Овогодишњи такмичарски програм подељен је у две категорије: "Староградске песме и романсе" (24. 04.) и "Новокомпоноване народне песме" (25. 04.) Зато ће стручни жири доделити по две награде за прво, друго и треће место у наведеним категоријама. Такође, публика ће (СМС гласовима) одлучити о лауреатима две награде "Победник публике", за најбоље такмичарске композиције по њиховом избору, у обе категорије.

Током прве вечери фестивала, у среду 24. априла - за титулу победника такмичиће се аутори 14 композиција, у категорији "Староградске песме и романсе". У ревијалном програму, уживаћемо уз највеће хитове Звонка Богдана и групе "Легенде".

У четвртак, 25. априла, биће представљено још 14 такмичарских композиција, овога пута у категорији "Новокомпоноване народне песме". Ревијални програм друге вечери Сабора народне музике Србије 2024, обележиће наступи Драгане Мирковић и Снежане Снеки Бабић, као и победничка песма прошлогодишњег издања фестивала ("Ех, да могу"), у извођењу Александре Ристановић - која је својом интерпретацијом допринела тријумфу композиције аутора Драгана Шаиновића Шаје.

Водитељи програма Сабора народне музике Србије 2024, биће омиљена ТВ лица - врсни РТС професионалци: Марија Вељковић, Бојана Марковић и Милан Срдић.

Све учеснике Сабора народне музике Србије 2024, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни оркестар Радио-телевизије Србије.

По три првопласиране композиције у првој вечери (нове староградске песме и романсе) и по три првопласиране композиције у другој вечери (новокомпоноване народне песме) фестивала Сабор народне музике Србије 2024, освојиће новчане награде: по 300.000 динара за прво место, по 200.000 динара за друго и по 100.000 динара за треће освојено место на фестивалу. Такође, опредељена је и награда публике (100.000 динара), која ће гласати путем СМС порука.

И на шестом Сабору народне музике Србије, најистакнутим уметницима - звездама наше народне музике, биће додељена престижна призања СЕМУС-а: "Награда за животно дело" и "Национална награда" за допринос естрадно-музичкој уметности.

Директан пренос програма обе вечери фестивала Сабор народне музике Србије 2024, можете пратити у среду 24. и у четвртак 25. априла, од 21 сат на РТС 1, Радио Београду 1 и интернет платформама РТС Планета и РТС Звук.

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција. Овај национални музички фестивал, заједнички су осмислили Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво - допринесу неговању квалитета народне музике.

Ерик Ромер биће представљен са 22 дугометражна и осам кратких филмова. За разлику од досадашње праксе, они неће увек бити поређани хронолошки, већ и по тематским целинама. Ромер је пре режије радио као професор и новинар, а потом и као филмски критичар. Његов опус и нарочито приступ филмском приповедању постаје разумљивији када се узме у обзир то да је више волео и ценио књижевност од филма, као и да је био верник католик и конзервативних схватања. Након неколико кратких филмова, прилику да сними први дугометражни дао му је Клод Шаброл и тако је настао "Знак лава“, први у циклусу. Наслов алудира на хороскопски знак под којим је главни протагониста рођен и прича се дотиче питања среће и судбине.

Већ наредне, 1963. године, Ерик Ромер почиње да ради на изузетно цењеном циклусу "Шест моралних прича“, бавећи се темама које се у либералном свету сматрају застарелим и превазиђеним. Међутим, ма какав свет био, пажљиво се бавећи својим јунацима, Ромер открива да се они сусрећу са уобичајеним дилемама и на луцидан начин анализира модерног човека. У својим филмовима Ромер у други план ставља атрактивност, брз темпо и сличне технике које одвлаче пажњу од самих протагониста. Његови кадрови су неретко дуги и људи у њима воде дугачке разговоре. Волео је да ради са натуршчицима, а њихова окружења су неретко места за одмор, приобаље, природа, а неуобичајно много времена проводе у кретању с места на место. Опуштени, ликови из Ромерових филмова имају времена за оно што је велики подсетник колико се свет променио и колико су, парадоксално, ови филмови баш данас актуелни – имају времена за разговор. Често импровизованим дијалозима придаје се нарочита пажња и ту до изражаја долази то колико је језик значајан за комуникацију. Не само што је долазила до изражаја споменута Ромерова љубав према књижевности, већ је и развио метод снимања сцена, где је радио много проба са глумцима, а онда је потом само снимање ишло релативно брзо.

Шест моралних прича почињу краткометражном "Пекарком из Монсоа“, на који се надовезују "Сузанина каријера“, "Колекционарка“ и "Моја ноћ код госпођице Мод“, филм којим је стекао међународно признање и номинацију за Оскара, па потом "Клерино колено“ за који је добио главну награду на фестивалу у Сан Себастијану и завршни филм у циклусу, "Љубав поподне“.

У опусу Ерика Ромера налазе се још два циклуса и сви филмови биће приказани на РТС-у. "Комедије и пословице“ снимао је осамдесетих и састављене су од шест филмова, почев од "Авијатичареве жене“ па до "Пријатеља моје пријатељице“. Сваки од ових филмова заснован је на једној пословици, а за трећи, "Полина на плажи“, добио је награду Сребрни медвед за режију на Берлинском фестивалу. Деведесетих је наставио да ради снимивши циклус "Приче о четири годишња доба“, а Златног лава за животно дело добио је 2001. године на Венецијанском фестивалу.

У "Премотавању“ обележавамо четири децеија филма "Footloose“ са Кевином Бејконом и Лори Сингер у главним улогама.

У "Контаплану“ са француском глумицом Жиијет Бинош која представља "Укус љубави“, својеврстан филлмско-гастромонски пројекат.

Аутор и уредноик: Сандра Перовић

Реализација:  Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Марко  Јефтић

Као и до сада, ниједна од ових дана није професионална куварица али су све врло веште и расположене да се представе својим специфичним специјалитетима карактеристичним за места из којих долазе. Исто тако, оне ће приказати и све лепоте и занимљивости својих крајева.

Кроз седам недеља даме ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Нову сезону серијала Остави све и читај отвара разговор са Слободаном Малдинијем, архитектом, теоретичарем и писцем. Аутор Енциклопедије архитектуре, Историје српске уметности од 18. до 21. века, Речника брендирања, Порно и панк неоархитектуре и више прозних књига, Слободан Малдини говори о месту књиге у нашем друштву некад и сад, о самосталним издавачким подухватима и објављивању капиталних дела у области архитектуре и уметности, о праву на град, градитељском наслеђу, споменичкој уметности и о образовању као основи за активан приступ савременој култури и друштвеном развоју. Читање је за Малдинија тренутак када се налазите у "сфери истинског битисања. У сфери када заиста живите.“

Аутор емисије је Горица Зарић, редитељ Иван Милановић, музички уредник Ана Милићевић, аутор дизајна Милош Гојковић.

Улоге: Џош Бролин, Хавијер Бардем, Томи Ли Џонс

Режија: Итан и Џоел Коен

Списак свих изабраних такмичарских композиција у категорији НОВОКОМПОНОВАНЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, можете прочитати овде: 

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција.

Ове године ћемо, након две вечери програма Сабора 2024, добити две победничке композиције фестивала - у две категорије: "Најбоља новокомпонована народна песма" и "Најбоља нова староградска песма/романса".

По три првопласиране композиције у првој вечери (нове староградске песме и романсе) и по три првопласиране композиције у другој вечери (новокомпоноване народне песме) фестивала САБОР 2024, освојиће новчане награде: по 300.000 динара за прво место, по 200.000 динара за друго и по 100.000 динара за треће освојено место на фестивалу.

Такође, опредељена је и награда публике (100.000 динара), која ће гласати путем СМС порука.

Планиран је и богат ревијални музички програм а све учеснике, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни оркестар Радио-телевизије Србије.

Сабор народне музике Србије 2024 биће одржан 24. и 25. априла, уз директан пренос на РТС 1, Радио Београду 1 и интернет платформи РТС Планета.

Фестивал нових композиција Сабор народне музике Србије - национални музички фестивал, заједнички су осмислили Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво - допринесу неговању квалитета народне музике, уз директан пренос од 21 час на РТС 1, Радио Београду и интернет платформи РТС Планета.

Улоге: Пол Вокер, Џенесис Родригез, Ненси Нејв

Режија: Ерик Хајсерер

Серија “Тунел” је полицијски трилер са снажним елементима социјалне драме. Она говори о људским судбинама у драматичним околностима талачких криза. У дванаест епизода серије, у средишту су једанаест различитих случајева које решавају припадници специјалног преговарачког тима МУП-а Србије.

Тим представља оперативну, тактичку, јединицу Дирекције полиције, посебне намене и повременог карактера. У пуном саставу овај специјални тим чине вођа, два преговарача, документариста, психолог и стручњак за оперативно-техничку подршку. Али неретко је због брзине деловања неопходно импровизовати, што доводи до мноштва узбудљивих доживљаја.

У серији “Тунел” пратимо приватне животе и судбине припадника специјалног преговарачког тима МУП-а Србије, заслужног за спасавање више од две стотине људских живота, са стопроцентном успешношћу.

Главне улоге су додељене Мињи Пековић, Јовану Белобрковићу, Драгану Божи Марјановићу, Милошу Ђорђевићу и Тамари Шустић.

Као специјални гости појављују се Небојша Дугалић, Милош Влалукин, Сергеј Трифуновић, Даница Ристовски, Милош Тимотијевић, Зоран Цвијановић, Теодора Ристовски и многи други.

Сценарио потписују Петар Ристовски и Владимир Ћосић.

Режија: Рики Тогнаци

У том духу, победница 74. Берлинала која је освојила Златног медведа за најбољи филм је француско сенегалска редитељка Мати Диоп са документарцем “Дахомеј”.

О свом новом остварењу “Љубав, лажи и крвопролиће” у емисији ексклузивно говори холивудска звезда Кристен Стјуарт. Трострука добитница Оскара за монтажу Телма Шунмејкер, са британским редитељем Дејвидом Хинтоном представља документарац “Made in England – филмови Паулеа и Пресбургера, у коме је наратор легендарни Мартин Скорсезе, добитник почасног Златног медведа за животно дело.

Француски редитељ Бруно Димон представља своје “Царство”, филм који је освојио награду жирија.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Марко Јефтић

И породицу Ковач чекају нова искушења – Мирин и Вељин брак доћи ће у озбиљну кризу, а њихова кћерка Милица имаће пуне руке посла - око завађених родитеља, судбине клуба Велтер али и компликованог односа са Макијем.

Трећа сезона доноси нове перипетије и у животе Аљошиних пријатеља, брата и сестре Антонијевић – док се Филип авантуристички баца на нове пословне, али и љубавне (не)прилике, Вањини животни ставови долазе на пробу у новооствареној вези са Тадијом, као и у измењеној управи кафане Нови Трст. Поред старих, добро познатих јунака као што су Симке, бака Анка, ујка Тома, Јаков и Луна у трећој сезони упознајемо нове, занимљиве ликове.

У улози Аљоше појављује се млада музичка звезда Михајло Веруовић – Војаж. У серији играју и Никола Којо, Бранка Катић, Ђорђе Мишина, Анита Огњановић, Ивана Зечевић, Матија Илић, Марина Павловић, Филип Станковски, Милош Петровић, Светлана Цеца Бојковић, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Дугалић, Борка Томовић, Теодор Винчић, Бранко Перишић, Анастасиа Мандић, Владан Гајовић, Јово Максић, Наташа Марковић, Златија Оцокољић... У трећој сезони појачање глумачкој екипи доносе Невена неранџић, Бојана Грегорић, Миодраг Радоњић, Ирфан Менсур и други.

По идеји Милоша Аврамовића и Аљоше Ћеранића, сценарио 2. сезоне потписују Иван Станчић, Ана Марковић, Бранислав Черњев, Милица Радојчић, Никола Ђоновић и Горан Старчевић. Редитељи су Небојша Радосављевић и Љубомир Божовић. Екипу серије чине и директори фотографије Бојана Андрић Ђорђевић и Страхиња Марковић, костимографи Милица Терзић и Ружица Буквић, шминка и фризура - Соња Визентанер и Милена Ристић, сценограф Дамјан Параносић, монтажери Никола Пурић и Матија Ђукановић, дизајнер звука Дане Влаисављевић и композитор Александар Ранђеловић. Директор серије је Павле Стевановић. Извршни продуценти испред куће Режим су Милош Аврамовић и Аљоша Ћеранић.

Уредница серије је Кристина Ђуковић, а делегат продукције Марија Берета.

Нови случајеви воде нас кроз седамдесет и осамдесете године прошлог века и у нове животне драме актера тадашњих великих судских процеса.

“Гледаоци ће моћи да уживају у десет нових узбудљивих епизода. Остали смо доследни истинитим причама наших чувених адвоката. Наравно, радимо инспирисани њиховим књигама, сачуваним предметима. Остали смо верни и обичним људима. И даље пратимо приче обичних људи који су посрнули у животу, који су изгубили тло под ногама и учинили незамисливо. Један тренутак, један догађај који пребрише читав живот. А оно што од њега остане, преузимају браниоци” наглашава Јелена Светличић, креатор серије.

Поред Вељка Губерине кога тумачи Ненад Јездић и Филоте Филе кога тумачи Тихомир Станић, трећа сезона нам доноси приче великих и чувених адвоката попут Бранислава Тапушковића (Небојша Миловановић), Јосипа Муселимовића (Љубиша Савановић), Борислава Игнатовића (Бојан Жировић)…

И овај серијал највећим делом се снима у општини Уб. Екипа ће посетити Тару, Мостар и друге локације. Поћетак емитовања треће сезоне серије Бранилац очекује се у октобруна РТС-у.

Серија је препознатљива по свом ишчашеном хумору, пригушеној атмосфери, сепија фотографије и појављивању хора машина за прање судова са Дауновим синдромом, који детаљно расправљају о чудним појавама у болници као пародијским елементом.

Песму главне теме написао је сам фон Трир.

Радња је смештена у боемским ентеријерима московских ноћних клубова, шик ресторанима, канцеларијама и спаваћим собама, у којима Миркин трага за успехом и задовољством не размишљајући о томе колико је живота уништио на том на путу.

Међутим, у једном тренутку, када све изгледа превише добро да би било истинито, све око њега почиње да се руши и његов живот се претвара у пакао а овај харизматични преварант ће морати да се суочи са последицама својих поступака.

Поред Биковића, у серији глуме Паулина Анрејева, Љубов Аксенова, Оксана Акиншина, Викторија Толстоганова и други.

Режију потписује Марија Агранович.

Овог пролећа само на РТС 1!

А све је почело оптужбом, тврдњом која никад није доказана, да су Срби криви за утапање тројице албанских дечака у реци Ибар, које се догодило 16. марта у поподневним сатима. И међународна истрага коју је покренуо Унмик није могла да докаже да су, како су тада преносили албански медији, Срби бандити са псима јурили албанске дечаке и приморали их да уђу у хладну реку. Лавина лажи је покренута, изманипулисана маса изашла је на улице и 17. марта "запаљено” је Косово.

По проценама међународних организацијa, између 50 000 и 70 000 Албанаца је тога дана било на улицама Косовске Митровице, Чаглавице, Призрена, Косова Поља, Урошевца, Пећи, Гњилана, Приштине... Нереди су настављени и 18. марта када су горели Обилић, село Свињаре, манастир Девич...

Причу о готово најтрагичнијем дану у новијој српској историји, доносе људи који су трагедију страдања лично осетили: чланови породица убијених, сведоци почињених злочина и терора.

О дешавањима на Косову и Метохији за филм Радио-телевизије Србије говоре и војници и официра Кфора: италијански генерали, француски командант Кфора, грчки војници, норвешки официр... Бројни архивски снимци доносе потресна сведочења претучених старијих жена и мушкараца које је маса на кућном прагу, малтене, линчовала.

У Призрену је запаљено све оно што је представљало Српску православну цркву: запаљена је зграде Богословије, запаљена је Црква Светог Ђорђа, епархијски двор, горео је тога дана и Манастир Светих Архангела који се налази у непосредној близини Призрена. Тада је у Призрену запаљена и Цркве Богородице Љевишке из 13. века, црква коју је Унеско уврстио на листу културне баштине.

У Приштини је 120 Срба, који су годинама живели изоловани у згради "Ју програма”, доживело незапамћен терор. Деца су у тој згради, у ходницима, играла фудбал. Није било безбедно да излазе у двориште, а у школу су ишли само у пратњи УН или Кфора.

Био је то живот у гетоу, у згради, у граду, у 21. веку.

А онда је уследио 17. март. Сатима су становници ове зграде били затворени у својим становима, док је маса од неколико хиљада људи око њих дивљала, претила, разбијала, палила и покушавала на све начине да дође до њих. Сатима су српске породице са малом децом биле скривене у најудаљенијим деловима својих домова, чекајући помоћ Кфорових војника или међународних полицајаца. Нико на њихов апел није реаговао.

Горело је цело Косово и Метохија и сви Кфорови војници били су већ распоређени. Један од становника зграде "Ју програма” избоден је те вечери ножем. Он би трагично завршио да се у једном тренутку није појавило неколико припадника ирског и шведског контингента Кфора, иначе штабних официра и војника, који су се добровољно јавили да дођу и спасу једине преостале Србе у Приштини.

Неколико хиљада Албанаца кренуло је тог јутра из Приштине ка Чаглавици, првом већем српском селу. Решени су били да Србе из тога села протерају, стратешки им је била важна Чаглавица. Сметали су им и Срби који су управо у Чаглавици протестовали због рањавања шеснаестогодишњег српског младића у вечерњим сатима 15. марта 2004. године. Дошло је до сукоба између Срба и Албанаца, неколико мештана села је рањено и запаљене су куће на улазу у село. У помоћ шведском контингенту, који је заједно са ирским Кфором и индијском и украјинском полицијском јединицом чувао село, дошли су припадници новрешког Кфора. Сукоби на Чаглавици су тога дана били најинтензивнији. Рањено је више од 30 војника и полицајаца, били су погођени каменицама али су имали и повреде доњих екстремитета од ватреног оружја. У поподневним сатима, револтирани Албанци, крећу камионом на војнике Кфора у жељи да пробију њихову линију. Тада норвешки официр пуца и убија два Албанаца, браћу из села крај Дренице, иначе два бивша припадника УЧК. Норвешки официр први пут ексклузивно за РТС, говори о свему што се тада догодило у Чаглавици.

У сукобима са Кфором убијено је тога дана 11 демонстраната. Двојица су убијена у Чаглавици, један демонстрант страдао је у Урошевцу, један у Приштини, један у селу Бело Поље крај Пећи, двојица у Липљану, четворица су убијена у Косовској Митровици, где су немири тога дана и почели.

У Косовској Митровици, Албанци су пробали да пређу мост на Ибру и да дођу до северног дела града. У немирима, који су тада настали на српској страни, погинула су два цивила. У свом стану који се налазио у близини Ибра, од снајперске ватре страдала је Јана Тучев, на улици у близини моста од пушчаног метка настрадао је Боривоје Спасојевић. У Косову Пољу пронађено је угљенисано тело Златибора Трајковића, у Липљану је испред своје куће убијен Ненад Весић, у Гњилану је на смрт претучен Слободан Перић, његова мајка је од задобијених повреда убрзо преминула. У згради Богословије у Призрену убијен је Драган Недељковић. Испред куће у вечерњим сатима у селу Драјковце у близини Штрпца убијени су и отац и син Добри и Борко Столић. Иако је форензичком анализом утврђено да су Столићи убијени из пушке која је припадала полицајцу Косовске полиције, нико никада није осуђен за убиства почињена 17. марта.

Судске пресуде и правда обесмишљене су погрешним оптужницама, застаривањем случаја, одустајањем сведока или мењањем исказа. У више од 60 одсто случајева- затворске казне, које су косовски судови донели, произведене су у условне казне.

А шта су Албанци хтели 17. марта? Који је био циљ протеста? Да ли су протести били организовани или су, како су тврдили Албанци, они били спонтана реакција на трагично страдање три албанска дечака. Одговоре на ова питања путем изјаве компетентних сведока и саговорника доноси филм "Досије Косово – Погром”.

Погром 17. марта био је напад на целокупну српску заједницу. Тога дана уништавано је све оно што има било какве везе са Србима: гореле су цркве и манастири, запаљене су школе, болнице, библиотеке, разаране су куће и домови, поломљени су бројни гробови, убијане су домаће животиње и оно што је најстрашније убијени су и претучени људи. Порука је била сасвим јасна. Поред жеље да Срба више нама на Косову и Метохији, Албанци су желели да реше и питање своје независности. И то је оно што је најтрагичније и најболније... Све то разарање, вандализам, тај терор и злочин почињен у мартовском погрому, уместо да донесе казну донео је награду. Само четири године после мартовског погрома поједине земље признале су Косово. После марта 2004, више није било разговора ни о стандардима, ни о статусу, ни о стандардима пре статуса. Било је потребно, како су говорили, "умирити фрустриране Албанце”.

Документарни филм "Погром” део је серијала "Досије Косово”. До сада су на РТС-у емитовани документарно- играни филмови овог серијала: "Деведесет осма”, "Рачак”, "Жута кућа”.

Аутор филма: Слађана Зарић

Редитељ: Милан Јовановић

Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић

Новинари Весна Илић и Милена Милетић

Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић.

Композитор: Владимир Тошић

Филм је урађен у продукцији Информативног програма Радио-телевизије Србије