Град је административни центар Шлезијског војводства, региона који је познат по дугој индустријској традицији, рудницима и фабрикама.

У ширем градском подручју живи преко два милиона људи, док Катовице саме броје око 290.000 становника. Због снажног развоја рударства и металургије у 19. и 20. веку, град је добио надимак "пољски Детроит“.

Што се тиче имена града, претпоставља се да потиче од личног имена "Kato“, што је било уобичајено у том делу Шлезије. Ипак, порекло имена није сасвим поуздано утврђено.

Први писани трагови о насељу на овом месту потичу из 16. века, али прави развој почиње тек у 19. веку, када је регион Горње Шлезије постао један од индустријских центара Европе.

Захваљујући угљу и гвожђу, Катовице су стекле статус града 1865. године и постале кључна тачка за привреду, али и за миграцију радника из околних земаља.

У социјалистичком периоду град је наставио да расте, а кратко је чак носио и име "Сталиново“. Са променама деведесетих година, Катовице су почеле да мењају свој имиџ, улажући у културу, високо образовање и нове технологије. Данас су дом најважнијих ИТ компанија и стартап центара у Пољској.

Кошарка у летећем тањиру

Једна од најпознатијих знаменитости града је дворана "Сподек", чији футуристички дизајн подсећа на летећи тањир. Управо у њој ће бити одиграни сви мечеви групе А.

Изграђена почетком 70-их, "Сподек“ је симбол модерног урбаног Катовицеа и редовно је домаћин спортских догађаја, концерата и фестивала.

Капацитет дворане варира – за спортске догађаје пружа простор за око 11.000 гледалаца, док на концертима може да прими и више од 12.000 људи.

Током година, на њеној сцени су наступале светске музичке звезде, а арена је била и место одржавања финала Лиге нација у одбојци и других великих такмичења.

Катовице су и културно веома активан град – ту се налази Национални симфонијски оркестар Пољског радија, као и савремени музеј изграђен на месту некадашњег рудника.

Централна "Културна зона" постала је симбол успешне трансформације индустријског града у културно-технолошки центар.

У гастрономском смислу, град се поноси типичном шлезиском кухињом – са јелима попут "роладе са кнедлама" и традиционалним десертима.

Катовице се све више позиционирају и као туристичка дестинација, привлачећи посетиоце архитектуром, фестивалима и модерним дизајном.

Током средњег века био је важно трговачко средиште под Византијском, потом Франковском и Млетачком влашћу. У 12. веку, управо овде су се венчали Ричард Лавље Срце и Беренгера од Наваре, чиме је град уписан и у енглеску краљевску историју.

Данас је Лимасол други по величини град Кипра и његово економско срце – лука, финансијско средиште и домаћин великих културних и спортских догађаја.

Стратешки положај, развијена инфраструктура и гостољубива атмосфера чине га идеалним местом за организацију међународних такмичења. За Кипар домаћинство Европског првенства представља снажан симбол отворености и спортског духа.

Лимасол је подједнако занимљив за туристе колико и за спортисте. Шеталиште уз море – Молос – симбол је модерног града: палме, уметничке галерије, кафићи, бициклистичке стазе и поглед који се пружа ка бескрају Медитерана.

Ту је и Стари град са утврђењем из 14. века које данас чува археолошки музеј, а недалеко су и виногради Троодоса, где настају нека од најстаријих вина Европе.

Антички град Курион, смештен на литици с погледом на море, фасцинира својим позориштем и мозаицима. Ту је и средњовековни дворац Колоси, некадашње седиште Витезова реда светог Јована. У близини се налази и слано језеро Акротири – дом фламингоса и заштићена природна оаза.

Лимасол је познат по два фестивала: карневалу у фебруару који носи дух медитеранске раскоши и Винском фестивалу у септембру, у част традиције која датира још из времена античке Грчке.

Град је и центар кипарског енотуризма – познато вино Комадарија, које су, према легенди, пили и крсташи, и данас се производи у околини Лимасола.

За спортске ентузијасте, град нуди модерне терене, марину, спортску дворану и одличну климу током целе године. Комбинација сунца, мора и гостопримства ствара идеалне услове за такмичење, али и за одмор између утакмица.

Као град који с поносом чува прошлост, Лимасол је савршена позорница за борбу европских кошаркашких великана. Древни камен и модерна арена, сунце и узбуђење – у Лимасолу се овог лета игра за понос, за историју, за Европу.

"Спирос Кипријану" дочекује најбоље кошаркаше Европе

Највећа спортска дворана на Кипру - Атлетски центар "Спирос Кипријану", биће једно од места одржавања Европског првенства у кошарци.

Арена, смештена у Лимасолу, прошла је обимну реконструкцију и модернизацију уочи шампионата, чиме је њен капацитет повећан са 6.255 на 8.000 места. Радови на реновирању почели су у августу 2024. године, а завршени уочи почетка турнира, у складу са Фибиним стандардима.

Ова модерна, вишенаменска дворана носи име по бившем председнику Кипра, Спиросу Кипријану, и представља највећи објекат те врсте у земљи. Изграђена је 2005. године, а налази се у области Като Полемидија, уз главни пут Лимасол-Тродос.

У претходним годинама арена је била домаћин бројних међународних догађаја, укључујући Дечји Евросонг 2008, одржаване су и ол-стар утакмице у оквиру Фибиног Еврочеленџ такмичења од 2006. до 2008. године.

За потребе Евробаскета 2025, арена у Лимасолу ће угостити екипе из групе Ц, у којој се налазе, поред домаћина, Италија, Грузија, Шпанија, Грчка и Босна и Херцеговина, а организатори очекују велики број домаћих и страних навијача.

Ово је уједно и први пут да Кипар добија част да буде један од домаћина највећег европског кошаркашког турнира.

Подсећамо, Европско првенство у кошарци 2025. године одржава се у више земаља, а поред Кипра, домаћини групних фаза биће и Пољска, Финска и Летонија, док ће завршница турнира бити одиграна у Риги.

Град је седиште округа Пирканска земља, у ком се налази велики број језера, којих Финска има око 188.000.

У ширем градском подручју живи око 300.000 људи, а као индустријски центар, град је добио надимак "северни Манчестер".

Што се порекла имена тиче, није тачно утврђено како га је град добио. Неколико је теорија, а све се своде на речи које се користе за водене површине, каквих је много у околини.

Према доступним подацима, први људи су се у подручују садашњег Тампереа населили у седмом веку. Све до 18. века су се локална места развијала захваљујући пре свега трговини, те је град одмах по свом званичном оснивању 1779. године имао статус важног трговачког центра.

У 19. веку је започета индустријализација у Финској, а фокус је био управо на Тампереу и текстилу. Град се тако веома брзо развио и проширио, привлачећи стога и све већи број људи који су били у потрази за послом. Чак и чувена "Нокиа" своје корене вуче из Пирканске земље.

Развој се наставио и у 21. веку, а велики акценат стављен је на нове технологије. Пре две године је град освојио прво место на Конгресу паметних градова у Барселони, захваљујући, пре свега, решењима која су олакшала живот грађанима.

Тампере је међутим најпознатији по својим саунама. Град је званично проглашен светском престоницом сауна, с обзиром да их нигде нема толико као у Тампереу.

Осим тога, управо су град Тампере Стаљин и Лењин изабрали као добру локацију за састанке унутар своје партије почетком 20. века.

И најпознатији фински писци су управо овај град изабрали за свој дом, који има и веома развијену рок сцену. Када је храна у питању, диче се "црним кобасицама" које послужују уз џем од бруснице.

Тампере представља и значајан туристички центар, а главни разлог за то је забавни парк "Сарканијеми", који годишње посети око пола милиона људи.

"Нокиа арена" нови симбол града

Сви мечеви групе Б биће одиграни у "Нокиа арени", која се традиционално користи за одржавање најважнијих догађаја у граду.

Њена изградња је почела 2018. године, да би објекат био завршен три године касније. Примарна сврха највеће арене у граду јесте одржавање хокејашких утакмица, али се користи и за организацију концерата и других културних дешавања.

Капацитет дворане је 13.455 места када су утакмице у питању, док приликом концерата у њој може боравити и 15.000 људи.

Архитекта Данијел Либескинд је заслужан за дизајн арене, на чијем се врху налази и хотел, а која је у више наврата била домаћин утакмица НХЛ-а.

У претходне две године је у "Нокиа арени" одржано и финско такмичење за одлазак на Евровизију, док су многе светске звезде попут Ерика Клептона, Стинга и Робија Вилијамса наступале управо у овој дворани током својих европских турнеја.

Током своје бурне историје Рига је пролазила кроз немачке, шведске, руске, али и совјетске управе. Независност је први пут прогласила 1918. године, а након Другог светског рата и совјетске окупације, поново је постала главни град независне Летоније 1991. године.

Данас, Рига је важан финансијски и логистички центар тог региона. У граду се налази највећи аеродром у балтичким земљама, као и бројне банке и међународне компаније. Индустрија, туризам, фармација, прехрамбени и телекомуникациони сектор чине окосницу градске привреде.

Иако је у последњим деценијама дошло до смањења броја становника, у Риги живи 47 одсто Летонаца, док Руси чине чак око 36 одсто популације. Град је подељен на шест административних јединица, а свака је препознатиљива на свој начин - по архитектури.

Рига је 2014. године носила титулу европске престонице културе.

Једини град на свету са бесплатним интернетом

Њен стари град личи на отворени музеј - калдрмисане улице, шарене фасаде, осветљени тргови и историјске цркве се налазе готово на сваком кораку.

Овај град, иначе, чува и један посебан примат - управо у Риги је први пут у историји украшено божићно дрво.

Рига је позната по више од 750 зграда изграђених у стилу Арт нуво (сецесија), што је највећа концентрација такве архитектуре у Европи. Митолошка бића - извајане женске фигуре, које непрестано гледају у вас где год да се налазите на улици, и необични детаљи красе фасаде многих зграда.

Историја Риге сеже далеко у 13. век, када су немачки витезови подизали замкове како би заштитили освојене територије. Нека од тих утврђења и данас одолевају зубу времена, попут замка у Цесису или замка Ливонског реда у Вентспилсу, који је претворен у музеј.

Летонија је једна од најзеленијих земаља Европе - чак 45 одсто територије покривају шуме. Идеално место за љубитеље природе је Национални парк "Гауа", најпосећенији у земљи, као и парк "Кемери", познат по својој мочварној територији и дрвеним стазама које воде кроз разнолике пејзаже.

Да ли сте знали да је Рига град са највећим бројем бесплатних вај-фај тачака на свету?

Још 2014. године проглашена је за град бесплатног интернета, а и данас у већини хотела, ресторана, таксија и јавних површина, интернет је доступан свима - потпуно бесплатно.

Арена Рига - хокејашки лед замениће кошаркашки паркет

Вишенаменска "Арена Рига", једна је од најпрепознатљивијих спортских и културних објеката у главном граду Летоније, али и на Балтику. Отворена 2006. године, ова модерна дворана са капацитетом до 14.500 места већ скоро две деценије представља централну тачку спортских догађаја и концерата у региону.

Изграђена за потребе Светског првенства у хокеју на леду 2006. године, које је организовано у сарадњи са "Сконто ареном", "Арена Рига" је постала главни домаћин важних међународних и домаћих такмичења.

Налази се на неколико минута од центра града, а прилагођена је разноврсним спортовима, од хокеја, кошарке, флорбола, тениса, футсала као и великим музичким спектаклима.

Она је дом чувеног хокејашког клуба Динамо Рига, који се такмичи у престижној Континенталној хокејашкој лиги (КХЛ). Посебно је запамћена утакмица 6. октобра 2010. године, када је у склопу КХЛ-НХЛ серије Динамо угостио Финикс којотсе, што је био један од ретких сусрета тимова из две највеће хокејашке лиге света.

Поред хокеја, Арена је и база кошаркашког клуба Баронс ЛМТ, који се такмичи у Балтичкој лиги. За потребе кошаркашких утакмица капацитет износи око 12.000 гледалаца.

У овој арени, чији је тренутно званичан назив "Шаоми арена", због спонзорског уговора, био је одржан Евробаскет за жене 2009. и 2019. године, али и Евробаскет у мушкој конкуренцији 2015.

Одржавала су се многа првенства из разних спортова, у сениорској и млађим конкуренцијама, а наредне године овде ће се играти и европски шампионат у футсалу.

Захваљујући одличној акустици, у њој су се одржавали велики концерти и културне манифестације, а једном приликом, 2006. године, и самит НАТО-а.

У овој дворани репрезентација Србије играће све мечеве, а након групне фазе биће одржан и елиминациони део такмичења, што значи да ће се од осмине финала до финала све утакмице играти у хали у Риги.