Победио је возач Мерцедеса Кими Антонели, испред Макса Ферстапена и Ланда Нориса. Иако су поједини возачи оценили да је стаза изазовна у квалификацијама, у трци су тешко налазили прилику за претицање.

"Постоје кривине које треба променити да би било више прилика за претицање. Стаза је добра за један круг, али у трци само останете заглављени иза другог возача", рекао је Антонели.

Норис сматра да стаза има потенцијал, али да њен садашњи изглед отежава борбу на стази. Ферстапен је указао да возач испред може да спречи претицање већ тиме што се држи средине стазе.

"Дајте ми мапу и поправићу је. Прилагодићу готово све зоне кочења. Прилагодићу готово све зоне кочења. Тренутно постоји само једна тркачка линија и лако је одбранити се. Треба да питају нас возаче пре него што почну да граде стазе", истакао је Макс.

Шеф Мекларена Андреа Стела оценио је да је за претицање тренутно потребна превелика разлика у брзини између два болида.

"Правац је можда довољно дугачак, али два болида практично не могу заједно да уђу у кривину. Готово је немогуће покушати претицање", навео је Стела.

Директор Мерцедеса Тото Волф рекао је да се о могућим изменама разговарало и пре трке, као и да су представници стазе отворени за промене наредне године.

Мадринг је изграђен око конгресног центра на североистоку Мадрида и обухвата јавне саобраћајнице и посебно изграђене делове стазе.

Уговор за одржавање Велике награде Шпаније важи десет година, а већ наредне имаћемо прилику да видимо да ли су организатори уважили мишљења возача, који су иначе и главни актери трке.

Очигледно је да ће организатори морати да пораде на конфигурацији стазе како би трке на Мадрингу убудуће понудиле више узбуђења.

Антонели је после узбудљивог почетка успео да преузме вођство, а затим одржи предност до циља.

Макс Ферстапен завршио је као други, док је Ландо Норис заузео треће место.

Ландо Норис је са пол-позиције најбоље стартовао и одмах затворио пролаз Антонелију, док је Луис Хамилтон успео да напредује до треће позиције.

Антонели је у првим кривинама изашао ван граница стазе, што је отвoрило простор Ферстапену да га претекне. Холанђанин је, међутим, такође прешао границе стазе, па је после одлуке екипе морао да врати позицију.

Можда и највећу пажњу привукао је проблем Британца. Хамилтон је почео да има озбиљне проблеме са кочницама. Постепено је падао кроз поредак, а после неколико проблема са успоравањем стигао је до бокса и завршио трку.

Појава виртуелног сигурносног возила после инцидента Ленса Строла омогућила је Антонелију да оде у бокс и пређе на тврде пнеуматике. Норис је остао на стази, док је Леклер наставио још дуже на почетним гумама.

Леклер је тако ушао у дуг први стинт и преузео вођство. Ферари је дуго одлагао његов одлазак у бокс, надајући се новој интервенцији сигурносног возила која би му омогућила да промени пнеуматике уз мањи губитак времена.

Антонели је, са друге стране, постепено смањивао заостатак за Леклером и постављао најбрже кругове.

Иза њих се водила борба за позиције у доњем делу бодова. Оскар Пјастри је после проблема са предњим крилом и уласка у бокс пао у поретку, док је Џорџ Расел после другог заустављања покушавао да се пробије испред Лијама Лосона.

Леклер је остао на челу све до касне фазе трке, али је било јасно да ће без нових гума тешко издржати до краја. Коначно је ушао у бокс и прешао на меке пнеуматике, а на стазу се вратио на четвртом месту, иза Антонелија, Ферстапена и Нориса.

Антонели је тако преузео прво место у 49. кругу и без већих проблема контролисао трку.

Италијан је потом сигурно довезао болид до циља и освојио Велику награду Шпаније. За Антонелија је то била осма победа у сезони и други узастопни тријумф, после победе у Монци.

Друго место припало је Максу Ферстапену, док је Ландо Норис завршио као трећи. Шарл Леклер је стигао до четвртог места, испред Џорџа Расела.

Антонели је победом додатно учврстио прво место у шампионату. Према стању после трке, Италијан је стигао до 292 бода, док је Расел на 211, што је разлика од 81 бода.

Према легенди, трљање шапа или задњег дела медведа на чувеној статуи "Ел Осо и ел Мадроњо" у средишту трга доноси срећу.

Возачима ће она можда бити и те како потребна. Први дан на Мадрингу почео је тако што је возач Формуле 2 Тасанапол Интрапувасак великом брзином ударио у заштитну ограду, након чега се његов болид запалио, што је шокирало Џорџа Расела који је посматрао инцидент, пре него што су за волан сели возачи Формуле 1.

Упркос страховима да Мадринг неће бити спреман, све је завршено. Сада је питање какве ће трке ова стаза донети на Великој награди Шпаније.

Представљена као улична стаза, она је заправо хибрид путева и наменски изграђене стазе; уска је, са брзим кривинама и зидовима који се надвијају над већим делом круга, па готово да нема простора за грешку.

То се показало већ на тренингу Формуле 2 у петак. Расел, који је претходно описао Мадринг као "најризичнију" стазу у календару, гледао је тренинг Формуле 2 са неким представницима медија у Мерцедесовом боксу када је дошло до удеса поменутог возача.

Интрапувасак, који је убрзо искочио из болида након што се он запалио, излетео је са стазе и великом брзином задњим делом ударио у заштитну ограду након што се окренуо, а Расел је оценио да ће Мадринг бити још тежи тест од Монака.

"Рекао бих да је ово стаза на којој има мање простора за грешку, пре свега због брзине. У Монаку су зидови ближи, али пошто возите спорије – ако погрешите, нећете тако брзо завршити у зиду и понекад можете да исправите грешку. Овде је простор за грешку мањи", рекао је Расел.

Он је објаснио да је проблем у томе што се брзе кривине комбинују са углом заштитних ограда на изласку из њих.

"Видите ову ограду, она је некако као да се враћа на стазу", рекао је показујући место на којем су се налазили остаци Интрапувасаковог болида.

"Ако излетите широко и ударите у зид, не ударате га под истим углом под којим се креће аутомобил. Аутомобил иде ка зиду, али зид као да иде ка вама", објаснио је британски возач.

Када је Формула 3 недавно одржала тестирање на овој стази, било је 19 прекида због црвених заставица, а три болида су имала оштећења на шасији.

"Ово су возачи Формуле 3, али ово је стаза која уништава болиде", оценио је шеф Вилијамса Џејмс Воулс. Расел је рекао да је изненађен што је било само 19 црвених заставица.

Није био једини који је забринут, пошто је и Луис Хамилтон поновио његове речи.

"Ово је изузетно захтевна стаза. Од свих нових стаза на које сам долазио, ова и можда Саудијска Арабија су две најсличније по томе колико је било тешко овладати болидом и пронаћи праве линије", рекао је Хамилтон.

Ипак, после првог тренинга било је разлога за оптимизам, пошто је једночасовна сесија протекла без прекида, а зидови су добили тек неколико благих додира. Возачи су брзо подигли темпо и показали велику сигурност, а Расел је у Мерцедесу био најбржи, испред свог тимског колеге Кимија Антонелија, који у шампионату има 66 бодова више од Расела.

Међутим, у другој сесији Британац Арвид Линдблад је излетео са стазе, изгубио задњи део свог болида Рејсинг булса и бочно ударио у заштитну ограду.

И он је из овог тешког удеса изашао неповређен. Сесија је прекинута црвеном заставицом, али је потом настављена и завршена тако што је Антонели био најбржи, испред Шарла Леклера и Хамилтона из Ферарија.

Карактеристика стазе и историја

Оно што сигурно неће недостајати јесте спектакл, што је вероватно и био циљ, са великим брзинама на уској стази окруженој зидовима. То је посебно видљиво у карактеристичној кривини "Ла Монументал", деоници дугој 550 метара са нагибом од 13,5 степени, кроз коју болиди убрзавају великом брзином, сабијајући се ка стази усред амфитеатра са трибинама, пре него што пређу преко непрегледног врха и великом брзином се спусте низ кривину.

Овде има чак и мало историје, пошто је осма кривина – "Ел Бункер" – добила име по објекту Ла Мата Еспеса, два бункера која су републиканске снаге изградиле 1936. године како би заштитиле Мадрид од напада током Шпанског грађанског рата. Њихово очување било је услов за изградњу стазе.

Стаза, наравно, нема панораму какву има Монако, већ је окружена великим, сивим квадратним зградама какве се често виђају у конгресним центрима смештеним у индустријским зонама. Неки делови и даље изгледају као градилиште, али оно што је најважније је постављено, а навијачима је потребно свега 20 минута вожње метроом од центра града.

То је достигнуће које свакако није било лако остварити, с обзиром на то да је било противљења самој изградњи због трошкова, радова и притужби да ниво буке премашује законске границе.

Стаза, која се налази у близини изложбеног и конгресног центра у Мадриду, између центра града и аеродрома, можда је управо оно што је Формула 1 имала на уму када је почела да инсистира на тркама у градовима.

Шта очекивати у недељу

Пред Мадрингом је још један велики тест. И даље постоји забринутост око тога какве ће трке бити могуће у недељу.

Возачи су углавном били сагласни да је реч о узбудљивом техничком изазову који захтева савршено извођење готово сваког детаља, али су истовремено били скептични по питању могућности претицања.

Како је истакао четвороструки светски шампион Макс Ферстапен, главне зоне за кочење, попут пете, осме и 17. кривине, имају нагиб, што претицање чини готово немогућим, јер возачи једноставно постављају болид на средину стазе.

"Не можете заиста да покушате да претекнете јер кочите, али истовремено скрећете десно или лево, што је најгора ствар коју можете да урадите ако желите да створите прилику за претицање", рекао је он.

То ће ставити огроман нагласак на квалификације, али истовремено отвара могућност да недељна трка буде занимљива, коју би потенцијално прекидали бројни прекиди због црвених заставица, за које многи и даље сматрају да су неизбежни.

Дугачка, врела колона болида која кружи стазом без промене редоследа свакако није оно чему су се организатори надали на дебију најновије стазе Формуле 1, па ће им можда бити потребна и помоћ неког медведа.

Рођен је у Болоњи 2006. године, у породици дубоко повезаној са аутомобилизмом. Данас је возач Мерцедеса и један од главних кандидата за освајање шампионата Формуле 1.

Ипак, његова прича почела је много раније. Почела је у породици.

Његов отац Марко био је возач и власник тима АКМ Моторспорт. Управо је он сина увео у свет трка.

Кими је имао само годину дана када га је отац први пут ставио у картинг.

"Били смо на стази у Сарну, у близини Салерна. Његов отац га је узео у наручје и направио један круг. Када су се зауставили, Андреа је чврсто држао волан и смејао се. Није желео да изађе", присетила се његова мајка Вероника за италијанске медије.

Можда је управо тај тренутак био почетак свега.

Андреа, Енди и Кими

За породицу је он увек био Андреа.

Или Енди, како га и данас зову најближи.

Име Кими, које је данас постало његов заштитни знак, није добио по бившем светском шампиону Формуле 1 Кимију Раиконену.

Његовом оцу Марку предложио га је породични пријатељ и бивши италијански возач Енрико Бертађа.

У кући је, међутим, Кими и даље пре свега Енди.

Младић из Болоње који је одрастао у аутомобилским боксовима, уз оца, мајку Веронику и млађу сестру Меги.

Кими је био као и сва остала деца. Ишао је у школу, дружио се са вршњацима и живео живот детета, упркос томе што је већ веома рано постало јасно да пред собом има велики спортски пут.

"Било нам је важно да му цео живот не буде заснован на једном једином циљу", рекла је његова мајка.

Ипак, тај један циљ је постојао - Формула 1.

Дечак који је знао да вози Ламборгини

Пре десетог рођендана, Кими је већ умео да вози Ламборгини на легендарној стази у Северној Италији, близу града Адрија.

Седео је на очевим ногама, пратио идеалне линије кроз кривине и без проблема се носио са стазама на којима су се такмичили знатно старији возачи.

Марко Антонели је тада схватио да његов син није само дете које воли аутомобиле.

Постојало је нешто више.

"Било је довољно неколико кругова да схватите о чему се ради", присетио се Ђовани Минарди, који је међу првима препознао његов таленат.

Кими је већ са осам година готово савршено управљао свиме што је имало мотор и волан. Али, оно што је посебно издвајало младог Италијана није била само брзина.

Умео је да контролише притисак и трему, а после неуспеха да се брзо врати. Био је још дете, али је већ показивао зрелост која је била потребна за велики спорт.

Са дугом косом и протезом на зубима, док је Формула 1 деловала као сан који је можда превелики чак и за маштање, Кими је наставио да напредује.

Мерцедес га је препознао када је имао 12 година

Његов таленат није могао дуго да остане непримећен.

Тото Волф, шеф Мерцедеса, тима у Формули 1, знао је за Антонелија још док је био дечак.

После разговора са људима који су пратили његов развој, Мерцедес је 2019. године, када је Кими имао само 12 година, уврстио младог Италијана у свој програм младих возача.

Циљ је био јасан – постепено га припремити за једноседе, тачније болид у Формули 1.

"Знали смо шта радимо. Кимија познајемо још од када је био веома мали и ризик који смо преузели био је прорачунат", објаснио је Волф.

Кими је у Формулу 4, најнижи ранг у шампионату Фромуле, прешао 2021. године. Убрзо су стигле прве титуле.

Године 2022. освојио је италијанско првенство са 14 победа и 13 пол-позиција у 20 трка, а истовремено је постао и шампион Немачке.

У том периоду возио је са бројем 12, у част свог великог идола – легендарног Ајртона Сене.

Наредне године освојио је титуле у нове две категорије Формуле 1.

Прескочио Формулу 3 и стигао до Мерцедеса

Године 2024. Антонели је прескочио Формулу 3 и директно прешао у Формулу 2 са Премом.

После почетног периода прилагођавања, остварио је прву победу на Силверстону у спринт трци, а потом славио и у главној трци у Мађарској.

Сезону је завршио на шестом месту. Али, већ је било јасно да је Формула 1 веома близу.

Августа 2024. године први пут је возио званичну сесију Формуле 1, на слободном тренингу за Велику награду Италије у Монци.

Неколико дана касније постало је званично – Андреа Кими Антонели ће од 2025. године бити возач Мерцедеса, као замена за Луиса Хамилтона.

Имао је само 18 година. "Ризик" који је Волф помињао сада је постао стварност. У дебитантској сезони Антонели је завршио на седмом месту у шампионату и освојио три подијума.

А, онда је стигла 2026. година.

Од великог талента до лидера шампионата

У првој трци сезоне у Аустралији био је други. У Кини је освојио прву пол-позицију и прву победу у Формули 1.

Тиме је постао најмлађи возач у историји шампионата који је стартовао са првог места.

А, онда су победе почеле да се нижу. Кина, Јапан, Мајами, Канада и Монако.

Пет победа у првих шест трка.

У Монаку је освојио пол-позицију и победио, поставши најмлађи победник те трке у историји.

Уједно је остварио и гренд слем – пол-позицију, победу, најбржи круг и вођство од старта до циља.

Са 19 година и 216 дана постао је најмлађи лидер светског шампионата у историји Формуле 1.

Италија је добила новог спортског хероја.

Али, највећи тренутак тек долази.

Кими или Ферари?

Пред Велику награду Италије и трку у Монци питање међу италијанским навијачима било је једноставно:

Кими или Ферари?

Кога су желели да виде на највишем степенику победничког постоља – младог Италијана, лидера шампионата и великог талента, или Луиса Хамилтона и Ферари?

Све је указивало на то да би викенд могао да припадне Ферарију.

Италијанска екипа била је веома брза у петак на тренингу. Шарл Леклер и Луис Хамилтон били су четврти и пети у квалификацијама.

Антонели је, међутим, због промене погонске јединице морао да прихвати казну и трку започне са 19. места.

За младог Италијана све је деловало као ноћна мора.

Али, Монца понекад пише своје приче.

У "Храму брзине" статистика и логика мало значе. Антонели је почео да претиче једног ривала за другим. Бележио је све бржа времена. Напредовао.

После другог изласка сигурносног аутомобила ушао је у бокс и ставио средњетврде гуме. До краја је остало мање од 20 кругова. Антонели је већ био други.

На челу је био његов тимски колега Џорџ Расел. Разлика се брзо смањивала. Седам кругова пре краја Кими је стигао до Расела. Први покушај није успео. Излетео је са стазе и изгубио неколико секунди.

Али, није одустао. Већ у следећем покушају био је успешан.

Антонели је претекао Расела, преузео вођство и наставио да повећава предност.

После само два круга имао је готово четири секунде предности.

А, онда је пред препуним трибинама у Монци завијорила карирана застава.

Андреа Кими Антонели победио је на Великој награди Италије.

После 60 година, Италија је поново добила победника своје домаће трке.

Последњи Италијан који је у Монци славио био је Лудовико Скарфиоти 1966. године, за Ферари.

Антонели је постао тек четврти Италијан са победом у Монци, после Ђузепеа Фарине, Алберта Аскарија и Скарфиотија.

И све то после старта са 19. места.

Постао је и најмлађи победник Велике награде Италије у историји – са 20 година и 12 дана.

На подијуму више није могао да задржи сузе.

Можда ни сам још није у потпуности схватио шта је урадио.

Кими ван стазе

Ипак, иза свих рекорда и победа и даље стоји исти онај дечак из Болоње.

Везан за породицу. За оца Марка, мајку Веронику и сестру Меги. За пријатеље. За своју земљу.

И за једноставне ствари које су му биле важне и пре него што је постао звезда Формуле 1.

Његово омиљено јело су таљателе. После победе у Кини 2026. године, мајка му их је припремила.

Његов отац је открио и да је Кими чак и уочи Велике награде Италије јео таљателе.

На стази је професионалац који живи по строгим правилима исхране, тренинга и припреме. Код куће је, ипак, и даље тинејџер.

За деби у Формули 1 мајка Вероника му је поклонила огрлицу у облику репа кита.

Носи је као амајлију.

Мали предмети, породичне успомене и омиљено јело можда најбоље показују ко је Кими Антонели када се угасе мотори.

Јер испод кациге, испод Мерцедесовог комбинезона и иза свих рекорда, и даље је Андреа. Или Енди.

Дечак из Болоње који је са годину дана први пут држао волан.

Дечак који није желео да изађе из картинга.

Дечак којем је отац показао свет трка, а мајка помогла да у њему остане дете.

Данас је Кими Антонели један од најмлађих возача Формуле 1 и има прилику да уђе у друштво оних који су били шампиони у том спорту, међу 35 одабраних.

Са само 20 година већ је лидер шампионата, победник Монце и човек који је Италији вратио домаћу победу после шест деценија.

А његова прича, како и сам каже, тек је почела.

Од дечака који је са годину дана први пут сео у картинг до победника Монце. Од Андрее и Ендија до Кимија. Од породичне стазе до историје Формуле 1.

Италијанска екипа подсетила је на Михаела Шумахера и његову прву сезону у црвеном болиду. Немац је 1996. године први пут победио у Монци као возач Ферарија, док је титулу светског шампиона те сезоне освојио Дејмон Хил.

"Знам, невероватно је колико време брзо пролази. Заиста ми је невероватно како се то догодило, али ево ме, и даље сам ту, 30 година касније, што је добро", рекао је Хил.

Британац је до титуле стигао са Вилијамсом, након две сезоне током којих се борио за светски врх. Ипак, одмах после највећег успеха у каријери, Вилијамс је одлучио да га више не ангажује, па је каријеру наставио у другим екипама.

"Возачи морају стално да доказују колико вреде, без обзира на то који аутомобил возе. Драго ми је што сам добио прилику да будем конкурентан и са другим екипама. Нисам, међутим, остао толико дуго као Луис Хамилтон, који сада има 41 годину. Ја сам престао да се тркам са 39, што је, из данашње перспективе, релативно рано", истакао је Хил.

Сећање на Сену и ривалство са Шумахером

Хил је у Формулу 1 ушао са 32 године, а у Вилијамсу се нашао у посебно тешком тренутку – после трагедије у Имоли 1994. године, када је погинуо Ајртон Сена.

"Сви смо били дубоко погођени оним што се догодило у Имоли и губитком двојице возача током једног викенда. Ајртон је био легенда. Осећам се привилеговано што сам макар имао прилику да се тркам са њим. Тркали смо се овде у Монци, и ја сам се закуцао у њега, али он је био легенда и остао је легенда", навео је некадашњи шампион света.

Неколико година касније Хил је водио велике борбе за титулу са Шумахером, а њихове дуеле обележило је и неколико инцидената.

"Закуцао сам се и у Михаела, тако да смо имали неколико таквих ситуација. Али веома је тужно оно што му се догодило и желимо му све најбоље", рекао је Хил.

Шумахер је за Ферари пет пута победио у Монци, први пут 1996. године, када је започела његова велика ера у Скудерији.

Трка је остала иста

Тридесет година касније, пажњу Дејмона Хила привукао је Антонели. Британца код младог Италијана импресионирају таленат и зрелост, због чега верује да би возач Мерцедеса једног дана могао да постане светски шампион.

Осврћући се на промене које је Формула 1 доживела у претходне три деценије, Хил је истакао да је суштина такмичења остала непромењена.

"Мислим да је то еволуција. Све се мења и развија, и то је део историје овог спорта. Монца је стара стаза, али се аутомобили стално развијају. Али сама чињеница да се тркате остала је иста: возите најбрже што можете и тркате се против свих осталих. То се заправо није променило", закључио је Хил.

Бивши светски шампион и даље је присутан у свету аутомобилизма као амбасадор Вилијамса, екипе са којом је 1996. освојио титулу.

Три деценије после Хиловог највећег успеха и почетка Шумахерове ере у Ферарију, Антонели је у Монци исписао нову страницу италијанске историје – на стази која повезује три генерације и три различите приче Формуле 1.

Био је ово фантастичан дан за момка из Болоње који је у Монци извезао одличну трку од почетка до краја. Упркос томе што је два пута ишао на промену гума, завршио је испред другопласираног колеге из Мерцедеса, Џорџа Расела.

Ово је први пут да је Италијан славио у Монци после 60 година, откад је Лудовико Скарфјоти славио у болиду Ферарија 1966. године.

Макс Ферстапен је такође стигао до подијума, пошто је возач Ред Була одвозао константну трку у којој је на моменте био и на водећој позицији.

На четвртом и петом месту су завршили возачи Мекларена, Ландо Норис и Оскар Пјастри, док је шести био Луис Хамилтон из Ферарија. Пјер Гасли је после неочекиваног освајања пол-позиције трку завршио на седмом месту.

У првих 10 су завршили и Арвид Линдблад, Франко Колапинто и Јуки Цунода.

Почетак трке обележио прекид због удеса Леклера

Иначе, ако је Антонели означио сјајан дан за Италијане, његову лошију страну обележио је удес Шарла Леклера у болиду домаћег Ферарија. 

Он је у трећем кругу излетео са стазе у тренуцима када се налазио на четвртом месту, пошто је изгубио контролу над својим болидом у кривини Параболика. Због тога је трка била прекинута на 30 минута.

Леклер је ударио у зид при великој брзини, али је после свега био добро. Невероватно, али Леклер је и 6. септембра 2020. године, пре тачно шест година, доживео удес у истој кривини.

У генералном пласману, Антонели је сада водећи са 267 бодова, док је Расел други са 201. Следе Хамилтон са 191, Норис са 171 и Леклер са 155 бодова.

Треће место заузео је возач Мекларена Оскар Пјастри, док је Шарл Леклер из Ферарија био четврти.

Други возач Ферарија Луис Хамилтон завршио је квалификације на петој позицији. Британац је до последњег дела квалификација стигао са само хиљадитим делом секунде предности.

На шестом месту се нашао Ферстапен, седмом Антонели који ће ипак стартовати са зачеља због промене погонске јединице. Затим следе Колапинто, Норис и Линдблад.

Гасли је тако приредио велико изненађење на стази на којој је 2020. године остварио своју једину победу у Формули 1.

Ово је иначе прва пол-позиција за Алпину још од 2009. године, када се овај конструкторски тим такмичио под именом Реноа.

Трка за Велику награду Италије биће вожена у недељу од 15 часова.

Овај потез представља омаж једном од најуспешнијих партнерстава у историји спорта. Михаел Шумахер је стигао у Ферари из Бенетона 1996. године као двоструки светски шампион, чиме је започета једна од најдоминантнијих ера у Формули 1.

Током једанаест сезона проведених у тиму, немачки возач је освојио пет од својих седам шампионских титула и остварио 72 победе, више него било који други возач у историји Ферарија.

Његов долазак је у потпуности препородио тим, који је до Шумахеровог првог наслова 2000. године чекао на возачку титулу више од две деценије.

Уследило је пет узастопних возачких и шест узастопних конструкторских титула (1999-2004), чиме је Ферари поставио рекорде који и данас стоје.

Симболично, Шумахер је своје прво повлачење из Формуле 1 најавио управо у Монци 2006. године, након претпоследње победе у каријери.

Омаж инспирисан славном историјом

Болиди СФ-26, које ће на Великој награди Италије возити Луис Хамилтон и Шарл Леклер, биће претежно црвене боје, али са детаљима који подсећају на прошлост.

Најистакнутији елемент биће фелне са златним нијансама, као посвета потпуно златним магнезијумским фелнама које је користио модел Ф310 пре три деценије.

Овај визуелни идентитет биће примењен у оквиру прославе тридесетогодишњице Шумахеровог доласка.

На носу болида биће постављено седам звездица, које симболизују седам Шумахерових титула светског шампиона. Овај дизајн инспирисан је мотивом који је легендарни возач носио на врху своје кациге након освајања последње титуле 2004. године.

Поред тога, на болиду ће се наћи и Шумахеров лични лого, састављен од стилизованих слова М и С.

У складу са посебним изгледом болида, Хамилтон и Леклер, као и остатак тима, носиће специјално дизајниране тркачке комбинезоне и опрему.

Возачи ће такође имати и кациге чији ће дизајн бити прилагођен овом догађају, чиме ће се заокружити визуелни омаж немачком асу.

Легенде на стази и изложба у Маранелу

Прослава се неће ограничити само на дизајн болида. Током тркачког викенда у Монци, публика ће имати прилику да на стази види три легендарна Шумахерова Ферарија.

Планиране су демонстрационе вожње модела Ф310 из 1996. године, шампионског Ф2002, једног од најдоминантнијих болида у историји Формуле 1, као и модела 248 Ф1 из 2006. године.

Посебну пажњу привлачи најава да ће за воланом модела Ф2002 у почасним круговима бити Шумахеров бивши тимски колега Рубенс Барикело и његов блиски пријатељ, четвороструки светски шампион Себастијан Фетел.

Фераријев музеј у Маранелу такође ће бити део прославе. Од четвртог до тридесетог септембра биће постављена посебна изложба посвећена Шумахеру, где ће посетиоци моћи да виде пет болида са којима је освајао шампионске титуле од 2000. до 2004. године.

Монца има посебно место у Шумахеровој каријери. Управо на овој стази је 1996. године остварио своју прву победу за Ферари у Италији, што је уједно била и прва победа тима на домаћој трци још од 1988. године.

Укупно је пет пута тријумфовао на Великој награди Италије возећи за италијански тим.

"Било је прилично лако рећи да. Нисам чак ни разматрао друге екипе", рекао је Норис у разговору за британски Би-Би-Си.

Норис је додао да је постојало интересовање других тимова, али да није желео да напусти Мекларен.

"Не желим нигде да идем. Не желим да будем у неком другом тиму. Не желим да проводим време са другим људима. Зато је ово вероватно била једна од најлакших одлука које сам донео откако сам у Формули 1", навео је Норис.

Британац је у Мекларен стигао пре дебија у Формули 1 2019. године, а са екипом је прошао кроз период у којем тим није имао резултате који су одговарали његовим амбицијама.

Ситуација се значајно променила након што је Андреа Стела крајем 2022. године постао шеф тима. Мекларен је освојио узастопне титуле у конкуренцији конструктора 2024. и 2025. године, чиме је прекинут пост дуг 26 година.

Прошле сезоне Норис је освојио и прву шампионску титулу у каријери.

"Чињеница да сам остао уз њих, а онда смо заједно остварили успех, чини да не желим да одем. Они нису одустали од мене, а нисам ни ја одустао од њих. То је створило веома снажну везу између свих који раде овде", рекао је Норис.

Лошији почетак сезоне није променио Норисову одлуку

Мекларен је сезону 2026. почео испод нивоа који је приказивао током претходне две године. Тим се тешко прилагођава новим техничким правилима која су ове сезоне ступила на снагу.

Норис, међутим, наводи да га лошији резултати нису натерали да размишља о промени средине. Напротив, управо су му додатно потврдили да жели да остане у Мекларену.

"То је управо ситуација због које не желим да одем. И даље уживам у раду и покушавам да са људима са којима сам сада прођем кроз тешке тренутке. Не желим да се кроз такве тренутке борим са неким другим", истакао је Норис.

Према његовим речима, тежак почетак сезоне представља додатни мотив да остане уз тим и покуша да заједно са Меклареном превазиђе проблеме.

"Верујем да можемо да се вратимо у врх без обзира на околности. На неки начин уживам у борби подједнако као и у тренуцима када смо на врху", рекао је Норис.

Он је поручио да му и сама чињеница да је возач Мекларена представља велико задовољство.

"Људи се понекад превише оптерећују питањем да ли је то право место. Верујем да јесте, али чак и да није, чињеница да могу да кажем да сам возач Мекларена и да се такмичим за Мекларен довољна је да будем срећан", закључио је Норис.

Ландо је успео у последње две трке да тријумфује, па следећи тркачки викенд у Италији дочекује пун оптимизма.

Тренутно је четврти у генералном пласману у шампионату и заостаје 83 поена за водећим Кимијем Антонелијем.

Ипак, трка је прекинута већ у другом кругу, пошто је домаћи возач Макс Ферстапен изгубио контролу над болидом Ред Була и ударио у заштитну ограду.

Четвороструки светски шампион јавио је из кокпита да је добро, али није могао да настави трку.

После наставка, Антонели је одлично реаговао и преузео вођство од Нориса. Возач Мекларена је, међутим, успео да узврати, претекне Италијана на стази и врати се на чело.

Британац је у завршници возио на истрошеним тврдим гумама, али је сачувао предност и кроз циљ прошао са 11 секунди предности испред Антонелија.

Расел је уз доста муке задржао трећу позицију пред налетима Луиса Хамилтона и употпунио двоструки пласман Мерцедеса на победничко постоље.

Четврти је био Леклер, док су бодове освојили и Пјастри, Лосон, Хулкенберг, Алонсо и Гасли.

Норису је ово друга узастопна победа, након што је био најбржи и на Великој награди Мађарске.

Антонели води у генералном пласману са 242 бода, испред Расела и Хамилтона са по 183. Наредна трка вози се од 4. до 6. септембра у Монци.

Трка у "Зандворту" била је последња Велика награда Холандије у актуелном календару Формуле 1, пошто уговор са организаторима није продужен.

Холандски возач је у последњем делу стазе пред старт налетео на влажнију површину, након чега се болид заротирао и предњим делом снажно ударио у ограду.

Ферстапен се убрзо јавио из кокпита и потврдио да није повређен, али је његов болид претрпео велико оштећење.

Озбиљније последице избегнуте су и захваљујући брзој реакцији возача Аудија Ника Хулкенберга, испред којег се Ферстапенов болид појавио после ударца.

Возач Ред Була се у тренутку инцидента налазио на седмој позицији, иза Луиса Хамилтона у Ферарију.

Ово је била 12. трка сезоне, а уједно и последња Велика награда Холандије на "Зандворту", који после овогодишњег издања више неће бити домаћин Формуле 1.

Трка је настављена 30-ак минута након инцидента.

Његов најбољи круг био је за само 0,041 секунду бржи од времена које је поставио Ландо Норис у Мекларену, док је треће место у узбудљивој завршници заузео Шарл Леклер у Ферарију. Други возач Мекларена, Оскар Пјастри, стартоваће као четврти.

Водећи у генералном пласману и Раселов тимски колега, Кими Антонели, морао је да се задовољи петом позицијом, што отвара могућност за смањење разлике у врху табеле.

Макс Ферстапен из Ред Була био је тек шести, што је неуобичајено слаб резултат за њега на домаћој стази, док је одмах иза њега завршио возач Ферарија Луис Хамилтон, који тренутно заузима друго место у шампионату са 50 поена заостатка за Антонелијем.

За Расела, који за Антонелијем заостаје 59 поена, ово је савршен почетак другог дела сезоне. Британац је изгубио прикључак у борби за врх у последње три трке пре летње паузе, након победе коју је остварио у Аустрији крајем јуна.

Овом пол позицијом добио је идеалну прилику да у суботњој спринт трци, која се вози на приближно трећини дужине главне трке, смањи бодовни заостатак за тимским колегом.

"Био је ово тежак крај првог дела године, тако да сам заиста срећан што сам се вратио. Круг је био стварно добар. Увек је тешко у спринт квалификацијама јер имамо само један круг да све склопимо, али све се лепо уклопило", рекао је Расел.

Иза водећих возача из најбољих тимова, Пјер Гасли је остварио одлично осмо место за тим Алпин, што представља значајан корак напред за француски тим, који је на ову трку донео прво веће аеродинамичко унапређење после дужег времена.

Испред њега су се нашли Габријел Бортолето из Аудија и Арвид Линдблад из тима Рејсинг Булс. Лијам Лосон, који у Ред Булу мења Исака Хађара након што је Француз сломио зглоб на руци, завршио је као једанаести.

Спринт трка вози се у суботу од 12 часова, квалификације за главну трку су од 16, док је главна трка заказана за недељу од 15 сати.

У 49. од укупно 52 круга Макс Ферстапен је излетео са стазе, што је изазвало излазак безбедносног возила и практично решило трку пре времена.

Иако је постојала могућност да стаза буде очишћена на време за последњи круг, дирекција трке одлучила је да безбедносни возило остане на стази до самог краја, иако је у 51. кругу потврђена комуникација да се склони са стазе.

Тако је Леклер прошао кроз циљ испред Џорџа Расела и Луиса Хамилтона, прекинувши дуг период без победе (од 2024.) и доневши Ферарију један од најважнијих тријумфа у сезони.

Сам почетак трке донео је много узбуђења. Са пол-позиције стартовао је водећи у шампионату, возач Мерцедеса Андреа Кими Антонели, победник суботње спринт трке, али је двојац Ферарија имао бољи старт. Шарл Леклер и Луис Хамилтон већ у првим кривинама преузели су водеће позиције.

Ипак, Хамилтон је убрзо кажњен са пет секунди због преранoг старта, што је значајно утицало на његову трку. Током већег дела надметања Ферари је контролисао темпо.

Антонели је имао прилику у другом делу трке да можда и победи, али је на крају све изгубио због техничких проблема са болиду.

Драма је достигла врхунац у последњим круговима. После Ферстапеновог излетања, Леклер и Хамилтон су отишли у бокс по нове меке пнеуматике, припремајући се за завршни спринт до циља.

Са друге стране, Џорџ Расел је преузео ризик и остао на стази са истрошенијим гумама, чиме је преузео другу позицију и раздвојио два болида Ферарија.

Велики трагичар викенда био је Кими Антонели. После губитка водеће позиције на старту, Италијан је током трке пријављивао озбиљне проблеме са болиду.

Ипак одлучио је да остане на стази у нади да ће освојити бодове, али је потом добио и казну од пет секунди због прекорачења граница стазе и на крају завршио на 11. позицији.

Иза водеће тројице, актуелни шампион Ландо Норис био је четврти у болиду Мекларена, док је Исак Хађар у болиду Ред Була заузео пето место. Лијам Лосон је за Рејсинг Булс освојио шесто место, док је велики успех остварио британски дебитант Арвид Линдблад, који је на свом првом наступу пред домаћом публиком завршио као седми.

Бодове су још освојили Габријел Бортолето за Ауди на осмом месту, као и двојац Алпина - Франко Колапинто на деветој и Пјер Гасли на десетој позицији.

Следећа трка вози се у Белгији, а на програму је од 17. до 19. јула.

Британац је постао најстарији победник једне трке Формуле 1 још од Џека Брабама пре више од пола века.

Име Луиса Хамилтона налази се у самом врху, раме уз раме са великанима које је овај спорт икада имао.

Као седмоструки светски шампион, изједначен је на врху вечне листе са легендарним Михаелом Шумахером. Оборио је готово све релевантне рекорде у најбржем циркусу на свету, а још једном је показао због чега га милиони навијача сматрају једним од најбољих возача свих времена.

Његова прва победа у црвеном болиду након преласка из Мерцедеса догодила се годину и по дана од потписивања уговора са италијанском екипом.

Као први и за сада једини тамнопути возач у такмичењу, пробио је бројне баријере.

Британски возач је апсолутни рекордер по броју победа (106), пол позиција (104) и пласмана на победничко постоље (206), а током каријере је сакупио и највише поена у историји такмичења.

Три тима – 106. победа

Највећа вредност Луиса Хамилтона никада није била само у брзини. Брзих возача је Формула 1 имала много. Шампиона, такође. Али, мало је оних који су успели да преживе толико различитих ера, промена правила, успона и падова, а да притом остану толико брзи да побеђују.

Од дебитантске сезоне 2007. у Мекларену, Хамилтон је прошао кроз неколико потпуно различитих генерација болида.

Возио је атмосферске моторе (мотор са унутрашњих сагоревањем који зависи од усисавања спољног ваздуха), доминирао у хибридној ери (комбинација мотора са СУС и електричног мотора), а затим дочекао и нову револуцију правила која је многе шампионе бацила у други план.

После драматичног губитка титуле 2021. године у Абу Дабију, многи су веровали да се никада неће опоравити. Био је надомак рекордне осме титуле, а онда је у једном кругу остао без ње. Уследиле су две сезоне без победе, нешто што је до тада деловало незамисливо за човека који је годинама рушио рекорде.

Хамилтон није одустао. Није тражио изговоре. Није напустио спорт када је постало теже. Прелазак у Ферари многи су сматрали романтичним потезом на крају каријере, али је Британац још једном показао да није дошао у Маранело да би уживао у статусу легенде, већ да би поново побеђивао.

Управо због те менталне снаге аргумент да је Луис Хамилтон највећи возач свих времена има све већу тежину.

Тешко је поновити то да двадесет година останете гладни успеха, да након највећих разочарања поново устанете и победите. Нисмо у његовим ципелама, ни у седишту, али заиста делује да је тешко.

Зашто је његова каријера импресивна

Хамилтонова каријера представља синоним за врхунску класу, константност и способност прилагођавања. Због чега баш овакав опис?

Седам освојених титула светског првака, рекордан број победа, пол-позиција и подијума забележио је са три различите екипе - Мекларен, Мерцедес (највећи успех) и Ферари.

Међутим, издваја га чињеница да је две деценије у самом врху, без обзира на промене правила, генерације ривала и технолошке револуције кроз које је Формула 1 пролазила.

Направимо малу дигресију код "две деценије у самом врху", како би боље резумели суштину Луисове каријере - четвороструки шампион Макс Ферстапен већ у другој узастопној сезони без трофеја размишља о повлачењу, услед промене правила (као што је и сам рекао), приватних разлога, мањка мотивације, итд.

Једноставно, то само говори колико је Хамилтон дуготрајан.

Зато победа у Барселони није била само још један тријумф у низу. Била је то потврда да шампионски инстинкт никада није нестао, иако су многи већ то одавно помислили (као и сам аутор овог текста).

Хамилтон је током читавог викенда демонстрирао врхунску брзину, а у трци је, заједно са Фераријем, одрадио готово савршен посао.

Многи су сумњали да ће након одласка из Мерцедеса успети да поново побеђује, јер ни у последњим годинама у немачком тиму није се превише радовао.

У ери у којој се Формула 1 убрзано мења, Луис Хамилтон је остао мерило величине.

А, ова сезона још није готова. Ако стигне до магичне "осмице", дилеме неће бити.

Да ли је највећи икада? Одговор ће увек зависити од укуса, генерација и навијачких симпатија. После свега што је прошао и после још једног повратка на врх у 42. години, све је мање аргумената против такве тврдње.

Подијум је припао тројици Британаца ,јер је треће место заузео Ландо Норис из Мекларена

Хамилтон је током већег дела трке био близу свог сународника, да би га у завршници, захваљујући другачијој стратегији и свежијим пнеуматицима, претекао и забележио историјску победу за тим из Маранела.

Трка на стази у Барселони, познатој по томе што не прашта грешке и захтева савршен баланс болида, протекла је у знаку тактичког надмудривања Ферарија и Мерцедеса.

Расел је одлично стартовао са пол позиције и држао вођство током првог дела трке. Хамилтон га је пратио у стопу, али је на стази где су претицања изузетно тешка било јасно да ће стратегија одлазака у бокс бити пресудна.

Док се Мерцедес држао плана са једним заустављањем, Ферари се одлучио на, како се испоставило, победнички ризик.

Кључни тренутак догодио се двадесетак кругова пре краја, када је Хамилтон други пут отишао у бокс. Вратио се на стазу са значајним заостатком, али на знатно бржим гумама. Из круга у круг смањивао је предност Расела, који је на истрошеним пнеуматицима постајао "лака мета".

Британац је потом дошао до првог места и рутински привео трку крају, на одушевљење бројних навијача италијанског тима.

Посебан печат Хамилтоновој победи дало је присуство Новака Ђоковића. Освајач 24 гренд слем титуле, познат као велики љубитељ ауто-мото спорта, виђен је на стази пре почетка трке, а фотографије његовог присуства брзо су се прошириле друштвеним мрежама.

Занимљиво, медији су пренели да је Ђоковић при доласку имао мањи проблем са уласком, јер је на тренутак заборавио пропусницу.

Српски тенисер је махап заставом, односно означио крај трке. 

Победа у Шпанији, шеста за Хамилтона на овој стази чиме се изједначио са Михаелом Шумахером, представља огроман подстрек за Ферари у наставку сезоне. 

Шампионат Формуле 1 наставља се за две недеље трком за Велику награду Аустрије на стази "Ред Бул Ринг".

Листа са трке у Барселони:

1. Луис Хамилтон (Ферари) – 1:32:28.105
2. Џорџ Расел (Мерцедес) – 1:32:47.666 (+19.561)
3. Ландо Норис (Мекларен) – 1:32:51.824 (+23.719)
4. Макс Ферстапен (Ред Бул) – 1:33:08.602 (+40.497)
5. Оскар Пјастри (Мекларен) – 1:33:26.766 (+58.661)
6. Исак Хаџар (Ред Бул) – +1 круг
7. Пјер Гасли (Алпина) – +1 круг
8. Франко Колапинто (Алпина) – +1 круг
9. Лијам Лосон (Рејсинг булс) – +1 круг
10. Арвид Линдблад (Рејсинг булс) – +1 круг
11. Габријел Бортолето (Ауди) – +2 круга
12. Карлос Саинц (Вилијамс) – +2 круга
13. Естебан Окон (Хас) – +2 круга
14. Серхио Перез (Кадилак) – +3 круга
15. Шарл Леклер (Ферари) – није завршио трку (62 круга)
16. Кими Антонели (Мерцедес) – није завршио трку (61 круг)
17. Оливер Берман (Хас) – није завршио трку (60 кругова)
18. Александер Албон (Вилијамс) – +11 кругова (некласификован)
19. Фернандо Алонсо (Астон Мартин) – није завршио трку (37 кругова)
20. Нико Хилкенберг (Ауди) – није завршио трку (29 кругова)
21. Валтери Ботас (Кадилак) – није завршио трку (15 кругова)
22. Ленс Строл (Астон Мартин) – није завршио трку (5 кругова)

"Наставићу да пружам максимум како бих помогао тиму да се врати на позиције које му припадају. Посебну захвалност дугујем навијачима чија подршка представља важан мотив за цео тим", рекао је Леклер након потписивања уговора.

Леклер је члан Ферарија од 2019. године и током тог периода остварио је више победа и пласмана на подијум. Монегашанин је на 155 трка за Ферари победио на осам трка, остварио 27 пол позиција и 52 подијума.

Упркос повременим несугласицама и критикама изреченим током трка путем радио-комуникације, две стране су одлучиле да наставе сарадњу, што потврђује поверење које тим има у једног од својих најважнијих возача.

После досадашњег дела сезоне, Леклер заузима треће место у генералном пласману возача са 75 освојених бодова.

Испред њега је водећи Кими Антонелли са 131 бодом, док његов тимски колега Луис Хамилтон има три бода мање.

Млади Италијан је до циља дошао испред Луиса Хамилтона, који је забележио најбољи резултат у Ферарију, и Макса Ферстапена из Ред Була.

Џорџ Расел, други возач Мерцедеса, који је кренуо са пол позиције, завршио је трку пре времена због техничких проблема.

Други возач Ферарија Шарл Леклер заузео је четврто место, а међу десет најбољих су још Исак Хађар (Ред Бул), Франко Колапинто (Алпина), Лијам Лосон (Рејсинг Булс), Пјер Гасли (Алпина), Карлос Саинс (Вилијамс) и Оли Берман (Хас).

Антонели води у генералном пласману са 131 бодом, Расел има 88, а Леклер 77 бодова.

Наредни трка у шампионату Формуле 1 вози се 7. јуна у Монте Карлу.

Иза њих су се пласирали  Оскар Пјастри (Мекларен) и  Шарл Леклер (Ферари), док су бодове освојили и возач Ферарија Луис Хамилтон, Макс Ферстапен у Ред Булу и Арвид Линдблад из Рејсинг Булса.

Антонели је водећи у генералном пласману са 103 бода, други је Расел са 88, док је на трећем месту Леклер са 68 освојених бодова.

Квалификације су на програму вечерас од 22 сата, док је главна трка сутра у истом термину.

Возач Ферарија се у последњем кругу окренуо на стази, али је успео да настави трку и да ВН Мајамија заврши на шестом месту, пошто су га претекли Џорџ Расел из Мерцедеса и Макс Ферстапен из Ред Була.

Леклер је после трке позван на саслушање због три одвојена потенцијална прекршаја, која су настала када се возач Ферарија окренуо на стази и ударио у зид.

Леклер је рекао стјуардима на саслушању да после ударања у зид није могао добро да скреће удесно, али су они проценили да "чињеница да је имао механички проблем не представља оправдан разлог за скраћивање више кривина" због чега су казнили возача Ферарија са 20 секунди уместо проласка кроз бокс.

Леклер је на крају трку у Мајамију због казне завршио на осмом месту.

На званичном сајту Ф1 је објављено да је кажњен и Ферстапен. Он је кажњен додавањем пет секунди због кршења правила приликом изласка из бокса, односно јер је прешао белу линију која раздваја излаз из бокса на стазу, што су стјуарди одмах приметили, али су одлуку о казни оставили за период по завршетку трке.

Ферстапен би због тог прекршаја пао са петог на шесто место, али је због Леклерове казне од 20 секунди Холанђанин задржао своју позицију.

Возач Мерцедеса Андреа Кими Антонели победио је на ВН Мајамија. Наредна трка у шампионату Ф1 биће одржана  24. маја трком за Велику награду Канаде у Монтреалу.

Ферстапен је и пре увођења правила изражавао забринутост, а незадовољство је додатно појачано лошим резултатима екипе Ред Була у прва три тркачка викенда нове сезоне.

Након осмог места на трци за Велику награду Јапана, холандски возач је најотвореније до сада говорио о могућем одласку из спорта.

"Размишљам о свему у овом тренутку. Када не уживате у спорту, поставља се питање да ли је вредно тога, или је боље проводити више времена са породицом и пријатељима", рекао је Ферстапен за Би-Би-Си.

Ферстапен је освојио четири узастопне титуле светског шампиона од 2021. до 2024, да би прошле сезоне завршио као другопласирани иза возача Мекларена Ланда Нориса.

Ипак, одбацио је тврдње да су његове сумње директно повезане са тренутном неконкурентношћу болида Ред Була.

"Могу да прихватим да будем седми или осми, јер је немогуће увек побеђивати. Реалан сам по том питању", нагласио је Ферстапен.

Додао је да је кључни проблем недостатак уживања у самом начину тркања.

"Покушавам да се прилагодим, али начин на који сада мора да се вози није природан за једног тркача. У једном тренутку то једноставно више није оно што желим да радим", поручио је некадашњи шампион.

Ферстапен је истакао да новац није пресудан фактор у доношењу одлуке.

"Можете зарадити много новца, али ово је одувек била моја страст. Да бисте били успешни, морате пре свега да уживате у ономе што радите. Тренутно дајем максимум, али на начин који није здрав, јер не уживам у вожњи", истакао је Ферстапен.

Холанђанин се тренутно налази на деветом месту у генералном пласману, а прилику да поправи своју позицију имаће у Мајамију.