Улоге: Џош Хартнет, Бриџет Риган, Гејл Бин, Отри Хејдон-Вилсон, Данијела Дедвајлер, Ник Нолти….

Креатор серије: Родс Фишбурн

Награђени филмови потврдили су улогу фестивала као глобалне платформе за уметнички израз и дијалог о актуелним темама у свету.  Жири којем је председавала Жилијет Бинош, од 22 наслова која су била у конуренцији за Златну палму, наградио је филмове који бескопромисно третирају теме политичке репресије, социјалне неправде, породичних односа, идентитета, попут победничког филма, политичког трилера "Била је то само несрећа". Ирански дисидент који потписује ово дело Џафар Панахи постао је први редитељ у историји који је комплетирао победе на три највећа филмска фестивала на свету.

Кан зна како да ода почаст великанима - двоструки оскаровац Роберт Де Ниро отворио је 78. Кански фестивал примивши почасну Златну палму за животно дело. Одато је признање још једном холивудском великану – Дензелу Вошингтону.

Бивши холивудски пар који је обележио једну читаву филмску декаду, Том Круз и Никол Кидман, нашли су се под светлима Канске позорнице – али одвојено, свако на свој начин.

О награђеним филмовима у емисији посвећеној 78. Канском фестивалу ексклузивно говоре двоструки кански победници - овогодишњи лауареати награде за најбољи сценарио браћа Дарден, француски редитељ Оливер Лакс који је за роад мовие "Сират" освојио награду жирија као и најреспектабилнији редитлеји данашњице - Сергеј Лозница, Кирил Серебрењиков, Фатих Акин који су представили своја најновија филмска остварења.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Милица Солдатовић Микић

Као први наслов у оквиру циклуса "In memoriam: Арсеније Јовановић“, у суботу 7. јуна емитујемо телевизијску драму "Случај Опенхајмер", снимљену 1970. године по сценарију Рајнара Кипхарда.

Амерички физичар Роберт Опенхајмер у току Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе. Са тог положаја смењен је 1953. године због неслагања са Америчком атомском комисијом у погледу израде хидрогенске бомбе.

Истрага која се против њега водила у злогласно време антикомунистичке хистерије и "лова на вештице" у доба сенатора Мекартија, сведочанство је о великој моралној и психолошкој дилеми у којој су се налазили научници те епохе.

Улоге тумаче: Бранко Плеша, Светолик Никачевић, Предраг Тасовац, Јанез Врховец, Петар Банићевић, Ђорђе Јелишић, Владимир Поповић, Стојан Дечермић, Јован Милићевић, Марко Тодоровић, Милош Жутић, Бранислав Борозан, Раде Марковић, Душан Булајић

уредник циклуса: Марко Новаковић

режија: Арсеније Јовановић

сценарио: Рајнар Кипхард

директор фотографије: Светозар Стошић

сценограф: Небојша Деља

костимограф: Биљана Драговић

Кроз четири епизоде од педесет минута пратимо како се из маште једног чудесног ума стварају култни ликови и заплети. Ту су и сећања на мајку, детињство, Мијазакијев однос са сином, а потом и разорни земљотрес који је потресао Јапан, праћен нукеарном катастрофом у Фукушими. Серијал завршава још једним Мијазакијевим тријумфом, али и темама старења и смисла стварања анимираних филмова у овим турбулентним временима.

Све четири епизоде гледаћете на Другом програму РТС-а, 5, 9,10. и 12. јуна од 20.05 часова.

Одабрала Селина Ловрен Аксентић

Превод и адаптација Катарина Богдановић

Лектура Наташа Радошевић Миленковић

Обрада Редакција за културу РТС-а

Серија је заснована на историјским документима, ТВ и фоно записима, сведочењима непосредних учесника догађаја, као и анализама и оценама домаћих и страних историчара и других релевантних саговорника.

Политичка лавирања Тита између Совјетског Савеза и Запада чине основни ток серије. Откако је Тито започео своје политичко формирање у Совјетском Савезу, па до значајних догађаја као што су прекид односа са СССР-ом 1948. године и приближавање Западу, серија истражује како је он успевао да изгради своје међународне односе у хладноратовском контексту.

Југославија је до 1948. године била потпуно окренута Совјетском Савезу, да би се ти односи крајем те године знатно нарушили. Тито очекује агресију земаља социјалистичког лагера на Југославију и врши припреме за одбрану. Прекинута је економска сарадња са источноевропским земљама и због сушне 1950. године, Југославији прети глад.

Титов долазак у Британију 1953. године, његови сусрети са Черчилом и Брежњевом, као и напори да задржи независност Југославије у оквиру несврстаних, чине важан део серије, која се бави и његовим утицајем на глобалну политику, али и на живот у Југославији.

"Тито између истока и запада" није само историјски преглед важних догађаја, већ и дубока људска прича о лидерству, дипломатији, одлукама које су обликовале једну нацију, али и о личној патњи и радости Јосипа Броза Тита. Документарни сегменти комбинују се са играним сценама, у којима главну улогу игра Небојша Дугалић као Тито, уз подршку изванредних глумаца: Предрага Бјелца (Брежњев), Ралета Миленковића (Черчил), Радомира Николића (Александар Ранковић) и Владана Дујовића (Едвард Кардељ).

У серији играју и Драгољуб Мићко Љубичић, Ненад Хаџи Маричић, Златан Видовић, Милица Томашевић, Миона Марковић, Марија Пикић, Бојан Димитријевић, Владимир Алексић, Борис Пинговић, Ђорђе Марковић, Дубравко Јовановић, Бојан Жировић, Иван Ђорђевић Џуди и многи други.

Продуцент серије је Данка Милошевић ( "ГФЦ Продукција") , сценарио потписује Светко Ковач, а редитељ је Иван Стефановић.

Директор фотографије је Душан Ивановић, сценограф Дејан Анђелковић, костимограф Невена Миловановић, а маскер Драгана Ињац.

Улоге: Абигејл Спенсер, Медисон Давенпорт, Рис Вејкфилд, Крејг Тејт, Бетани Ен Линд, Скарлет Блум, Мена Масуд, Дејвид Дастмалчијан...

Креатор серије: Џош Корбин

Фински назив серије је Sorjonen, али међународно име серије је Bordertown. Bordertown је продат у Немачкој, Француској, Белгији и САД-у.

Радња прати инспектора Кари Сорјонена, који је један је од најцењенијих детектива у Националном истраживачком бироу у Финској. Сорјонен има аспергеров синдором, са чим је управо на необичан начин повезана његова генијалност при решавању случајева. И та способност одгонетавања мистерија, закључивања и проналажења криминалаца чини га јединственим детективом, који примећује оно што другима промиче па је увек корак испред.

Улоге: Виле Виртанен, Матлена Кусниеми, Ану Синисало, Кристина Халту, Илка Вили…

Креатор серије: Мико Оиконен

Преостали радници, девастирани губитком својих најмилијих и последичном коруптивном продајом фабрике, покрећу протесте, али чини се да су њихови напори узалудни и не дају конкретне резултате. Осећајући се напуштеним од власти, па чак и цркве, они траже утеху и одговоре у натприродном.

Харизматична Светлана, бивши робијаш Мија и други радници удружују се да би истражили мистичне путеве наде и правде. Док неспретно зарањају у тајанствено царство, пролазе кроз социјално и емоционално ослобађење и неочекивано откривају унутрашњу моћ за коју нису знали да је поседују.

Светску премијеру филм је имао у званичном програму Филмског фестивала у Торонту у септембру 2023. године.

Домаћу премијеру имао је на 52. ФЕСТ-у, где је освојио: награду ФЕДЕОРА за најбољи евро-медитерански филм у главном такмичарском програму; награду Небојша Ђукелић за најбољи филм из региона у главном такмичарском програму и награду Београдски победник за најбољу режију.

Улоге: Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Момо Пићурић, Мирсад Тука, Иван Ђорђевић, Тома Трифуновић, Лидија Кордић...

Сценарио и режија: Младен Ђорђевић

Овај први југословенски “ситком” режирао је Дејан Ћорковић, по сценарију Новака Новака. Првих 28 епизода премијерно је емитовано током 1972. и 1973. године, а због велике популарности серија је добила још четири сезоне Ђуза Стојиљковић, Станислава Пешић, Олга Ивановић, Љиљана Лашић, Радмила Савићевић, Горан Трифуновић, Драгутин Добричанин чинили су само део легендарне глумачке екипе. У серији су се, као гости, појављивале многе тада познате телевизијске личности попут Миће Орловића, Каменка Катића, Миљана Миљанића, Драгана Никитовића, Дубравке Нешовић, Предрага Цунета Гојковића…

Свака авантура Петровића са београдске Карабурме почињала је веселом уводном песмом у извођењу “Седморице младих”, а завршавала се сетном баладом “Још један прође дан…” коју је певао главни глумац Ђуза Стојиљковић.

НАТО бомбардовање одвијало се у неколико фаза. Прва фаза трајала је само три дана и у њој су гађани само војни објекти. НАТО је очекивао да ће после интензивног бомбардовања војска да капитулира и да ће доћи до унутрашњих немира у земљи. Генерал Весли Кларк, командант НАТО операције "Савезничка сила", говорио је да ће Србију за три дана бацити на колена. Како до тога није дошло, почиње фаза број два у којој почињу да гађају путеве, мостове, железничке пруге… Друга фаза доноси и прве цивилне жртве бомбардовања којих ће у наредним фазама рата бити све више. Како се бомбардовање продужавало тако је и стратегија НАТО-а постајала све агресивнија када су цивили у питању. Погођен је воз у Грделичкој клисури, аутобус који је прелазио мост у Лужанима, албанске колоне избеглица, касетним бомбама гађан је центар Ниша… Листа мета је стално проширивана, тактика застрашивања становништва била је све присутнија. Графитним бомбама гађана су и електро постројења у Србији. НАТО је, како су са поносом истицали на прес конференцијама у Бриселу и Вашингтону, контролисао прекидач светла у Југославији. Бомбардовали су и нафтна постројења у Панчеву и Новом Саду, бацали уранијумске бомбе на Косову и Метохији, Србији и Црној Гори. Цивилно становништво је, противно свим конвенцијама ратовања, било изложено страдању и патњи.

У документарном серијалу говоре саговорници који су директни сведоци одређених догађаја, било да су били припадници војске или полиције, новинари или пак жртве бомбардовања.

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари су Весна Илић и Милена Милетић. Директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић. Монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић. Графички дизајнер Небојша Тесла. Композитор оригиналне музике је Владимир Тошић.

Цео серијал "Хронологија једног бомбардовања" ће после емитовања на Првом програму РТС-а бити доступан на званичном РТС you tube каналу "Мерила времена" где се иначе и налазе филмови чији је аутор Слађана Зарић.

Трећи део серијала биће емитован у уторак у 22 часа на РТС 1, четврти ће на програму бити у среду у 21 час док ће пети и последњи део серијала гледаоци моћи да погледају у четвртак у 22 часа на Првом.

Филм је део престижног међународног серијала “Masters of Excellence”, који слави најбоље италијанске занатлије и аристократске породице. Приказан је у Венецији и Фиренци, а премијеру је имао и у Београду. У “Крупном плану” Велике илузије је аутор филма Александар Ђорђевић. 

Блокбастери су постали доминантна форма у биоскопима широм света, али право питање је – да ли  још увек постоје оригинални блокбастери или се све свело на рециклажу?

У емисији говоримо о блокбастерима "Немогућа мисија: коначна одмазда" и "Громовници". О хит ситкому "Mid century modern" из угла критичара Ђорђа Бајића. 

У "Премотавању" подсећање на филмски опус Оливере Марковић поводом стогодишњице рођења славне глумице.

У "Контраплану" са француском глумицом и редитељком Ноеми Мерлан која потписује филм "Девојке са балкона". 

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реалиазација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Посебан нагласак у серији стављен је на велику и сталну Пупинову борбу за слободу и напредак српског народа, као и на његову огромну организациону и финансијску помоћ Краљевини Србији током Првог светског рата, као и касније, када је основана Краљевина СХС. Серија се и завршава највећим тријумфом и животним делом Михајла Пупина – ослобођењем Србије, свих простора на којима је живео наш народ и припајањем Баната и делова Војводине Србији.

У серији су представљене бројне знамените личности XIX и XX века, од српских великана попут Светозара Милетића, Уроша Предића, Николе Пашића и владике Николаја Велимировића, преко научника као што су Никола Тесла, Гиљермо Маркони и Бењамин Томпсон, до утицајних фигура попут Џона Рокфелера и америчког председника Вудроа Вилсона (који је био лични пријатељ Михајла Пупина).

Драган Мићановић тумачи лик Михајла Пупина. Поред њега, у филму играју и Андрија Милошевић, Раша Буквић, Јован Јовановић, Теодора Драгичевић, Славиша Чуровић, Миша Самолов…

Редитељ је Данило Бећковић, директор фотографије Бојана Андрић, а сценарио су по причи Данила Бећковића заједно с њим писали и Душан Булић, Иван Јовановић, Филип Вујошевић, Гргур Струјић и Ђорђе Милосављевић.

РТС Наука је на позицији 315 на Ес-Бе-Бе платформи. Радио-телевизија Србије од оснивања до данас нуди најквалитетнији образовно-научни програм у региону. Пред савременим генерацијама младих и свих оних генерација које су стасавале уз образовно-научне програме РТС-а канал РТС Наука има додатну одговорност да и даље пружа врхунске садржаје на тему науке. У емисијама стране и домаће производње представљамо иновације и нове технологије – попут генетског инжењеринга и прецизне медицине, или вештачке интелигенције која већ може да преобликује нашу стварност.

Сваке среде емисију РТС Лаб припрема и реализује најмлађа редакција РТС-а. Студио знања пружа практичне вештине за сналажење у свакодневном животу – од саморазвоја и финансијског образовања до промоције и неговања традиционалних вредности.

Редакције еколошког, општеобразовног и научног програма чине богатство тематског канала РТС Наука захваљујући већ познатим емисијама: Све боје живота, Добро је… добро је знати, Еко-перспективе, Еду глобал, Хемија за све, Научни портал, Породични кругови, Преваспитани...

РТС Полетарац, на позицији 316 у Ес-Бе-Бе пакету, специјализовани је тематски програм не само за децу и омладину, већ за све генерације. Нове емисије и серијали дечјег, школског, образовног и научног програма РТС-а чине окосницу програма овог канала. Програм ТВ Београд имао је важну улогу у одрастању много генерација. Поновним емитовањем антологијских емисија Телевизије Београд, старији имају прилику да се присете младости, одрастања и образовања, а нове генерације да упознају богатство сачуваног архивског наслеђа.

Канал РТС Трезор је на позицији 317 у Ес-Бе-Бе пакету, и јединствен је по разноврсним и занимљивим садржајима из богате архиве Телевизије Београд, стваране у периоду од 1958. до 1991. године. У програму преовлађују документарне емисије, које прате и сведоци прошлих времена и млађи гледаоци радознали да више сазнају о прошлости и начину живота претходних генерација. Серијали Досије нашег времена, Ти дани те године, Одисеја мира и стари Дневници садрже аутентичне снимке и мноштво података о догађајима из деценија које су иза нас. Оно што је важно поменути – многе емисије су ремастеризоване са побољшаном сликом и тоном. Канал РТС Трезор је више од архиве. Пружа едукацију, информисаност и забаву свим генерацијама.

РТС Живот је на позицији 318 Ес-Бе-Бе платформе. У духу јединствене улоге РТС-а, који публици нуди најквалитетније садржаје, и овај програм је конципиран као избор најбољих ауторских емисија стваралаца наше куће, који за свој рад годинама добијају престижна признања у земљи и иностранству. Програмска шема канала садржи емисије серијала Око магазин, На вечери код, Квадратура круга Бранка Станковића, Сасвим природно Јована Мемедовића. Гледамо како живи наша дијаспора, сазнајемо приче о људима и догађајима, упознајемо друге народе, налазимо сличности и разлике кроз бројне путописе али и гледајући серијал Фантастична планета.

РТС Музика, на позицији 815 у Ес-Бе-Бе пакету, једини је домаћи музички канал који значајну програмску пажњу посвећује поп и рок музици, али и џезу, експерименталној, алтернативној, crossover и world музици, с једне стране рефлектујући укус домаће публике и пратећи дискографску индустрију, а с друге, још значајније стране, непрестано едукујући врхунском музичком понудом. Програмску шему канала РТС Музика чине актуелне и архивске емисије Музичке редакције РТС-а: Бунт, Три боје звука, Студио 6, Рокенролер, Хит месеца, Максиметар, Поп експрес, Око моје главе, Роковник, бројни спотови извођача савремених музичких жанрова, наступи ансамбала наше Музичке продукције (Биг бенда и Симфонијског оркестра) и јединствена колекција легендарних концерата у продукцији РТС-а, а ту су и и представници нове музике, међу којима су: Артан Лили, Буч Кесиди, Љубичице, Eyot, Naked, Репетитор, Констракта, Краљ Чачка, Straight Mickey, Ива Лоренс, Oxajo...

РТС Коло, на позицији 830 у Ес-Бе-Бе пакету, једини је телевизијски канал базиран на уметничкој народној музици. Овај програм Радио-телевизије Србије има посебан значај за очување традиционалних вредности у музици, а посебно место у програмској шеми заузима фолклорно стваралаштво које је веома значајно за очување идентитета нашег народа.

Од натприродних вампирских хорора до акционих и шпијунских трилера. Баш ти жанрови доминирају овом епизодом Велике илузије. 

Представљамо "Грешнике" са Мајклом Б. Џорданом и "Аматера" са оскаровцем Рамијем Малеком. 

О напетом трилеру "Уништи их" из ракуса Ђорђа Бајића. 

У "Премотавању" – подсећање на "Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда". 

У "Контраплану" са француским редитељем Лионелом Бајаром који представља "Сигурну кућу" - драмедију о генези једне породице од Другог светског рата до протеста у Паризу 68-ме.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац

С минималистичком нарацијом и нагласком на унутрашњи свет главног лика, ово је филм о проналажењу лепоте у обичним стварима и свакодневном животу. На програму је на Ускрс, 20. априла у 23.00h, "Присила" (Priscilla, 2023), биографски филм Софије Кополе, о животу Присиле Пресли, доноси дубоки увид у њен однос са Елвисом Прислијем. Можете га погледати у петак, 25. априла, у 23.30h.

Било да сте љубитељ озбиљних и дубоко-емотивних филмова, истинитих или узбудљивих и динамичних прича, април на Другом програму РТС-а пружа вам прилику да уживате у врхунском филмском садржају.

Кроз низ лутања, моралних дилема, Џејев снажан и ведар дух проналази свој прави пут и свој прави израз кроз музику, и на том пољу коначно ствара аутентично музичко наслеђе. Из угла централног јунака, али и кроз богату галерију ликова, серија "Недеља" открива и аутентичан свет Дорћола и урбаног Београда 70-их, 80-их и 90-их година прошлог века.

Главне улоге у серији играју Ален Селими, у улози малог Џеја и Хусеин Алијевић у улози одраслог Џеја.

Богату галерију ликова играју Марко Јанкетић, Стефан Вукић, Алексеј Бјелогрлић, Маша Ђорђевић, Ана Пиндовић, Стојша Ољачић, Милица Јаневски, Златан Видовић, Стефан Радоњић, Бранко Јанковић, Иван Јевтовић, Антонио Скарпа, Бранко Перишић, Андријана Селими, Александар Аца Томовић, Атила Немет Додо, Антонела Васић, Бајрам Севрџан, Дино Бајровић, Ђорђе Драгићевић, Ђорђе Кадијевић, Емран Куртисова, Фатима Џемаиловић, Иван Вујић, Игњат Ранитовић, Јово Максић, Лазар Алексић, Лука Кукољ, Страхиња Марковић, Вахид Џанковић, Нела Михаиловић, Идриз Авдић, Вук Харди и други.

Серија "Недеља" настала је према сценарију Стефана Бошковића, у режији Немање Ћеранића и ко-режији Милоша Радуновића, у продукцији Телекома Србије. На серији су радили су директори фотографије Предраг Гавриловић и Александар Караулић САС, монтажер Саша Каракаш Шиканић, главни шминкер и маскер, Тијана Драгуљевић, композитори Александар Фута Радуловић и Милош Михајловић, костимограф Небојша Липановић, сценограф Зоран Јокић, сниматељ звука Милан Стојановић – Стојке и дизајнер звука Дане Влаисављевић.

Улоге: Андрес Пара, Албано Џеронимо, Мариа Фернанда Кандидо, Едуардо Московис Леандро Фирмино...

Креатор серије: Армандо Бо

Истински акциони јунаци, адреналин и страх - доминирају новим филмовима у домаћим биоскопима. У овој епизоди Велике илузије говоримо о "Опаком раднику" кога је отелотворио Џејсон Стејтам и "Игри страха"  напетом трилеру, савршеном за филмски излазак.

О новом домаћем филму, драми "Мајка Мара" - другој режији истакнуте глумице Мирјане Карановић, говори филмски критичар Ђорђе Бајић.

Сходно јубилеју, стодвадесетој годишњици рођења аустријско-америчког филмског редитеља, продуцента, глумца Ота Премингера - "Премотавање" подсећа на филмове који су због неуобичајених или забрањених тема пробијали границе у филмској уметности.

У "Контраплану", представљамо француског редитеља и стрип аутора Венсана Паронооа, који је пажњу светске јавности изазвао са филмом "Персеполис".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Релизација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић

Свака од епизода причаће причу о животу и судбини неког од највећих јунака српског средњег века. Уз обиље илустрација како графичких, дигиталних тако и костимираних, играних, видећемо приче о Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу, а кроз приче о њима сазнати и много тога о политичко-економској и друштвеној ситуацији, као и свим другим аспектима живота у тадашњој Србији.

У реализацији серијала учествовали су еминентни домаћи и страни стручњаци из области историје, археологије, књижевности, етнологије, који су имали нимало лак задатак да на реалан начин представе не само добро познате историјске податке, већ и материјалну културу и све остало што је чинило свакодневни живот у средњем веку.

Осим разговора са стручњацима и прича главног наратора, у чијој је улози глумац Владимир Алексић, уз вешто укомпоноване стихове из епске народне поезије, које говори глумица Нела Михаиловић, гледаоци ће имати прилику да виде и реконструкције стварних догађаја, кроз комбинацију модерне анимације и играних сегмената у којима ће, уз аутентичне костиме и реквизите, наше средњовековне јунаке "оживети" глумци и статисти, као и чланови Удружења за очување старих заната и вештина "Бели орлови", Српског витешког реда "Свибор" и Витешке дружине СВЕ.АРХ.

У овом пројекту ће први пут бити виђени поједини артефакти и локације значајне за српску средњовековну историју, који до сада никада нису били камером забележени.

Играно-документарна серија Српски јунаци средњег века снимана је на бројним локацијама у Србији и иностранству. Поједини сегменти су заблежени у Београду, Крушевцу, Обедској бари, затим у Призрену, Грачаници, Дечанима, али и у Истанбулу, Прилепу, Скопљу.

Сценариста и редитељ Гордан Матић, директор фотографије Предраг Јочић, сценограф Драган Мићановић, костимограф Ивана Несторовић, маскер Мирјана Стевовић, монтажери Стеван Марић, Александар Поповић, тонски сниматељ Владица Будић, дизајн звука Владимир Петричевић, анимација Студио "Mosquito", извршни продуцент Јелена Бајић Јочић, продуцент Недељко Бајић

Највише сте гледали квизове… информативни програм… и спорт.

У врху гледаности су и наше домаће серије… емисије Забавног програма… и документарне емисије.

РТС – Нит која нас повезује.