Меч за инфаркт у Минхену

Сада већ далеке 1999. године, Јунајтед је победио Бајерн у зауставном времену. Овај пут Бајерн је узвратио истом мером и донекле се осветио за можда најболнији пораз у својој историји.

Домаћи навијачи су направили сјајну атмосферу, али је њихов ентузијазам врло брзо угашен. Већ у другом минуту, навијаче Бајерна ућуткао је, ко други него Вејн Руни.

Играч којег се највише прибојавао Луј ван Гал, остао је без чувара у казненом простору Бајерна, и без имало муке савладао је Бута за велику предност „ђавола".

Нико није очекивао да ће Јунајтед повести већ у уводним минутима меча, али су „ђаволи" и после вођства наставили своју препознатљиву игру. Диктирали су темпо, комбиновали на средини, и смирено чекали нове прилике.

Бајерн је тек на моменте успевао да преузме иницијативу, Рибери је покушавао по боку, а Демикелис је имао шансу, не толико добру, за гол, али је главом био непрецизан са неколико метара.

Нани је имао добру прилику да дуплира предност. Прошетао се кроз казнени простор Бавараца, али је шутирао поред стативе.

Како је време одмицало, постало је јасно да ће утакмица постати све занимљивија.

А онда, умало нови шок за Баварце. Нани је „заврнуо" лопту са стране, а она је погодила, потпуно неочекивано, пречку. Голман Бут и Бајерн имали су среће овај пут, али је питање да ли ће имати до краја меча, јер је Јунајтед показао да ће још јаче напасти.

Бајерн је некако повезао редове, али се итекако осетио изостанак Робена, а Рибери је деловао врло нервозно.

Упркос чињеници да је главни играч Бајерна био незапажен у првом делу, Бајерн је врло лако могао до изједначења. Једна лоша реакција одбране могла је скупо да кошта „ђаволе", али је Олић био „кратак" и није успео да захвати лопту која је неочекивано дошла на петерац Јунајтеда.

Полако је Бајерн преузимао контролу, али је Јунајтед одговорио, тачније Руни, новим ударцем на гол. Међутим, овај пут, Бут је сигуран и брани ударац најбољег играча Манчестера.

Бајерн је, без обзира на Рунијеве нападе, постајао све опаснији. Публика је то осетила, бодрили су све јаче свој клуб, а Прањић је умало изненадио Ван дер Сара, и ударцем са преко 30 метара донео изједначење. Али је Холанђанин на голу „ђавола" још једном, по ко зна који пут ове сезоне, доказао да му године не могу ништа и да брани у фантастичној форми.

Можда би требали и поменути две сумњиве ситуације, по једна са обе стране. Прво је Олић пао у казненом простору Манчестера, у дуелу са Фердинандом, али судија, као и код пада Рунија у шеснаестерцу Бајерна, није свирао ништа.

Руни је имао још једну колосалну прилику. Још једном је остао сам пред Бутом, шутирао, али право у голмана Бајерна.

На одмор се отишло резултатом 0:1, али је свима јасно да ће других 45 минута бити много занимљивији и интересантнији него први део.

Као што се и очекивало, друго полувреме почело је врло ватрено. Домаћи су могли до изједначења преко Бадштубера. Дефанзивац Бајерна је шутирао, лопта је закачила Видића, али је Ван дер Сар некако одбранио мрежу.

Играло се све брже, Бајерн је на тренутке покушао да успори игру, а коначно се пробудио и Рибери.

Ван дер Сар је био поново на висини задатка код удараца Алтинтопа и Ван Бомела, мада није имао претерано тежак задатак, јер су шутирали директно у њега.

Међутим, много битније за Баварце је то што су били све опаснији и показали су да је Јунајтед рањив.

Схватили су Немци да морају много агресивније и брже да играју уколико желе да избегну пораз. Управо су то и покушали да ураде, играли су отвореније и офанзивније, али нису имали решење за задњу линију Јунајтеда. Једноставно, сви покушају Бајерна сводили су се на шутеве из даљине.

Јунајтед као да је препустио лопту домаћину и вребао шансе из контранапада. Али, то можда и није било толико паметно јер је Бајерн све чешће био пред голом Ван дер Сара. Олић је одлично комбиновао са Милером, шутирао на гол, али је и овај пут Ван дер Сар изашао као победник.

А онда, после беспотребног и може се рећи безобразног играња руком Гарија Невила, због чега је овај добио и жути картон, Рибери узима лопту да изведе слободан ударац.

Са 23 метра искоса, до тада неприметни Рибери, шутира кроз „живи зид", лопта погађа једног од играча Јунајтеда и завршава у мрежи гостију.

Изједначење је изазвало „експлозију" на трибинама, а Бајерн је после пшостигнутог гола кренуо у напад још одлучније.

Ферги је одговорио изменом, ушао је времешни Гигс уместо Нанија. Велшанин је извео корнер за госте, а Видић је сјајно скочио, шутирао главом, али се испречила пречка.

Српски репрезентативац је подсетио колико је опасан у скок игри, али овај пут није имао среће да донесе „ђаволима" нову предност.

Међутим, финиш утакмице припада Баварцима. Прво је Рибери шутирао из даљине, опет право у Ван дер Сара, а затим је Рио Фердинанд умало послао лопту у своју мрежу.

Највеће узбуђење донео је ударац Марија Гомеза. Нападач Бајерна је шутирао, Ван дер Сар одбранио, али се чинило да ће лопта после његове интервенције завршити у мрежи „ђавола", што се ипак није догодило.

Међутим, мрежа Јунајтеда није дуго мировала. Ивица Олић је „украо" лопту дефанзивцима „ђавола", изашао пред Ван дер Сара и рутински затресао мрежу у последњим тренуцима утакмице.

Опште одушевљење на трибинама и врло битна победа Бајерна пред реванш у Енглеској.

Оно што би могло да брине Фергусона више од овог пораза јесте повреда Рунија, који је шепајући напустио терен.

Бајерн је играо у саставу: Бут, Ван Бујтен, Демикелис, Рибери, Хамит Алтинтоп, Олић, Ван Бомел, Лам, Прањић, Милер и Бадштубер. Играли су и Клосе, Гомез и Тимошчук. На клупи су остали: Ренсинг, Горлиц, Контенто, Алаба.

Сер Алекс Фергусон се одлучио за следећих 11: Ван дер Сар, Невил, Евра, Фердинанд, Руни, Парк, Видић, Керик, нани, Сколс, Флечер. Играли су и Валенсија, Бербатов и Гигс. На клупи су остали: Кушчак, Рафаел, Еванс, Гибсон.

У редовима Бајерна није било стандардног Бастијана Швајнштајгера, који је био суспендован, а није играо ни недовољно опорављени Арјен Робен.

Меч на Алијанц арени судио је Франк Де Блекер.