ПСЖ је под вођством Луиса Енрикеа исписао историју и постао тек други клуб у модерној ери, после Реал Мадрида 2016. и 2017. године, који је успео да одбрани трофеј Уефиног Суперкупа.
У последња четири одиграна финала освојили су две Лиге шампиона и два Суперкупа и тако потврдили да су тренутно најбољи тим на планети.
Тријумф у Салцбургу само је још једна потврда периода доминације Пари Сен Жермена, који је под вођством Луиса Енрикеа од екипе окупљене око великих индивидуалних имена прерастао у тим способан да побеђује на различите начине.
Парижани овога пута нису били убедљиви нити су током свих 90 минута контролисали утакмицу – Астон Вила их је у појединим периодима озбиљно надиграла и створила велики број прилика, али је управо способност да преживе налете ривала и казне његове грешке показала зрелост овог тима.
Посебно је значајно што се успеси више не везују искључиво за једну звезду. Дуе, Кварацхелија, Дембеле, Витиња, и остали постали су делови система у којем се одговорност распоређује на читав тим.
Управо је то највећа промена коју је донео Луис Енрике – ПСЖ више не зависи од инспирације једног играча, већ од начина на који функционише целина.
ПСЖ је у утакмицу ушао у свом препознатљивом стилу – са дугим поседима, стрпљивим грађењем напада и намером да што више удаљи противника од свог гола. Астон Вила је прихватила подређену улогу у почетним минутима, али се врло брзо показало да посед Парижана не значи и потпуну контролу дешавања на терену.
Енглески тим је први озбиљније запретио преко Камаре, али је ПСЖ у 20. минуту показао колико мало простора му је потребно да направи разлику.
После ударца Дуеа и одбране Бизоа, Кварацхелија је добио лопту на левој страни, ослободио се чувара и снажним ударцем донео предност француском тиму.
Испоставило се, међутим, да примљени гол није пореметио екипу Унаија Емерија. Напротив, Вила је како је полувреме одмицало играла све храбрије, а тежиште утакмице постепено се селило пред гол Сафонова.
У центру пажње нашао се 17-годишњи Мађо. Најмлађи фудбалер у историји Уефиног Суперкупа најпре је главом шутирао поред гола, затим пропустио још неколико прилика, да би у 44. минуту погодио и стативу.
Оно што није успео у претходним покушајима, Мађо је урадио у последњем минуту првог полувремена. После центаршута Мегина левом ногом је послао лопту под пречку и крунисао најбољи период игре енглеског тима.
Изједначење је додатно охрабрило Вилу, која је и почетком другог полувремена била агресивнија. Брже је одузимала лопту и много лакше долазила пред гол ривала.
Мегин је већ у 51. минуту натерао Сафонова на одличну интервенцију, а ПСЖ је у тим тренуцима имао знатно више проблема него током већег дела првог полувремена.
И управо када је деловало да је Вила ближа преокрету, ПСЖ је још једном показао колико сурово уме да казни грешку.
Одбрана енглеског тима покушала је у 61. минуту да направи офсајд замку, али је Мети Кеш остао иза последње линије. Дуе је то искористио, добио лопту у празном простору и мирно савладао Бизоа. После ВАР провере погодак је признат – 2:1.
Други гол Парижана променио је карактер утакмице. ПСЖ више није морао да јури резултат нити да ризикује. Екипа Луиса Енрикеа спустила је ритам, поново преузела већи део контроле над лоптом и покушавала да утакмицу уведе у мирнију завршницу.
Вила се, ипак, није предавала. Хемингс је већ два минута после Дуеовог поготка могао да изједначи, али је шутирао у Сафонова, док је Хакими у 73. минуту клизећим стартом изблокирао ударац Гомеша из непосредне близине и вероватно спречио погодак.
Како се ближио крај, Емеријев тим је поново преузимао све више ризика. Напади су се смењивали пред голом ПСЖ-а, али је недостајао последњи пас или мирнија завршница. ж
Једну од таквих прилика упропастио је и Ејбрахам лошом повратном лоптом после брзе контре.
Управо је реализација направила највећу разлику. Астон Вила је показала да може да парира ПСЖ-у, стварала је прилике и у појединим периодима била опаснији тим, али је за сваки погодак морала много више да ради.
ПСЖ-у је, са друге стране, било довољно неколико тренутака индивидуалног квалитета и једна лоше постављена офсајд замка ривала да направи разлику.
У утакмици у којој није све време доминирао, француски тим је још једном показао зрелост - оно што му је свих ових година и фалило да постано то што сада јесте.