Његово величанство, Вејн Руни

Вејн Руни још једном "разбио" Милан. Очигледно "росо-нери" не могу ништа када наспрам себе имају невероватног Рунија и расположене "ђаволе".

На старту утакмице, гледаоци, који су испунили Олд трафорд, бурно су поздравили бившег љубимца Дејвида Бекама, који је утакмицу почео са клупе.

Већ у уводним минутима постало је јасно да ће времешни фудбалери Милана тешко изаћи на крај са борбеним „ђаволима". Такође, Алекс Фергусон коначно је могао да одахне, јер су и Видић и Фердинанд заузели своја места у одбрани, опорављени од повреда.

А ко би први припретио „росо-нерима" ако не Вејн Руни, који вероватно игра најбољу сезону у досадашњој каријери. Шутирао је са ивице шеснаестерца, али поред стативе.

Ретко је Гари Невил у каријери постизао голове, али је сада умало успео да доведе домаће у предност. Шутирао је из даљине, али је лопта отишла мало изнад пречке.

Полако су „ђаволи" преузимали иницијативу и покушавали да наметну свој стил игре.

„Росо-нери" успели су да се поврате мало у меч и да покажу да нису дошли да се бране, а највише захваљујући Пирлу и Роналдињу који су сјајно организовали игру гостију.

Бразилац је имао прилику да утиша публику у Манчестеру, али је главом шутирао покрај гола Ван дер Сара.

Хунтелар је такође имао одличну прилику, али је покушао да прими лопту на свега неколико метара од гола „ђавола", што се није показало као добро решење.

А двојица играча Јунајтеда који су имали прилике, управо су учествовали у акцији која је донела предност домаћину. Невил је убацио лопту са страве, а Руни главом савладао Абијатија.

Милан, који је голом Рунија имао све мање шансе да направи сензацију, наставио је са стрпљивом игром, а деловало је да им не треба пуно како би запретили Ван дер Сару.

Био је потребан само тренутак магије Роналдиња или један невероватан шут Пирла и опет би све било отворено.

Пирло је управо могао да „закува" ситуацију. Шутирао је са двадесетак метара а Ван дер Сар је, успео некако да заустави његов ударац.

Утакмица је настављена у доста споријем ритму, а играчи су постајали све нервознији. Невил је можда на тренутке желео да испровоцира Роналдиња грубљим стартовима, али му Бразилац није остао дужан. Пол Сколс је уклизао Фламинију, али га је на сву срећу промашио, иначе би било свашта.

Милан је притиснуо „ђаволе" који су им препустили лопту и играли на контранападе, али „росо-нери" нису имали завршни пас.

Видић је настрадао у једном ваздужном дуелу са Фламинијем, али се вратио на терен након интервенције лекара.

Флечер је могао, да је имао мало више среће, да дуплира предност, али је са двадесетак метара за мало био непрецизан.

Није прошао ни минут у наставку а Руни је још једном показао да је заиста у овом тренутку можда и најбољи играч на планети. На асистенцију Нанија, Руни је одлично реаговао и сместио лопту иза леђа Абијатија.

Милан је успео да узврати. Донекле. Боријело је умало искористио грешку Флечера који је вратио главом лопту Ван дер Сару, али је био мало „кратак".

Абате је затим одлично убацио лопту до Хунтелара, који је главом могао да савлада голмана Јунајтеда, али га је лопта више лопта погодила него што је шутирао, па је резултат остао непромењен.

И када су сви помислили да ће „ђаволи" стати мало на лопту и спустити ритам, десило се потпуно супротно.

Сколс је „шмекерски" упослио Парка, који је рутински савладао Абијатија, и тако решио сваку дилему ко ће проћи даље. Ако је дилеме уопште и било после два гола Вејна Рунија.

Манчестер је деловао далеко надмоћније, а изгледа да су играчи „ђавола" желели да испрате ривала у Италију са пуном мрежом.

Задовољни резултатом, навијачи Јунајтеда на ногама су поздравили улазак Дејвида Бекама, који је заиграо на Олд трафорду после пуних седам година.

Чим су сели навијачи, устали су још једном. Овај пут поздравили су Вејна Рунија и Гарија Невила који су напустили игру.

Можда и слика која је највише обележила овај меч је пријатељско ћаскање старих пријатеља Пола Сколса и Дејвида Бекама на терену. Наравно, њих двојица нису направили глупост попут Џона Терија, па су се радовали новом сусрету на Олд трафорду после неколико година.

А на самом терену, што се тиче игре, ништа ново се није дешавало. Милан је покушао, тачније Фламини из даљине, али је Холанђанин на голу Јунајтеда и овај пут био сигуран.

А Дејвид Бекам је показао да му године не могу ништа. „Ухватио" је волеј са двадесетак метара, али право у Ван дер Сара, који је некако избацио лопту.

Навијачи Јунајтеда аплаудирали су овом покушају Бекама, што се, сложићете се, не види сваки дан.

Сер Алекс Фергусон, када је видео да је све увелико решено пружио је шансу и Гибсону и Рафаелу.

Гибсон је имао прилику да постигне гол, али је, потпуно сам на ивици казненог простора, послао лопту далеко изнад гола.

До краја меча Дарен Флечер се побринуо да Милан прими још један гол, и погнуте главе напусти Острво.

Јунајтед је тако доказао свима који су их оспоравали да је можда и највећи фаворит за освајање титуле у Лиги шампиона, а свакако то јесте тим који потпуно „згази" клуб као што је Милан.

"Ђаволи" играли у саставу: Ван дер Сар, Невил, Евра, Фердинанд, Руни, Парк, Видић, Нани, Сколс, Флечер, Валенсија. Играли су и Бербатов, Рафаел и Гибсон. На клупи су остали Кушчак, Еванс, Обертан, Диуф.

За Милан су на терен истрчали:Абијати, Хунтелар, Фламини, Јанкуловски, Абате, Пирло, Боријело, Амброзини, Бонера, Тијаго Силва, Роналдињо. Играли су и Инзаги, Седорф и Бекам. На клупи су остали Дида, Гатузо, Замброта, Фавали.

Главни судија је био Масимо Бусака, а утакмица се играла на Олд трафорду.