Мандела без утехе

Бивши председник Нелсон Мандела, отац и симбол јужноафричке нације и државе, није био на церемонији свечаног отварања, иако је било предвиђено, јер је баш данас, овог историјског дана за земљу, доживео још један од удараца којим га је живот шибао током његових више од 9 деценија. Зенани Мандела, 11-тогодишња праунука Нелсона Манделе, смртно је страдала у саобраћајки коју је изазвао пијани возач... Зашто баш данас, зашто баш Мандели и његовој породици, зашто свим овим насмејаним људима који су данас направили невиђену фешту на улицама Јоханесбурга и на стадиону "Сокер Сити" ? Зар се судбина није довољно поиграла са легендом Африке? Зар је морао и у дубокој старост, после свега што је проживео, да прими још један ударац живота који га никада није миловао... Питања без одговора.

Јоханесбург је данас био центар света. Толико радости, толико колорита, толико неке невидљиве али препознатљиве позитивне енергије одавно нисам видео. Саобраћај је био хаотичан, подсетио ме на Сиудад Мексико 1986. када су Бора Милутиновић и његови фудбалери паралисали и град и целу нацију. Док смо се данас пробијали ка стадиону „Сокер Сити" у аутобусу сам случајно упознао Фернанда Кирартеа, коментатора мексичке „Телевисе", који је 1986. играо за Мексико под командом Боре Милутиновића заједно са данашњим селектором Мексика Хавиером Агиреом. Потврдио је мој утисак да атмосфера подсећа на ону у његовој земљи 1986. године...

Још од поднева ка стадиону су се сливале реке људи. Доминирала је жута боја репрезентације Јужне Африке и заставе ове земље, али било је и пуно Мексиканаца. Без и најмањег инцидента. Свечано отворање било је у „там-там" ритму, колоритно и весело, али оно право тек је требало да уследи.

У 16,00, коначно, лопта се закортљала.Са центра су је, на знак судије Ирматова из Узбекситана, покренули Мексиканци, апсолутно бољи у првих 45 минута. Домаћи навијачи нису престајали да дувају у своје "вувузеле", неку врсту трубице која не производи мелодију. Само буку, заглушујућу буку која је у другом полувремену дала крила домаћим фудбалерима. У 55. минуту пао је први гол а стрелац је био Сипхиве Тшабалала, један од најпопуларнијих домаћих играча, и у том голу било је много симболике и, ако је икако могуће, бар грам утехе за Нелсона Манделу и његову породицу. Овај 11. јуни памтиће по породичној трагедији и општенародној радости због почетка шампионата света и релативно доброг резултата државног тима. Као да се у том једном дану преплетања туге и радости враћала и бурна историја ове земље коју је, добрим делом и преко спорта, ујединио баш Мандела.

Јужноафриканцима као да није била суђена комплетна радост. У 79. искусни Рафа Маркез, коме је дужност да штити свој гол а мање да напада противнички, успео је да изједначи што је 149. пут (највише) у историји светских првенстава довело до два гола... Могао је да падне и трећи, али Јужна Африка није имала среће, шут Мпела у 89. минуту завршио је на десној стативи. Признајем да ми је било жао.

Да ли сте знали ?

-Највише голова на једном шампионату света дао је Француз Жист Фонтен- 13 у Шведској 1958.

-Укупно најбољи стрелац на финалним турнирима је Бразилац Роналдо са 15 погодака, али на три шампионата.

-Француска 2006. није изгубила ни једну од 7 утакмица а ипак није освојила титулу

-Најмлађи играч у финалу светског првенства био је Пеле који је у Шведској 1958, имао 17 година и 239 дана

-Најстарији играч у финалу био је италијански голман Дино Зоф који је 1982. у Мадриду имао 40 година и 133 дана