Поподне у Парку фудбала

Јуче је играо Бразил, и то рано поподне, радно време је опет било скраћено, чак и у великим шопинг цвентрима. Лепо пише: Затварамо пола сата поре утакмице и отварамо 30 минута после меча. Општа еуфорија.

„Жутица" пред очима јер сви носе дресове, као да цео Бразил игра на Мундијалу. Мало је рећи да се у овој земљи воли фудбал. Такође је мало тврдити да је Нејмар популаран јер је он - идол. Као некад Диди, Вава, Пеле, Загало, Гаринча, Зико, Сократес, Ромарио, Роналдо, Бебето, Роналдињо... Социјални немири који су потресали Бразил прошле године пред Куп конфедерација или протести пред почетак првенства због прекомерних трошкова, нису више актуелни. Важан је само фудбал, поход на шесту титулу првака света, тријумф у финалу, ако може против комшија из Аргентине или, још боље, протоив Уругваја, да им се врати мило за драго за „Мараканазо" из 1950.

Данима се спремам да посетим фан-зону коју је у „мом крају" Гавеа организовао водећи бразилски дневник „О Глобо". Зове се поетично „Парк лопте". Смештен је на хиподрому, одмах уз зграду коју је закупила Фудбалска федерација Француске. Ако сам оно што сам видео у „Кући Француска" током меча Француска - Швајцарска назвао гужвом, ово што сам затекао у „Парку лопте" је било прави кркљанац. Још са улице видео се огроман ред, наравно у жутом. Улазница је 30 реала (око 10 евра), али заинтересованих је било и превише. Са акредитацијом улазим преко реда, дугим тунелом испод хиподрома пролазим на другу страну тркалишта где је изграђен такозвани „Village", радњама и баровима ограђен простор величине фудбалског терена. Пошто сам стигао неких 40-так минута пре почетка преноса који ће се пратити на два огромна екрана између којих је бина са живом музиком јер игранка почиње одмах после утакмице, обиђох „село".

„Рамбо" са насловне стране

У једном повећем „шатору на спрат" је нека врста видеотеке „О Глоба" који је направио сјајајн посао организациојом ове фан-зоне. Вођен ваљда интуицијом уђох у неку мрачну просторију коју су осветљавале покретне слике са једног целог зида који је био огроман правоугани екран. Неком савршеном модерном технологијом у виду фото-стрипа, на бази сјајних фотографија огромног формата и највишег квалитета, видео сам мешавину фудбалске и карневалске историје Бразила, плус многе насловне стране „О Глоба".

Пред мојим очима дефиловали су највећи бразилски асови а слике су биле толико „покретне" да је све деловало крајње убедљиво, као „анимирана фотографија", ако тако нешто уопште постоји. Пратим како Ромарио прави маказице, како Роналдо даје гол, гледам дриблинге Дидија, пасове Зика, голове Пелеа, мајсаторије Гаринче, Бебета, Сократеса, Паулиња...

Онда слике Копакабане, па фавела у којима се игра фудбал, па ред сјајних фотоса са карневала, па онда насловне стране „О Глоба". Одједном, са једне од њих „гледа ме" Дејан-Рамбо Петковић! Каква је то част: Србин на рукама саиграча, на насловној страни водећег дневика у земљи фудбала. Онда серија Рамбових слика са осмехом после титуле са Фламенгом... "Забленут" у Рамба и остале из историје Бразила, заборавих да напољу почиње утакмица, тј. пренос.

Када сам изашао било је још нешто места „за стајање у последњем реду". Сва срећа да су екфрани заиста огромни па се види и из далека. Не могу да проценим колико је људи присутно, али рекао бих да их је најмање 10.000 ! Осим фудбала, имало је шта де види и међу публиком, бар половину посматрача чиниле су девојке. Да не улазим у детаље, пустите машти на вољу, нећете погрешити. Навијало се као на стадиону. Повици, звиждуци судији и Камерунцима за понеки фаул, аплаузи за сваки добар потезе, уздаси код промашаја и овације код голова. Када је Камерун изједначио - тајац. Не за дуго. Други гол Нејмара вратио је расположење а још два гола у наставку учинила су да се осећам као да сам на стадиону „Мане Гаринча" у Бразилији.

За резултат у мечу Мексико – Хрватска нико и не пита. Погледом покушавам да нађем једног у „коцкастом" дресу кога сам видео при уласку, али у гужви је то немогуће. На телефону сазнајем да Хрвати иду кући. Од фудбала са наших простора остаће, колико видим, само судија Милорад Мажић. Заслужио је.

Победа Бразила заливена је већим количинама пива, славље се наставило и у „Парку лопте" и, још више, на Тргу Сантос Думонт преко пута хиподрома. Када сам се око 22 сата вратио после обиласка Ипанема и Копакабане где је такође био хаос, буквално нисам могао да прођем од младежи која је, у добром расположењу, закрчила и трг и улице које од њега воде. Бразилци баш умеју да се забаве.

Бразил, 100. пут

Тек касно увече отварам „О Глобо" и констатујем да је Бразил против Камеруна играо 100. утакмицу на Мундијалима (што сам знао ,али сам у међувремену заборавио). Прва му је била он 14.јуна 1930. против Југославије у Монтевидеу (1-2). Прву је изгубио, али је од 99 наредних, укључујући и ову последњу, добио 69, 16 је играо нерешено а 15 изгубио. Дао је 217 голова а примио 90. Најћешћеје играо са Шведском (7 пута), по пет пута са Италијом, Чехословачком и Шпанијом, по 4 са Аргентином, Француском, Мексиком и Енглеском. Највеће победе су 7-1 против Шведске и 6-1 против Шпаније, обе из 1950. Најтежи пораз је 0-3 у финалу Француске 1998. од Зидана и компаније. Између 2002. и 2006 Бразил је остварио 11 узастопних победа а између 1974. и 1978 није добио на четири узастопне утакмице. Најдужи период непобедивости је 13 мечева између 1958. и 1966. Ваљда знате да је једини играо на свих 20 првенстава света, мада су Немци одиграли више утакмица, 103 са две у Бразилу.

Са два поготка против Камеруна Нејмар је стигао до 35 голова у дресу репрезентације и на листи најбољих стрелаца Бразила свих времена порескочио Ривалда (34) и Роналдиња(33). Испред њега су још само Пеле (77), Зико (66), Роналдо (62), Бебето (55) и Ромарио (55). С обзиром да има тек 22 године и да је 35 голова дао на само 52 утакмице, Нејмар ће брзо напредовати на овој листи.

Бразил у осмини финала без пораза, Нејмар голгетер шампионата са 4 гола, нација у фудбалском трансу. Само да потраје, рекли би Бразилци. Не ваља, по њих, што се ту нешто питају Холанђани, Немци, Французи, Белгијанци и нарочито Аргентинци.