Представљамо биографски филм који изазива и узбуђење и контроверзе "Мајкл" посвећен Мајклу Џексону као и "Драму" нови филм глумачких звезда Роберта Патинсона и Зендаје.

О новом домаћем филму "Биће нових лета", из ракурса критичара.

У "Премотавању" говоримо о класику "И бог створи кафанску певачицу", који је добио ново дигитално рухо.

У "Контраплану" са немачком редитељком Евом Тробиш која је на 76. Берлиналу премијерно представила "Кућне приче" приповедајући о односу Источне и Западне Немачке.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Улоге: Роберт де Ниро, Шерон Стоун, Џо Пеши, Џејмс Вудс

Режија: Мартин Скорсезе

Идемо даље прати причу о младом учитељу, партизану, који долази у тек ослобођени градић у Србији. Његова ратна, партизанска "педагогија" судара се са старим методама рада у школи. Деца су, наравно, увек уз свог учитеља, искреног друга. Прича је, у ствари, дечије сећање и памћење једног времена које је оставило дубоке трагове у рањивим младим душама читавих покољења...

Дигитална рестаурација ових филмовима враћа изворни визуелни и звучни квалитет, омогућавајући публици да их доживи онако како су замишљени у тренутку настанка, док млађе генерације добијају прилику да се упознају са делима која чине важно наслеђе домаће кинематографије.

Не пропустите - уторком од 22 часа на РТС 1 – циклус дигитално рестаурираних филмова који враћа класике на мале екране у новом, обновљеном сјају.

Узбудљиви сусрети, напете одлуке и права интелектуална борба чекају гледаоце сваке суботе од 21 час на Првом програму – спремите се да заједно са такмичарима и трагачима упловите у свет загонетки, логике и адреналина!

Свака прича почиње питањем: Зашто се нешто догодило? Па тако и ова наша. Шта је био разлог за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године? Зашто је 19 НАТО земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бомбардовало Југославију?

Ако одговор потражимо у 1999. години наћи ћемо у архивске изјаве челника западних земаља и причу о хуманитарној катастрофи као основном поводу за бомбардовање. Југославију је требало бомбардовати како би се зауставила и спречила хуманитарна катастрофа коју над албанским народом на Косову, како су говорили, спроводе Срби, односно, српске војне и полицијске снаге. Сви су тада тако говорили. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, убеђивао је јавност да Југославија мора да буде бомбардована и да ће Милошевић оклевање запада схватити као „дозволу за убијање”. Премијер Велике Британије Тони Блер тврдио је да је сила једини језик који Милошевић разуме и да хуманитарна катастрофа на Косову само бомбардовањем може да буде заустављена.

Шта данас, 27 година касније, кажу њихови тадашњи сарадници? Одговор на то питање у новом документарцу Радио-телевизије Србије доносе: потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД Чарлс Капчан, италијански генерал и тадашњи војни аташе Италије у СР Југославији Бјађо ди Грација, медијски саветник Косовске верификационе мисије новинарка Тицијана Боари…

– Занимљиво је да после 27 година нико више не говори о хуманитарној катастрофи као разлогу за бомбардовање Југославије – каже ауторка филма Слађана Зарић. Професор Капчан, који је уједно био и саветник америчког председника, наводи да хуманитарна катастрофа није била разлог бомбардовања, јер су се у то време много веће хуманитарне катастрофе дешавале у Африци и југоисточној Азији и нико тамо није реаговао. Сличног мишљења су и остали моји саговорници. Новинар немачког јавног сервиса АРД Џо Ангерер, аутор документарног филма „Све је почело једном лажи”, каже да је прва и основна лаж која је произвела остале лажи, била лаж да је на Косову пре почетка бомбардовања била хуманитарна катастрофа.

Немачки политичар и потпредседник ОЕБС-а Вили Вимер тврди да је немачко министарство одбране почетком 1999. године имало извештај који је био коректан и који је ситуацију на Косову и Метохији описивао као сукоб ниског интензитета. У том извештају је, како наводи Вимер, српска страна представљена као страна која се придржава споразума о поштовању прекида сукоба. УЧК је представљен као неко ко те сукобе почетком 1999. године изазива. Међутим, по речима Вимера, немачком парламенту није предочен извештај Министарства одбране, немачки посланици разматрали су извештај Министарства спољних послова које је имало сасвим другачију слику ситуације на терену – слику у којој су Срби криви за све. Италијанска новинарка и медијска саветница у КВМ, која је крајем 1998. и почетком 1999. била на Косову и Метохији, каже у документарном филму „Тачка прелома”, да је хуманитарна катастрофа почела након бомбардовања.

Ако хуманитарна катастрофа није разлог за почетак бомбардовања, зашто је онда 19 земаља НАТО-а бомбардовало Југославију 1999. године? Саговорници у филму разлоге траже у различитим интересима.

Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер каже да су му тих година људи из Стејт департмента говорили да разлоге треба тражити у ономе што амерички председник после Другог светског рата није урадио – није обезбедио војно присуство САД на Балкану – преноси Слађана Зарић и каже да је по сазнању Вимера формирање војне базе „Бондстил”, која се налази близу Урошевца, један од кључних разлога бомбардовања. Разлози су, истиче Вимер, геополитички.

Професор историје на Оксфорду Џејмс Петифер сматра да разлоге треба тражити на више страна: са једне стране Америка је желела да заврши са Милошевићем, са друге плашила се ширења сукоба на околне земље и нових избегличких криза, са треће стране доминантан је био и војни и геополитички интерес Америке који је настао после Хладног рата: требало је контролисати Јадран и војне поморске базе у Албанији које су током Хладног рата биле под утицајем Русије. Без прозападног Косова и Метохије у позадини, та америчка доминација морем била је немогућа. А контрола мора је један од кључних стубова америчке војне стратегије – објашњава професор Петифер у новом РТС документарцу.

Саговорник у филму је и Јан Оберг, мировни активиста који је током деведесетих година био саветник Ибрахима Ругове, албанског политичара са Косова и Метохије који се залагао за независност Косова мирним путем. Оберг се тих година састајао и са српском и са албанском страном у покушају да пронађе мирно решење кризе. Сједињене америчке државе су Ругову виделе као губитника, који мирним путем ништа не може да постигне и зато су подршку дали милитантном УЧК. Оберг сматра да је УЧК успео само зато што је имао америчку подршку. У ком тренутку је Стејт департмент променио мишљење и како је могуће да од терористичке организације, УЧК за Сједињене Америчке Државе постане релевантан партнер?

Професор Чарлс Капчан, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД каже да односе Сједињених Америчких Држава и УЧК треба посматрати кроз чињеницу да су Америци за бомбардовање биле потребне копнене трупе и партнер на терену. Америка ни тада, као ни сада, није желела да има војне губитке и зато се определила за рат из ваздуха. На терену, партнер јој је био УЧК. Ругова, по Капчану, није могао да постигне ништа.

Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила” доноси сасвим нову перцепцију бомбардовања Југославије, каже Слађана Зарић и објашњава да саговорници овај рат сагледавају у светлу будућих светских дешавања. Рат на Косову је мајка будућих ратова; то је рат који је променио правила; сав хаос почео је тада; рат на Косову је значајније утицао на међународно право, него пад Берлинског зида; тада је отворена Пандорина кутија, то су све оцене саговорника у мом документарцу – наводи ауторка филма.

После рата на Косову, више нису биле важне Уједињене нације, више није био важан члан 5 НАТО савеза који налаже да НАТО реагује само у случају када је нека чланица савеза нападнута, међународно право више није било обавезујуће. Успостављена су нова правила која су се касније примењивала на Ираку, Либији, Авганистану – сматрају саговорници у документарном филму који можете премијерно погледати на Првом програму РТС-а на годишњицу обележавања почетка бомбардовања Југославије.

Ова узбудљива серија са Рајаном Филипом у главној улози, прати причу Боба Лија Свагера, високо одликованог ветерана који се поново враћа у акцију како би спречио планирано убиство председника.

Када Свагеров бивши командант Исак Џонсон затражи његову стручност у тајној операцији, Свагер открива да је у питању нека намештаљка и мора учинити све што је у његовој моћи да заштити своју породицу, али и свој образ.

Улоге: Рајан Филип, Шантел ВанСантен, Синтија Адај-Робинсон, Еди Маклинток, Омар Епс...

Креатор серије: Џон Хлавин

Пред сам крај мандата долази велико искушење пред њега, добија нацрт новог закона о еутаназији, и два помиловања за двоје убица - жену која је убила мужа и мужа који је убио своју жену. Обоје су извршили тешка кривична дела, а као разлог наводе – љубав. Маријано се налази пред изазовом - мораће да донесе тешке одлуке које потенцијално могу да му укаљају углед који је годинама градио, те и да истовремено преиспита и свој морални компас...

Тони Сервиљо је бриљирао у улози Маријана, а као и у сваком Сорентиновом филму, ту су и феноменални споредни ликови које тумаче глумци: Ана Ферцети, Милвија Мариљано, Масимо Вентуријело, Александра Готшлих…

Тема документарно-играног серијала Свето краљевство јесте свеобухватни увид у живот средњовековне српске државе у периоду владавине династије Немањић.

Како би нарација била смештена у одговарајући контекст, посебна пажња посвећена је стварању српских земаља у преднемањићком периоду, током владавине династија Властимировића и Војислављевића.

Сам наслов серије указује на својеврсни куриозитет међу европским владарским породицама, а реч је о чињеници да су готово сви владари ове династије проглашени за свеце.

Серија Свето краљевство настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

Инспирисан мостом Сират, који у исламској традицији раздваја пакао од раја, где се душа суочава са својом правом природом, истоимени наслов гради мост између две целине филмске приче, једну обојену енергијом забаве, другу озбиљнијим тоном.

Главна улога поверена је ветерану шпанског глумишта Сержу Лопезу, и он је једини професионални глумац у филму. Остатак чине аматери, улични перформери и посетиоци рејв фестивала.

Режију потписује Оливер Лаксе.

Радња филма смештена је у другу половину седамдесетих година прошлог века, у временима превирања у Бразилу, уједно и периоду сурове војне диктатуре, а Моура игра интелектуалца који је у бегу од власти и користи се са неколико различитих имена. Бразил, 1977. године и Марсело као стручњак у раним четрдесетим, налази се у изгнанству. Надајући се поновном сусрету са својим сином, путује током карневала у град Ресифе, схватајући убрзо да место није сигурно уточиште каквим га је очекивао. У непријатељском окружењу, присиљен је да живи у тајности након што му од моћног пословног човека пристигну претње. Услед опасности која га окружује проналази предах у односу са сином, о чијем одрастању бригу виде бака и дека, родитељи његове покојне супруге. Марселов живот обележен је константном опасношћу и једини излаз је покушај да, заједно са дететом, напусти земљу.

Тајни агент представља и последњу глумачку изведбу вољеног Уда Кире, чувеног глумца који је с бразилским редитељем радио и на његовом претходном филму "Бакурау".

Као увод РТС ће емитовати два филма који имају по неколико номинација: Сират и Тајни агент (The Secret Agent) као и четири филма који су били кандидати али нису ушли међу коначне номинације: Франц (Franz), Младе мајке (Jeunes meres), Сироче (Arva) и Љубав која преостаје (The Love that Remains).

Такође, ту је и један специјалан филм – Најмрачнији час (Тhe Darkest Houр) за који је Гари Олдман добио Оскара 2017. године за главну мушку улогу. На програму је у суботу, 14. марта на РТС 1 у 22ч.

За њим следи (у 00.30ч) Сират, шпански кандидат за Оскара, номинован у две категорије – за најбољи звук и за најбољи страни филм, за који је номинован и за БАФТА награду.

Радња прати оца и син који долазе на рејв журку у изолованом планинском подручју јужног Марока како би пронашли Мар, своју ћерку и сестру, несталу пре неколико месеци на једној од сличних маратонских рејв забава. Безуспешно показују њену фотографију посетиоцима, окружени електронском музиком и посебном врстом слободе какву никад раније нису видели. Све очајнији, одлучују да прате групу рејвера до последње журке који ће се одржати дубоко у пустињи, надајући се да ће тамо пронаћи Мар.

Инспирисан мостом Сират, који у исламској традицији раздваја пакао од раја, где се душа суочава са својом правом природом, истоимени наслов гради мост између две целине филмске приче, једну обојену енергијом забаве, другу озбиљнијим тоном.

Главна улога поверена је ветерану шпанског глумишта Сержу Лопезу, и он је једини професионални глумац у филму. Остатак чине аматери, улични перформери и посетиоци рејв фестивала. Режију потписује Оливер Лаксе.

Филм Тајни агент редитеља Клебера Мендонсе Фиља, освојио више од педесет награда широм света, номинован је за 4 Оскара (за најбољи филм, најбољег глумца, најбољи страни филм, најбољи избор глумаца (кастинг)). Вагнер Моура, који тумачи главну улогу је већ награђен овогодишњим Златним глобусом за своју улогу, поставши тиме први Бразилац који је овенчан познатим америчким признањем и који је номинован за Оскара. На порграму ће бити у недељу, 15. марта у 20.55 на РТС 1, као увод у церемонију доделе Оскара.

Политички трилер премијерно је приказан на Канском фестивалу где је након пројекција и великих овација постао наслов са највише освојених награда на датом издању фестивала, међу којима су му од четири припале и FIPRESCI награда, награда за најбољег редитеља, као и Моуру награда најбољег глумца.

Радња филма смештена је у другу половину седамдесетих година прошлог века, у временима превирања у Бразилу, уједно и периоду сурове војне диктатуре, а Моура игра интелектуалца који је у бегу од власти и користи се са неколико различитих имена. Бразил, 1977. године и Марсело као стручњак у раним четрдесетим, налази се у изгнанству. Надајући се поновном сусрету са својим сином, путује током карневала у град Ресифе, схватајући убрзо да место није сигурно уточиште каквим га је очекивао. У непријатељском окружењу, присиљен је да живи у тајности након што му од моћног пословног човека пристигну претње. Услед опасности која га окружује проналази предах у односу са сином, о чијем одрастању бригу виде бака и дека, родитељи његове покојне супруге. Марселов живот обележен је константном опасношћу и једини излаз је покушај да, заједно са дететом, напусти земљу.

Тајни агент представља и последњу глумачку изведбу вољеног Уда Кире, чувеног глумца који је с бразилским редитељем радио и на његовом претходном филму "Бакурау".

Други програм РТС-а

На Другом програму РТС-а очекују нас четири филма који нису ушли у коначне номинације. Франз, биографски филм о култном чешком писцу 20. века, Францу Кафки, у режији награђиване редитељке Агњешке Холанд који прати Кафкин живот од његовог рођења до преране смрти на програму је у суботу, 14. марта у 15.50ч. За њим следи Младе мајке, белгијско-француско остварење које прати причу о пет младих мајки које живе у прихватилишту и труде се да себи и својој деци обезбеде бољу будућност упркос тешкоћама у сопственом одрастању.

У недељу, 15. марта у 16.35 публику очекује мађарски филм Сироче. Након Мађарске револуције 1956. године, дечак који је одрастао са мајком и причама о идеализованом мртвом оцу приморан је да се суочи са сировим човеком који тврди да је његов прави отац. Остварењем Љубав која преостаје, који се емитује након репризе церемоније доделе Оскара у понедељак, 16. марта, завршавамо овај продужени Оскар викенд.

98. церемонија доделе Оскара одржаће се у Долби театру у Холивуду, а комичар Конан О'Брајен поново ће бити водитељ други пут заредом, након што је добио признања за вођење претходне године.

За разлику од других великих фестивала, 76. Берлинале остао је дистанциран од великих холивудских продукција и стриминг платформи, инсистирајући на биоскопском искуству и филму као уметности.

Док су једни тражили јасну политичку позицију фестивала, други су бранили аутономију уметности, један од најважнијих и најотворенијих филмских фестивала, у атмосфери све већег политичког притиска и буџетских резова, представио је савремени ауторски филм, друштвена питања и снагу европске и светске кинематографије.

"Велика илузија у Берлину 2026" доноси ексклузивне интервјуе са добитницима најважнијих награда - победником Берлинала турским редитељем Илкером Чатаком са филмом “Жута писма”, добитником Велике награде жирија Емиром Алпером за остварење “Спасење”, Томом Кортињем коме је са глумицом Аном Калдер Маршал припао Сребрни медвед за најбољу споредну улогу у филму "Краљица са мора" као и са Жилијет Бинош која је део ансамбла у том остварењу. Руперт Гринт, који никада неће у потпуности изаћи из сенке Рона Визлија, улоге коју је остварио у серијалу о Харију Потеру, ексклузивно представлља свој нови филм “Рођен ноћу”.

А српска редитељка Јелица Јелача, говори о “Имагинарним бројевима” кратком играном филму који је представљао српски филм у програму Берлинала “Генерација К плус”.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Највише сте гледали информативни програм… садржаје забавног програма… домаће серије… и спортске преносе. Централна информативна емисија "Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај сваког дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, ОКО, ОКО Магазин и специјал "Напад на Иран – понор на Блиском истоку". Наш Јутарњи програм, који слави 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај. Домаће серије гледаоци и даље највише прате на РТС-у. Пратили сте у великом броју и ауторске емисије забавног програма, као и наше документарне емисије.

Месец за нама обележио је и фестивал "Песма за Евровизију", где је кроз три такмичарске вечери, уз милионски аудиторијум, Србија изабрала свог представника на Песми Евровизије у Бечу. Публика и стручни жири највише поена дали су групи "Лавина", која ће се са песмом "Поред мене" такмичити у првом полуфиналу, 12. маја.

Останите уз РТС и у марту, јер вас очекују нови премијерни садржаји – серија "Извор" и играно-документарне серије "Тито – између истока и запада" и "Свето краљевство".

Од политичких интрига, преко породичних траума до документарних открића, у овој епизоди "Велике илузије" пратимо покретне слике које покрећу емоције, разоткривају механизме моћи и обликују наш поглед на свет.

Упознајемо вас са "Чаробњаком из Кремља" и откривамо "Сентименталну вредност".

Из угла критичара анализирамо причу о одрастњу награђену Сребрним медведом на Берлиналу - "Кула од леда" редитељке Лусил Хаџихалиловић.

У "Премотавању" обележавамо пола века култног класика "Таксиста", Мартина Скорсезеа.

У "Контраплану" са чувеним докуементаристом Раулом Пеком о његовом најновијем филму "Orwell: 2+2=5".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Релизација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Ипак, ако Јосаријан покуша избећи своје војне задатке, прекршиће Кваку 22, урнебесно злокобно бирократско правило које одређује да је брига за властиту сигурност пред стварним и непосредним опасностима процес рационалног ума; човек се сматра лудим ако и даље својевољно лети на опасне борбене мисије, док је захтев да се уклони с дужности доказ здравог разума те се због тога не може ослободити дужности.

Улоге: Кристофер Абот, Кајл Чендлер, Елен Курас, Грант Хеслов, Џорџ Клуни, Теса Ферер...

Режија: Џорџ Клуни

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Али, ситуација се мења када у Рамаћу дође Горан Станковић, добростојећи пословни човек из Београда. Знајући да главну реч у водној задрузи "Извор" води Обрен Биорац, Горан са њим улази у пословне преговоре, нудећи "Извору" велику инвестицију која би крај Амиџиног извора направила фабрику воде, али и савремен, уређен и луксузан бањски комплекс, од које би користи имала и цела Рамаћа, и њена шира околина.

Обрен одлучује да започне преговоре са Станковићем, чему доприносе и неки сасвим лични разлози. Наиме, Обренов син, Драган и Горанова ћерка, Уна, воле се и одлучују да се венчају.

Како ће разлике у градском и сеоском пореклу двоје младих, те пословни интереси њихових очева, али и бројне локалне смицалице утицати на ову чисту, младалачку љубав? А, каква ће судбина бити извора воде који припада свим мештанима малог шумадијског места?

Главне улоге тумаче: Ђорђе Кадијевић, Теодора Драгићевић, Мима Караџић, Александар Ђурица, Слобода Мићаловић, Данијела Нела Михаиловић, Исидора Симијоновић, Љуба Булајић, Александар Вучковић, Огњен Никола Радуловић. Поред њих ту су и: Небојша Миловановић, Милош Влалукин, Злата Нуманагић, Марко Гверо, Горан Шушљик, Ивана Поповић, Бане Видаковић, Тома Трифуновић...

Серија је настала у продукцији РТС-а, док је извршна продукција Vision team. Сценарио су потписали Ђорђе Милосављевић и Мирко Стојковић, а режију Милан Караџић.

Директор фотографије: Далибор Тонковић

Сниматељ звука: Владимир Ћук

Композитор: Марко Матовић

Костимографкиња: Драгица Лаушевић

Сценографкиња: Ивана Протић

Маскер: Александра Павелкић Јанковић

Монтажер: Ареф Зааби

Директор серије: Јована Мијовић

Извршни продуцент: Драган Ђурковић

Супервизор продукције: Милорад Конрад

Уредник серије: Кристина Ђуковић

Серија на модеран и атрактиван начин представља научно утемељену причу о личностима и времену у коме су конституисани српска држава, српска црква и српска нација. Аутор серије, Марко Савић, истиче да циљ није био приказати свакодневни живот различитих друштвених слојева или популарне тривије о историјским личностима, већ да се трагало за одговорима на питања која се тичу саме генезе наше политичке заједнице, комплексности њеног културног и идентитетског обрасца, односу према векторима геополитичких сила и непромењивих историјских детерминизама овог простора, као и њеног опстанка кроз време. Серија "Свето краљевство" проучава и у јавни дискурс први пут износи политичку историју српског народа у средњем веку.

Тим стручних сарадника чине професор др Дејан Радичевић, др Бојан Поповић и др Небојша Шулетић, под вођством др Срђана Пириватрића.

У реализацији серије учествовао је и велики број саговорника, међу којима је велики број професора са најпрестижнијих универзитета из Србије и света, попут Драгана Војводића, Џонатана Шепарда, Смиље Марјановић Душанић, Пола Магдалина, Небојше Порчића, Жан Клод Шенеа, Љубомира Максимовића, Петера Шрајнера, Виктора Савића, Гинтера Принцинга, Предрага и Иване Коматине, Рустама Шукурова, Милоша Ивановића, Раула Гомеза и других. Игране реконструкције креиране су уз обимну употребу дигиталних анимација на којима је радило више студија под супервизијом Драгана Најденова. Од професионалних глумаца у серији се појављује Петар Стругар. Коредитељ серије је Лазар Бодрожа, директор фотографије Урош Степић, сценографкиња Снежана Вујичић и костимографкиња Петра Фотез, а ауторка музике је Ана Крстајић. Наратори су Бојан Жировић и Бојана Торњански.

Серија "Свето краљевство" настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

Говоримо о документарцу о Елвису Преслију и о новом до сада најсмелијем филмском читању “Орканских висова” редитељке Емералд Фенел. Филм је који удара тамо где највише боли “Да имам ноге ударила бих те”, из свог ракурса коментарише Ђорђе Бајић.

“Премотавање” нас подсећа на изузетан опус Агате Кристи преточен у филм и телевизију.

У рубрици “Контраплан” са шпанско-француским редитељем Оливером Лаксом и глумцем Серђијем Лопезом - о филму “Сират”, номинованом у две категорије за награду Оскар.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац и Светлана Перовић

Серија редитељке Данијеле Томпсон и њеног сина Кристофера је класичног карактера и односи се на десет година живота славне Брижит Бардо – од прве улоге 1950. до 1960. године и култног филма из 1956. године "И Бог створи жену".

Брижит Бардо, секс симбол француске кинематографије 1960-их година, напустила је глуму у јеку каријере и у потпуности се посветила животињама.

Њени најпознатији филмови су "Парижанка" (1957), "И Бог створижену" (1956), "Дон Жуан је био жена" (1974) Рожеа Вадима (Roger), "Приватни живот" (1962), "Вива Марија!" (1965) Луја Мала (Louis Malle) и "Презир" (1963) Жан-Лика Годара (Јean-Luc Godard).

Преминула је крајем прошле године, 28. децембра у 91. години.

Улоге: Џулија де Нунез, Виктор Белмондо, Жералдин Пајлас, Иполит Жирардо...