У 2019. години било је више запажених издања, а по критикама и критичарима неки су заслужили већу пажњу.

„Come What May“, студијски албум Џошуе Редманa, који је на добио номинацију за најбољи џез инструментални албум „Come What May“.

Затим следи хваљени џез-салса фјужн албум „Antidote“ Чик Корие, са Рубен Блејдсом и Гејл Моран Кориом, па  “Love & Liberation“, студијски албум Џезмеје Хорн, тaкође је вискоко оцењен и номинован за „Греми“ награду за најбољи џез вокални албум.

„You Can't Steal My Joy“ је био дебитантски албум  лондонског квинтета „Ezra Collective“, а албум „Infinity“ легендарног трубача Том Херела, показао је ветерана на прави начин, искусног и сувереног.

Слушаћете избор нумера са поменутих издања.

Улоге тумаче: Зоран Радмиловић, Снежана Никшић и Милутин Бутковић

Избор музике: Ивана Стефановић

Тон-мајстор: Дамјан Мацура

Режија: Вук Бабић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Уредница емисије: Даша Дрндић

Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 1977. године  (реприза)

Улоге тумаче: Бранислав Платиша и Јадранка Селец Диздаревић
Лекторка: Радмила Видак
Музички уредник: Драгана Митрић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Милан Јелић
Уредник емисије: Звонимир Костић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2000. године (реприза)

Лекторка: Нада Андрејић

Избор музике: Владимир Јовановић

Тон-мајстор: Зоран Јерковић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Режија: Мирослав Јокић

Уредница емисије: Даша Дрндић

Уредница серије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јул 1987. године  (реприза)

Шпанац је трку завршио за 40:53,148 минута.

Други је био возач Трекхауса Аи Огрура, док је треће место заузео његов тимски колега Раул Фернандез.

Водећи у генералном пласману Хорхе Мартин из Априлије је трку завршио на петој позицији.

Мартин има 208 бодова у генералном поретку, други је Огура са 194, а трећи Маркез са 190 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату возиће се 9. августа за Велику награду Велике Британије на стази "Силверстон".

У саопштењу клуба наводи се да је постигнут договор са Оливијеом Нкамуом, двадесетшестогодишњим и 203 центиметра високим кошаркашем.

Фински репрезентативац описан је као играч који доноси енергију у одбрани, одлично позиционирање у скоку и нападачку силину. Његов долазак дешава се у периоду значајних промена у тиму, који су овог лета већ напустили играчи попут Вилија Ернангомеза, Томаса Саторанског, Николаса Лапровитоле, Вила Клајбурна...

"Веома сам срећан што сам овде. Долазим у историјски клуб, са великом традицијом. Мој циљ је да помогнем тиму да оствари што више победа и титула", рекао је Нкамуа за клупске медије.

Фински кошаркаш је нагласио да је свестан изазова који га очекује у првој сезони у Евролиги.

"Ово ће бити моја прва година на овом нивоу. Трудићу се да донесем енергију, труд и интензитет у одбрани. Циљ ми је да напредујем сваког дана. Веома сам срећан што се суочавам са овим изазовом", додао је он.

Развојни пут од САД до европске елите

Оливије Нкамуа рођен је 2000. године у Финској. Кошаркашки се развијао у Хелсинкију, пре него што се са седамнаест година преселио у Сједињене Америчке Државе, где је провео пет сезона у НЦАА лиги, наступајући за Тенеси и Мичиген.

По повратку у Европу, професионалну каријеру је започео у немачком Кемницу, а добре партије препоручиле су га италијанском Варезеу. У италијанској Серији А је прошле сезоне просечно бележио 16,1 поен и 5,6 скокова по утакмици.

Нкамуа ће постати тек други фински кошаркаш у историји Барселоне. Пре њега, дрес каталонског клуба носио је Петери Копонен у периоду од 2016. до 2018. године.

Бајић истиче да је Милановићев подвиг инспирација за филм јер представља чин истинског херојства. „Он је својим деловањем спасао десетине хиљада људи, ако не и више. Због тога је херој и човек који заслужује да његова прича буде испричана“, објаснио је редитељ.

Милановић је, без чинова и званичне подршке, успео да створи мрежу од четрдесет две „кртице“ унутар Алијансе. Ти људи, наглашава Бајић, нису били плаћени.

„Он их није врбовао, наговарао, нити плаћао, пара није имао. Они су то радили јер су схватили да је планирано бомбардовање на педесетогодишњицу постојања НАТО пакта нешто што се противило њиховом моралу и осећању за правду. Жртвовали су своје каријере јер су веровали да бомбардовање једне земље у Европи не сме постати правило", истакао је Бајић, додајући да је увидом у нека од осам хиљада докумената до којих је Милановић дошао схватио да је план био „да се Србија сравни са земљом“.

Невидљиве нити моћи и правила која се не мењају

Радња филма истражује невидљиве силе које обликују историју. Док верујемо да познајемо прошлост кроз датуме и ратове, Бајић подсећа да се најважније одлуке доносе далеко од очију јавности, у свету где моћ „нема потребу да се представља“. Та идеја о „дубокој држави“ и тајној породици која из генерације у генерацију бира свог творца, „Маторог“, била је централна тема првог дела, а сада добија своје отелотворење у стварном лику генерала Милановића.

Бајићев приступ историји дубоко је личан. Своју редитељску провокацију и потребу да истражује прошлост објашњава кроз догађај из младости, када је са седамнаест година сазнао да му је отац преживео логор Маутхаузен.

„Узео сам камеру, дуплу осмицу, и са оцем отишао на то путовање. Снимао сам детаље, ушао сам са камером у крематоријумску пећ. Тај чин ме је приближио размишљању о смрти, али и о томе како су људи успевали да преживе. Тада сам схватио да морам да истражујем и провоцирам, да преиспитујем да ли су моји принципи заиста само моји или су настали из гена, из одлука мојих предака“, испричао је Бајић.

Уметност мора да провоцира

Та потреба да се „чепрка“ по табу темама обележила је читаву Бајићеву каријеру. Пре скоро четрдесет година, његова серија Сиви дом узбуркала је југословенску јавност. Тадашње власти су га оптужиле да „романтизује малолетничку деликвенцију“, али Бајић објашњава да је серија заправо открила прве пукотине у систему.

„Чепркајући, пронашао сам да се друштво изван жица дома понаша са мањком морала, да је корумпирано и да, када једном стрпа те младе људе тамо, пере руке од њих. Нико после није хтео да их запосли", присећа се редитељ.

Сличну провокацију извео је и филмом Рат уживо, који је снимао током НАТО бомбардовања. Идеја о филмској екипи која одлучује да снима филм усред рата била је сама по себи субверзивна. Бајић се присетио реакције чланова Америчке академије током пројекције филма. „Неки су говорили: 'Ми вас нисмо бомбардовали, то је НАТО'. То говори о томе како свака држава има своју пропаганду и како медији утичу на људе.“

Кинематографија у кризи: „Држава нас кажњава, а дијалога нема“

Бајић је био изузетно критичан према тренутном стању у српској кинематографији, коју је описао као „кризу која траје годину и по дана". Он тврди да држава системски игнорише филмске раднике, не додељујући средства без објашњења, што он тумачи као цензуру.

„Ако држава има економски раст, онда је нормално да и култура то осети. Ми смо спремни на дијалог, имамо предлоге за излазак из кризе, за законе о ауторским правима и кинематографији, али нико неће да разговара са нама. То је суштинско неразумевање и осионост", нагласио је Бајић.

Редитељ сматра да је решење у дугорочној стратегији и јединству струке, независно од политичких подела. На питање да ли би прихватио место министра културе, Бајић одговара потврдно, али под једним условом: „Да ми се дају одрешене руке да решим проблеме. Не занима ме функција, занима ме да створим систем у којем ће моје колеге моћи професионално да се баве својим послом. Ја овај посао знам.“

На крају разговора, Бајић је, цитирајући Иву Андрића, послао снажну поруку о опасности одсуства дијалога.

„Андрић је рекао да је мржња закопана тек неколико центиметара испод земље. Падне кишица, дуне ветрић, и изникне зло. Ја се тог зла плашим. То зло не смемо да дозволимо. Имамо довољно паметних људи да превазиђемо кризе разговором“, закључио је редитељ.

Лопта је полетела после испуцавања Ерјана Ниланда, променила путању толико нагло да су и норвешки играчи и гледаоци широм света помислили исто – ударила је у кабл "паук" камере. Само неколико секунди касније Енглеска је изједначила.

Онда се огласила Фифа – и не, контакта није било. Тако тврде из те организације. Не зато што га нико није видео, већ зато што га сензор у лопти није регистровао.

И ту долазимо до занимљивог питања модерног фудбала.

Шта ако се оно што видимо не поклапа са оним што каже технологија? Да ли су очи постале непоуздане, а чипови непогрешиви? Или је једноставно дошло време да прихватимо да је истина она коју нам испоручи алгоритам.

Можда ће ускоро бити бесмислено расправљати о спорним ситуацијама. Јер каквог смисла има расправљати о нечему ако нас технологија убеђује да то није тако?

Ако снимак показује једно, а систем друго, изгледа да је снимак тај који греши. Или наше очи. На крају крајева, камера може да превари, али чип – убеђују нас – не може.

Норвежани су остали убеђени да је лопта ударила у кабл. Селектор Норвешке Столе Солбакен рекао је да је "лопта пала право с неба", а чак је и енглески селектор Томас Тухел поручио да би технологија требало да покаже да ли је контакта било. Испоставило се да је показала – да га није било.

Дакле, следећи пут када вам се учини да сте нешто јасно видели, можда је боље да сачекате саопштење. Ако технологија каже да се није догодило, онда се, изгледа, и није догодило.

Такву (не)правду су на својој кожи осетили и Хрвати, којима је пресудила длака са главе Игора Матановића, јер је чип показао да је контакта било.

Изгледа да више није најважније шта се догодило на терену, већ шта је систем закључио да се догодило.

Ако је одлука технологије постала коначна истина коју нема потребе преиспитати, онда се поставља питање да ли расправа уопште има смисла.

На крају, читав случај нас подсећа на животну шалу у којој муж пита супругу: "Да ли више верујеш мени или својим очима?" Само што је овога пута улогу мужа преузела технологија, а ми, љубитељи фудбала, остајемо да се питамо да ли да верујемо ономе што смо видели или што су нам показали.

Кап која је прелила чашу била је елиминација у шеснаестини финала Мундијала након драматичног пораза од Белгије.

"Лавови Теранге" су у том мечу водили са 2:0 до 86. минута, да би Белгијанци са два касна гола изборили продужетке и на крају славили са 3:2 поготком Јурија Тилеманса из пенала у финишу додатног времена.

Пут Сенегала на турниру био је турбулентан од самог старта. Тим је изгубио прва два меча у групи, од Француске и Норвешке, пре него што је убедљивом победом над Ираком од 5:0 осигурао пласман у нокаут фазу као последњи међу најбољим трећепласираним тимовима.

Ипак, испадање од Белгије оцењено је као неуспех за екипу од које се очекивао знатно дубљи траг на турниру.

Но, лоши резултати су само део шире слике проблема који су пратили Тијавов мандат, започет у децембру 2024. године. Иако је у јануару на терену освојио Куп афричких нација, Сенегалу је титула касније одузета одлуком Афричке фудбалске конфедерације (ЦАФ).

Разлог је био инцидент у финалу против Марока, када је Тијав повукао екипу са терена у знак протеста због досуђеног пенала, због чега је и лично суспендован на пет мечева.

О нарушеној атмосфери сведочи и изјава везисте Папеа Геја, који је након Мундијала најавио да ће "узети паузу" од репрезентације док је Тијав на клупи. Као главни кандидат за наследника помиње се легендарни Патрик Вијера, рођен у Дакару.

Бивши француски репрезентативац је тренутно без клуба, а председник ФС Себегала Абдулаје Фал најавио је конференцију за понедељак, на којој ће објаснити разлоге смене и даље кораке.

У данашњој емисији говоримо о појединим лингвокултуролошким темама које ова књига приближава: шта је у универзално за све језике, а зашто је важно проучавати специфичности националног језика? Шта је, у том смислу, језичка а шта национална слика света? Јесу ли стереотипи негативни аспекти мишљења, и какав им је однос према општим местима и прототипима? Из монографије „Лексиколошка лингвокултурологија" сазнајемо и какав је однос лингвокултурологије као младе научне дисциплине према етнолингвистици, психолингвистици и когнитивној лингвистици.

Поред ових тема са професорком Рајном Драгићевић осврћемо се и на „Јужнословенски филолог", престижни научни часопис који траје више од једног века, а чији је она актуелни главни и одговорни уредник. Какав је однос према језику и језичким питањима био када су „Јужнословенски филолог" 1913. покренули Александар Белић и Љубомир Стојановић, а какав је данас чућемо у Клубу 2.

Емисију уређује и води Соња Миловановић

Перспектива инвестиционог кредитног рејтинга

Извештај међународне агенције за кредитни рејтинг потврђује кредибилитет економске политике Србије, одговорно управљање јавним финансијама и отпорност домаће економије, поручују из Министарства финансија.

Професор Вељко Мијушковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да позитивни изгледи које је дала агенција Фич показују да су основе макроекономске политике и кључни економски показатељи добри, као и да постоје реалне претпоставке да Србија у перспективи добије инвестициони кредитни рејтинг и од ове агенције.

"То подразумева континуитет у вођењу економске политике. У околностима у којима смо имали геополитичке и унутрашње турбуленције које су утицале на економију, очување статуса код једне од три водеће светске агенције није лош показатељ. Ипак, не треба се на томе зауставити" истиче Мијушковић.

Србија као поуздан партнер

Према његовим речима, потврда кредитног рејтинга уз позитивне изгледе шаље две важне поруке – инвеститорима и грађанима.

"За инвеститоре то значи да је ризик улагања у Србију мањи. Они који не познају довољно наше тржиште ослањају се на оцене рејтинг агенција, које им представљају сигнал да је Србија поуздан партнер за инвестирање", објашњава Мијушковић.

Додаје да позитиван кредитни рејтинг доноси корист и грађанима, јер доприноси нижој цени капитала и задуживања.

"Не постоји тренутни ефекат који одмах побољшава животни стандард грађана, али се ствара повољнији привредни амбијент, повећава могућност доласка нових инвестиција и отварања нових радних места", каже Мијушковић.

Шта после Експа

Говорећи о Експу са економског аспекта, Мијушковић сматра да тај пројекат треба да подстакне развој различитих привредних грана, попут саобраћаја, туризма и грађевинарства, као и да унапреди имиџ Србије у свету.

"После Експа фокус треба да буде на областима које нису само велики инфраструктурни пројекти, већ и индустријама са већом додатом вредношћу, као што су вештачка интелигенција, роботика, образовање и јачање домаће привреде", наводи Мијушковић.

Напомиње да домаћа привреда још не може у довољној мери да генерише висок степен додате вредности као стране компаније, али да је циљ да у будућности достигне потребан ниво капацитета, континуитета и квалитета.

"Оно што је он нама оставио у наследство јесте једна велика потреба за новим сазнањима, за истраживањима, за потребом да се образујемо", рекао је Миодраг Томић, виши кустос и музејски саветник у Музеју Вука и Доситеја.

„Сматра се да нико није написао толико књига колико он, а све су оне неки мали уџбеници, поучници. Тако је то све било у служби просвете и знања и онога што је и сада и што је вечно и што се не завршава у једну веку“, истакао је Матија Бећковић, академик, члан Савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

После два века о овом несуђеном јорганџији и монаху пишу се књиге, изводе едукативне представе, бране докторати. И свуда остаје забележено да је први министар просвете свесрдно подржао устаничку одлуку о описмењавању Срба и подизању школа.

Да та одлука не остане мртво слово на папиру потрудио се Доситеј Обрадовић, који 1808. године отвара Велику школу, а она баш на овом месту ради од 1809. године. Велика школа убрзо је постала мала за сву децу која су желела да се описмене.

„У основи његове мисли јесу те три поруке које је он, у ствари, упутио ученицима приликом оснивања Велике школе, а то су богољубље, човекољубље и правдољубље. Мислим да је на данашњим генерацијама задатак да се одуже Доситеју на тај начин што ће реафирмисати и на неки начин ставити у први план његове идеје“, рекао је Горан Перчевић, председник Савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

Доситејеве идеје о једнакости жена, религијској толеранцији и о потреби за непрестаним учењем чине да, како је писао Скерлић, "буде један од најстаријих писаца који још није застарео".

Писац окреће визуру из које посматрамо ову добро познату причу из народне песме и открива нам како цела драматика ове ситуације изгледа из угла Анђелије, жене Бановић Страхиње. Навикли смо да посматрамо Бановић Страхињу као човека који је опростио „неверство” својој жени, који је прешао преко ригорозних патријархалних закона који су у његово време били апсолутно неприкосновени. Али писац поставља питање како цела ствар изгледа из визуре жене, Анђелије, да ли постоји нешто што тај лик такође може да опрости или не опрости Бановић Страхињи.

Улоге тумаче: Бојана Стефановић, Бојан Жировић, Драгана Варагић и Драган ВујићЛекторке: Наташа Шуљагић и Олга БабићМузички уредник: Драган МитрићТон-мајстор: Зоран УзелацРежија: Мелина Пота Кољевић Уредница серије: Мелина Пота КољевићПродуценткиња Драмског програма: Александра Рајић ЖикићПроизводња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2025. године
У наставку серије Летња сцена емитујемо и драмску минијатуру:

Маја Маринковић: Ензим

Подстакнути зен причом о кишобрану и кломпама, у духовитим и аутоиронијским пасажима а уз присуство једног семафора који говори, јунаци ове минијатуре испитују могућности досезања зена.
Улоге тумаче: Владислава Ђорђевић, Никола Вујовић, Дубравко Јовановић и Владимир Тешовић

Лекторка: Олга Бабић

Тон-мајстор: Милан Филиповић

Избор музике: Предраг Васић

Режија: Марија Крстић

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Уредница емисије: Весна Перић

Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2017. године

Драма о ибзеновској борби Норе Берк, младе жене удате за старог фармера и пастира Дена, да побегне од живота без љубави који је гуши. Решење за своју драму она налази у одлуци да се придружи скитници, који је персонификација Песника и започне тешки неизвесни, луталачки живот у природи.

Превод и радио-адаптација: Мелина Пота Кољевић

Улоге тумаче: Душанка Стојановић Глид, Иван Томић, Младен Андрејевић и Бранко Јеринић

Лекторка: Наташа Шуљагић

Музичка уредница: Марија Ћирић

Тон-мајстор: Слободан Станковић

Режија: Мелина Пота Кољевић

Уредник емисије: Владимир Б. Поповић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 2006. године

У наставку серије Летња сцена емитујемо и драмску минијатуру:

Бранислав Нушић: Школовање (Аутобиографија 3)

Трећи део „Аутобиографије” нашег канононског комедиографа врца хумором и аутоиронијом и тематизује пишчево школовање. 

Радио-драматизација: Дејан Прћић

Улоге тумаче: Марко Баћовић, Вукашин Јовановић, Бранислав Зеремски и Бојан Жировић 

Лекторка: Наташа Шуљагић

Избор музике: Тара Манић

Тон-мајстор: Зоран Узелац

 Продуценткиња  програма: Александра Рајић Жикић  

Режија: Тара Манић

Уредник емисије: Владимир Б. Поповић

Уредница серије: Весна Перић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 2020. године

Креатуре Поповићевог универзума припадају рубним местима градова и варошица, сусрети мушкараца и жена су бојени необичним еротским инсинуацијама. Постмодернистичко и апсурдистичко приповедање овога пута спаја путника намерника са оперетски распеваном власницом кафане.
Улоге тумаче: Ружица Сокић, Рената Улмански, Петар Краљ и Ташко НачићТон-мајстор: Марјан РадојчићМузичка уредница: Ивана СтефановићПродуценткиња програма: Александра Рајић ЖикићРедитељ: Бранко ПлешаУредник емисије: Александар ОбреновићУредница серије: Мелина Пота КољевићПроизводња: Драмски програм Радио Београда, јануар 1975. године

У наставку серије Летња сцена емитујемо и драмску минијатуру:

Маја Маринковић: Пим

Минијатура је инспирисана  зен причама. Јунаци Ученик и зен Учитељ разговарају о лику из ученикове књиге из детињства о патуљку Пиму.

Улоге тумаче: Владислава Ђорђевић, Никола Вујовић, Дубравко Јовановић и Весна Станковић

Лекторка: Олга Бабић

Тон-мајстор: Милан Филипови

Избор музике: Предраг Васић

Режија: Марија Крстић

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Уредница емисије: Весна Перић

Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2017. године

Драма у којој Стерија усмерава своју критику малограђанштине према проводаџисању, уговарању и намештању бракова, чиме се институција брака па и породице огољава као облик трговине. Дух трговине увлачи се и у области живота којима по њиховој суштини не припада и самим тим их обесмишљава. Непријатан, мучан крај комада, који само споља има облик фарсе, сугерише трагичност људске ситуације у којој дух малограђанштине осваја и онај емотивни део људског бића.

Улоге тумаче: Радмила Ђуричин, Миодраг Милованов, Синиша Убовић, Нада Секулић и Мирослав Жужић
Лекторка: Наташа Шуљагић
Избор музике: Миленко Мићановић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Режија: Саша Латиновић
Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић
Уредница серије: Мелина Пота Кољевић
Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2006. године

У наставку серије Летња сцена емитујемо и драмску минијатуру:

Петар Михајловић: Прича о господину писцу

Господина писца који долази у хотелску собу да на миру пише, шпијунира будући драмски писац који жели да од старијег колеге украде знање. Но, он га одвраћа од те идеје јер бити драмски писац и није нека авантура.

Улоге тумаче: Драгомир Чумић, Божидар Стошић и Петар Михаиловић
Лекторка: Наташа Шуљагић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Музички уредник: Драган Митрић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Филип Чудић
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, мај 2005. године

„Платила сам 850 евра за сезону и трошим новац у бару – на кафу, сладолед, граниту. Не могу да очекују да сваког дана трошим и до 50 евра на оброк у њиховом ресторану. То није обавеза. Они могу да раде шта желе у свом купалишту, али ја ћу испод свог сунцобрана радити оно што желим“, каже она.

Бордо није једина коју је разљутила прича о сендвичима која се прошлог викенда одиграла у граду Вијесте на полуострву Гаргано у Апулији и поново покренула расправу о приватним купалиштима која заузимају велики део италијанске обале. Жена у средишту спора, која је попут Бордо платила лежаљке и сунцобран, кришом је унела домаће сендвиче за себе и своје двоје деце.

Иако на националном нивоу не постоји правило које забрањује гостима приватних купалишта да уносе храну и пиће, власници концесија често уводе сопствена правила, као што је био случај у Вијестеу.

Лука Перниче, новинар листа Коријере дела Сера, који се тог дана затекао на истој плажи, испричао је да је жена, Росарија, сакрила сендвиче на дно своје торбе.

Када је дошло време за ручак, рекла је гладном сину да свој сендвич поједе ближе мору, далеко од погледа запослених на купалишту. Међутим, дечак је ухваћен, а Росарија је подсећена да су ручкови донети од куће забрањени.

„То је честа појава на овдашњим плажама. Људи не желе да буду приморани да сваког дана једу у ресторану јер то не могу да приуште, па смишљају начине како да заобиђу правила“, рекао је Перниче.

Његов текст о овом инциденту одмах је изазвао бурне реакције. Никола Рањо, председник локалног огранка удружења власника купалишта Асотуризмо, рекао је да ручкови донети од куће „нарушавају углед“ приватних купалишта, тврдећи да многи посетиоци не доносе само обичан сендвич.

„У већини случајева видимо праве оброке – тестенину, главна јела, воће, десерте, пића, разноврсну храну. То ствара проблеме са хигијеном, управљањем отпадом и одржавањем реда, а уједно отежава услуге које власници пружају захваљујући великим улагањима и ангажовању запослених“, рекао је Рањо за италијански лист.

У расправу се укључио и председник региона Апулија Антонио Декаро.

„Нико не може да вам забрани да на плажи једете храну коју сте донели од куће“, написао је у објави на Фејсбуку, подсећајући грађане на важећа правила. „Цена лежаљки и сунцобрана већ је превисока. Море је заједничко добро и не сме постати луксуз.“

Удео обале који заузимају приватна купалишта разликује се од региона до региона – од око 20 одсто на Сардинији до чак 70 одсто у Емилији-Ромањи и Лигурији, при чему већина њих нуди барове и ресторане. Ипак, последњих година све више Италијана одустаје од одласка на такве плаже због високих цена.

Према подацима удружења потрошача Алтроконсумо, просечна цена изнајмљивања две лежаљке и сунцобрана ове године виша је за шест одсто у односу на 2025, а на појединим местима поскупљење достиже чак 16 одсто. У Ил Тирену, где дневни најам кошта 20 евра, уз неколико евра више викендом, цене се сматрају релативно приступачним за регион Лацио.

У разговору за KRCR News Channel 7, на питање о наслеђу дуговечне емисије, Баркли је пажњу усмерио на, како је рекао, привилегован положај у којем се налазе он, његове колеге и сами играчи.

"Само размишљам о томе колико смо срећни и благословени што радимо нешто овако глупо. Плаћени смо да причамо о кошарци. Нас четворица смо најсрећнији људи на свету. Једино су играчи срећнији од нас. Они зарађују огроман новац за нешто тако глупо као што је кошарка. Ми смо најсрећнији људи на свету и на томе треба да будемо захвални", рекао је Баркли.

Нагласио је да мало ко има привилегију да се бави спортом који воли и притом зарађује милионе долара. Повукао је паралелу са људима који имају добро плаћене послове у којима не уживају, али и са онима који следе своју страст без значајне финансијске добити.

Према његовим речима, бити НБА кошаркаш значи имати најбоље од оба света.

Своју тезу поткрепио је личним примером. Током шеснаестогодишње НБА каријере зарадио је довољно да обезбеди породицу, сагради кућу мајци и баки и финансира школовање свих својих сестрића и сестричина. Његова ћерка је, како је навео, имала прилику да студира на два престижна универзитета.

Дугогодишња критика савремене НБА лиге

Овакви ставови нису новост за Барклија, који је годинама познат по отвореним и често контроверзним изјавама. Већ дуго критикује не само висину уговора, већ и однос појединих играча према обавезама.

Посебно је оштар према пракси такозваног "менаџмента оптерећења" (load management), када играчи са вишемилионским уговорима пропуштају утакмице како би се одморили.

Сматра да такво понашање показује недостатак поштовања према навијачима који плаћају скупе улазнице да би гледали најбоље кошаркаше. Више пута је упозоравао да би удаљавање публике могло да има озбиљне последице по будућност НБА лиге.

Баркли је критиковао и квалитет савремене игре. Још 2016. године изјавио је да је НБА "најлошија коју је икада гледао" и да је "разводњена", замерајући праксу да играчи у лигу долазе после само једне године проведене на колеџу.

Легендарни кошаркаш често упоређује зараде спортиста са примањима људи који обављају друштвено важне послове, попут учитеља, ватрогасаца и полицајаца, како би указао на велики финансијски несклад.

Током играчке каријере зарадио је око 40 милиона долара, суму коју данас многи НБА играчи инкасирају за само једну сезону. Уверен је да огромни уговори, чак и за просечне играче, код појединих смањују мотивацију за стални напредак и врхунске резултате.

Како би се избегли овакви догађаји, Полицијска управа задарска апелује на грађане и туристе да буду опрезнији и да боље воде рачуна о својим стварима.

Саветује се да се на плажу не носе веће количине новца, вредан накит или други скупоцени предмети, како не би постали жртве кривичног дела.

Ако на плажу долазите личним возилом, затворите све прозоре и закључајте врата, а у возилу на видном месту не остављајте вредне предмете. Ако долазите бициклом, обезбедите га од крађе тако што ћете га везати за чврст ослонац, попут дрвета или ограде.

Како смањити могућност крађе

На плажу понесите само најнеопходније ствари и онолико новца колико вам је заиста потребно.

Лична документа и новац не држите заједно, а ако носите банковну картицу, држите је одвојено од записаног ПИН кода. Такође, избегавајте непотребно показивање новца и других вредних ствари пред другима.

Своје ствари на плажи држите под надзором или их поверите на чување особи коју познајете. Обратите пажњу на наметљиве особе које вам нуде помоћ, јер нису сви добронамерни.

Кључеве који садрже називе и бројеве апартмана, соба или возила склоните на сигурно и неприметно место.

Ако сте ипак покрадени, претражите непосредну околину, јер постоји могућност да пронађете свој новчаник. Ставите га у кесу и предајте полицији ради евентуалног откривања корисних трагова. О догађају одмах обавестите полицију позивом на број 192.

Полиција подсећа грађане и туристе да, бринући о сопственој безбедности и својим стварима, могу обезбедити пријатан и безбрижан одмор.