Талог

Обележавајући стогодишњицу Првог светског рата, Редакција драмског и домаћег серијског програма приступила је припреми новог ТВ филма чије снимање почиње 21. марта у Београду.

Одабрали смо сценарио "Талог" Владимира Ђурђевића, младог, талентованог и популарног драмског писца. Ђурђевић је овај сценарио написао по мотивима истоимене приповетке Вељка Петровића, једног од најзначајнијих српских приповедача, чију годишњицу обележавамо ове године (130 година од рођења).

Радња "Талога" одиграва се током Првог светског рата у Ваљеву. Андрија Милошев, пензионисани лимар и његова жена Ката, Мађарица из Баната прослављају 50 година срећног, хармоничног брака, а кроз њихову кућу пролазе војске - и српска и аустроугарска... официри, посилни... војници... заробљеници... Ликови ове драме и њихове личне судбине преплићу се са ратним вихором, бесмисленим и суровим, све до тренутка када хармонију породице Милошев не угрози ирационални националистички занос Кате, пробуђен и повампирен, погубан, који радњу ове драме уводи у трагичну димензију.

Премијерно извођење овог ТВ филма предвиђено је за јесен 2014. године.

Улоге тумаче: Предраг Ејдус, Габријела Јoнaш, Небојша Миловановић, Ненад Стојменовић, Урош Јаковљевић, као и доскорашњи студенти Академије уметности из Новог Сада, а сада већ млади дипломирани глумци, Мате Нешић, Роберт Рутоњић, Арнолд Пап и Ђерђ Вираг.

Редитељ: Мишко Милојевић

Уредник: Марко Новаковић

Продуцент: Добривоје Илић

Директор фотографије: Миодраг Воркапић

Сценограф: Мирјана Андрејевић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Композитор: Божидар Обрадиновић

Сниматељ звука: Драган Ушендић

Монтажер: Biljana Kunijević - Jelley

Реч сценаристе - Драма "Талог" представља драматизацију истоимене приповетке Вељка Петровића. Та приповетка је одабрана првенствено због парадоксалности догађаја које описује. Тешко схватљиве, парадоксалне ситуације, кроз које ће проћи протагонисти ове драме, врло су блиске, чак идентичне, животним ситуацијама кроз које су пролазиле многе породице за време грађанског рата у бившој Југославији. Управо због тога овај комад има за циљ да буде реалистичан. Данас, када су прошле године од тог рата, гледаоцу (читаоцу) је лакше да се дистанцира од природе сукоба развијеног у драми, прихвати га као могућ и потпуно схвати његов бесмисао. Ликови официра, и једне и друге војске, шаљу јасне антиратне поруке и намера је да управо они буду тампон зона између главних јунака, што би појачало парадоксалност и интезитет сукоба Катарине и Андрије. Такође је било важно избећи пут, који би писца одвео у тражење криваца за околности у којима су се протагонисти нашли. Из тог разлога прича, о којој говори сама приповетка, није много ширена.