Пут у Нелспруит

Не знам тачно зашто, али ни после две недеље уопште немам осећај да сам у Африци. Да није већинског црначког становништва на улицама градова мало би шта упућивало да смо на "црном континенту". Могуће је да на одсуство "афричког амбијента" утиче и клима, овде је почела тромесечна зима али дани су топли, сунце пријатно и тек понеко вече подсећа у ком смо годишњем добу.

Дводневни боравак у Порт Елизабету, на Индијском океану, још више појачао утисак о ароми Европе на југу Африке, што, на крају крајева, и не треба да чуди јер су Европљани овде дуго били колонизатори, прво Холанђани па Енглези, а потом власт са расном политиком која је црна мрља у историји ове велике  и просперитетне земље.

Због свих тих околности са знатижељом сам очекивао данашњи пут колима у Нелспруит, град удаљен неких 360 км. од Јохансбурга. Екипу РТС-а возио је локални момак по имену Кени. По изласку из Јохансебурга нашли смо се на суженом ауто-путу јер се изводе велики радови, кад буду завршени две траке имаће свака по 4 стазе и личиће, по ширини, на аеродромску писту. Убрзо смо  са леве и десне стране пута видели огромна поља, као на некој висоравни. Због доба године тешко је било  утврдити да ли се обрађују, утисак је да је земља била погодна да се нешто на њој гаји а повремени црни траг спаљене траве  укизивао је на овај познати начин "обогаћивања" земље.

Негде на пола пута пејсаж је почео да се мења, било је све више зеленила, појавила су се и брдашца а што смо више одмицали терен је био питомији, питорескнији. После три сата вожње, на 100 км. од циља, стали смо на једној бензинској пумпи да се сви мало одморимо и протегнемо ноге. Уз малу продавницу, типичну уз ауто-пут и чист WЦ  као "fast food" видели смо понуди за пилетину на разне начине и тезгу са воћем које је продавала жена чију је старост тешко било одредити.

Нелспруит је на око 660 метара надморске  висине, око 1000 метара нижој  од Јоханесбурга, клима је суптропска, готово непроменљива целе године што омогућава гајење разних култура. Базичне активности су производња тропског воћа, папира, дрвна индустрија Град  су 1905. основала три брата Нел по којима је добио име. Река која протиче поред града зове се "Крокодил ривер" и не би требало да буде сумње по коме је добила име. Град је окружен брдима, разуђен, са релативно ниским зградама. На улицама је много палми, посебно око веома луксузног "Касина" испред кога је диван мали базен  са каскадама у природном амбијенту са великим рибама разних боја.

Наша репрезентација слетела је око подне на аеродром "Кругер" који носи име као и  један од најпознатијих националних паркова Јужне Африке који посећују стотине хиљада туриста годишње. Аерором се такође користи за одлазак у Мозамбик јер је граница на само 90 км. У хотелу нас је затекао неки локални лист који пола на енглеском а пола на португалском који се користи у Мозамбику. У време бурских ратова Нелспруит је био главни град Јужноафричке републике, независне афричке државе.

Иако на први поглед делује идилично, овај градо од 221.000 становника имао је због "Мундијала" много више главобоља него што ће имати користи. Диван стадион који носи име "Мбомбела"  што на једном од  11 локалних језика (СиСвати дијалект) значи "много људи заједно на малом простору", коштао  је 172 милиона долара, али је пре и током градње изазвао много полемика, двоје људи је убијено, а репови ће се још дуго повлачити јер се многи питају шта ће граду који нема професионални фудбалски тим овакав стадион. Толика инвестиција за 4 утакмице Светског првенства чини се неоправданом, тим пре што нека насеља у околини стадиона још увек немају ни струју ни воду...

На месту на коме је изграђен стадион биле су две школе које су срушене уз обећање локалних власти да ће бити изграђене нове. Куповина земљишта за израдњу стадиона претворила се у корупционашку аферу која је коштала живота  Џомија Мохла, председника градске скупштине, и која се још повлачи по судовима са милионским одштетним захтевима. Мохла је истраживао неправилности у великом послу а завршио је тако што су га убили маскирани разбојници. Нешто касније убијен је и Сани Мпатлајан, помоћник директора за културу, спорт и рекреацију у провинцији Мпумаланфа чији је Нелспруит главни град. Он је убијен на спавању. Током изградње локално становништво је жестоко протестовало, радници су били гадјани свим и свачим, било је спаљивања гума, читавих аутомобила, сукоба са полицијом која је користила гумене метке против демонстраната...

Обећања о новим школама, које су морале бити завршене до јуна 2008,  остала су мртво слово на папиру све до прошле године када су радови коначно почели...

Стадион  је оригиналан, са трибина "вири" челична конструкција која неодољиво (и намерно) подсеча на жирафу, животињу која је симбол овог краја и једна од атракција парка "Кругер". Међутим, многи становници Нелспруита отворено критикују све што је у вези са светским првенством јер мисле да је било много бољих начина да се потроши 172 милиона долара уместо  на "споменик жирафи" и нечијем политичком ћефу.

П.С.

Француска иде кући. Заслужено. Није требало ни да долази. Анријева "божја рука" у мечу са Ирцима претворила се у бумеранг. Први од седам светских првака испада још у групи, као у Јапану и Кореји 2002. али су сада "триколори" напредовали: дали су један гол у три меча, пре 8 година ни један. Истовремено, ни један од три остала европска светска првака, Немачка, Италија, Енглеска, није пре последњег кола био сигуран да остаје овде за осмину финала.

Истовремено, свака част Уругвају и Мексику на спортском моралу. Кладионице у Србији, а вероватно и у свету, нису примале опкладе на нерешено (које је водило обе селекције у осмину финала) али "свезналице" нису рачунале на поштење и једних и других и жељу да се у осмини финала избегну моћни Аргентинци.