Награда за храброст

Оно што није требало јесте неодмерана критика и изливи жучи после пораза у првој утакмици. Написао сам после те утакмице да ме дугогодишње искуство у таквим ситуацијама учи да треба бити опрезан, избегавати генералне оцене и тешке речи. Рекао сам да наши „орлови" заслужују другу шансу, добили су је и - искористили!

Да ли смо имали среће? Јесмо.Немци нису искористили пенал, Кедира је погодио пречку. Да ли нисмо имали среће ? Нисмо, статива Јовановића и пречка Жигића сведоче о томе.Да ли нам је судија помогао? Није. Држао се правила, упутстава ФИФА и свака му је одлука била на месту. Ако смо се мало љутили на критеријум против Гане, сада морамо рећи да нам је сличан критеријум сасвим одговарао. Све у свему, десило се много тога што фудбал чини узбудљивим, лепим, драматичним. Немци су са 10 играча играли као да они имају играча више, али наш тим се бранио без панике. На крају је стигла награда за храброст.

Мирослав Клосе је тек седми Немац који је искључен на светским првенствима, али што се нас тиче заслужио је то у најбољем тренутку по Србију. Непуних 60 секунди касније Милан-Лане Јовановић ушао је у историју као човек који је дао први гол за Србију на светским шампионатима. И то коме! Троструким светским првацима, актуелним европским вицешампионима, трећима на свету пре 4 године, екипи која је у првом кругу оставила најбољи утисак.

Ако смо у мечу са Ганом били помало изенадјени преопрезном тактиком и одсуством амбиција у игри нашег тима, Радомиру Антићу сада се мора одати пуно признање за тактички план против Немаца.Дан уочи утакмице, после званичне конференције за штампу,  рекао ми је да нам требају играчи „који ће отимати лопту Немцима и они који ће је држати у ногама". Нашао их је у систему 4-5-1, са једним шпицом, Жигићем, и идејом да се Красић и Јовановић убацују у напад. Управо њих тројица били су аутори акције за победу. Дуг пас према Красићу, добар центаршут, скок Жигића, спуштена лопта за Јовановић и гол...

Капа доле и за одлуку да Кузмановић почне меч. Тако раде велики тренери, тако се психолошки враћају играчи. Није за поредјење, али јесте за подсећање. На светском шампионату у кошарци 1986. у Мадриду, у чувеном полуфиналном мечу са СССР у коме смо у последњем минуту процкокали 9 поена предности, последњу лопту изгубио је Владе Дивац, тада 18-тогодишњак. Те вечери хтео је да „остави кошарку" а селектор Крешо Ћосић ставио га је сутрадан, у мечу са Бразилом за бронзану медаљу, у и стартну поставу !

Кузмановић је поверење узвратио одличном партијом, заједно са Нинковићем и Станковићем контролисао је средину терена. Такодје, измене су биле и логичне и правовремене. Штета је што је доста играча добило жуте картоне, али то је била цена критеријума на који немамо право да се љутимо.

Шта сад  Памет у главу и нада да ће ова победа, прва после пет везаних пораза на три последња светска првенства, бити довољан стимуланс за меч са Аустралијом. Већ сутра, после меча Аустралија-Гана, знаћемо шта  нам ваља чинити, али ситуација је много, много ружичастија него пре пет дана. Ако су нам шансе после пораза од Гане биле 25 одсто, верујем да су се сада попеле на 75 одсто.

„Орлови" су заслужили да још круже над Африком и да „очерупају" још некога а навијачи да се још радују. 

Да ли сте знали?

- Немачка је у Порт Елизабету трећи пут играла утакмицу на светском првенсву 18. уна. ! У Немачкој 1974. Победила је Чиле са 1-0, 1978. у Аргентини ремизирала са Пољском 0-0, 2010. У Јужној Африци Изгубила је од Србије 0-1. 

- Само су три тим почела светско првенство поразом а затим на истом турниру освојили титулу правак света. Немачка је 1954. у групи изгубила од Мадјарске са 8-3 да би у финалу истог противника победила са 3-2. Западни Немци су 1974. изгубили од „родјака" из ондашњег ДДР (0-1) а ипак освојили титулу док је 4 године касније Аргентина изгубила од Холандјана у групи (0-1) а победила у финалу (3-1). 

- До Јужне Африке тим домаћин увек је успевао да се пласира у други круг.

- Имена на леђима играча појавила су 1994. У САД

- Званично, број 23 уведен је на првенству света 2002 када је ФИФА установила бројку од 23 играча по селекцији, али незванично број 23 је „дебитовао" још 1962. у Чилеу када је је Уругвајац Гиљермо Ескалда носио тај број зато што је био сујеверан и није хтео да обуче дрес са бројем 13.

- Највише картона показано је на мечу Португал-Холандија 2006 - чак 16, укључујући и 4 друга жута картона која су се претворила у црвене. Током првенства 1950. у Бразилу и 1970. у Мексику ни један фудбалер није био искључен.