "паркирали аутобус" испред свог гола, дошли су по оно што су дошли, карту за Мадрид.

Труд Каталонаца, који су поквасили терен пре утакмице и подршка скоро 100.000 бучних навијача, биће врло брзо заборављени, јер Барса није успела да се пласира у финале.

Пике је постигао једини гол на мечу, али како је Интер славио у првој утакмици са 3:1, то није било довољно.

Мурињов трик, да изађе 40 минута пре почетка утакмице, и тако усмери енергију публике према њему, а не према играчима, сигурно је допринео историјском успеху Интера.

"Посебни" се поштено осветио навијачима Барсе за сва вређања и гађања разним предметима пре меча, а има ли бољег начина за освету од уништавања снова о новој титули европског шампиона?

Мурињо је обећао да се Интер неће бранити, али је ток утакмице одредио да обећање не испуни. Ипак на стару меча је доказао да ће играти врло нападачки, са Милитом и Етоом у нападу. Потпомогнути Снајдером, који је био под великим знаком питања, Интер је јасно показао Гвардиоли да је дошао по читав плен.

Међутим, уводни минути утакмице нису то показали. Барса је од старта играла веома офанзивно, вероватно другачије и не знају, а и како би када јуре заостатак од два гола.

Прву прилику је имао Педро Родригес, али је његов ударац завршио далеко од гола Жулија Сезара.

Таман када су успоставили контролу на средини и заиграли донекле офанзивније, уследио је „хладан туш" за све навијаче Интера.

Тијаго Мота, иначе некада играч Барсе, добио је директан црвени картон због ударања Бускеца. Мурињо и играчи шампиона Италије узалуд су се бунили код Франка де Блекера, па је било за очекивати да ће Барса, бројчано надмоћнија, напасти још јаче.

Можда је и Мота престрого искључен, добио је пре тога жути картон, али се стекао утисак да је Бускец вешто одглумио и да ударац Моте није био намеран, а ни изблиза тешак како је Бускец представио.

Али, то и није толико битно, колико чињеница да Интер до краја меча има играча мање, а колики је улог у оваквом мечу не треба помињати.

Каталонска екипа, као што се и претпоставило, нападала је све снажније и све чешће, али је веома искусна одбрана Интера одбијала сваки покушај Барсе да се приближи Жулију Сезару.

Најближи голу био је Лео Меси, до тада не толико приметан, када је маестрално шутирао, али је Бразилац још лепше одбранио лукав ударац најбољег фудбалера света.

Интер, иако није дошао да се брани, до краја полувремена био је концентрисан само на одбрану гола, јер би у супротном свакако били под баражном ватром домаћина у наставку.

Де Блекер је ускоро означио крај првог дела, а скоро 100.000 људи на Камп Ноуу надало се да ће њихови љубимци у наставку успети да сломе отпор ривала.

Међутим, ни у наставку нису успели да обрадују навијаче.

Нападали су, можда и више него у првом делу, али је Интер успео у намери да тотално умртви игру и спусти темпо.

Меси и Ћави нису имали кључ за одбрану гостију, а Камбијасо је сјајно кварио нападе, већ помало, нервозних гостију.

Како Ибра није успео да изађе на крај са бившим саиграчима, Гвардиола је у игру убацио Бојана Кркића, надајући се да ће омалени Шпанац српског порекла пронаћи пут између неустрашивих Самјуела и Лисија.

Велики део другог полувремена играло се „викторије" пред голом гостију, али то није сметало „неро-азурима" који су стрпљиво чекали крај.

А „џокер" Пепа Гвардиоле, млади Бојан, пропустио је колосалну прилику да врати Барсу у живот. Са петерца је шутирао главом, али је лопта завршила поред гола. Каталонци нису успели да искористе најбољу прилику на мечу, а када пропустите такву прилику у оваквом мечу тешко је надати се победи.

Међутим, када нису успели нападачи Меси, Ибра и Бојан, јесте дефанзивац Барсе, Ђерар Пике.

Штопер Каталонаца, прекомандован у напад у последњим тренуцима, примио је лопту испред голмана гостију, лепо се окренуо и затресао мрежу гостију.

Гол Пикеа донео је наду навијачима Барсе, да њихови љубимци могу до још једног гола.

Али ту није крај узбуђењима. Тај други гол, који су у Шпанији чекали са нестрпљењем, постигао је Бојан.

Матирао је „џокер" Гвардиоле Сезара, али је гол поништен због претходног играња руком Кеите.

На успореном снимку се види да је лопта додирнула леву руку Сеидуа Кеите, која је додуше, била тик уз тело играча.

Бурни приговори судији нису уродили плодом, па је остало свега неколико минута да се одигра.

Интер се тако, после више од 40 година, бори за нови наслов првака Европе, а у финалу ће снаге одмерити са минхенским Бајерном.

За Барсу су играли Виктор Валдес, Дани Алвеш, Пике, Ћави Ернандес, Ибрахимовић, Меси, Кеита, Бускец, Педро Родригес, Милито и Туре. У наставку су ушли и Бојан, Жефрен и Максвел. На клупи су остали Хосе Пинто, Маркес, Анри, Тијаго.

Мурињо је на терен послао следећих 11: Жулио Сезар, Занети, Лусио, Тијаго Мота, Ето, Снајдер, Мајкон, Камбијасо, Милито, Самјуел, Киву. У наставку су ушли Кордоба, Мунтари и Марига. На клупи су остали: Толдо, Матераци, Балотели и Арнаутовић.

Правду је делио Белгијанац Франк де Блекер, пред крцатим Камп Ноуом.