<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://admin.rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://admin.rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Aлфред Шнитке</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024646/alfred-snitke.html</link>
                <description>
                    Концерт за хор


                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/22/354/5725699/thumbs/13550707/7905489_4902076pravoslavlje1jpg.jpg" 
                         align="left" alt="Aлфред Шнитке" title="Aлфред Шнитке" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51850067 media>-->Емисија је посвећена <em>Концерту за хор</em> совјетског аутора Алфреда Шниткеа.</p>
<p>Одабране ставове тог остварења емитујемо у извођењу Хора руске државне капеле и диригента Валерија Пољанског.</p>
<p>Уредник емисије<strong>: Ана Ћирица</strong></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 22 Aug 2026 00:50:10 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024646/alfred-snitke.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/39/544/5725705/thumbs/13550731/7905490_4902074pravoslavlje1jpg_(1).jpg</url>
                    <title>Aлфред Шнитке</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024646/alfred-snitke.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/39/544/5725705/thumbs/13550731/7905490_4902074pravoslavlje1jpg_(1).jpg</url>
                <title>Aлфред Шнитке</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024646/alfred-snitke.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Непознати Мусоргски</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024650/nepoznati-musorgski.html</link>
                <description>
                    Када је средином марта 1881. године портретисао свог алкохолизмом већ потпуно уништеног пријатеља, руски сликар Иља Рјепин вероватно није ни слутио до које ће мере овај његов рад допринети окоштавању једног стереотипа који ће читав век замагљивати значај једног од највећих руских композитора – Модеста Мусоргског.




slutio do koje će mere ovaj njegov rad doprineti okoštavanju jednog 

stereotipa koji će čitav vek  zamagljivati značaj jednog od najvećih ruskih 

kompozitora – Modesta Musorgskog.











                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/1/22/478/5725747/thumbs/13550815/muzika3_(1).jpg" 
                         align="left" alt="Непознати Мусоргски" title="Непознати Мусоргски" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51850069 media>-->У <em>Времену музике</em> покушаћемо да деконструишемо мит о Мусоргском као дивљем генију, уз његове ретко извођене композиције: кантате „Исус Навин” и „Уништење Сенахериба”, Интермецо у класичном стилу, марш за оперу „Млада” и, наравно, уз циклус „Слике са изложбе”.</p>
<p><br />Аутор емисије је <strong>Ивана Комадина</strong>.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 22 Aug 2026 01:31:24 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024650/nepoznati-musorgski.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/1/41/926/5725753/thumbs/13550839/muzika3.jpg</url>
                    <title>Непознати Мусоргски</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024650/nepoznati-musorgski.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/1/41/926/5725753/thumbs/13550839/muzika3.jpg</url>
                <title>Непознати Мусоргски</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024650/nepoznati-musorgski.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јутро уз класику </title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024655/jutro-uz-klasiku-.html</link>
                <description>
                    У данашњој емисији подсетићемо се како је Франц Лист доживео Швајцарску, а Дмитриј Шостакович писао за ревијски оркестар; чућете како Моцартова духовна музика звучи у интепретацији Барбаре Хендрикс, а Бахов виолински концерт у на снимку Џошуе Бела. 

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/2/42/982/5725765/thumbs/13550887/images_(2).jpg" 
                         align="left" alt="Јутро уз класику " title="Јутро уз класику " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51850080 media>-->У рубрици „На други начин” добро познате нумере Битлса и Тома Јорка из групе Рејдиохед свира саксофонисткиња Џес Гилам.</p>
<p>Емисију уређује и води <strong>Маја Чоловић Васић</strong>.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 22 Aug 2026 02:23:05 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024655/jutro-uz-klasiku-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/2/42/982/5725765/thumbs/13550893/images_(2).jpg</url>
                    <title>Јутро уз класику </title>
                    <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024655/jutro-uz-klasiku-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/2/42/982/5725765/thumbs/13550893/images_(2).jpg</url>
                <title>Јутро уз класику </title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024655/jutro-uz-klasiku-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Јутарњи викенд програм</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024644/jutarnji-vikend-program.html</link>
                <description>
                    Јутарње заједничарење
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/58/75/5725669/thumbs/13550617/elena-rabkina-GUKZev71amQ-unsplash.jpg" 
                         align="left" alt="Јутарњи викенд програм" title="Јутарњи викенд програм" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51850052 media>-->У овом издању <em>Новог дана</em> биће речи о недавно завршеним <strong>32. Рашким духовним</strong> <strong>свечаностима</strong>, у оквиру којих се додељује <strong>признање „Стефан Првовенчани</strong><strong>”</strong> за изузетна допринос српској култури. Оно је уручено члановима породице песника, есејисте, новинара и дугогодишњег уредника Радио Београда 2 Радомана Кањевца.</p>
<p>Део емисије посвећујемо и <strong>питањима о потребној документацији</strong> при преласку границе са кућним љубимцима.</p>
<p>Доносимо  причу <strong>о хобију Јована Илића из Панчева</strong> који у својој башти узгаја тропске биљке.</p>
<p>Очекује нас и <strong>репортажа из Нишвил џез музеја</strong>. То је једини музеј у Србији посвећен поменутом музичком жанру и чува предмете који су припадали светски познатим учесницима Нишвил џез фестивала, а налази се у простору некадашњег турског купатила у Нишкој тврђави.</p>
<p>Необичан и несвакидашњи <strong>концерт вокалног квартета </strong><strong>„</strong><strong>Лејдиз сопрано</strong><strong>”</strong> (Ladies Soprano) биће одржан у Београду крајем септембра, а више о томе сазнајемо из разговора са <strong>организаторком Горданом Бекчић</strong>.</p>
<p>Емисију припрема и води<strong> Ивана Бабић</strong>.</p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 22 Aug 2026 00:18:32 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024644/jutarnji-vikend-program.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/23/342/5725675/thumbs/13550641/elena-rabkina-GUKZev71amQ-unsplash_(1).jpg</url>
                    <title>Јутарњи викенд програм</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024644/jutarnji-vikend-program.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/22/0/23/342/5725675/thumbs/13550641/elena-rabkina-GUKZev71amQ-unsplash_(1).jpg</url>
                <title>Јутарњи викенд програм</title>
                <link>http://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6024644/jutarnji-vikend-program.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Свевременик Његош: Детињство и дечаство</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024024/svevremenik-njegos-detinjstvo-i-decastvo.html</link>
                <description>
                    У првој епизоди овог документарног серијала говори се о Његошевом детињству, раном школовању и периоду који је претходио његовом доласку на црногорски престо. На почетку је дат сажет приказ друштвено-политичких околности које су владале у време Његошевих претходника. Посебно је указано на тегобне услове живота у тадашњој Црној Гори, на њене односе према великим силама, као и на важну улогу коју је за њен опстанак играла царска Русија. Посебан акценат је стављен на владарску каријеру митрополита Петра Првог: битке на Мартинићима и Крусима, учешће црногорске војске у борби против Француза, покушај завођења некаквог друштвеног поретка, јуначка епска традиција и пре свега личност Светог Петра Цетињског, представљали су оно живо искуство које је утицало на формирање духовне физиономије младог Радивоја Томовог.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/18/942/5723029/thumbs/13542103/Njegos_ident.png" 
                         align="left" alt="Свевременик Његош: Детињство и дечаство" title="Свевременик Његош: Детињство и дечаство" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p style="line-height: 17.85pt; background: white; margin: 0cm 0cm 7.5pt 0cm;"><span style="font-size: 13.0pt; font-family: rts; color: #4a4a4a;">У наставку биће речи о Његошевом доласку у Цетињски манастир и потоњем одласку у Топлу, где се школовао код тамошњег учитеља Јосифа Мршића Троповића. Након што је провео годину и по дана у медитеранском свету, он се враћа на Цетиње, када му приватни учитељ постаје Сима Милутиновић Сарајлија, секретар митрополита Петра Првог. Сусрет са овим великим пустоловом биће од пресудног значаја за Његошево духовно стасавање, будући да је Сарајлија, упознавајући га са антиком и традицијом европске литературе, у њему продубио импулсе ка песништву – нарочито оном медитативне оријентације.</span></p>
<p style="line-height: 17.85pt; background: white; margin: 0cm 0cm 7.5pt 0cm;"><span style="font-size: 13.0pt; font-family: rts; color: #4a4a4a;">Епизода се завршава Тестаментом Светог Петра Цетињског, којим је Радивоје Томов одређен за наследника црногорског престола.</span></p>
<p style="line-height: 17.85pt; background: white; margin: 0cm 0cm 7.5pt 0cm;"><span style="font-size: 13.0pt; font-family: rts; color: #4a4a4a;">Креатор серијала: Микоња Кнежевић</span></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:26:07 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024024/svevremenik-njegos-detinjstvo-i-decastvo.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/18/942/5723029/thumbs/13542079/Njegos_ident.png</url>
                    <title>Свевременик Његош: Детињство и дечаство</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024024/svevremenik-njegos-detinjstvo-i-decastvo.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/18/942/5723029/thumbs/13542079/Njegos_ident.png</url>
                <title>Свевременик Његош: Детињство и дечаство</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024024/svevremenik-njegos-detinjstvo-i-decastvo.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дерозан нови саиграч Николе Јокића</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/kosarka/nba/6024631/derozan-novi-saigrac-nikole-jokica.html</link>
                <description>
                    Амерички кошаркаш Демар Дерозан нови је играч Денвер нагетса, преноси И-Ес-Пи-Ен.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/540/5725615/thumbs/13550413/derozan.jpg" 
                         align="left" alt="Дерозан нови саиграч Николе Јокића" title="Дерозан нови саиграч Николе Јокића" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Искусни бек је са тимом из Колорада договорио потписивање једногодишњег уговора вредног 3,9 милиона долара.</p>
<p><!--<box box-left 51850034 embed>--></p>
<p>Дерозан стиже у Денвер као слободан агент након две сезоне проведене у Сакраменту. Прошле сезоне је у НБА лиги просечно бележио 18,4 поена, 4,1 асистенцију и 2,9 скокова по утакмици.</p>
<p>Током богате НБА каријере, Дерозан је наступао и за Торонто, Сан Антонио и Чикаго, а чак шест пута је био учесник Ол-стар утакмице.</p>
<p>Са репрезентацијом САД освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 2016. године и најсјајније одличје на Светском првенству 2014. године.</p>
<p>Нова сезона у НБА лиги за Денвер почиње 23. октобра, када ће Нагетси гостовати код Оклахоме.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 23:24:25 +0200</pubDate>
                <category>НБА</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/sport/kosarka/nba/6024631/derozan-novi-saigrac-nikole-jokica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/540/5725615/thumbs/13550407/derozan.jpg</url>
                    <title>Дерозан нови саиграч Николе Јокића</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/sport/kosarka/nba/6024631/derozan-novi-saigrac-nikole-jokica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/540/5725615/thumbs/13550407/derozan.jpg</url>
                <title>Дерозан нови саиграч Николе Јокића</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/kosarka/nba/6024631/derozan-novi-saigrac-nikole-jokica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Соња Вукшић освојила злато, Јовани Деветаковић припало сребро на Европском првенству у боксу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024622/sonja-vuksic-osvojila-zlato-jovani-devetakovic-pripalo-srebro-na-evropskom-prvenstvu-u-boksu.html</link>
                <description>
                    Српска боксерка Соња Вукшић освојила је златну медаљу у категорији до 75 килограма на омладинском Европском првенству (до 19 година) у Лозници, док је Јовани Деветаковић припало сребро у категорији до 57 килограма.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2025/2/20/12/4/441/3886926/thumbs/13550359/Bokserke.jpg" 
                         align="left" alt="Соња Вукшић освојила злато, Јовани Деветаковић припало сребро на Европском првенству у боксу" title="Соња Вукшић освојила злато, Јовани Деветаковић припало сребро на Европском првенству у боксу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Вукшић је у финалу победила Рускињу Дарију Антипову. Деветаковић је у финалу поражена од Рускиње Анастасије Голунове.</p>
<p><!--<box box-left 51850028 media>--></p>
<p>Србија тренутно има три медаље са омладинског Европског првенства. Раније је Вук Миленковић освојио бронзано одличје.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 23:20:16 +0200</pubDate>
                <category>Остали спортови</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024622/sonja-vuksic-osvojila-zlato-jovani-devetakovic-pripalo-srebro-na-evropskom-prvenstvu-u-boksu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2025/2/20/12/4/441/3886926/thumbs/13550347/Bokserke.jpg</url>
                    <title>Соња Вукшић освојила злато, Јовани Деветаковић припало сребро на Европском првенству у боксу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024622/sonja-vuksic-osvojila-zlato-jovani-devetakovic-pripalo-srebro-na-evropskom-prvenstvu-u-boksu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2025/2/20/12/4/441/3886926/thumbs/13550347/Bokserke.jpg</url>
                <title>Соња Вукшић освојила злато, Јовани Деветаковић припало сребро на Европском првенству у боксу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024622/sonja-vuksic-osvojila-zlato-jovani-devetakovic-pripalo-srebro-na-evropskom-prvenstvu-u-boksu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Свечано отворене Медитеранске игре у Таранту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024607/svecano-otvorene-mediteranske-igre-u-tarantu.html</link>
                <description>
                    Свечана церемонија отварања 20. Медитеранских игара одржана је у италијанском Таранту.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/945/5725570/thumbs/13550230/mediteranske_igre.jpg" 
                         align="left" alt="Свечано отворене Медитеранске игре у Таранту" title="Свечано отворене Медитеранске игре у Таранту" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Заставу Србије су на отварању носили теквондиста Стефан Таков и одбојкашица Бојана Миленковић.</p>
<p><!--<box box-left 51850010 media>--></p>
<p>Церемонији отварања присуствовали су министар спорта Зоран Гајић, председник Олимпијског комитета Србије Дејан Томашевић, први потпредседник Иван Тодоров и генерални секретар Дејан Бојовић.</p>
<p>Медитеранске игре ће трајати од 3. септембра, а очекује се да ће се око 5.000 спортиста такмичити у 32 спорта.</p>
<p>Србију ће на на Медитеранским играма представљати 148 спортиста. Такмичење се одржава сваке четири године, а окупља учеснике из Европе, Африке и Азије.</p>
<p>Прве Медитеранске игре одржане су у Александрији 1951. године.</p>
<h3><strong>Мацут на отварању Медитаранских игара, сусрео се са Матарелом и Мелони</strong></h3>
<p>Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут присуствовао је отварању Медитаранских игара, где се сусрео са председником Италије Серђом Матарелом и премијерком Ђорђом Мелони.</p>
<p>Премијер Мацут, који је у Таранту пружио подршку српским спортистима, истакао је да је Италија веома блиска Србији и један од наших најзначајнијих и највећих партнера, објављено је на Инстаграм налогу Владе Србије.</p>
<p>''Ове Медитеранске игре су 20. по реду, Италија је четврти пут њихов организатор, а Србија учествује са 148 спортиста, који су наши велики амбасадори и за које се надам да ће донети бројне медаље нашој земљи'', истакао је Мацут.</p>
<p>Премијер Србије је у Таранту разговарао и са председницом Северне Македоније Горданом Сиљановски Давковом, председником Либана Џозефом Ауном и премијером Алжира Сифијем Грибом.</p>
<p>Министар спорта Зоран Гајић указао је на изузетан значај Медитаренских игара, јер на њима учествују млађи спортисти који треба да имају континуитет такмичења како би једног дана били спремни да учествују и на већим, попут Олимпијских игара и светских и европских првенстава.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 23:16:12 +0200</pubDate>
                <category>Остали спортови</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024607/svecano-otvorene-mediteranske-igre-u-tarantu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/945/5725570/thumbs/13550224/mediteranske_igre.jpg</url>
                    <title>Свечано отворене Медитеранске игре у Таранту</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024607/svecano-otvorene-mediteranske-igre-u-tarantu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/31/945/5725570/thumbs/13550224/mediteranske_igre.jpg</url>
                <title>Свечано отворене Медитеранске игре у Таранту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/ostali-sportovi/6024607/svecano-otvorene-mediteranske-igre-u-tarantu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фантастична планета 2: Дечја планета, 7-19</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023723/fantasticna-planeta-2-decja-planeta-7-19.html</link>
                <description>
                    У овој епизоди Фантастичне планете, Владимир Банић у Кенији истражује колико је опасан пут до школе, али и како трчање од малих ногу прави oлимпијске шампионе. У Перуу на острвима од трске, на језеру Титикака, разговара са десетогодишњом децом, која су довољно зрела да чамцем до школе возе млађу браћу и сестре. У Данској се упознаје са гимназијом у којој ученици и запошљавају, али и отпуштају наставнике, као и директоре. 

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/10/184/5721529/thumbs/13537993/fantasticna_planeta.png" 
                         align="left" alt="Фантастична планета 2: Дечја планета, 7-19" title="Фантастична планета 2: Дечја планета, 7-19" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Производња: Редакција Актуелности</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 07:55:57 +0200</pubDate>
                <category>РТС 3</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023723/fantasticna-planeta-2-decja-planeta-7-19.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/10/184/5721529/thumbs/13537987/fantasticna_planeta.png</url>
                    <title>Фантастична планета 2: Дечја планета, 7-19</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023723/fantasticna-planeta-2-decja-planeta-7-19.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/10/184/5721529/thumbs/13537987/fantasticna_planeta.png</url>
                <title>Фантастична планета 2: Дечја планета, 7-19</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023723/fantasticna-planeta-2-decja-planeta-7-19.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Час анатомије: Желите ли да објавите књигу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023989/cas-anatomije-zelite-li-da-objavite-knjigu.html</link>
                <description>
                    Амбиција, потреба, случајност или средство за употребу моћи разумевања себе и света око себе? Шта год да је у основи жеље за писањем, чињеница је да живимо у реалности која сваким даном производи материјал достојан списатељског умећа, али, препознајемо ли то умеће?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541836/Cas_anatomije_ident_2.jpg" 
                         align="left" alt="Час анатомије: Желите ли да објавите књигу" title="Час анатомије: Желите ли да објавите књигу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ново издање Часа анатомије анализира комплексан однос институција, издавача, писаца, читалаца и тржишта и идеје о значају културе која се као мантра понавља из једног временског контекста у други, из једног система у други, док се истовремено непрекидно говори о "кризи свих вредности".</p>
<p>Да ли има шансе за квалитетно писање и, још важније од тога, за квалитетно читање и ко подстиче а ко кочи тај процес? На којој тачки се, између популистичког и оригиналног мишљења, налази књижевна култура и целокупни културни сегмент нашег друштва? О изазовима, приликама и неприликама бављења књигом, писањем, издавањем и читањем, говоре издавачи, писци и читаоци и гости у студију, млади писац Владимир Табашевић чији се роман Тихо тече Мисисипи нашао у ужем избору за Нинову награду, писац и уредник у Српској књижевној задрузи, Драган Лакићевић и писац и уредник у издавачкој кући Партизанска књига, Срђан Срдић.</p>
<p>Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац<br /> Редитељ: Филип Чоловић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:11:26 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023989/cas-anatomije-zelite-li-da-objavite-knjigu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541830/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                    <title>Час анатомије: Желите ли да објавите књигу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023989/cas-anatomije-zelite-li-da-objavite-knjigu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541830/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                <title>Час анатомије: Желите ли да објавите књигу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023989/cas-anatomije-zelite-li-da-objavite-knjigu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Арсенал самоуверено почео одбрану титуле у Премијер лиги</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/6024598/arsenal-samouvereno-poceo-odbranu-titule-u-premijer-ligi.html</link>
                <description>
                    Фудбалери Арсенала победом су започели одбрану титуле у Премијер лиги, пошто су на свом терену у Лондону савладали Ковентри са 3:0 у првом колу нове сезоне.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/16/32/5725534/thumbs/13550116/arsenal.jpg" 
                         align="left" alt="Арсенал самоуверено почео одбрану титуле у Премијер лиги" title="Арсенал самоуверено почео одбрану титуле у Премијер лиги" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="isSelectedEnd">Актуелни шампион Енглеске оправдао је улогу фаворита и питање победника решио већ у првом полувремену.</p>
<p class="isSelectedEnd"><!--<box box-left 51849998 media>--></p>
<p class="isSelectedEnd">Каи Хаверц је у 15. минуту довео Арсенал у вођство после асистенције Рикарда Калафјорија, а само осам минута касније предност је удвостручио Букајо Сака.</p>
<p class="isSelectedEnd">Коначан резултат поставио је капитен "тобџија" Мартин Одегор у 49. минуту, после додавања Бена Вајта.</p>
<p class="isSelectedEnd">Утакмица је имала историјски значај и за Ковентри, који је одиграо први меч у Премијер лиги после 25 година.</p>
<p>Арсенал је тако на убедљив начин започео пут ка одбрани шампионске титуле.</p>
<p>У наредном колу Арсенал ће гостовати код Астон Виле, а Ковентри ће дочекати Хал сити.</p>
<p><span style="text-decoration: underline;"><strong>Премијер лига, прво коло:</strong></span></p>
<p><strong>Петак:</strong><br />Арсенал - Ковентри 3:0</p>
<p><strong>Субота:</strong><br />Хал - Манчестер Јунајтед 13.30<br />Евертон - Кристал Палас 16.00<br />Ипсвич - Сандерленд 16.00<br />Нотингем Форест - Лидс 16.00<br />Брентфорд - Тотенхем 18.30</p>
<p><strong>Недеља:</strong><br />Брајтон - Астон Вила 15.00<br />Манчестер сити - Борнмут 15.00<br />Њукасл - Ливерпул 17.30</p>
<p><strong>Понедељак:</strong><br />Фулам - Челси 21.00</p>
<p><!--<box box-left 51850003 embed>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 23:07:35 +0200</pubDate>
                <category>Лиге петице</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/6024598/arsenal-samouvereno-poceo-odbranu-titule-u-premijer-ligi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/16/32/5725534/thumbs/13550110/arsenal.jpg</url>
                    <title>Арсенал самоуверено почео одбрану титуле у Премијер лиги</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/6024598/arsenal-samouvereno-poceo-odbranu-titule-u-premijer-ligi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/23/16/32/5725534/thumbs/13550110/arsenal.jpg</url>
                <title>Арсенал самоуверено почео одбрану титуле у Премијер лиги</title>
                <link>http://admin.rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/6024598/arsenal-samouvereno-poceo-odbranu-titule-u-premijer-ligi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Час анатомије: Култура није лепа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023980/cas-anatomije-kultura-nije-lepa.html</link>
                <description>
                    Емисија Редакције за културу, Час анатомије, настоји да анализира и осветли анатомију културног јавног простора, актуелне догађаје, феномене и личности које формирају &#034;дух једног времена&#034;.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541734/Cas_anatomije_ident_2.jpg" 
                         align="left" alt="Час анатомије: Култура није лепа" title="Час анатомије: Култура није лепа" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Прва емисија преиспитује значај, утицај, моћ и место које култура код нас данас има. Савремена културна сцена је веома жива, многи ће се сложити. Мноштво поетика у свим областима, мноштво различитих приступа, бројне иницијативе... Али, нешто недостаје. Пробијене границе између елитистичке, популарне и масовне културе одраз је, свакако, глобалне тенденције да култура постане доступна свима.</p>
<p>Са друге стране, степен некултуре у јавном простору, "омасовљен" укус те претерана видљивост једних и непостојећа видљивост и доступност других садржаја, поново актуализује питање одговорности. За кога се ствара култура, какав је однос индивидуе и институције, има ли "културни радник" право на став, зашто га неки износе а други не и зашто више нема аутентичних разговора и расправа? О овоме ће, поводом конкретних појава и догађаја, у емисији разговарати песник и издавач Гојко Божовић, редитељ Стеван Филиповић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков.</p>
<p>Час анатомије реализује се кроз разговор у студију, ТВ есеј који иницира разговор и анализу теме која је у фокусу тог месеца.</p>
<p>Уреднице емисије су Марија Ненезић и Јасмина Врбавац<br /> Редитељ је Филип Чоловић</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:07:57 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023980/cas-anatomije-kultura-nije-lepa.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541728/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                    <title>Час анатомије: Култура није лепа</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023980/cas-anatomije-kultura-nije-lepa.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541728/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                <title>Час анатомије: Култура није лепа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023980/cas-anatomije-kultura-nije-lepa.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>РТС ординација, 1. ем, 8ц</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024052/rts-ordinacija-1-em-8c.html</link>
                <description>
                    Ауторка Марија Поповић нову ТВ сезону отворила је уз престижно признање Youtube-а за 100.000 пратилаца канала &#034;РТС Ординација&#034;.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/42/507/5723206/thumbs/13542820/RTS_ordinacija_ident.png" 
                         align="left" alt="РТС ординација, 1. ем, 8ц" title="РТС ординација, 1. ем, 8ц" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>"Када је пре седам година Забавни програм РТС-а покренуо ову јединствену емисију о здрављу, нико није слутио да ће за кратко време изазвати велико интересовање и имати толику публику у нашој земљи али и у региону. То ме уверило да сам изабрала прави приступ и охрабрило да наставим уз још више труда. И ево, за нама је више од 160 емитованих емисија, 500 различитих тема и више стотина гостију из јавног живота, света медицине, фармације, исхране...“, каже ауторка и уредница РТС Ординације Марија Поповић.</p>
<p>И даље ће кроз смех и забаву јавне личности својим исповестима храбрити гледаоце и упозоравати својим искуством на значај превентиве и озбиљнији приступ бризи о здрављу. Релевантни стручњаци ће као и до сада - на једноставан начин давати савете за очување здравља који се лако могу применити.</p>
<p>Како сте и навикли, очекују вас све рубрике које сте волели: "Моја борба", "Ординација", "Моја апотека", "Храна као лек", "5 питања" и друге.</p>
<p>Осма сезона емисије "РТС ординација" ће понудити одговоре и могућа решења и на неке осетљиве и често занемарене а важне теме, кроз рубирку "Моја борба": како заштитити децу у току процеса развода брака, зашто мушкарци губе косу, како контролисати емоције током периода губитка килограма…</p>
<p>Централне теме у сегменту "Ординација" биће оне које занимају велики број људи, као што су: успорен рад штитасте жлезде, низак крвни пристисак, како одржати у балансу хормоне стреса…</p>
<p>Из рубрике "Апотека" и даље ћемо сазнавати најпоузданије информације о правилној употреби фармацеутксих производа, а већ у првој емисији нове ТВ сезоне сазнаћемо колико су безбедна природна средства за смирење.</p>
<p>Добро познати тематски блок емисије "Храна као лек" - донеће разјашњење дилема у вези са храном: шта недостаје организму када осећамо јаку потребу за специфичним намирницама, које врста брашна су најквалитетније, како на што здравији начин оставити туршију и још много тога.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:42:31 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024052/rts-ordinacija-1-em-8c.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/42/507/5723206/thumbs/13542811/RTS_ordinacija_ident.png</url>
                    <title>РТС ординација, 1. ем, 8ц</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024052/rts-ordinacija-1-em-8c.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/42/507/5723206/thumbs/13542811/RTS_ordinacija_ident.png</url>
                <title>РТС ординација, 1. ем, 8ц</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024052/rts-ordinacija-1-em-8c.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Еду глобал, 302. еп.</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024007/edu-global-302-ep.html</link>
                <description>
                    По подацима Агенције за заштиту животне средине, у већини градова у Србији ваздух је често означен као загађен или изузетно загађен, а слична ситуација присутна је и у многим земљама региона, што отвара питање како можемо системски и дугорочно да променимо овакво стање и унапредимо квалитет живота грађана. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/10/683/5723020/thumbs/13542028/Edu_global_identi.png" 
                         align="left" alt="Еду глобал, 302. еп." title="Еду глобал, 302. еп." />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У емисији откривамо како научници широм света развијају све иновативније и креативније приступе у производњи енергије, као и у трансформацији отпада у корисне производе, чиме се отварају нове могућности за одрживији развој и смањење загађења.</p>
<p>Посебан сегмент посвећен је међународној сарадњи. Шведска заузима позицију водећег донатора у Србији у области заштите животне средине, са нагласком на иницијативе усмерене ка очувању мочвара и заштићених природних подручја од изузетног еколошког значаја.</p>
<p> Доносимо и причу о планини Цер, која својом лепотом и богатим биодиверзитетом представља јединствен и драгоцен планински екосистем Србије, као и о значају посматрања птица, које не само да пружа естетско и емоционално задовољство, већ кроз директан контакт са живим екосистемима доприноси психичком здрављу и осећају благостања.</p>
<p> </p>
<p><strong>Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић</strong></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:21:53 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024007/edu-global-302-ep.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/10/683/5723020/thumbs/13542022/Edu_global_identi.png</url>
                    <title>Еду глобал, 302. еп.</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024007/edu-global-302-ep.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/10/683/5723020/thumbs/13542022/Edu_global_identi.png</url>
                <title>Еду глобал, 302. еп.</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024007/edu-global-302-ep.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Час анатомије: Бренд и култура</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023982/cas-anatomije-brend-i-kultura.html</link>
                <description>
                    Учитељи су и ученици, уметници су и критичари, актери на културној сцени су истовремено и аналитичари те сцене.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541782/Cas_anatomije_ident_2.jpg" 
                         align="left" alt="Час анатомије: Бренд и култура" title="Час анатомије: Бренд и култура" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Час анатомије је емисија Редакције за културу коју уређују Марија Ненезић и Јасмина Врбавац a коју је редитељски уобличио Филип Чоловић, настоји да анализира и осветли анатомију актуелног јавног културног простора. Кроз разговор у студију, есејистички и критички приступ, на једном месту укрштају се ставови, представљају планови, тумаче појаве које формирају и одражавају „дух једног времена".</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:09:31 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023982/cas-anatomije-brend-i-kultura.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541776/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                    <title>Час анатомије: Бренд и култура</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023982/cas-anatomije-brend-i-kultura.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/14/169/5722936/thumbs/13541776/Cas_anatomije_ident_2.jpg</url>
                <title>Час анатомије: Бренд и култура</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6023982/cas-anatomije-brend-i-kultura.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Око: Избори у Србији - трећа или четврта недеља у октобру?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-sat/6024197/oko-izbori-u-srbiji---treca-ili-cetvrta-nedelja-u-oktobru.html</link>
                <description>
                    Ускоро ће се знати тачно ког датума ће бити избори. Колико учесника ће на њима бити и у колико колона ће учествовати? 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/18/15/45/162/5709500/thumbs/13545007/Oko_novo.png" 
                         align="left" alt="Око: Избори у Србији - трећа или четврта недеља у октобру?" title="Око: Избори у Србији - трећа или четврта недеља у октобру?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">"За неколико дана биће расписани избори", најавио је данас председник Србије, пошто је синоћ у Дневнику рекао да ће се они одржати или 18. или 25. октобра. Закон налаже да од дана расписивања избора до дана гласања не сме да прође мање од 45 нити више од 60 дана. То значи да мора да буде познато најкасније почетком септембра када ће грађани Србије гласати за нови сазив Народне скупштине.</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="Драгана Игњић (РТС / Горан Поповић)" src="/upload//media/2026/1/18/13/14/264/4999425/resize/5723845/Oko_Dragana_Ignji%C4%87_465x620" alt="Драгана Игњић" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> Драгана Игњић </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">А ко ће све бити на изборном листићу?</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">У колико колона ће наступити странке власти, а у колико опозиција?</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Ко ће бити на листи студената и са ким би они могли да сарађују?</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Гости емисије су универзитетска професорка и политичарка <strong>Зорана Михајловић</strong> и <strong>Бобан Стојановић</strong>,  политиколог и научни сарадник.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><em>Око</em> припрема и води <strong>Драгана Игњић</strong>.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 14:31:17 +0200</pubDate>
                <category>РТС Свет</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-sat/6024197/oko-izbori-u-srbiji---treca-ili-cetvrta-nedelja-u-oktobru.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/18/15/45/162/5709500/thumbs/13545001/Oko_novo.png</url>
                    <title>Око: Избори у Србији - трећа или четврта недеља у октобру?</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-sat/6024197/oko-izbori-u-srbiji---treca-ili-cetvrta-nedelja-u-oktobru.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/18/15/45/162/5709500/thumbs/13545001/Oko_novo.png</url>
                <title>Око: Избори у Србији - трећа или четврта недеља у октобру?</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-sat/6024197/oko-izbori-u-srbiji---treca-ili-cetvrta-nedelja-u-oktobru.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Успех као императив</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts2/6024186/uspeh-kao-imperativ.html</link>
                <description>
                    Од најранијег узраста учимо да будемо најбољи – у школи, на послу, на мрежама, у животу. Друштво нас обликује кроз циљеве, а често и кроз очекивања. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/14/58/908/5723950/thumbs/13544977/Maja_Bojic.JPG" 
                         align="left" alt="Успех као императив" title="Успех као императив" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Зашто успех данас изгледа као обавезни доказ вредности, а неуспех као лични пораз? Да ли је успех постао перформанс – који се приказује, мери и лајкује?</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51849224 media>-->У овонедељном издању "Студија знања" анализирамо успех као друштвени императив: кроз психологију – уз психотерапеута Милицу Јеремић, школу – уз педагога Сашу Степановића, спорт – уз социолога Марију Тодоровић, јавни наступ – уз комуниколога Симону Жикић и Радована Перовића из Центра за јавни говор.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Музику у студио нам доносе Тамара и Андра Жежељ. Чућемо нумере Идем тамо гдје је све по мом групе Jinx, The Best Тине Тарнер, I Will Survive Глорије Гејнор.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Одговорни уредник Редакције општеобразовног програма: Зоран Живковић</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Водитељка емисије: Маја Бојић</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Редитељ: Дарко Камарит</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 14:30:38 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts2/6024186/uspeh-kao-imperativ.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/14/58/908/5723950/thumbs/13544989/Maja_Bojic.JPG</url>
                    <title>Успех као императив</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts2/6024186/uspeh-kao-imperativ.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/14/58/908/5723950/thumbs/13544989/Maja_Bojic.JPG</url>
                <title>Успех као императив</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts2/6024186/uspeh-kao-imperativ.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Научни портал, 188. ем.</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024047/naucni-portal-188-em.html</link>
                <description>
                    Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у &#034;Научни портал&#034;. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/37/579/5723194/thumbs/13542751/Naucni_portal_1.png" 
                         align="left" alt="Научни портал, 188. ем." title="Научни портал, 188. ем." />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пажљиво ћемо пратити дешавања у свету науке, а актуелне теме посматрати из научног угла.</p>
<p>Радознало постављамо питања и трагамо за одговорима.     </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 12:40:20 +0200</pubDate>
                <category>РТС Наука</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024047/naucni-portal-188-em.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/3/905/5723170/thumbs/13542718/Nacuni_portal_2.png</url>
                    <title>Научни портал, 188. ем.</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024047/naucni-portal-188-em.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/12/3/905/5723170/thumbs/13542718/Nacuni_portal_2.png</url>
                <title>Научни портал, 188. ем.</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/6024047/naucni-portal-188-em.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6024332/dobrovoljni-davaoci-krvi-heroji-davalac-trombocita.html</link>
                <description>
                    Хероје који не знају коме помажу то не спречава да редовно долазе у Институт за трансфузију да дају крв. Чак и када је врућина неподношљива и када из те установе свакодневно стижу апели да су резерве мале. Филип Шановић тромбоците је дао 60 пута, а Зоран Смилић је добровољни давалац крви већ 23 године. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/18/59/603/5724757/thumbs/13547053/sve_00_02_43_10_Still096.jpg" 
                         align="left" alt="Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију" title="Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Посета лекару може да изгледа срдачно у кругу познатих лица, јер се добровољни даваоци крви и тромбоцита често враћају, па атмосфера са лекарима и техничарима у Институту за трансфузију постаје опуштена.</p>
<p><!--<box box-left 51849587 video>--></p>
<p><strong><a href="/magazin/zivot/5912254/filip-sanovic-udruzenje-leuka-trombociti-super-potera.html" target="_blank" rel="noopener">Филип Шановић дао је тромбоците скоро 60 пута</a></strong>. Данас је добио нову књижицу, јер је претходне две попунио. Супруга га је мотивисала да постане добровољни давалац тромбоцита.</p>
<p>„Моја супруга је нашла на Фејсбуку удружење Леука, које окупља добровољне даваоце, нашла је апел за даваоце тромбоцита за једно болесно дете и тада сам први пут дошао, одрадио то и сад настављам с тим. Кад год могу, кад год сам у прилици ја дајем“, наводи Филип Шановић.</p>
<p>Најчешће не зна за кога даје тромбоците. Како каже – увек има неког коме су потребни.</p>
<p>Животни век тромбоцита је кратак, па не постоји могућност стварања резерви као код других компоненти крви.</p>
<p>Цео процес: попуњавање упитника и преглед, траје до сат и по. Упркос томе, Филип увек нађе друштво, па време пролети.</p>
<p>„Једини проблем је што је овде толико удобно да не може да се спава, па, ето мало причам около са овим људима около, нашим домаћинима и тако, брзо прође“, додаје Филип.</p>
<p>И Зоран Смилић се у Инсистуту осећа као домаћи. Крв даје већ 23 године. Данас му је мали јубилеј – 25. пут како седа у ову столицу. Његов отац је дао крв више од 70 пута, зато је, како тврди, било потпуно природно да настави његовим стопама.</p>
<p>„Никада нисам био са њим. Ево сад сам се насмејао, јер стварно никада то нисам радио са њим заједно. Једноставно човек је то радио у своје радно време и мени је то било онако другачије. Питао сам га увек зашто то ради. Није имао никада никакав одговор, једноставно радио је јер је осећао неку потребу и то је то“, објашњава Зоран.</p>
<p>Најчешће не зна коме помаже. Ипак, понекад неком од рођака његових пријатеља и познаника затреба крв, па је мотивација још јача.</p>
<p>„Ово све радим из разлога што сматрам да је хумано. Надам се само да ћу бити довољно здрав да достигнем бар број давања крви које је мој отац дао“, истиче Зоран.</p>
<p>Залихе крви увек су потребне, тренутно недостају готово све крвне групе.</p>
<p>„Ми би на дневном нивоу морали да прикупимо минимум 300 јединица крви. У току наше радне недеље неких 1.500 јединица је минимум да би резерве крви биле стабилне, да бисмо иимали за све пацијенте. Што се тиче тромбоцита то радимо у сарадњи са Клиником за хематологију и према њиховим потребама ми позивамо добровољне даваоце који долазе и добровољно дају тромбоците“, наглашава Немања Џодић, из Института за трансфузију крви.</p>
<p>Добровољни даваоци могу да буду сви здрави људи од 18 до 60, односно 65 година, у зависности од тога да ли донирају крв или тромбоците.</p>
<p>У летњем периоду има највише проблема са залихама крви зато што је велики број људи на одмору. Тако да пре него што кренете на одмор свратите до Института за трансфузију крви и дајте крв.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 22:18:53 +0200</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6024332/dobrovoljni-davaoci-krvi-heroji-davalac-trombocita.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/18/59/603/5724757/thumbs/13547047/sve_00_02_43_10_Still096.jpg</url>
                    <title>Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6024332/dobrovoljni-davaoci-krvi-heroji-davalac-trombocita.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/18/59/603/5724757/thumbs/13547047/sve_00_02_43_10_Still096.jpg</url>
                <title>Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6024332/dobrovoljni-davaoci-krvi-heroji-davalac-trombocita.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Серија са аудио-дескрипцијом: Нобеловац – Апел, 8-8</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023719/serija-sa-audio-deskripcijom-nobelovac--apel-8-8.html</link>
                <description>
                    У Београду у Биоскопу ,,Цензура“, функционери гледају Андрића на додели Нобелове награде. Андрић се из Стокхолма враћа са Милицом преко Швајцарске, земље у коју је почетком рата одбио да се склони и одлучио да рат проведе са својим народом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/45/423/5721523/thumbs/13537951/8-8.png" 
                         align="left" alt="Серија са аудио-дескрипцијом: Нобеловац – Апел, 8-8" title="Серија са аудио-дескрипцијом: Нобеловац – Апел, 8-8" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western">Сећање га води у 1941, када са Милицом и Ненадом Јовановићем стиже у окупирани Београд и смешта се у стан породице Миленковић. Следе испитивања у Специјалној полицији и притисак да потпише квислиншки Апел српском народу. Андрић одбија да потпише Апел и покушава да се дистанцира од окупационе власти. Суочен је са свакодневним ужасима: вешањима на Теразијама, терором Немаца и недићеваца, возовима пуним грчких Јевреја. Андрић се повлачи у писање, али притисак полиције је велики, поново га испитују у вези са његовом масонском прошлошћу. Са Марком Ристићем 1942. одлази на Озрен, у посету песнику Радету Драинцу, који је у санаторијуму. Ненада Јовановића 1943. хапсе и одводе у логор. Андрић завршава <span lang="sr-RS">роман </span><em>На Дрини </em><span lang="sr-RS"><em>ћ</em></span><em>уприј</em><span lang="sr-RS"><em>а</em></span>. Савезничко бомбардовање Београда 1944. и још један сусрет са Милицом.</p>
<p class="western"> </p>
<p class="western">Играју: Тихомир Станић, Селма Алиспахић, Бојан Жировић, Џек Димић, Бојана Зечевић, Бранка Шелић, Слободан Бештић, Мирослав Фабри, Александра Плескоњић, Јово Максић, Павле Пекић, Дражен Павловић, Милош Влалукин, Ђорђе Ђоковић, Бојан Кривокапић, Владан Гајовић, Дејан Аћимовић, Светозар Цветковић, Небојша Миловановић, Бранка Петрић, Добрила Ћирковић, Анита Шмит, Золтан Молнар.</p>
<p class="western">Креатори серије су Тихомир Станић, Иван Велисављевић и Владимир Рогановић.</p>
<p class="western">Сценарио потписују Иван Велисављевић и Јелена Мијовић, а сарадници на сценарију су <span lang="sr-RS">Александар</span> Новаковић и Тихомир Станић.</p>
<p class="western">Редитељ серије је Тихомир Станић са коредитељем Боришом Симовићем.</p>
<p class="western">Производња: Редакција ираног програма</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 07:53:33 +0200</pubDate>
                <category>РТС 3</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023719/serija-sa-audio-deskripcijom-nobelovac--apel-8-8.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/45/423/5721523/thumbs/13537945/8-8.png</url>
                    <title>Серија са аудио-дескрипцијом: Нобеловац – Апел, 8-8</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023719/serija-sa-audio-deskripcijom-nobelovac--apel-8-8.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/7/21/7/45/423/5721523/thumbs/13537945/8-8.png</url>
                <title>Серија са аудио-дескрипцијом: Нобеловац – Апел, 8-8</title>
                <link>http://admin.rts.rs/tv/rts-digital/6023719/serija-sa-audio-deskripcijom-nobelovac--apel-8-8.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

