Прегажени и понижени

У Блумфонтејну је одигран, вероватни и најбољи меч на Мундијалу. Стари знаниц, Енглеска и Немачка приредили су паклено добру представу, иако се на терену водио прави рат. Чак шест голова је виђено, од којих један није признао судија Ларионда. На крају, испоставило се да је Гари Линекер био у праву када је рекао да је фудбал "игра у којој 22 фудбалера трче за лоптом, а на крају увек победе Немци".

"Панцери" су, после лоше епизоде против "орлова" и наизглед незаинтересоване игре против Гане, коначно погодили праву формулу и заиграли као против "кенгура".

Брза игра, којом су уништавали противника, јесте нешто што су прижељкивали Немци, али што нико није очекивао против екипе каква је Енглеска. Томе је сигурно допринео и повратак Клосеа, који је одрадио суспензију.

Прих пола сата игре, постојао је само један тим на терену - Немачка. Енглези, иако у истом саставу као и на прошлом мечу, нису могли да се саставе. Милер, Озил, Кедира и Швајнштајгер доводили су дефанзивце "Гордог Албиона" до лудила, нарочито Апсона, који није могао, чини се, да изађе на крај са Клосеом и Подолским.

Већ у четвртом минуту Немци су могли до предности. Швајнштајгер је сјајном лоптом нашао Озила, али је 37-годишњи Џејмс одлично затворио угао, и одбранио његов ударац.

Наравно, "панцери" ту нису стали, већ су охрабрени кренули још јаче у напад.

Подолски је био у одличној прилици, повукао је лопту, могао да упосли неког од саиграча који су били у бољој позицији, али је одлучио да завши сам акцију, што није било најбоље решење.

Међутим, то је све било увертира за фантастичних 25 последњих минута полувремена. Врло ватрену утакмицу додатно је распалио Мирослав Клосе.

Утакмица паузе очигледно је пријала најистуренијем нападачу "панцера", који је у 20. минуту искористио несхватљиву грешку одбране "Гордог Албиона", и савладао Џејмса за 1:0. Нојер је послао лопту са свог гола, она је неометано дошла до Клосеа, који је "отресао" са леђа Апсона, и погодио мрежу Дејвида Џејмса.

Енглези шокирани, али с обзиром како су играли пре гола, нису могли ништа друго да очекују. Али свакако нису очекивали да ће "панцери" после водећег гола играти још офанзивније, и што је много битније, течније.

Сјајно су комбиновали "панцери", па су лако долазили до казненог простора Енглеза. Могао је Клосе још једном да затресе мрежу, после невероватног додавања Томаса Милера, али је овај пут погодио Џејмса у ноге.

Занимљиво, свакако не Фабију Капелу, Енглези су прву прилику имали у 25. минуту меча. Герет Бери је шутирао из даљине, али није успео да поравна резултат.

А Немци су наставили са својом игром. Контранапади су потпуно разбили на комаде одбрану Енглеза, а после једног дошли су и до другог гола. Томас Милер, 20-годишњи фудбалер Бајерна просто је бриљирао. Истрчао је сам пред голмана "Гордог Албиона", могао је да шутира, али је изабрао компликованије и атрактивније решење. Пребацио је Џонсона који се залетео ка њему, додао Подолском, који се није најбоље снашао са лоптом, али је на крају сместио "Џабулани" иза леђа Дејвида Џејмса.

Нико није очекивао да ће већ у 32. минуту једна од ове две екипе имати огромну предност, од два гола, али су Немци потпуно заслужену стигли до тога.

Али радост Немаца није била дугог века. Очигледно да су се Енглези коначно опаметили, схватили да немају времена за тражење савршене игре, па су на све начине покушавали да дођу до гола Мануела Нојера. А један од тих начина уродио је плодом.

Џерард је из прекида погодио Апсона у чело, а дефанзивцу Енглеске није било тешко да се искупи за грешке код првог гола Немачке.

Донео је гол наду Енглезима да могу да изједначе до полувремена, и потпуно се врате у игру. Загризли су Џерард и другови, и то им се исплатило. Па, бар на неколико секунди.

После гужве пред казненим простором Немачке, Лампард шутира, Нојер је "кратак" а лопта од пречку улази у гол, а потом излази из њега.

Енглески фудбалери почели су да се радују због изједначења, али последњу реч дао је судија Ларионда, који је судио и меч Србија - Аустралија.

Уругвајац није показао на центар, иако је лопта прешла гол црту за добрих пола метра. Бунили су се и покушавали Енглези да објасне судији какву је грешку направио, али је Уругвајац био неумољив.

Ако је срећа била на страни "Гордог Албиона" пре 44 године, када је Џеф Херст на сличан начин, само што многи сматрају да лопта тада није прешла линију, практично донео титулу првака света Енглеској, баш против Немачке на Вемблију, сада свакако није.

Али, времена за туговање није било, већ су се сви окренули наставку, јер је до краја првог дела игре остало свега неколико минута.

Међутим, Немци и Енглези нису успели да дођу до гола до краја првог полувремена, па се на одмор отишло са предношћу Немаца од 2:1. Свакако није недостижно, али да би преокренули, Енглези морајуда тотално промене начин игре, нарочито у одбрани.

Чак три гола у првом делу, и наравно четврти, који није признат, обећавали су невероватан наставак, препун узбуђења.

А наставак је био баш такав. Енглези јуришају ка голу Нојера, како би што пре дошли до изједначења, док Немци, без икаквих проблема износе лопту и долазе у прилике. Можда је то била и тактика Јоакима Лева, јер су на контранападе потпуно демолирали задњу линију Енглеза у неколико наврата.

На самом почетку, Енглези су запретили преко капитена Џерарда. Вероватно када је видео да се тешко долази у праву шансу, Џерард је преузео одговорност на себе, па је два пута опасно шутирао из даљине, а оба пута је био веома близу гола. Први ударац је завршио уз стативу, док је други сјајни Нојер одбранио. Ипак, Џерард је најавио офанзиву, са чиме су се потпуно сложили навијачи Енглеске.

А Френк Лампард дефинитивно није имао среће. Први пут, чист му гол није признат, а сада му прешка опет није била од велике помоћи. Шутирао је из "слободњака" са више од 30 метара, а лопта се закуцала у пречку, иако је Нојер већ био савладан.

Док су Енглези тражили кључ за одбрану "панцера", на другој страни Милер и Озил, правили су куршлус у одбрани "Гордог Албиона".

Несхватљиво, Апсон и Тери су пустили Милера на некох 20-ак метара од гола, Милер је шутирао шпицем, али је лопта закачила неког из задње линије и отишла у гол аут. Ларионда ни то није видео, па није свирао корнер за Немце.

Битка се потпуно рапсламсала, на обе стране су пљуштале прилике, а Руни је одлично упослио Милнера, који се предуго намештао на ударац, па је Боатенг изблокирао покушај фудбалера Астон виле.

Времена за одмор није било, јер је одмах на другој страни Швајнштајгер одлично шутирао из даљине, али је и он био замало непрецизан. Али неколико минута касније, Милер није био.

Лампард је извео слободан ударац, погодио живи зид, након чега су Немци повукли контру.

У свега неколико додавања, лопта стиже до Милера који ствара нове муке Енглезима, који сада морају да јуре два гола. Али после свега три минута, и они Енглези дижу руке од, сада је сигурно, бесмислене борбе.

Још једна контра Немаца, још једном Милер непогрешив, и чак 4:1 за Немце, што је, с обзиром како играју једни а како други, потпуно недостижно за Енглеску.

Покушао је Капело да нешто промени увођењем Хескија али узалуд. На вратима је био најтежи пораз "Гордог Албиона" у историји, на светским првенствима. Четири гола примили су од Уругваја 1954. године, али су тада дали два.

Ипак, поједини фудбалери нису желели да се помире са таквим поразом. Џерард је одлично шутирао, из ужасно тешке позиције, али је Нојер врховима прстију зауставио ударац капитена.

Покушао је и Герет Бери у последњим секундама меча, али је његов ударац изблокиран, што је био последњи трзај рањених Енглеза.

За Немачку играју: Нојер, Фридрих, Лам, Мертесакер, Боатенг, Кедира, Швајнштајгер, Озил, Подолски, Клосе, Милер. Играли су и Гомез, Трочковски.

Капело се одлучио за следећи састав: Џејмс, Џонсон, Ешли Кол, Џерард, Тери, Лампард, Руни, Бери, Апсон, Милнер, Дефо. Прилику су добили Хески и Џо Кол.

Немачка је потпуно надиграла и прегазила Енглезе у осмини финала, и потпуно заслужено се нашла у четвртини финала. Остаје жал због непризнатог гола Франка Лампарда, који би свакако био један од лепших голова на Мундијалу. Ипак, тешко да би много могао да промени, јер су Немци одиграли на ивици савршенства. Оно што је Милер урадио дефанзивцима "Гордог Албиона" дуго ће остати у сећању Немаца, а још више Британаца.