Мурињо пресудио "плавцима"

Реванш утакмица Интера и Челсија најбоље се може описати једном речју - спектакл! Као што се и очекивало, невероватна утакмица у Лондону коначно је донела одговор на питање ко иде даље. А то је екипа Интера, која је потпуно надиграла Челси у сред Лондона.

За Челси је од првог минута заиграо Бане Ивановић, који је заузео место уз десну аут линију. Можда и мало изненађење је то што је Алекс добио предност у односу на Рикарда Карваља, али и то не чуди јер је тек опорављени Бразилац био стрелац у последњој првенственој утакмици Челсија.

Мурињо, за разлику од првог меча ових ривала, Декија Станковића оставио на клупи.

У уводним минутима Челси, иако има неповољан резултат, градио је игру врло стрпљиво, док је Интер чекао да нападне из контранапада.

Малуда је показао да је у сјајној форми, неколико пута је са лакоћом прошао између играча Интера, али без заврнице.

Такође, Малуда је био и у центру пажње када се сударио са Лусијом у казненом простору Интера, али судија није показао на белу тачку.

Интер, ипак није играо толико дефанзивно као што се очекивало, а томе у прилог најбоље иде чињеница да је Мајкон више био на половини Челсија него на својој половини терена.

Управо продори једног од најбољих десних бекова у овом тренутку, представљали су велику опасност по гол младог Турнбула.

Балак је подсетио на најбоље дане, и подсетио како јак ударац има, па је „опалио" по лопти са неких двадесетак метара, али је за мало био непрецизан.

Многи су сматрали да ће Турнбул, 25-годишњак који је на почетку сезоне стигао из Мидлсброа, бити и најслабија тачка у тиму Карла Анћелотија, али у уводним минутима није имао прилику да се докаже, јер су његови саиграчи из задње линије сјајно обављали посао у дефанзиви.

Волфганг Штарк имао је пуне руке посла, а како и не би када су овакве утакмице у питању. Након оштрог старта Лусија над Малудом, умешао се Дрогба, па је Немац морао да смирује ситуацију, али без картона.

Пандев се побринуо да узбуђење не спласне, одгурнуо је Дрогбу, што је изазвало незадовољство навијача, а фудбалер Обале Слоноваче пао је на траву као „покошен".

Међутим, Штарк се није хватао за џеп, али је то урадио неколико тренутака касније, а први у његовој бележници био је Самјуел Ето.

Много се очекује на овом мечу од Дрогбе и Анелке, али овај други једноставно није могао да изађе на крај са времешним, али невероватним Хавијером Занетијем.

Аргентинац је показао још једном да, иако у позним фудбалским годинама, и даље игра на невероватном нивоу.

А и шта рећи више о фудбалеру који никада у каријери није био повређен, а одиграо је готово сваку утакмицу Интера у последње две сезоне.

Интер је са лакоћом градио акције на средини терена, рекло би се потпуно неочекивано, имајући у виду да је Челси екипа која „јури" резултат. Све су добро радили, али просто нису имали решење за густу одбрану „плаваца" која је радила као „швајцарски сат".

Камбијасо и Снајдер имали су простора да на тенане организују напада своје екипе, што је доводило „до лудила" њихове противнике.

Немачки судија могао је још неколико пута без проблема да покаже жути картон, овај пут играчима Челсија, али се све завршило на упозорењима Обију Микелу и осталима.

Челси је покушавао да успостави контролу на средини, где је највише „шкрипало", али је деловало да нема толико креативности, поготово јер је Лампард био врло мало запажен.

Самјуел Ето имао је вероватно и најбољу прилику до тада. Мајкон је убацио лопту са стране, лопта је прелетела Терија и неочекивано дошла до Етоа, али се Камерунац није најбоље снашао па није лепо захватио лопту.

Још једна сумњива ситуација у казненом простору Интера, а овај пут у главним улогама Тијаго Мота и Бане Ивановић. После корнера, Тијаго Мота је очигледно вукао за дрес Ивановића и оборио га на земљу, али се ни овај пут Штарк не оглашава.

Малуда се изненада нашао у сјајној шанси, али је његов шут невероватним уклизавањем зауставио Самјуел.

Врло брзо Челси се нашао у још једној прилици, овај пут Анелка, али је Жулио Сезар некако зауставио његов ударац.

Сумњиве ситуације пред голом Интера изгледа да су се понављале приликом сваког корнера домаћих. Одбрамбени фудбалери Интера готово су рвачким захватима спречавали најбоље скакаче „плаваца" Ивановића, Дрогбу и Алекса, али судија нити једном није размишљао да досуди пенал.

У последњим тренуцима полувремена чинило се да Интер полако губи снагу, а да се Челси полако буди. Међутим, коначан одговор ко ће погнуте главе напустити Стамфорд бриџ, донеће друго полувреме.

Наставак је започео исто као и прво полувреме. Малуда је наставио да продире, а гости су га практично тукли. Због тога је први настрадао Тијаго Мота, који је већ у првим минутима наставка зарадио жути картон, због којег ће пропустити наредну утакмицу.

Малуда је још једном показао да је у сјајној форми, можда и у најбољој откако је стигао у Лондон, шутирао је одлично, али је Жулио Сезар и овај пут сачувао мрежу.

Нове проблеме Мурињу направио је и Лусио, који је такође добио жути картон, па ће и он, уколико Интер прође даље, пропустити прву утакмицу.

Дрогба је деловао све нервозније, начинио је неколико грубих прекршаја, па се и његово име нашло у бележници Волфганга Штарка.

Пандев је могао да реши питање победника, јер је после сјајног продора изашао „очи у очи" са Турбулом, али га је сустигао Жирков који је избацио лопту.

Милито је имао невероватну прилику за интер, Снајдер га је мајсторски упослио, али је Милито, сасвим сам, био веома непрецизан.

Интер је у тим тренуцима потпуно контролисао игру, а деловало је да само чудо може да одведе Челси у наредно коло.

Тијаго Мота имао још једну од бројних прилика Интера, али је непрецизно шутирао главом са свега неколико метара.

Све дилеме око победника коначно је решио Самјуел Ето. Камерунац је доказао још једном да је кобан по Челси. Побегао је Ивановићу, и рутински „закуцао" лопту у мрежу Роса Турнбула.

Тај гол изазвао је одушевљење међу навијачима гостију, и радост Жозеа Муриња, који је то покушавао да прикрије.

Фудбалери Интера потом су се бацили на нови задатак - „крађу" времена. Користили су сваку ситуацију да украду кој секунд, што Штарк није допустио. Жулио Сезар први је „награбусио" због тога, па је добио жути картон.

Анћелоти је послао Алекса у напад, како би га гађали дугим лоптама, уз прескакање средине.

Међутим, Интер је наставио са својом игром, док су Челсијеви фудбалери постајали све нервознији.

Први је изгубио живце Дидије Дрогба, који је брутално нагазио Тијага Моту, због чега га је штарк послао на туширање.

Џон Тери је одмах за њим добио, додуше жути картон, али је постало очигледно да „плавци" не могу спортски да поднесу још један пораз и чињеницу да ни ове сезоне неће подићи пехар намењен најбољој екипи у Европи.

Ето је имао прилику да стави тачку на овај меч, али је Рос Турнбул сјајно одбранио његов ударац.

Ето је могао и да дода лопту Станковићу који је био у изгледнијој шанси, али је желео да сам заврши акцију.

Штарк је недуго затим означио крај ове одличне утакмице.

Дакле, Интер сасвим заслужено иде даље, док ће Челси срећу у лиги шампиона потражити наредне године.

Карло Анћелоти се одлучио за следећи састав: Турнбул, Ивановић, Тери, Алекс, Жирков, Лампард, Оби Микел, Балак, Малуда, Анелка, Дрогба. Играли су и Џо Кол и Калу. На клупи су остали: Тејлор, Карваљо, Стариџ, Белети, Брума.

Мурињо је на терен послао Жулија Сезара, Занетија, Лусија, Моту, Етоа, Снајдера, Мајкона, Камбијаса, Милита, Самјуела, Пандева. Играли су и Станковић, Марига и Матераци. На клупи су остали Толдо, Кордоба, Станковић, Кварежма, Марига, Матераци, Сантон.

Главни судија био је Волфганг Старк из Немачке, а утакмица је одиграна на Стамфорд бриџу.