Представљамо нови број часописа „Преглед права Рома“, који упозорава на озбиљно погоршање положаја Рома широм Европе, од насиља и дискриминације до принудних исељења и сегрегације.

Омбудсман позвао на расправу о мерама за ефикасније образовање ромске деце у Словенији.

Изоштрена сусретом са размишљањима и вером Симон Веј, питања саме Ен Карсон о критици — о њеним властитим објектима и отпору према тумачењу, о разлици између критике и књижевности, као и о таштини критичке естетике – налазе свој израз у различитим књижевним жанровима. Истражујући повезаности сваког од њих са Симон Веј и њихов појединачни капацитет за радикализовање њених преокупација, Елизабет Коулз закључује: „у средишту њене теологије налази се парадокс ауторства који писца подразумевано чини превише присутним и превише одсутним. ’Ја’ је за Симон Веј истовремено ништа и нешто одвећ суштинско, нешто ирелевантно и препрека објекту њене пажње. За Карсон, ова теологија надахњује критичку праксу широким импликацијама за критику и тумачење: критичку праксу која признаје и игра своју улогу у тумачењу, и критичку читатељку која је укључена, осећа и верује у оно што јој измиче у делу, оно што се опире пре него што га тумачење обликује”.

Текст, изворно објављен 2013. године у 34. броју часописа Acta Poetica, превелa је с енглеског језика Ивана Максић.

Читао је Давид Ђорђевић.
Уредници циклуса Тања Мијовић.

На ова и друга питања одговара професор доктор Милош Лутовац, географ и економиста, који ће нам помоћи да језик економије преведемо на једноставан и свима разумљив језик.

Јер економија није само оно што чујемо у вестима – она је део наших свакодневних избора. А што је боље разумемо, лакше можемо да управљамо сопственим новцем.

Емисију је водила Јована Ћирковић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

У интервјуу који је Здравковић дао за загребачки недељник „Информатор” у септембру 1991. године, истакако је да му је читава уметничка каријера била везана за Радио Београд. „Захваљујући тој институцији 1948. године сам основао први Камерни оркестар у Београду, у коме су били најбољи гудачи – сами концерт-мајстори, и он је постојао све до 1956. године. Као директор Београдске филхармоније једно време сам скоро редовно дириговао и радио са оркестром, учествујући у свим концертним циклусима Радио Београда. Снимали смо нарочито дела домаћих, али и светких мајстора, посебно руске композиторе” – речи су Живојина Здравковића.

Важно је истаћи да је Здравковић био иницијатор поновног послератног оснивања Београдске филхармоније 1951. године, на чијем је челу био у периоду од 1961. до 1980. године. Својим залагањем омогућио да оркестар уђе у своју зрелу фазу и постане светски познат и признат. Заправо, диригентска палица Живојина Здравковића учинила је да Београдска филхармонија буде међу првих пет евроспких оркестара, тик уз Берлинску, Бечку, Лењинградску и Лондонску филхармонију. Тај период и данас се назива „златном епохом” филхармоније, када су остварена и бројна незаборавна гостовања светских уметничких величина, попут Рубинштајна, Ојстраха, Мењухина, Наваре, Ростроповича и многих других.

Као диригент обишао је готово цео свет. Поред тога што је био шеф Београдске филхармоније до 1980, био је и успешан професор на Факултету музичке уметности у Београду, од 1949. до пензионисања 1989. године. О томе сведочи и податак да су диригентски занат од њега научили, и у његовој класи дипломирали, Ангел Шурев, Ванчо Чавдарски, Зорица Митев, Миодраг Јаноски и други.

Оснивач је и диригент првог камерног оркестра у Београду, а треба истаћи да је био и оснивач и шеф диригент Симфонијског оркестра у Каиру, те један из групе најугледнијих српских музичара заслужних за оснивање Бемуса. Добитник је бројних награда и признања, а само нека од њих су: Седмојулска награда, Орден Републике Египат, Златна спомен медаља Савеза композитора, Орден заслуге за народ са сребрним зрацима, Повеља Мокрањчевих дана, и друге.

Уредница емисије Марија Вуковић

Док ви одмарате, ми вредно припремамо следећу сезону. Видимо се од септембра!

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

Али то првенство било је другачије од свих претходних. Док су се кошаркаши борили за још једно злато, њихова земља се распадала, а рат је био све ближи.

"Изгубљени Дрим Тим" враћа се управо у тих неколико дана у Риму и кроз сведочења тадашњих репрезентативаца открива шта се догађало унутар екипе. Њихове успомене, емоције и сећања на првенство први пут су обједињени у причи о тиму који је у спортском смислу био на врхунцу - док је држава коју је представљао нестајала.

Посебност овог историјског тренутка готово је филмска сама по себи: Југославија је освојила златну медаљу, а њена застава подигнута је на победничком постољу свега неколико дана након што је земља престала да постоји у свом дотадашњем облику.

Документарни филм је реализован у међународној копродукцији Србије, Хрватске, Италије и Словеније. Српски продуцент је Set Sail Films. 

Светска премиера филма "Изгзбљени дрим тим" уприличена је на затварању Пулског филмског фестивала, а након биоскопске дистрибуције приказан је и на Netflixu.

"Изгубљени Дрим Тим" – регионална ТВ премијера РТС1, среда, 16. септембар у 21.00 час

У емисији Миомир Петровић говори томе зашто писац своје идеје, теме и мотиве транспонује из дела у дело и о човековом покушају да уоквири, омеђи и предвиди време… У разговору о његовом актуелном роману учествује и критичарка др Весна Тријић.

Монтажа: Аника Тесла

Режија: Иван Милановић

Ауторка и уредница емисије: Сања Милић

У питању је породична емисија која на јединствен начин спаја спектакл талент шоу програма са узбуђењем и неизвесношћу телевизијског квиза. Пред такмичарима се појављују наизглед сасвим обични људи, али свако од њих крије изузетан, неочекиван или потпуно невероватан таленат. У свакој емисији учествују два тима са по два такмичара од којих је један позната личност. Задатак такмичара је да на основу првог утиска, интуиције и пажљиво пласираних трагова погоде ко шта уме.

Водитељка овог шоу програма биће добро познато лице - модел и ТВ водитељка Данијела Димитровска. "Заиста сам се обрадовала када сам добила позив да будем водитељка талент show-a Погоди шта умем. Иако заправо имам искуства у раду на телевизији, овакав формат до сада нисам имала прилику да испробам, па су узбуђење и радозналост били праћени и малом тремом", каже Данијела и додаје: "Међутим, како су почела снимања и како сам упознала целу екипу, моје узбуђење је само расло. Радимо са заиста фантастичном продукцијом, атмосфера је сјајна, а сам формат је нешто потпуно другачије од онога што је публика до сада имала прилике да гледа. Управо зато ми је посебно драго што сам добила прилику да будем део једне овакве, потпуно нове телевизијске приче. Једва чекам да је публика упозна и заједно са нама открије све оно што наши учесници умеју."

У пројекту учествује чак 120 талената из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске и ширег региона, чиме "Погоди шта умем" постаје својеврсна позорница најнеобичнијих способности, вештина и извођача са простора региона. Иза реализације овог шоу програма стоји продукциони тим од више од 100 људи, видећемо на десетине потпуно различитих дисциплина, а сваки наступ посебно је осмишљен и режиран.

Од музике, плеса и акробатике до екстремних дисциплина, необичних вештина, илузије, снаге, прецизности и талената које је тешко сврстати у било коју постојећу категорију – циљ је да сваки излазак на сцену донесе ново изненађење. Публика у емисији игра заједно са такмичарима, тражи трагове, доноси закључке и чека исти тренутак – када се светла промене, музика почне и особа коју смо неколико секунди раније покушавали да "прочитамо" покаже шта заиста уме.

Испоставља се, међутим, да он није једини који чува тајне из прошлости.

Улоге тумаче: Соња Колачарић (Соња), Павле Чемерикић (Лука Гудељ), Душанка Стојановић Глид (Лидија Зорић), Снежана Богдановић (Галина), Милутин Милошевић (Пеђа), Огњен Мићовић (Бојан Вучковић), Антон Смородин (Куљешов), Ана Софреновић (Весна), Алексеј Маслодудов (Михаил), Андријана Ђорђевић (Даница), Лидија Кордић (Тамара), Милица Стефановић (Марта), Небојша Циле Илић (Ђорђе Бајић)... и други.

Уредник серије: Марко Новаковић
Креатори и сценаристи серије: Марко Поповић и Ива Митровић
Редитељ: Марко Ђилас

Извршна продуценткиња: Марија Стојановић

Продуцент: Милан Стојановић
Директор фотографије: Свен Пепеоник

Сценографкиња: Драгана Баћовић

Костимографкиња: Милица Коларић
Монтажер: Дејан Урошевић

Дизајнерка маске: Вишња Караулић

Композитор: Васил Хаџиманов

Сниматељ звука: Филип Попадић

Дизајнер звука: Владан Коки Кораћ

Визуелни ефекти: Никола Андрић

Извршна продукција: "Sense"
Производња: Радио-телевизија Србије, 2026. године

Улоге тумаче: Иван Јагодић, Лада Скендер, Јадранка Селец, Бранислав Платиша, Бојан Жировић, Синиша Убовић и Петар Михаиловић

Лекторка: Олга Бабић
Тон-мајстор: Дејан Ивановић
Избор музике: Јелена Јеж
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Марица Вулетић
Уредница емисије: Мелина Пота Кољевић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2008. (реприза)

Тон-мајстор: Раде Јовановић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Василије Поповић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, децембар 1957. (реприза)

Музичка уредница: Ивана Стефановић
Тон-мајстор: Зоран Јерковић
Режија: Слободанка Алексић
Уредница емисије: Даша Дрндић
Уредница репризног програма серије: Мелина Пота Кољевић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Производња: Драмски програм Радио Београда, април 1975. (реприза)

Шта је све променио 11.септембер 2001? и кога је више коштао, Америку или свет? 

За Око говоре: Милан Крсић, ванредни професор Факултета политичкиха наука у Београду и Владимир Ајзенхамер, ванредни професор Факултета безбедности

Припремила и води: Милица Јевтић 

Лекторка: Радмила Видак
Тон-мајстор: Петар Марић
Музичка уредница: Ивана Стефановић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Мирослав Јокић
Уредник емисије: Војислав Донић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, новембар 1984. (реприза)

"Припремамо се за сваку утакмицу исто и није толико важно ко је противник са друге стране. Наравно, знамо да је Партизан изгубио од Звезде, али њихова тренутна позиција на табели уопште не осликава њихов играчки кадар. Имају фантастичан, феноменалан тим и сигурно нас очекује веома тешка утакмица", рекао је Зукић.

"Војводина се за сваку утакмицу спрема максимално и Војводина увек иде на победу. Идемо у Београд да дамо све од себе и да покушамо да освојимо три бода" поручио је Зукић.

Војводина је другопласирана са 18 бодова, једним мање и утакмицом више од првопласиране Црвене звезде. Партизан је на 12. месту са седам бодова.

Право учешћа на јавном конкурсу проширује и на мајке новорођене деце, без старосног ограничења.

Објаснила је учитељица већ другог дана на родитељском састанку да у школу, између осталог, треба да доносе тоалет папир, убрус и сапун. И нико од родитеља није упитао зашто. Већ сутрадан неки су, поред школског ранца и ужине, у школу послали средства за хигијену. Они опуштенији мислили су да није хитно. А било је.

Школе спремно дочекују 1. септембар, поручио је министар просвете Дејан Вук Станковић уочи почетка нове школске године. Родитељи 62.500 деце, колико ове године има првака, нису знали да ту има неко “...али“. Додуше, ако питате оне чија деца иду у старије разреде, “...али“ не постоји. У школским ве-цеима нема папира – то се зна.

И заиста – из разговора са родитељима деце широм Србије – тоалет папира нема на Новом Београду, у Кумодражу, на Палилули, у Младеновцу, Краљеву, Параћину, Ковину, Врању... Једино је мама са Звездаре рекла да код њих тог проблема нема, али није сигурна да ли је тако и у другим школама у тој општини.

Један, ако не и једини, аргумент који су неки од њих добили, је тај да деца “арче“ папир, да га старији цепају и бацају, и да је немогуће то обуздати. Зато је то постало ствар договора– негде деца увек са собом носе папирне марамице, негде папир доносе родитељи, негде се скупља ђачки динар - купи се то што фали и чува у ормарићу у учионици. Па, коме кад затреба.

Звучи разумљиво, ако се у обзир узме Аргумент. Али који је аргумент за тврдњу да школе спремно дочекују ђаке – уколико им нису обезбеђени основни хигијенски услови? И зашто то иде из џепа (свих) родитеља?

Деведесетих година - у провинцији - у школи коју сам похађала увек смо имали чиме да се обришемо након употребе тоалета. Да л' је донација, шта ли је – богапитај. Руке смо прали, иако се дешавало да сапун некад нестане.

Тачно је, тада у школи нисмо имали ве-це шоље већ чучавце. Деца у Новој Вароши рецимо нису имала ни тоалете. Користила су пољски ве-це. Данас није тако, па тадашње ђаке, а данашње родитеље радује чињеница што њихова деца не морају по киши и минусу да трче напоље не би ли обавила физиолошку потребу. Ко набавља папир је мање-више небитно.

Али морамо ли и данас, у 21. веку, да бирамо – папир или пристојан тоалет. И зашто не оба?

Први септембар школе су дочекале спремно – али родитељи првака не. Већина нас на време је опремила децу за полазак у школу – многима нису требале ни свеске, ни оловке, ни блок, нити слатки пакети које су поједине школе делиле првацима. Али свима је требао тоалет папир.

Зато је практичније било да се, уместо поклона, деци обезбеде основни хигијенски услови. Осмех на лицу детета због кутије кексића јесте битан, али тешко да тај осмех може да победи нелагоду када први дан у школи преседиш са умазаним гаћицама. И стидом.

Осећај је бљак, знамо, јер...

Сваком се деси касније ил' пре, да нема више чиме да се обрише...

Аутори и интерпретатори:
Тара Љушковић
Петра Семиз
Дуња Ђорђевић
Зоран Милошевић
Растко Милутиновић
Сташа Тришић
Наталија Грујић
Марија Пепић
Милена Колашинац
Ања Вулетић
Наталија Грујић
Сара Секулић

Сниматељ у студију: Огњен Шкрбовић
Режија, монтажа и избор музике: Марија Стојков
Руководилац Дечје дранске групе Радио Београда: Петар Станојловић