Први пут у историји, Београдски маратон биће одржан током два дана, с обзиром на то да ће све трке бити раздвојене, па ће се тако у суботу 18. априла са почетком у 9 часова трчати полумаратон.

Трка на 10 километара заказана је истог дана у 18 часова, док ће се маратонска трка одржати у недељу од 8 часова. Старт и циљ биће на Тргу Републике.

Хабуш је најавио да се ове године очекују изузетно квалитетне трке у полумаратону и маратону у обе конкуренције. Он је подсетио да је најбоље време на деоници од 42 километра и 195 метара у Београду истрчао Кенијац Џафет Косгеи 2006. године у времену 2:10:54.

"Сви елитни маратонци који долазе на трку ове године имају резултате далеко испод два сата и осам минута. Треба нагласити да нова траса стазе много више погодује тркачима, много је бржа, а обезбеђени су и пејсери тако да смо се потрудили да осигурамо најбоље могуће услове како би био оборен рекорд стазе који је стар две деценије.

Међу такмичарима ће бити и чувени македонски маратонац Дарио Ивановски, који ће пред београдском публиком бити веома мотивисан да оствари запажен резултат.

Треба истаћи и да када је реч о полумаратонцима, долазе нам тркачи који имају личне рекорде који су знатно испод 62 минута тако да и ту очекујемо напад на рекорд стазе", поручио је Хабуш.

Трка на 42 километра и 195 метара биће уједно и државно првенство у маратону, а по речима Хабуша најмасовнији спортски догађај у Србији поново ће оправдати свој епитет.

"Очекује се 15 хиљада тркача, а овај догађај биће нам тест такмичење и на неки начин генерална проба за Европско првенство у трчању на 10, 21 и 42 километра коме ће Београд бити домаћин 2027. године.

Морам да нагласим да велику помоћ и подршку и ове године имамо од стране Града Београда, који је генерални покровитељ, и свих градских и комуналних служби, као и полиције, медицинских служби и Црвеног крста.

Као и сваке године створена је права синергија како би смо у Београду имали још један врхунски спортско-туристички догађај, који ће у свет послати најлепшу могућу слику", закључио је Хабуш.

"Могу да кажем да сам веома задовољна, посебно јер сам здрава, имамо довољно времена за Бирмингем. Не либим се да кажем да ми је примарни циљ да на Европском првенству освојим злато, али то неће бити лако", рекла је Ивана Шпановић после шестог места у троскоку на Светском дворанском првенству, где је била најбоље пласирана Европљанка.

Најбоља српска атлетичарка свих времена навела је пред њом није нимало лак задатак.

"У скоку удаљ сам била на највишем нивоу 15 година, освајала све што сам могла сем једног, сада сам на новом почетку и без обзира колико имала искуства и спортског и животног, које смо примењивали у најизазовнијим тренуцима, осећам се самоуверено да оно што радимо сада са троскоком, да је добра одлука, првенствено због тог. Није нимало лак задатак, али посве свега у скоку удаљ тек желим да успем и у троскоку, сасвим сам сигурна да имамо довољно времена, искуства и знања", истакла је Шпановићева на конференцији за медије.

На питање колике су шансе да у троскоку наступи на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, рекла је да је најважније да буде здрава.

"Волела бих, ето правог задатка за мог тренера Горана Обрадовића да направи план", поручила је Шпановићева.

"И даље сам под еуфоријом после великог успеха, преплављена сам позитивним емоцијама. Ово је најбоља сезона у мојој каријери. Сезона је почела са 198, лични и национални рекорд, па победа у Београду на митингу и после тога пробијена граница од два метра. Пао ми је камен са срца јер сам дуго знала да сам спремна. После тога ова медаља, највећи успех у мојој каријери, јер је освојена у јакој конкуренцији, зато је још сјајјнија, са 199, а мислила сам да ће 196 бити довољно", истакла је Ангелина Топић на конференцији за медије.

Нагласила је да је медаља из Пољске подстрек за Европско првенство у Бирмингему.

"Спремна сам за велике висине. То је главни циљ, конкуренција је скоро иста и даћу све од себе", поручила је Топићева.

Њен тренер и отац Драгутин рекао је да га Ангелина увек изненади колико озбиљно излази из тешких ситуација и додао да се нада наставку сјајних резултата, све до Олимпијских игара, које су свакако највећи циљ.

Председник Српског атлетског савеза (САС) Слободан Бранковић захвалио се свима на подршци, држави посебно и нагласио да је срећан јер је будућност српске атлетике светла.

За америчку штафету су наступили Џастин Робинсон, Крис Робинсон, Демаријус Смит и Халеб Мекре.

Американци су до злата стигли за 3.01,52 минута, чиме си поставили нови рекорд шампионата. Сребро је освојила штафета Белгије (3.03,29), док је бронза припала штафети Јамајке (3.05,99).

Златну медаљу у женској конкуренцији у штафети 4x400 метара освојила је селекција САД за коју су наступиле Бејли Лир, Роузи Ефијонг, Перис Пиплс и Шамијер Литл.

Американке су у финалу оствариле резултат 3.25,81 минут. Сребро је освојила штафета Холандије (3:26.00), док је бронза припала Шпанији (3:26.04).

Девин Чарлтон освојила злато у трци на 60 метара са препонама

Атлетичарка са Бахама Девин Чарлтон освојила је вечерас златну медаљу у трци на 60 метара са препонама на Светском првенству у дворани.

Чарлтон је до победе у финалу дошла за 7,65 секунди, чиме је изједначила светски рекорд. Сребро је освојила Холанђанка Надин Висер (7,73 секунде), док је бронза припала Пољакињи Пији Скржишовској (7,73).

Португалац Жерсон Балде освојио је злато у скоку удаљ. Он је до злата стигао скоком од 8,46 метара.

Сребро је освојио Италијан Матија Фурлани (8,39 метара), док је бронза припала Бугарину Божидару Сарабојукову (8,31 м).

Кили Хоџкинсон освојила златну медаљу на 800 метара 

Британска атлетичарка Кили Хоџкинсон освојила је вечерас златну медаљу у трци на 800 метара на Светском првенству у дворани.

Хоџкинсон је у финалу остварила резултат 1.55,30 минута. Сребро је припало Одри Веро из Швајцарске (1.56,64), док је бронзано одличје освојила Американка Адисон Вајли (1.58,36).

Злато у мушкој конкуренцији у трци на 800 метара припало је Американцу Куперу Луткенхаусу (1.44,24). Сребро је освојио Белгијанац Елиот Крестан (1.44,38), док је бронза припала Мохамеду Атауију из Шпаније (1.44,66).

Златну медаљу у скоку с мотком на у женској конкуренцији освојила је Британка Моли Кодери са прескочених 4,85 метара. Сребро је припало Словенки Тини Шутеј (4,80). Бронзану медаљу су поделиле Чехиња Амали Швабикова, Анђелика Мозер из Швајцарске и Новозеланђанка Имоџен Ајрис, које су прескочиле 4,70.

Маријано Гарсија освојио злато у трци на 1.500 метара

Шпански атлетичар Маријано Гарсија освојио је вечерас златну медаљу у трци на 1.500 метара на Светском првенству у дворани у пољском Торуњу.

Гарсија је до злата стигао у времену 3.39,63 минута. Сребро је освојио Португалац Исак Надер (3.40,06), док је до бронзаног одличја стигао Аустралијанац Адам Спенсер (3.40,26).

Британка Џорџија Хантер Бел освојила је златну медаљу у трци на 1.500 метара. Она је у финалу забележила резултат 3.58,53. Сребро је припало Аустралијанки Џесики Хал (3.59,45), док је бронзано одличје освојила Американка Ники Хилтц (3.59,68).

Софи Доктер освојила златну медаљу у петобоју

Холандска атлетичарка Софи Доктер освојила је златну медаљу у петобоју на Светском првенству, које је завршено у пољском Торуњу.

Доктер је до злата стигла са освојених 4.888 бодова. Сребро је припало Американки Ани Хол (4.860 бодова), док је до бронзаног одличја стигла Иркиња Кејт О'Конор (4.839).

"Дошли смо овде да пробамо нешто, нисмо успели. На крају дана бити 13. на свету није најгора ствар свакако. Нећемо плакати. Генерално је за медаљу требало скакати на 6,80 – 6,90 метара. Мој залет данас очигледно није био за то. Уз дужно поштовање колегиницама, да ли је тринаесто, десето, шеснаесто или седмо, заиста ми не прави разлику. Увек је част предстаљати Србију. Ово је ′крем де ла крем′ скока удаљ. Овде фали олимпијска шампионка, која је бирала да не такмичи зиму", рекла је Гардашевићева.

У наставку године српску скакачицу чека Европско првенство на отвореном у Бирмингему почетком августа.

Гардашевићева је последња репрезентативка Србије која ће наступити на Светском дворанском првенству у Србији. 

Ангелина Топић освојила је сребрну медаљу у скоку увис. 

Ивана Шпановић, најбоља српска атлетичарка свих времена, заузела је шесто место у финалу Светског дворанског првенства у троскоку. 

Бошко Кијановић није успео да избори пласман међу осам најбољих четриостометраша на Светском дворанском првенству у Торуњу. У четвртој квалификационој групи заузео је четврто место и истрчао 47,20 секунди. У укупном пласману био је 15.

Шпановићева је након финала рекла за РТС да нема ништа против да су испред ње у троскоку светске и олимпијске првакиње.

"До прошле године сам их гледала и дивила им се путем ТВ-а, данас сам скакала са њима. Све то доприноси да једну исту ствар поново доживљавам на потпуно други начин. Имам осећај да сам се у скоку удаљ уљуљкала у неку већ очекивану и познату атмосферу, а ово је учинило све да из те зоне комфора изађем у потпуности и окренем се правим борбама које су ме и у скоку удаљ довеле до победничких постоља, а то су борбе са самом собом", рекла је српска атлетичарка.

Нагласила је да су све најбоље троскокашице света данас биле у Торуњу.

"Сигурно је да сам могла даље, али могле су и оне. Када све упросечимо, немам разлог да не будем задовољна. Завршавам зимску сезону као најбоља Европљанка и то је најбоља увертита за Европско првенство које нас чека у августу. Искрено, срећна сам и баш сам задовољна", истакла је Шпановићева.

Верује да ће бити спремна и за троскоке од 15 метара.

"Можда смо били мало преамбициозни, можда још увек јесмо. С обзиром да је мени полазна тачка да сам била скакачица од преко 7,10 и да имам огромно искуство и да те тренинге већ имам у ногама, питање је само времена колико ће мом телу бити потребно за адаптацију, да се усталим на скоковима преко 14,50 који онда обећавају и даље скокове. Ово је све један процес који је сасвим природан и подразумева се. Те ствари морам да прођем и немам никакав проблем са тим", нагласила је Шпановићева.

Признала је да је у финалу осетила трему.

"Вода до ушију ми је била јер није била поента да идем на сигурно и да направим кратак скок, већ да пробам да се бацим у ватру. Нисам направила нешто екстремно добро, али нисам ни подбацила. Неки просек сам направила. Имала сам три или четири скока довољно далека за овај део сезоне и за овај мој почетак", рекла је Ивана Шпановић за РТС.

Сребрну медаљу освојио је Грк Емануил Каралис, једини је прескочио летвицу постављену на 6,05 метара будући да Дуплантис није ни излазио на ту висину.

Бронзаном медаљом окитио се Аустралијанац Куртис Маршал прескочивши тачно 6,00 метара.

Швеђанин је већ годинама доминантна фигура у овој дисциплини, а новим рекордом још једном је потврдио статус једног од најуспешнијих атлетичара данашњице.

У богатој каријери Дуплантис је освојио две олимпијске златне медаље – на Олимпијским играма у Токију 2021. и потом 2024. године у Паризу.

Дуплантис је и шестоструки светски шампион – три пута на отвореном (Орегон 2022, Будимпешта 2023 и Токио 2025) и три пута у дворани (Београд 2022, Глазгов 2024 и Нанђинг 2025).

Такође је четвороструки европски шампион – три пута на отвореном (Берлин 2018, Минхен 2022 и Рим 2024) и 42 пута победник митинга Дијамантске лиге.

Арманд Дуплантис рођен је 10. новембра 1999. године у Сједињеним Америчким Државама, тачније у Лафајету, али наступа за Шведску, одакле потиче његова мајка, бивша атлетичарка Хелена. Поред мајке и отац Грег је био атлетичар, такмичио се у скоку с мотком.

Дуплантис је један од најуспешнијих атлетичара у историји ове дисциплине и дугогодишњи светски рекордер у скоку с мотком.

Ангелина Топић освојила је сребрну медаљу у скоку увис. 

Прилику за нову медаљу од 19.40 имаће Ивана Шпановић у финалу троскока. 

После четири освојене медаље на Светским дворанским првенствима у скоку удаљ, најбоља српска атлетичарка свих времена покушаће да освоји нову у дужој скакачкој дисциплини.

У најкраћој спринтерској дисциплини на шампионату, 60 метара са препонама, у четвртој квалификационој групи заузео је осмо место, али из Пољске одлази са личним рекордом - 7,87 секунди.

Као јуниор је пре две године у Перуу изједначио рекорд Богдана Видојковића за атлетичаре до 20 година на Светском првенству од 13,69 секунди на 110 метара са препонама.

Најбољи резултат до данас био му је на Београдском митингу крајем јануара - 7,89.

У поподневном делу програма Ивана Шпановић имаће прилику да се бори за ново одличје у богатој колекцији вечерас од 19.40.

После четири освојене медаље на Светским дворанским првенствима у скоку удаљ, најбоља атлетичарка свих времена у Србији Ивана Шпановић квалификовала се на своје прво у троскоку. 

Прилику да се бори за ново одличје у богатој колекцији имаће вечерас од 19.40. 

Њен резултат од 14,41 метар је нови рекорд Србије и тренутно је шести на светској ранг листи, док су четири од пет скакачица бољих од ње такође дошле у Торуњ. 

Светска рекордерка Јулимар Рохас прошле године се вратила на залетиште за троскок, после пропуштене целе 2024. године. 

У њеном одсуству Теа Лафон окитила се златом на Светском дворанском првенству пре две године у Глазгову, док је прошле у Нанкингу Кубанка Лејанис Перез Хернандез била на највишем победничком постољу. 

Ивана Шпановић, најуспешнија Европљанка, једна је од главних кандидатниња која може да помрси конце трима најбољим.

Свих 17 финалисткиња у троскоку имаће право на три покушаја, десет најбољих на четири, а пет најбољих на осам.

Додатни, шести скок, имаће само шест најбољих такмичарки у финалу.

Српска атлетичарка рекла је, пре одласка на Светско првенство, да се нада обарању државног рекорда у Торуњу.

Новаковић против пет препона

Представник Србије у дисциплини 60 метара са препонама Бојан Новаковић није успео да избори пласман у полуфинале Светског дворанског првенства у Торуњу.

У четвртој квалификационој групи заузео је осмо место, али из Пољске одлази са личним рекордом - 7,87 секунди.

Као јуниор је пре две године у Перуу изједначио рекорд Богдана Видојковића за атлетичаре до 20 година на Светском првенству од 13,69 секунди на 110 метара са препонама.

Ове године, у краћој препонашкој дисциплини, има најбољи резултат у Србији који је истрчао на Београдском митингу крајем јануара - 7,89.

Уз Топићеву су се другог места домогле Аустралијанка Никола Олислагерс и Украјинка Јулија Левченко, које су скочиле идентичних 1,99 метара. Злато је очекивано припало првој фавориткињи, светској рекордерки, Украјинки Јарослави Махучик са резултатом 2,01. Интересантно, нема добитнице бронзе у оваквим околностима.

Ово је пета медаља Ангелине Топић у сениорској конкуренцији, а тек јој је 20 година. Има и светску бронзу, европско сребро и бронзу и друго место на Европском првенству у дворани.

Иако је брже прошао први круг, него јутрос у квалификацијама, није остало снаге за јачи финиш.

Кијановић се јутрос у квалификацијама на 21 стотинку приближио властитиом државном рекорду, који је поставио 2022. године на Београдском митингу – 46,22.

Србију је сребрном медаљом првог такмичарског дана обрадовала Ангелина Топић.

Дуго није виђено узбудљивије и забавније финале у женском скоку увис на Светском дворанском првенству.

Три атлетичарке су у пољском граду Торуњу освојиле сребрне медаље Ангелина Топић, Никола Олислагерс и Јулија Левченко.

Алдин Ћатовић, најмлађи репрезентативац Србије на Светском дворанском првенству у Торуњу, није успео да се пласира у финале трке на 1.500 метара.

Међутим, за сада је и даље прејака конкуренција за финале трке на 1.500 метара. 

Седам и по кругова у дворани Ћатовић је претрчао за 3:48,51.

У досадашњем делу зимске сезоне атлетичар из Новог Пазара поставио је два јуниорска рекорда за атлетичаре до 20 година.

На јуниорском Првенству Србије првог дана фебруара истрчао је 800 метара за 1:50,43.

Двадесет дана касније постао је вицешампион Балканског првенства за сениоре, поставивши јуниорски рекорд – 3:43,01.

Србију је сребрном медаљом првог такмичарског дана обрадовала Ангелина Топић.

Дуго није виђено узбудљивије и забавније финале у женском скоку увис на Светском дворанском првенству.

Три атлетичарке су у пољском граду Торуњу освојиле сребрне медаље Ангелина Топић, Никола Олислагерс и Јулија Левченко.

Успех је раније данас забележио и представник Србије на 400 метара Бошко Кијановић пошто је успео да се пласира у полуфинале Светског дворанског првенства. У четвртој квалификационој групи заузео је треће место резултатом 46,43 секунде.

Кијановић ће полуфиналну трку трчати у 21.05.

Спринтери Алекса Кијановић и Страхиња Јованчевић нису успели да се пласирају у полуфинале трке на 60 метара.

Финале скока увис је било изузетно необично и драматично, а на крају су чак три такмичарке поделиле друго место.

"Осећам се сјајно. Препоносна сам, пресрећна и презадовољна. Не сећам се такмичења на оволико високом нивоу. Мислим да се у мојој каријери овакве ситуације нису дешавале, да је 1,99 у првом покушају било потребно за медаљу. Потрудила сам се да све прескачем у првом покушају, да не нервирам гледаоце. Драго ми је што сам у томе успела", рекла је Топићева после финала за РТС.

Сигурна је да је у ногама имала и висину 2,01, коју је прескочила само златна Украјинка Јарослава Махучих.

"Недавно сам прескочила и ту висину од 2,00 метра, што мислим да смо сви већ дуго чекали. Ушла сам у ово такмичење са пуно самопоуздања и знала сам да имам велике висине у ногама. Не могу да будем незадовољна са 1,99. Стварно сам јако срећна. Била сам доста нервозна јер сам знала да сам јако спремна и хтела сам да направим велики резултат", истакла је Топићева.

Напоменула је да јој сребро доста значи јер је ово било једино такмичење са којег није имала медаљу.

"Ово је било моје четврто Светско првенство у дворани и једино ми је ова медаља фалила да имам медаљу на сваком такмичењу које организује Светска атлетика. Осим Олимпијских игара, имам сваку медаљу од јуниорске категорије. Сада сам заокружила целу колекцију", рекла је Ангелина Топић за РТС.

Два друга у дворани Кијановић је истрчао за 46,43 секунде.

Иако је први круг од 200 метара прошао као четвртопласирани за 22,43 секунде, Кијановић је успео у финишу трке да престигне Шпанца Меркла Фернандеза. 

Кијановић се на 21 стотинку приближио властитиом државном рекорду, који је поставио 2022. године на Београдском митингу – 46,22.

Претходно су наступ на шампионату света завршили Алекса Кијановић и Страхиња Јованчевић на 60 метара.

Ангелина Топић бори се за медаљу у скоку увис. 

У првом финалу од 11.40 наступиће Ангелина Топић у скоку увис.

Двадесетогодишња Топићева четврти пут заредом учествује на Светском дворанском првенству и жели да освоји прво одличје, после петог места 2024. у Глазгову и четврте позиције прошле године у Нангингу. Финале је од 11.40.

Други представник Србије у најкраћој спринтерској дисциплини Страхиња Јованчевић истрчао је близу најбољег остварења ове године. 

У шестој групи заузео је седмо место истрчавши 6,74.

У наставку првог такмичарског дана, Ангелина Топић од 11.40 наступа у финалу скока увис. 

Бошко, млађи од браће Кијановић, у 12.17 трчи у квалификационој трци на 400 метара.

Последњи ће у квалификацијама наступити Алдин Ћатовић на 1.500 метара у 18:20.

Први ће у стартне блокове од 10.20 спринтери на 60 метара.

Актуeлни државни рекордер Алекса Кијановић наступиће у трећој квалификационој групи. У каријери је шест пута трчао 6,66 секунди. 

Ове године најбрже је трчао 6,73 секунде на Првенству Србије када је након десет узастопних титула најбржег Србина трон препустио управо другом представнику на шампионату света Страхињи Јованчевићу.

Јованчевић, иако примарно скакач удаљ и дворански државни рекордер у тој дисциплини, одлучио је да се озбиљније посвети тренинзима брзине и већ у првој таквој сезони освојио злато на државном првенству. 

На Првенству Србије 28. фебруара Јованчевић је први пут пробио границу од 6,70 секунди за једну стотинку и уписао своје име на друго место најбржих свих времена у Србији. Сада је испред њега само Кијановић. 

Атлетичар Црвене звезде наступиће у шестој квалификационој групи.

Из сваке од седам група по тројица најбжих пролазе директно у полуфинале, док ће још тројица најбржих сачекати све наступе како би сазнали да ли ће имати могућност за још једну трку. 

И млађи Кијановић у стартном блоку

Тачно два сата након квалификационе трке старијег од браће Кијановић, у стартни блок на 400 метара ући ће млађи, Бошко. 

Бошко Кијановић такође је државни рекордер у дисциплини у којој представља Србију у Торуњу. 

Једанаестоструки државни првак у дворани на 200 и 400 метара, дужу дистанцу истрчао је за 46,22 секунде. 

У четвртој квалификационој групи од 12.17 трчаће у стази поред актуелног европског рекордера Мађара Атиле Молнара, који је почетком фебруара био само једну стотинку изнад 45 секунди.

У полуфинале, које се трчи у поподневном делу програма, пролазе двојица најбољих из шест квалификационих група и четири најбржа по времену.

Нова прилика за светску медаљу

Првог дана Светског првенства, прву прилику за медаљу имаће Ангелина Топић у скоку увис. 

Топићева је у Торуњ стигла за дугим списком медаља и прескочена два метра.

Сребрном медаљом из Апелдорна на Европском дворанском првенству, комплетирала је вицешампионске титуле. Будући да је имала освојено друго место са Европског првенства у Риму годину дана раније. 

Пуна амбиција летела је проше године у Токио на Светско првенство, али су се оне и оствариле освајањем прве медаље за Србију после више од десет година. 

Ангелина је пре годину дана на Светском дворанском првенству у Кини заузела четврто место. Имала је исту прескочену висину као трећепласирана Украјинка Јарослава Махучих, али и једно рушење више, док су злато и сребро отишли у Аустралију захваљујући Николи Олислагерс и Елинор Патерсон.

Тај квартет одлучиваће о медаљама и у Торуњу, уз домаћу узданицу Марију Жодзик, која веома добро скаче ове зиме, а у Токију је све изненадила освајањем светског сребра.

Двадесетогодишња Топићева четврти пут заредом учествује на Светском дворанском првенству и жели да освоји прво одличје, после петог места 2024. у Глазгову и четврте позиције прошле године у Нангингу. Финале је од 11.40.

Круна Ћатовићевe сезоне

Последњи ће у квалификацијама наступити Алдин Ћатовић на 1.500 метара у 18:20.

Само 18 година има атлетичар из Новог Пазара. Нaкон освајања двоструке златне медаље на дворанском Првенству Србије и обарања јуниорског дрважног рекорда у дворани на 1.500 метара добио је прилику да трчи у Торуњу. 

У три квалификационе групе трчаће по 10 атлетичара, а прва тројица из сваке директно пролазе у финале. 

"Морам рећи да сам ја била та која је инсистирала од првог пута, а тренер је на крају силом прилика пристао на то, само зато што се то природно понудило као здравија опција уколико смо желели да останем у спорту још мало. После освајања светске титуле у Будимпешти 2023. године, ми смо практично освојили све што сам ја желела кроз своју спортску каријеру", рекла је Шпановићева. 

Сарадња са тренером Гораном Обрадовићем, која броји две деценије, Србији је донела једну олимпијску и по седам светских и европских медаља у дворани и на отвореном у скоку удаљ. Сада се компасна ружа окреће на троскок.

"Могу слободно да кажем да та њена жеља тиња негде од 2022. године. У склопу свих тих тренинга које радимо, радимо и тренинге за троскок. То су вежбе скокова експлозивне снаге, које су потребне за скок удаљ. Први пут смо се 2022. године мало озбиљније посветили троскоку и баш тада је она постала првакиња Балкана. Морао сам брзо да сечем јер сам знао да немамо још пуно времена како бисмо 2023. дочекали спремно", рекао је Обрадовић.

Тачка на скок удаљ

У августу 2023. године на Светском првенству на отвореном Ивана Шпановић освојила је своју последњу медаљу на великим такмичењима, али ону коју је дуго прижељкивала. Десет година након бронзе из Москве, и осам од бронзе из Пекинга, освојила је злато у Будимпешти.

"Кључно је било такмичење у Будимпешти, митинг Златне лиге, где смо заправо схватили да је Ивани ту крај, да би требало да се опрости на борилишту на ком је постигла најбољи свој успех у каријери, да се ту и опрости од те дисциплине", истакао је Обрадовић. 

Шпановићева је рекла да се спонтано наместило да крај скока удаљ буде на правом месту.

"Иако смо приступали том такмичењу као и сваком другом, ја сам била спремна и ја сам могла да скочим далеко. Ми смо констатовали да више не осећам исто. Не могу да кажем за жеље, жељу имам увек, очигледно чим се и даље такмичим, али једноставно нисам могла да нађем сврху зашто бих после титуле светске првакиње јурила још нешто. Јер то нешто што сам ја можда желела знам да једноставно нисам више у могућности да изведем и да постигнем", рекла је Шпановићева.

Три тачке на каријеру

Ивана ипак није одлучила да заврши каријеру, чека је пето Светско првенство у дворани, али ће први пут наступати у дисциплини за коју многи кажу да је једна од најтежих – у троскоку.

"Физички не осећам никакав додатни стрес, јер то за мене није никаква промена. Те ствари све већ радила. Сада их само радим у већој мери. Када кажем у већој мери мислим да смо направили структуру тренинга тако да се она потпуно ослања на неке техничке ствари, јер ово је изузетно захтевна дисциплина", објаснила је Шпановићева.

Нови формат такмичења на шампионату света у дворани предвиђа у скакачким дисциплинама само финале. Прилику за свих шест скокова прекосутра у Пољској имаће само осам најбољих.

"Немам шта да изгубим и самим тим апсолутно ми импонује што сам у таквом друштву, што се такмичим на Светском првенству у троскоку и једноставно идем само да се потрудим да направим што бољи резултат и то ће бити сјајна увертира за Европско првенство", закључила је Ивана Шпановић.