Фламенгов „Трг славних“

План за јуче био је шетња Копакабаном и гледање преноса меча Бразил-Мексико у неком ресторану на „најфудбалскијој" од свих плажа на свету. Кренух нешто мало пре 13,00, али не стигох до планираног места јер је у граду био општи саобраћајни кркљанац! Из кварта Гавеа нема подземне железнице, мора се ићи „надзуемним метроом", тј. аутобусом, до Ипанеме или Ботафога што у нормалним приликама и није тако далеко, али јуче није био нормалан дан! Јуче је играо Бразил због чега је радно време било скраћено до 13 часова. Онда су сви кренули ка кући или неком месту на коме ће гледати утакмицу. Не знам да ли је декрет о скраћену радног времена дошао од владе или локалних власти Рија, али и није битно. Та одлука је доказ више шта за Бразилце значи фудбал.

Видевши колону која се не миче ,или мрда као кад у Београду пада киша или када око 17,00 са Новог Београда треба да пређете у стари део града, промених план у ходу. Реших да обиђем стадион Фламенга, најпопуларнијег бразилског клуба, који је у истом кварту, одмах иза „Джокеј клуба" који заузима огромну површину. Видех на неком термометро да је било 30 степени (а за 6 дана почиње календарска зима!), али ни врућина ни влага нису ме одвратили од намере. Стигох до стадиона са „погрешне стране", требало је још доста пешачења да би се стигло до главног улаза. Претходно пролазим поред паркинга на чијем једном (унутрашњем) зиду пише Фламенго, са амблемом клуба, на другом „Највољенији клуб на свету". Колико год да звучи препотетно, није без основе. У Бразилу је далеко најпопуларнији а једна аргентинска маркетиншка агенција је својевремено спровела истраживање о популарности фудбалских клубова у свету и дошла до резултата да је на порвом месту Фламенго са 39,1 милиона навијача. На другом је мексички клуб Чивас из Гвадалахаре са 33,8, на трећем Америка, такође из Мексика, са 29,4 милиона, на четвртом Коринтианс из Сао Паула са 28 док је на петом, као први европски клуб, Јувентус са 26 милиона. Фламенго је 32 пута био најбољи у шампионату Кариока (овај термин се правилно користи само за становнике Рија, не за све Бразилце), 8 пута је био првак Бразила а звездане тренутке доживео је 1981. Када је освојио „Копа либертадорес" а потом и Интерконтинентални куп у Токију против Ливерпула (3-0). Најбољи стрелац Фламенга свих времена је Зико са 340 голова, Дида је други са 264, Ромарио четврти са 294, Леонидас пети са 153, бебето шести са 151, Yиyињо седми са 146...

Звезда до звезде

Знам да Фламенго одавно игра на „Маракани" али хоћу да видим место на коме су почињали Зико, Ромарио, Бебето, Зизињо, Мозер, Тита, Дида (не мешати га са Дидијем који је играо у Ботафогу...). Из историје знам да је прва велика звезда Фламенга био Леонидас да Силва, познат под надимком „Црни бомбардер". Био је звезда предратних првенстава света 1934. у Италији (мада је тада био члан Васко да Гама) и Француској 1938. (већ као играч Фламенга) где је био и најбољи стрелац са 7 голова и био у идеалном тиму, у нападу, заједно са Италијанима Меацом, Пиолом, Мађаром Шаросијем и Пољаком Вилимовским. Занимљиво је да је Бразил 1934, са Леонидасом, гостовао у Београду и био поражен са 8-4 од наших „уругвајаца" који су још увек били у пуној снази. Ако се не варам, Моша је дао 4 гола и засенио „Црног бомбардера" али не држите ме за реч, та документација ми није при руци. Узгред, захваљујем читаоцима који се јављају и коментаришу моје текстове из Бразила, нарочито онима који исправљају понеку ситну грешку или непрецизност.

Наоружан предзнањем стижем до улазне капије испред које је огромна „Бразука", лопта којом се игра шампионат, али док јој прилазим морам да газим по именима великана Фламенга у разним спортовима. Њихова имена урезана су заувек у бетон, као на холивудском „Сансет булевару" где славни имају своју „звезду" и име за вечност. Још један доказ , у наставку јучерашње теме, како се негује традиција и поштују бивши асови.

Бициклист из... Новог Сада (!)

Док покушавам да нађем име Дејана „Рамба" Петковића који је у два наврата, први пут од 2000. до 2002 а други пут од 2009. до 2011, када је и завршио каријеру, носио дрес Фламенга и био идол навијача, приђе ми човек у жутој мајици и на чистом српском рече:

-Ми се знамо ?

Погледах боље и препознах човека, мада сам га последњи пут видео пре 4 године на такође једном егзотичном месту: у Јоханесбургу, или можда Порт Елизабету, у сваком случају у Јужној Африци. Зоран Зивлак, новосадски (незапослени) професор географије, последњих година познат по томе што свет обилази-бициклом. Свет је стварно понекад мали. Вероватноћа да се два Србина нађу у исто време на истом месту, без икаквог договора, у мега-полису какав је Рио де Жанеиро била је равна нули, али десило се...

Зоран исприча своју историју: кренуо из свог Новог Сада још карјем марта, ишао прво у Валпараисо (Чиле) на неко светско такмичење триатлонаца, спорта којим се бави 20 година, до тамо стигао авионом а онда 5.000 км. до Рија-бициклом. Преко Анда (највиши врх 3.200 метара), преко аргентинске пампе, сврнуо у неко ћоше Парагваја, онда у Уругвај:

-Хтео сам да видим тај „Сентенарио" на коме су Моша, Тирке и остали стварали историју 1930. А онда сам њиховим путем, бродом, прешао у Буенос Аирес-прича Зоран. Изненађује се кад му кажем да сам ја написао књигу „Монтевидео, Бог те видео" по којој су снимљени филм и ТВ серија.

Каже да није имао никакве проблеме на путу. Јужноамериканци су љубазни, хоће да помогну...Смештај налази преко специјализоване друштвене мреже коју користе бициклисти. За пут користи мапу и модеран мобилни телефон који му служи као компас и информатор. У Аргентини је срео два Чилеанца, Алонса и Симона, који су као и он кренулио за Бразил бициклима. Управо се спремао да се нађе са њима на Копакабани. На његовом бициклу су српска и бразилска застава, за сликање облачи другу мајицу да се види реклама неког од малих спонсора који су га помогли. Не открива колико његова тромесечна авантура кошта, али каже да неки „толико потроше за недељу дана".

-Рио ме је оборио сногу, готово да бих остао овде до Олимпијаде 2016-каже Зоран, али зна да је то немогуће. Ових дана креће кући али сва је прилика да ће се овде вратити за Олимпијаду. Био је у Пекингу 2008 и Лондону 2012, такође у Јужној Африци 2010. и на два светска првенства у тријатлону, у Аустралији и Кини. Његове авантуре можете пратити на сајту http://www.zoranzivlak.wordpress.com/

Заједно обиђосмо Фламенгов „плато славних", нађосмо и Рамбово име, додуше не поједоиначно него у оквиру екипе која је освојила титулу првака 2000. Фламенго је клуб са много секција а свако од великих шампиона из било ког спорта има своју „парче бетонске славе". Таман када смо хтели да уђемо на стадион, гвоздена капија се затворила. Истекло радно време, данас игра Бразил!

Поздрависмо се, али смо се кроз сат поново срели на плажи Ипанема! Пописмо пиво и онда свако на своју страну.Он својим бициклом, ја пешака до најближег ресторана да заједно са гостима и особљем видим 0-0 Бразила са Мексиком. Највећи кандидат за првака света није победио али не само зато што није играо добро него и зато што је Мексико играо одлично. Јуче, дефинитивно, није био дан фаворита јер су и Руси (једини који имају 23 играча из националне лиге!) спасавали бод против Јужне Кореје а у првој утакмици дана Белгија је једва 0-1 против Алжира окренула на 2-1.

Биће још доста изненађења, тек је готова прва рунда првог круга.