И ове године завирићемо у дечји свет. Он је искрен, али његове боје нису само ведрих тонова: у њему има рођења браће и сестара, полазака у школу и свих емоција које тај полазак носи, радости када коњ уђе у галоп, али и туге због смрти, развода, остављених пријатеља и пресељења. Сазнаћемо како је то живети са братом који има аутизам, како изгледа живот на селу, како је проћи Европу са породицом на бициклима, како је то кад волиш све што је шарено и светлуцаво... Седећи на фризерској столици, деца отварају своја срца и говоре о томе шта је њима важно.

Серијал је урађен по холандској лиценци, а у сарадњи са продуцентском кућом "Sense Production". Уредница пројекта је Јелена Попадић Сумић, продуцент Милан Стојановић, редитељка Тамара Тодоровић, фризер је Борко Јеленић, директор фотографије Милан Станић.

Кроз седам недеља седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Грађани још од 1. маја уносе фискалне рачуне у апликацију "Узми рачун и победи", а до сада је унето укупно 129 милиона рачуна, док је регистровано 376.000 корисничких налога. Наградну игру организује Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а.

У игри могу да учествују сви фискални рачуни који су издати почев од 1. јануара 2025. године, без обзира на вредност.

С обзиром на то да је реч о новом кругу наградне игре потребно је да се учесници поново региструју путем апликације "Узми рачун и победи". Регистрација се врши уносом: броја мобилног телефона додељеног у Републици Србији, имена, презимена, места, адресе и регистарског броја личне карте. Апликација "Узми рачун и победи" доступна је у продавницама Google Play, Apple и Huawei.

И овога пута безготовинска плаћања дуплирају шансу за добитак. Уносом у апликацију, сваки фискални рачун добија јединствени код, а уколико је на рачуну забележен безготовински начин плаћања (картицом, инстант и др.), добија се и још један, додатни код. Сви додељени кодови равноправно учествују у јавним извлачењима.

Право учешћa у наградној игри и извлачењу награда имају сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије која фискални рачун са QR кодом, издатим током 2025. године на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији, унесу путем мобилне апликације "Узми рачун и победи", тако што скенирају QR код или унесу ручно ПФР број и ПФР време рачуна.

Као и до сад, најважније информације о наградној игри доступне су на националном порталу www.uzmiracun.rs. Сва питања и одговоре грађани могу да пронађу на страници контакт центра Узми рачун и победи.

Водитељ: Милица Гацин

У новој сезони, публику очекује још више динамичних игара које комбинују знање, хумор и тимску борбу, уз подразумевајући ферплеј. Као и до сада, такмичиће се Плави и Црвени тим, предвођени већ добро познатим капитенима – духовитим  и увек шармантним  Нелетом Карајлићем и Ненадом Окановићем, чије надмудривање и ривалитет већ годинама пружа публици добру дозу забаве.

"Мој задатак је да их каткад "помирим", а каткад благо испровоцирам да суоче знање и покрену своје тимове у надметању. Све је у духу искрене, пријатељске шале и добре забаве – и у том смислу, моја улога се неће мењати. Имамо динамику у којој се сви осећамо природно", додаје Драгана.

Посебан шарм квизу даје програмски концепт којим се генерације повезују – кроз игру и смех, али и кроз важне чињенице о српској историји, уметности, географији и култури.

""Ја волим Србију" је програм који је занимљив свим генерацијама, већ годинама се гледа породично. Забавља али и учи – и мислим да је управо та комбинација кључ његове дуговечности", сматра Драгана Косјерина Пердув.

Распеваној и музиком обојеној атмосфери емисије доприносиће Романтик бенд, који ће нас уживо водити кроз музичке целине програма, уз легендарне песме које волимо и које нас повезују.

Десет година успеха и трајања обавезује, па тако и ова ТВ сезона доноси нова изненађења, свежину у играма, много осмеха и препознатљиву позитивну енергију.

Драгана Косјерина Пердув: "Године успеха биле су нам инспирација да у ову јубиларну сезону унесемо додатни ентузијазам. Надам се да ћемо и даље бити програм који вас током викенда опушта и припрема за све изазове али и радост које носи свака нова радна седмица."

У првој епизоди нове, 10. сезоне (недеља, 21.09. РТС 1 у 21.00) снаге ће одмерити Плави тим на челу са капитеном Нелетом Карајлићем и такмичарима - Андрианом Ђорђевић, Немањом Ђорђевићем и Сашом Лазаревићем Кудром. У Црвеном тиму, који предводи капитен Ненад Окановић, биће: Биљана Сечивановић, Пеђа Дамјановић и Амел Ћеман Ћемо. Водитељка Драгана Косјерина Пердув водиће нас кроз забаву, смех и носталгична подсећања, а веселу атмосферу употпуниће и музички састав Романтик бенд, као и гост у музичкој рунди квиза - Андреј Колосов...

Не пропустите почетак нове сезоне квиза који спаја игру, музику и љубав према нашој земљи - "Ја волим Србију" - недеља 21. септембар, од 21 сат, РТС 1

За само три дана пред камерама обновити огњиште предака на селу, које је запустело, а да ТВ серијал помогне са три хиљаде евра да се купи грађевински материјал, да домаћин обезбеди испомоћ рођака, пријатеља, кумова, комшија (што се некада звала српска моба) - све то је пре 5 година на папиру деловало немогуће, али данас је то једна од најгледанијих емисија у Србији. "Моја дедовина" стигла је до 70. домаћина.

Сви учесници до сада схватили су да је њихова улога пре свега да кроз причу о својој породици и прецима мотивишу гледаоце поред малих екрана да и они по завршетку емисије размисле и покрену обнову сопствених имања. Тако је овај серијал постао нека врста модерног покрета у коме екипи свакодневно стижу слике и писма о покренутим мобама, обновама и породичним победама и мимо камера - победе гледалаца. "Порука да се не мора живети на селу да би се дедовини нашла намена у народу је брзо заживела", каже аутор емисије Милан Поповић и додаје:

- У емисији "Задња кућа, Србија" упозоравали смо да је важно многим селима наћи нову намену и сада кроз "Моју дедовину" људима дајемо инспирацију да сачувају огњиште предака, да му нађу нову форму и намену и да га пренесу новим генерацијама. Никада не знате за шта ће затребати. Зато - није кућа на продају.

Има емисија које помажу сиромашнима, враћају људе на село, а "Моја дедовина" успела је да младе људе из града мотивише да својом енергијом (за генерације које тек долазе) спасу место које су преци муком стварали. Несигурна времена од корона вируса, па до ратова који се данас воде додатно су потврдили здраву тезу - дедовина може бити место и за прелепе тренутке, али и за "црне дане" ако икада дођу.

Пред камерама РТС-а дешавају се чуда. Од потпуно напуштених имања, које су једва опстала, а куће биле скоро пред рушењем - настају дедовине за понос. Снага и емоције најмилијих који три дана раде без престанка често ураде ствари у које није могуће поверовати. То је још један доказ да љубав може све.

Нове епизоде, сваког петка од 21 сат на РТС 1.

Од обрта у последњем чину, до краха и издаје, 120 такмичара ће се у следећих 30 недеља борити за наклоност публике и 10 kg чоколаде. Сваких 30 секунди је нова нада, нова тактика, али и нова блокада и паника. Једино место где вам знање за шестицу доноси максималан резултат.

Да ли ће овога петка превагнути жути, плави, зелени или црвени такмичар, погледајте на РТС 1 од 22.00.

Серија ће се емитовати суботом и недељом у 20 часова на Првом програму РТС-а.

Улоге тумаче: Небојша Дугалић као доктор Илија Југовић, Жарко Лаушевић као Љубо Божовић, Паулина Манов као Милица Божовић, Светозар Цветковић као Мурићи, Даница Радуловић као сестра Мирјана, Висар Вишка као Бериша, Енвер Петровци као Идриз, Нада Мацанковић као Мурићијева супруга, Мето Јовановски као Пајсије, Менсур Сафхиу као Лимани, Петар Зекавица као адвокат Хајдуковић, Славиша Чуровић као надзорник Зеко, Љубиша Савановић као управник Хоџовић, Константин Фиданов као Бошко Божовић, Игор Ђорђевић као Монах и многи други.

Уредница серије за РТС: Дуња Петровић
Редитељ: Мирослав Лекић

Сценаристи: Мирослав Лекић и Владимир Табашевић (према роману "Руски конзул" Вука Драшковића)

Сарадник на сценарију: Игор Бојовић

Директор фотографије: Далибор Тонковић

Продуцент: Драган Ђурковић

Сценографкиње: Ирена Марјанов и Ивана Јанчић
Костимографкиња: Снежана Карл
Композитори: Александра Ковач и Роман Горшек
Монтажер: Петар Јаконић

Гледаоцима ће бити приказане људске приче и догађаји који у једном тренутку некоме промене читав живот. Тада могу да се ослоне само на свог адвоката који им је једино уточиште и последња нада, јер их најчешће у тешким тренуцима сви напусте.

„То су оне људске слабости које, без обзира на време кад су се дешавале, остале су исте. Можда су се околности промениле, али и дан-данас људи пате од истих слабости и са истим проблемима се суочавају и у том смсилу и јесте велики значај ове серије, јер су и сви догађаји истинити“, каже Јелена Светличић, креатор серије.

Улоге четири адвоката поверене су Ненаду Јездићу, Милошу Тимотијевићу, Љубиши Савановићу и Марку Васиљевићу, а снимања која су веома захтевна обављаће се на бројним локацијама.

„Серија Бранилац је јако компликована и тешка за реализацију. То је један велики подухват јер свака епизода је посебна прича. Практично у 45 минута морате да испричате читав један живот, да причажете читаву једну судбину. Можда је претенциозно рећи, али свака епизода представља један мали филм“, објашњава Јелена Светличић.

Снимање четврте сезоне серије Бранилац биће завршено за месец дана у Народном музеју у Панчеву, а прве епизоде биће на програму РТС-а почетком следеће године.

Поред породице Мајсторовић стални јунаци серије су и полицајац у пензији у звању управника зграде Стеван Лисичић и његова жена Марта, брачни пар Марић који чине неуропсихијатар Сава и докторка пластичне хирургије Викторија, сликар Леон, доброћудни мајстор Моца и његова строга жена Жана, посесивна мајка Цвета и њен увелико одрасли син Микица.

У мали универзум породице Мајсторовић и њихових комшија у Ранкеовој 12, повремено се укључују и ликови који уносе додатни немир у њихове ионако узбуркане односе. Тако у овој сезони нове ликове, између осталих, играју Небојша Илић, Ива Илинчић, Хана Бештић и Марија Пикић.

Током протеклих година серија “Радио Милева” постала је јединствен телевизијски феномен, обарала је рекорде гледаности, добијала награде и окупљала све генерације испред малих екрана. Од 15. септембра, време је да се поново смејемо заједно.

Главне улоге тумаче Олга Одановић, Марија Вицковић, Кристина Гаврић - Богуновић, Дара Џокић, Бранимир Брстина, Бојан Жировић, Марко Гверо, Анђелка Стевић Жугић, Немања Оливерић, Ненад Стојменовић, Анастасија Мандић, Мирјана Ђурђевић, Јована Гавриловић, Светозар Цветковић и Никола Којо, који се у новом циклусу појављује и као редитељ епизода ове серије.

Креатор серије и продуцент је Небојша Гарић.

Од 20 најгледанијих ТВ садржаја у августу, чак 19 је емитовао Први програм РТС-а.

Месец за нама обележили су спортски преноси. Најгледанија је била кошаркашка утакмица између Србије и Естоније, коју је пратило готово милион и по гледалаца, уз удео у гледаности од 34,6%. На листи најгледанијих су и остале утакмице са Европског првенства, као и специјална емисија "Један за сви". Милионски аудиторијум пратио је сваку утакмицу Црвене звезде у квалификацијама за Лигу шампиона.

Традиционално, централна информативна емисија "Дневник 2" најгледанији је информативни садржај у Србији, док су на листи и остале дневне информативне емисије РТС-а. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији у августу је и квиз "Слагалица", али и остали садржаји забавног програма. Током августа, гледали сте и наше домаће серије, као и документарни програм РТС-а.

Останите уз РТС и у септембру, када вас очекује нова јесења програмска шема испуњена премијерним телевизијским садржајима.

Сазнаћемо зашто тоне престоница Индонезије - Џакарта и због чега Кајен жене у Тајланду носе металне прстенове око врата.

Истражићемо ког је укуса токсична риба у Јапану, зашто је пацов деликатес у Вијетнаму, и због чега у Гани плешу на сахранама.

Сазнаћемо да ли је Лох Нес заиста дом за чудовиште, да ли је коначно откривен идентитет Џека Трбосека и зашто се афрички Хереро људи венчавају са најближим сродницима?

Од 18. септембра сваког четвртка у 22 сата.

Дан може бити обичан или посебан, тежак или лак. У сваком дану може се пронаћи или десити и нешто ново - корисно, забавно или занимљиво. Зато је ту "Један дан" - емисија чији гости и теме могу допринети да остатак вашег дана буде испуњенији и инспиративнији...

Водитељску екипу емисије чине позната и омиљена ТВ лица Јавног медијског сервиса Србије: четири даме - Кристина Раденковић, Ивана Миленковић, Милица Гацин и Јелена Симић а уз њих и два џентлмена, два имењака - Стефан Поповић и Стефан Мрваљевић.

Они ће и током ове телевизијске сезоне сваодневно радним данима бити домаћини у РТС-овом Студију 3 и водити вас кроз најактуелније теме из области културе, уметности, спорта, здравља, музике, кинематографије, науке, друштвених феномена али и родитељства, нових технологија, савременог живота...

У новој ТВ сезони, емисија "Један дан" доноси: ексклузивне госте, атрактивно продуциране репортаже, динамична уживо укључења новинара са терена, брзе, атрактивне, здраве и приступачне кулинарске рецепте али и животне приче које инспиришу, едукују и информишу. Садржај је додатно обогаћен новим тематским рубрикама, које прате савремене токове и одговарају на потребе и интересовања ширег аудиторијума.

Са новим студијским декором и освеженим визуелним идентитетом, емисија "Један дан", остаје препознатљива као јединствен пројекат редакције Забавног програма РТС-а: информативна, актуелна и забавна, са посебним акцентом на квалитетну телевизијску продукцију.

Тим емисије и ове сезоне предано ради на испуњењу очекивања својих гледалаца, нудећи релевантне и занимљиве садржаје, са жељом да "Један дан" и даље буде - део сваког вашег дана...

Не пропустите "Један дан" - радним данима, од 13.30 часова, на Првом програму РТС-а.

„Мислим да је била сјајна екипа и глумачка и техничка и да смо изгурали причу на најбољи могући начин. То је једна предивна прича, и љубавна и животна, и имао сам задовољство да играм Обрена“, рекао је глумац Милутин Мима Караџић након што је пала последња клапа серије.

Колеге са класе, млади глумци Ђорђе Кадијевић и Теодора Драгићевић, играју будући брачни пар Драгана и Уну. У улогама његових родитеља су Мима Караџић и Нела Михаиловић, а њених Александар Ђурица и Слобода Мићаловић.

„Гледамо тај мали судар светова, градске и сеоске приче и гледамо двоје младих људи који су у другим околностима одрасли. Спајају се, навијамо за њихову љубав и видећемо шта ће ту да се деси“, загонетно каже Ђорђе Кадијевић.

„Биће им занимљиво да прате и ствари које се дешавају око наше љубави. Ствари које су прљавије од те љубави, које су везане за новац, за неке фрустрације који старији осећају. Биће то занимљива прича“, наглашава глумица Теодора Драгићевић.

Десет епизода серије Извор биће приказано на РТС-у током следеће године.

Радним данима у 20 часова, од 15. септембра, пратимо нове авантуре добро познате екипе из Ранкеове 12, у новој сезони серије "Радио Милева". Доживљаји неодољиве Милеве Мајсторовић, коју маестрално тумачи Олга Одановић, њене породице и комшија - и ове јесени насмејаће нас до суза.

Од 20. септембра, гледаћемо нову викенд серију "Руски конзул". Након успеха истоименог филма, стиже и серија од пет епизода, у којој пратимо дешавања која су дефинисала суживот Срба и Албанаца на Косову.

Серија и филм рађени су према истоименом роману Вука Драшковића. У центру збивања је српски доктор Илија Југовић, који 1973. године по казни добија премештај у болницу у Призрену. Ту упознаје професора историје, Љуба Божовића, самопрозваног руског конзула, наизглед психијатријског пацијента. Божовић тврди да ће ускоро "Русија опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско" и зато се против њега окрећу локални албански моћници. Међутим, у Божовићеву заштиту стаје доктор Југовић, једина спона између правих Срба и правих Албанаца.

Улоге тумаче Небојша Дугалић, Жарко Лаушевић, Паулина Манов, Светозар Цветковић, Даница Радуловић, Висар Вишка, Енвер Петровци, Нада Мацанковић, Мето Јовановски, Менсур Сафхиу, Игор Ђорђевић и многи други. Редитељ серије је Мирослав Лекић, који потписује и сценарио. Сарадници на сценарију су Владимир Табашевић и Игор Бојовић.

Након "Руског конзула", гледамо "Михољско лето" - драмедију чија је радња смештена у дом за старе "Феникс". Кроз дванаест епизода, серија се бави догодовштинама станара дома, медицинског особља, као и посетилаца дома. Упркос својим годинама, домци пролазе кроз ситуације као што су борба за власт, романтични љубавни троуглови, криминал, развој нових изума и бизниса.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценарију су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић.

Следи серија "Тврђава" која прати животе младог пара и њихових рођака и пријатеља током турбулентних деведесетих година у којима се Југославија гасила. Фокусира се на породицу и све оно што она носи и значи: моралне дилеме, сукоб и помирења и, изнад свега - љубав. Иако су дешавања серије смештена у историјски контекст краја Југославије, бављење свима блиским емоцијама чине је универзалном, а борба за добро, за своје парче светлости у тамном времену наше јунаке учи да је најчвршћа тврђава породица пуна љубави

Креатор серије је Мирко Стојковић, сценаристи Мирко Стојковић и Горан Старчевић, редитељ Саша Хајдуковић. Главне улоге тумаче Дарија Вучко и Огњен Мићовић, а уз њих играју Љубомир Бандовић, Никола Пејаковић, Јово Максић, Николина Фригановић, Славиша Ћуровић, Слађана Зрнић... 

Будите уз РТС-ов серијски програм и ове јесени.

Тако су се појавили аутори који испуњавају услове - Никита Миливојевић, позоришни редитељ пореклом Далматинац, затим Загрепчанин, писац Ђорђе Матић, телевизијски аутор Борис Миљковић, родом из Загреба а пореклом из Славоније, писац Владимир Табашевић, родом из Мостара а духом из Дубровника и сценаристкиња Наташа Дракулић, Личанка, драматург и уредник ове телевизије.

Њихове су приче, редом, реализоване током једне календарске године. И заиста, донеле су слике, осећања и сведочења најразличитијих људи, њихових мишљења и радова, обичаја и деловања. Кроз прву продукцију епизода ове серије, прошли су носталгични српски исељеници из Аустралије, песме Арсена Дедића, епископ далматински Никодим, у свом невероватном Шибенику и манастиру Крка, јавио се Драган Великић из Пуле, а редитељи ових телевизијских личних есеја причали су и своје породичне приче из којих, испоставиће се, произилази и део њихове поетике.

Чуо се глас Радета Шербеџије, обилазили смо са приповедачем и песником Ђорђем Матићем занимљиве и значајне адресе Срба у Загребу и открили колико је позоришни живот Загреба повезан са онима којих више нема а који су, са осталима, обликовали културу тог средњеевропског града. Причао нам је о томе и писац и бивши уредник ХРТ-а, Драго Кекановић, писац романа о загребачкој принцези, Кантакузени из Смедерева, давнашњој становници Загреба и посредној лауреткињи првог издања награде Београдски победник, а Јован Ћулибрк, велики познавалац рок музике, од Лајбаха до Идола, владика Славонски, данашњи становник Пакраца, пријатељ Лори Андерсон, доктор Јерусалимског универзитета, представио нам библиотеку владичанског двора у Пакрацу, достојну великих библиотека Европе свог времена, видели смо тамо и колекцију слика српског барока, али и планове за музички студио, концерте нових рок група и културне планове које само такав виспрени и жив дух може замислити. У Славонији смо посетили родну кућу Милутина Миланковића, након тога и библиотеку Мађарске академије наука у Будимпешти у којој је постављена спомен плоча овом великом српском научнику, са жељом да нагласимо да је српска култура неодвојиви и формативни део европске културе.

Млади писац Владимир Табашевић провео нас је, кроз Драгојевићеву поезију, по Дубровнику историје, зидина, прича и сећања, окупао се у мору Затона и оставивши за собом зрно личне поетике.

По Дубровнику нас је водила и глумица Јелена Рајић, а Мирослав Бошковић, јереј Епрахије захумско-херцеговачке и приморске и Иван Виђен, историчар уметности откривали су нам тајне и чудеса српског Дубровника.

Кроз историју Срба у Лици, Банији, Кордуну, провела нас је Наташа Дракулић са својим саговорницима чији су живот и рад уткани у културни живот Срба на овим просторима. Између осталих о томе су сведочили књижевници Милош Кордић, Миле Боснић, Мирко Демић, историчар Чедомир Вишњић и историчари уметности Марко Миљановић и Сњежана Орловић.

О богатству културног наслеђа Срба Источне Славоније, Барање и Западног Срема, o традицији, значају цркава и манастира у Даљу, Вуковару, Осијеку, Белом Манастиру, Кућанцима, Кнежеву, у разговору са црквеним старешинама Наташа Дракулић кроз три епизоде слика културни пејзаж српске заједнице. Слику заокружују саговорници писац Ђорђе Нешић, историчар Боривој Чалић, професор Милош Катанић, новинар и писац Славко Бубало.

Уторком у 22 на РТС 1.

– Да, принцип помаже да се на најједноставнији начин дође до истине. И мислим да је он сада можда најпотребнији људима, јер до сада, током историје, била су наметнута неке теорије од стране религија и од стране идеологија и од стране владара, које су имале за циљ да се наметну као истина. Али су биле малобројне. Биле су чврсто утемељене, али малобројне.

А сада, у овом времену, од постојања друштвених мрежа, а поготово од ових пост-идеолошких ауторитарних режима, са друге стране, ми смо свакодневно бомбардовани теоријама којима није циљ да се саме по себи наметну као истина, него им је просто циљ да истину обесмисле и обезвреде.

И у том смислу, мислим да нама је сваког дана за наше ментално здравље потребна, рекао бих, чак Окамова косилица, како бисмо знали да рашчистимо ту шуму, тај коров дезинформације и полуистина и да одржимо своје ментално здравље.

Реч је о психолошком трилеру који се бави насиљем над женама, заправо о жртвама насиља. Па ево, ви и ваша ко-сценаристкиња, Ива Митровић, на који начин сте и шта сте хтели да испричате?

– Главна јунакиња серије, адвокатица која углавном заступа жене жртве насиља, а у нашој серији по први пут она стаје на другу страну, односно заступа мушкарца који је оптужен за убиство своје девојке.

И ми често слушамо те приче, поготово познате личности, када су оптужене за сексуално и друго насиље, да им је то намештено, да им је то нека теорија завере која стоји за свега тога. И наравно, и наша главна јунакиња то никад није веровала, али у овом конкретном случају по први пут она даје себи могућност да поверује да је заиста неко наместио. Ако би могло да се намести, нека тајна служба, у овом случају руска, тако да је то разлог што она улази у ту причу и што заступа жртве, односно насилника.

Серија је и политички и шпијунски трилер, па неке ћемо личности и догађаје можда и препознати.

– Можда, имамо руску и америчку службу коју смо сада мало пременили. Американце смо представили мало стереотипније, рекао бих, а руска служба је онако баш колоритна и занимљива и надам се да ће то оставити јак утисак на гледаоце.

Ово је мини серија од шест епизода. Режира је Марко Ђилас. Када ћемо моћи да је видимо на малим екранима и коју поруку сте хтели да пошаљете гледаоцима?

– Поруку желимо да пошаљемо, управо што сам рекао на почетку, мислим да свако треба да набави једну себи Окамову оштрицу како би се бранио од гомиле будалаштина на којима смо свакодневно изложени.

А серија ће се емитовати, не знамо још увек тачно, биће током следеће године. Значи, биће сад на зиму или на јесен следеће године, видећемо, али ускоро ће бити.

Друга сезона прати причу о Жоау Хавеланжу и томе како је претворио ФИФА-у из обичне спортске организације у међународну силу. Преузео је власт од Европљана и задржао је скоро три деценије.

Улоге: Андрес Пара, Албано Џеронимо, Мариа Фернанда Кандидо, Едуардо Московис Леандро Фирмино...

Креатор серије: Армандо Бо

У вечерњим сатима, уз Први програм РТС-а било је више од милион и 300 хиљада гладалаца, што је за преко 400.000 гледалаца више од друге по гледаности телевизије у том термину.

Од првих десет на ранг листи најгледанијих ТВ садржаја у јулу, чак девет су садржаји нашег Првог програма. Традиционално, најгледанији садржаји били су квиз Слагалица и централна информативна емисија Дневник 2.

На листи најгледанијих емисија су и наше серије, специјалне и редовне емисије, наш информативни програм…

Као и сваког лета, највише сте пратили спортске догађаје - мечеве на Вимблдону, квалификације за Лигу Европе, преносе са светског првенства у ватерполу...

Лето и даље траје а пред нама је још много спортских узбуђења. Од 27. августа до 14. септембра гледаоци РТС-а уживаће у директним преносима са 42. Европског првенства у кошарци.

РТС - Нит која нас повезује.

У раскораку између ране младости која им измиче, и одраслог доба, наши ликови пoкушавају да редефинишу своје пријатељске и емотивне односе и схвате “куда даље”...

Кроз борбу са животним изазовима једне генерације, серија покушава и да дочара дух Београда данас: говори о онима који живе у њему, онима који из њега одлазе, али и онима који му се поново враћају.

Током 40 епизода серија прати живот четворо тридесетогодишњака кроз период од годину дана. Када се Филип, “дечко који обећава”, стипендиста престижног америчког универзитета, врати у Београд, испоставиће се да његова наизглед кратка посета, траје много дуже него што је планирано … Филипов повратак окупиће његове дугогодишње пријатеље, Љубу, Анђелу и Александру.

Већи део музичке подлоге чини ауторска музика домаћих бендова чиме сe евоцира атмосфера и дух времена. За снимање серије ангажовано је више од 200 глумаца, и коришћено око 300 локација на територији Београда.

Креатори серије: Горан Станковић и Владимир Тагић

Редитељисерије: Горан Станковић, Владимир Тагић и Милица Томовић

Сценаристи: Маја Пелевић, Димитрије Коканов, Милан Марковић Матис, Борис Гргуровић, Филип Вујошевић

Играју: Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Андрија Кузмановић, Исидора Симијоновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, Милан Марић, Миона Марковић, Миодраг Драгичевић, Милица Стефановић, Марко Јанкетић, Хана Бештић, Миодраг Крстовић и многи други...

Сценографи: Ирена Марјанов и Марија Митрић

Костимограф: Милица Коларић

Композитор: Јања Лончар

Директори фотографије: Игор Маровић и Александар Караулић

Монтажери: Урош Максимовић, Владимир Радовановић и Јелена Максимовић

Продукција: РТС

Извршна продукција: "This and That Production"