РТС :: О емисији

Историја џеза (96) – 2019.

Sun, 12 Jul 2026 14:36:15 +0200

Историја савремене музике огледа се по издањима, албумима, који представљају заокружена дела и израз сваког аутора у датом тренутку – и најреперезентативнији су показатељ нечије музике и тока каријере.

У 2019. години било је више запажених издања, а по критикама и критичарима неки су заслужили већу пажњу.

„Come What May“, студијски албум Џошуе Редманa, који је на добио номинацију за најбољи џез инструментални албум „Come What May“.

Затим следи хваљени џез-салса фјужн албум „Antidote“ Чик Корие, са Рубен Блејдсом и Гејл Моран Кориом, па “Love & Liberation“, студијски албум Џезмеје Хорн, тaкође је вискоко оцењен и номинован за „Греми“ награду за најбољи џез вокални албум.

„You Can't Steal My Joy“ је био дебитантски албум лондонског квинтета „Ezra Collective“, а албум „Infinity“ легендарног трубача Том Херела, показао је ветерана на прави начин, искусног и сувереног.

Слушаћете избор нумера са поменутих издања.

Дејвид Мемет: Пачје варијације

Sun, 12 Jul 2026 15:46:42 +0200

Превод: Слободан Матевски

Улоге тумаче: Зоран Радмиловић, Снежана Никшић и Милутин Бутковић

Избор музике: Ивана Стефановић

Тон-мајстор: Дамјан Мацура

Режија: Вук Бабић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Уредница емисије: Даша Дрндић

Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 1977. године (реприза)

Радомир Константиновић: Саобраћајна несрећа

Sun, 12 Jul 2026 16:12:11 +0200

Брачни пар је у аутомобил примио аутостопера и муж, шофер, постаје љубоморан. Све троје су у иследничкој соби јер је аутомобил ударио једног пешака. Испливавају брачне нетрпељивости. Но, у питању је био самоубица.

Улоге тумаче: Мира Ступица, Бранко Плеша и Марјан Ловрић
Тон-мајстор: Марјан Радојчић
Режија: Василије Поповић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Радио Београд, децембар 1958. године (реприза)

Радомир Путник: Последњи минути

Sun, 12 Jul 2026 13:17:32 +0200

Биланс Александрове владавине и нараслих друштвених проблема био је за ондашње прилике више него преобиман; организација „Црна рука” преузела је на себе одговорност свргавања једне династије и увођења демократије у Србију… Драма „Последњи минути”, у поставци редитеља Милана Јелића, говори о последњим тренуцима омраженог пара, пре него што ће разгневљени атентатори, са голим сабљама у рукама, провалити у собу у коју се брачни пар закључао…

Улоге тумаче: Бранислав Платиша и Јадранка Селец Диздаревић
Лекторка: Радмила Видак
Музички уредник: Драгана Митрић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Милан Јелић
Уредник емисије: Звонимир Костић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2000. године (реприза)

Артур Конан Дојл: Пуста кућа

Sun, 12 Jul 2026 13:31:44 +0200

Улоге тумаче: Михаило Викторовић, Властимир Стојиљковић, Вукосава Дунђеровић, Иван Јагодић, Мирјана Пеић, Урош Гловацки, Ирина Ковачевић, Даница Марковић и Бранимир Петковић

Лекторка: Нада Андрејић

Избор музике: Владимир Јовановић

Тон-мајстор: Зоран Јерковић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Режија: Мирослав Јокић

Уредница емисије: Даша Дрндић

Уредница серије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јул 1987. године (реприза)

Петар Михајловић: Миодраг Булатовић – човек са две главе

Sun, 12 Jul 2026 16:17:58 +0200

Ширећи руке у ишчекивању заглушујућег аплауза, којим би присутни поздравили једног од „најбољих и најбитнијих књижевника свих времена”, његов ентузијазам врло брзо нестане када схвати да се у Клубу не налазе Сартр, Андрић, Бекет, Превер, Пекић, Душко Радовић, Јонеско, Киш, Ћосић, већ ликови из његових романа, приповедака и драма ‒ „Црвени петао лети према небу”, „Херој на магарцу” и „Људи са четири прста”.

Улоге тумаче: Бранислав Платиша, Петар Михаиловић, Бора Ненић, Снежана Ковачев, Јадранка Селец, Бојан Жировић, Радован Миљанић и Миодраг Милованов
Лекторка: Олга Бабић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Музички уредник: Предраг Стаменковић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Зоран Рангелов
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 2019. године (реприза)

Предраг Стаменковић и Зоран Јерковић: Слободан Бода Марковић ‒ портрет

Sun, 12 Jul 2026 16:25:19 +0200

У овом документарно-драмском портрету дугогодишњег редитеља Драмског програма Радио Београда, који је редитељску каријеру остварио и у бројним позориштима некадашње Југославије, коришћени су интервјуи и разговори с Бодом Марковићем, секвенце из његовог драмског стваралаштва, текстови његових песама и делови емисија „Невидљиви људи” Ранка Стојиловића.

Најбољи норвешки фудбалер нема дилему: Навијаћу за Енглеску због пријатељства са Белингемом

Sun, 12 Jul 2026 17:12:18 +0200

Фудбалска репрезентација Норвешке завршила је учешће на Светском првенству поразом од Енглеске у четвртфиналу, а прва звезда тима Ерлинг Холанд изјавио је да ће до краја турнира навијати за екипу која их је елиминисала.

Норвешки сан на Мундијалу 2026. завршен је у драматичном четвртфиналу у Мајамију, где је Енглеска после продужетака славила са 2:1. Иако је Норвешка повела, херој енглеске победе био је Џуд Белингем са два поготка, који је тако избацио тим свог великог пријатеља.

Упркос болној елиминацији, нападач Манчестер ситија изненадио је јавност изјавом да ће у наставку турнира подржавати управо Енглезе. Као главни разлог навео је велико пријатељство са Белингемом, са којим је делио свлачионицу у Борусији из Дортмунда од 2020. до 2022. године.

"Џуд је мој добар пријатељ. Провели смо две лепе године заједно у Дортмунду. Сјајан је човек и није ме изненадило што је данас одиграо такву утакмицу. Наравно, разочаран сам што смо испали, али сам поносан на наш тим. Сада ћу навијати за њега. Енглеска има велику срећу што има таквог играча и желим им да оду до краја", рекао је Холанд.

Високи нападач је такође изјавио и како поред Белинегма има и пријатеље из Ситија у репрезентацији Енглеске.

"Имам пријатље у Ситију који играју за Енглеску. Зашто не бих навијао за њих. желим да се добро покажу. Још као мали сам имао дрес Енглеске пре него дрес Норвешке", закључио је Холанд.

Занимљиво је да је Холанд, који је рођен у Лидсу, имао право наступа за "Горди Албион", али је увек истицао да је његова једина жеља била да носи дрес Норвешке.

Норвешка је на овом Мундијалу остварила историјски успех. Након што се нису пласирали на завршни турнир још од 1998. године, стигли су до четвртфинала по први пут у својој историји, избацивши у осмини финала моћни Бразил. Сам Холанд је био један од најбољих играча турнира, постигавши седам голова, али против Енглеске није успео да се упише у стрелце.

Клађење није само у голове него и у логое: Како је норвешка авио-команија изгубила заштитни знак

Sun, 12 Jul 2026 16:44:18 +0200

Пријатељски изазов на друштвеним мрежама између две европске авио-компаније претворио се у један од најкоментарисанијих тренутака Светског првенства 2026. ван терена, преноси Економик тајмс.

Норвешка авио-компанија привремено је заменила свој Инстаграм лого култним симболом Speedmarque „Бритиш ервејза" након драматичне победе Енглеске над Норвешком у четвртфиналу СП.

Опклада је брзо привукла пажњу милиона корисника на овој друштвеној мреззи, а друге међународне авио-компаније су се придружиле задиркивању пре него што је норвешки авио-превозник испунио своје обећање након победе Енглеске у продужецима утакмице која се играла у Мајамију.

Изазов је започео пре четвртфинала Светског првенства у фудбалу, када је норвешка авио-компанија изазвала „Бритиш ервејз" на опкладу у вези са логоом на Инстаграму.

Правила су била једноставна – ако Норвешка победи, „Бритиш ервејз" ће заменити своју Инстаграм профилну слику за лого норвешке компаније на један дан, а ако Енглеска буде однела победу, „Норвиџен ер" ће учинити исто.

Норвешки авио-превозник задиркивао је британску компанију питањем да ли је спремна да ризикује свој лого.

Британци су одговорили с једнаким самопоуздањем, поручивши Норвежанима да се не кладе на ствари које не могу да добију.

Пријатељска опклада је важила до последњег звиждука судије, док је четвртфинале Светског првенства изазвало велику драму.

Победа Енглеске одвела је ову репрезентацију у полуфинале Светског првенства у фудбалу, а тај резултат је уједно значио да је норвешка компанија званично изгубила свој лого, макар и привремено.

Мет Костело није више кошаркаш Валенсије

Sun, 12 Jul 2026 16:43:58 +0200

Мет Костело је током претходне две године био члан Валенсије, али истекао му је уговор са шпанским клубом.

Репрезентативац Обале Слоноваче је у сезони 2025/26. у Евролиги просечно бележио 6,2 поена и 3,8 скокова, док je у шпанском првенству имао учинак од 7,4 поена и 4,1 ухваћене лопте.

Костело је током каријере играо још и за Сан Антонио, Авелино, Гран Канарију и Басконију.

Валенсија је минуле сезоне освојила првенство и Суперкуп Шпаније, а у Евролиги је стигла до фајнал-фора.

Пре Костела клуб су овог лета напустили и Томпсон, Ки, Ногес, Монтеро, Бадио, Де Лареа, Прадиља, Соријано и тренер Педро Мартинез.

Као појачања представљени су Гонзало Корбалан, Дилан Осетковски, Ти-Џеј Шортс и Марио Сен-Супери, док је за новог тренера именован Ћави Алберт.

Синер и Зверев играју за пехар Вимблдона – један низ ће морати да буде прекинут

Sun, 12 Jul 2026 16:09:23 +0200

Јаник Синер и Александер Зверев играју у финалу Вимблдона, у окршају браниоца трофеја и актуелног шампиона Ролан Гароса. Њихов 15. међусобни окршај можете да пратите од 17 часова уз РТС 2, као и текстуални пренос на нашем порталу.

Сафин без длаке на језику: Да су Синер и Алкараз играли у Ђоковићевој ери, не би били најбољи

Sun, 12 Jul 2026 16:08:03 +0200

Марат Сафин, двоструки гренд слем шампион, познат по томе што никада није имао длаке на језику, изнео је веома критичко виђење стања на АТП туру.

"Не, они уопште нису на Федереровом нивоу. То је сасвим друга димензија. Да би достигли Федереров ниво, потребно је још много да напредују", почео је Марат Сафин.

"Не желим никога да омаловажавам. То је једноставно моје мишљење. Да су Синер и Алкараз играли у ери Надала и Ђоковића, или чак почетком 2000-их, не би били први и други тенисер света. Не верујем да би догурали толико далеко. Мислим да бих вероватно изгубио од њих, али ми не делују застрашујуће", нагласио је бивши руски тенисер.

Своје аргументе поткрепио је тврдњом да је дубина квалитета у мушком тенису мања него пре две деценије.

"Не знам да ли би у тој ери освојили толико гренд слем титула. Нисам сигуран. Они су одлични играчи, изванредни тенисери и освојили су много трофеја. Раније је било 30 или 50 играча способних да играју невероватан тенис. Данас их је највише десет. Стижу до полуфинала или финала без изгубљеног сета и то ми је готово смешно", рекао је Сафин.

На крају, Рус је истакао још једну промену у модерном тенису.

"Некада су постојали специјалисти за траву, шљаку и тврду подлогу. Било је много играча који су, у зависности од подлоге, могли да се равноправно надмећу на највишем нивоу. Погледајте крај деведесетих или почетак двехиљадитих, тога сада нема", закључио је Марат Сафин.

Комби слетео са пута Котор-Никшић – једна особа погинула, 17 повређених

Sun, 12 Jul 2026 16:36:14 +0200

Саобраћајна несрећа се догодила на путу Котор-Никшић у месту Липци код Рисна, када је комби слетео са пута, сазнаје портал РТЦГ из полиције.

Како је за Радио Котор рекао командир Службе заштите и спасавања Котор, Максим Мандић, 17 путника је повређено, док је једна особа, нажалост, подлегла повредама у Специјалној болници "Васо Ћуковић" у Рисну.

Удес је пријављен у 13.40. У акцији спасавања учествовало је 20 ватрогасаца са шест ватрогасних возила.

Повређени су возилом Хитне помоћи пребачени у најближу болницу.

Полиција је на месту несреће. Саобраћај је у прекиду.

Први гренд слем трофеј за француско-кинески дубл - Младеновићева и Гуо шампионке Вимблдона

Sun, 12 Jul 2026 16:27:18 +0200

Финале у којем су победиле француска тенисерка српског порекла и кинескиња трајало је сат и 33 минута.

Дабровски и Стефани су биле постављене за друге носиоце на гренд слему у Лондону, а Младеновић и Гуо за десете.

Францускиња и Кинескиња су први сет освојиле након два брејка, а у другом сету су једном одузеле сервис противницама.

Младеновићева је први пут освојила Вимблдон, а има још шест гренд слем титула у женском дублу и три у мешовитој комбинацији.

Гуо је на лондонској трави први пут дошла до трофеја на гренд слем турнирима, а ово је уједно и први гренд слем трофеј које су Младеновићева и Гуо освојиле као партнерке.

Нове шампионке су за победу на Вимблдону добиле 760.000 фунти, док су финалискиње поделиле 380.000.

Возио БМВ под дејством психоактивних супстанци, у аутомобилу пронађене лисице, палице и шокери

Sun, 12 Jul 2026 16:00:22 +0200

Саобраћајна полиција у Београду искључила је из саобраћаја мушкарца у насељу Јаково, који је управљао возилом марке "БМВ" под дејством психоактивних супстанци.

Нова победа Шпанца - Маркез исписује историју Мото ГП-а

Sun, 12 Jul 2026 15:22:12 +0200

Маркез је на стази "Сахсенринг" дошао до треће победе ове сезоне, а укупно 102. у каријери.

Шпанац је трку завршио за 40:53,148 минута.

Други је био возач Трекхауса Аи Огрура, док је треће место заузео његов тимски колега Раул Фернандез.

Водећи у генералном пласману Хорхе Мартин из Априлије је трку завршио на петој позицији.

Мартин има 208 бодова у генералном поретку, други је Огура са 194, а трећи Маркез са 190 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату возиће се 9. августа за Велику награду Велике Британије на стази "Силверстон".

Барселона потврдила прво појачање - стигао фински репрезентативац Оливије Нкамуа

Sun, 12 Jul 2026 15:14:23 +0200

У тренутку док је још увек у потрази за новим тренером, Барселона је објавила долазак првог појачања и тиме започела реконструкцију тима за наредну такмичарску годину.

У саопштењу клуба наводи се да је постигнут договор са Оливијеом Нкамуом, двадесетшестогодишњим и 203 центиметра високим кошаркашем.

Фински репрезентативац описан је као играч који доноси енергију у одбрани, одлично позиционирање у скоку и нападачку силину. Његов долазак дешава се у периоду значајних промена у тиму, који су овог лета већ напустили играчи попут Вилија Ернангомеза, Томаса Саторанског, Николаса Лапровитоле, Вила Клајбурна...

"Веома сам срећан што сам овде. Долазим у историјски клуб, са великом традицијом. Мој циљ је да помогнем тиму да оствари што више победа и титула", рекао је Нкамуа за клупске медије.

Фински кошаркаш је нагласио да је свестан изазова који га очекује у првој сезони у Евролиги.

"Ово ће бити моја прва година на овом нивоу. Трудићу се да донесем енергију, труд и интензитет у одбрани. Циљ ми је да напредујем сваког дана. Веома сам срећан што се суочавам са овим изазовом", додао је он.

Развојни пут од САД до европске елите

Оливије Нкамуа рођен је 2000. године у Финској. Кошаркашки се развијао у Хелсинкију, пре него што се са седамнаест година преселио у Сједињене Америчке Државе, где је провео пет сезона у НЦАА лиги, наступајући за Тенеси и Мичиген.

По повратку у Европу, професионалну каријеру је започео у немачком Кемницу, а добре партије препоручиле су га италијанском Варезеу. У италијанској Серији А је прошле сезоне просечно бележио 16,1 поен и 5,6 скокова по утакмици.

Нкамуа ће постати тек други фински кошаркаш у историји Барселоне. Пре њега, дрес каталонског клуба носио је Петери Копонен у периоду од 2016. до 2018. године.

Тихо ноћи

Sun, 12 Jul 2026 14:28:50 +0200

У овој рубрици слушате староградске, варошке песме и романсе.

Дарко Бајић за РТС: „Балканска правила 2“ је филм о српском хероју који је ушао у само срце НАТО-а

Sun, 12 Jul 2026 14:25:49 +0200

Време се мења, генерације пролазе, али нека правила остају иста. То је суштина коју је редитељ Дарко Бајић уткао у свој култни политички трилер Балканска правила деведесетих година. Сада, Бајић припрема наставак, Балканска правила 2, заснован на истинитој причи која надмашује сваку фикцију – причи о генералу и обавештајцу Јовану Милановићу, човеку који је у Бриселу ушао у само срце НАТО-а.

Бајић истиче да је Милановићев подвиг инспирација за филм јер представља чин истинског херојства. „Он је својим деловањем спасао десетине хиљада људи, ако не и више. Због тога је херој и човек који заслужује да његова прича буде испричана“, објаснио је редитељ.

Милановић је, без чинова и званичне подршке, успео да створи мрежу од четрдесет две „кртице“ унутар Алијансе. Ти људи, наглашава Бајић, нису били плаћени.

„Он их није врбовао, наговарао, нити плаћао, пара није имао. Они су то радили јер су схватили да је планирано бомбардовање на педесетогодишњицу постојања НАТО пакта нешто што се противило њиховом моралу и осећању за правду. Жртвовали су своје каријере јер су веровали да бомбардовање једне земље у Европи не сме постати правило", истакао је Бајић, додајући да је увидом у нека од осам хиљада докумената до којих је Милановић дошао схватио да је план био „да се Србија сравни са земљом“.

Невидљиве нити моћи и правила која се не мењају

Радња филма истражује невидљиве силе које обликују историју. Док верујемо да познајемо прошлост кроз датуме и ратове, Бајић подсећа да се најважније одлуке доносе далеко од очију јавности, у свету где моћ „нема потребу да се представља“. Та идеја о „дубокој држави“ и тајној породици која из генерације у генерацију бира свог творца, „Маторог“, била је централна тема првог дела, а сада добија своје отелотворење у стварном лику генерала Милановића.

Бајићев приступ историји дубоко је личан. Своју редитељску провокацију и потребу да истражује прошлост објашњава кроз догађај из младости, када је са седамнаест година сазнао да му је отац преживео логор Маутхаузен.

„Узео сам камеру, дуплу осмицу, и са оцем отишао на то путовање. Снимао сам детаље, ушао сам са камером у крематоријумску пећ. Тај чин ме је приближио размишљању о смрти, али и о томе како су људи успевали да преживе. Тада сам схватио да морам да истражујем и провоцирам, да преиспитујем да ли су моји принципи заиста само моји или су настали из гена, из одлука мојих предака“, испричао је Бајић.

Уметност мора да провоцира

Та потреба да се „чепрка“ по табу темама обележила је читаву Бајићеву каријеру. Пре скоро четрдесет година, његова серија Сиви дом узбуркала је југословенску јавност. Тадашње власти су га оптужиле да „романтизује малолетничку деликвенцију“, али Бајић објашњава да је серија заправо открила прве пукотине у систему.

„Чепркајући, пронашао сам да се друштво изван жица дома понаша са мањком морала, да је корумпирано и да, када једном стрпа те младе људе тамо, пере руке од њих. Нико после није хтео да их запосли", присећа се редитељ.

Сличну провокацију извео је и филмом Рат уживо, који је снимао током НАТО бомбардовања. Идеја о филмској екипи која одлучује да снима филм усред рата била је сама по себи субверзивна. Бајић се присетио реакције чланова Америчке академије током пројекције филма. „Неки су говорили: 'Ми вас нисмо бомбардовали, то је НАТО'. То говори о томе како свака држава има своју пропаганду и како медији утичу на људе.“

Кинематографија у кризи: „Држава нас кажњава, а дијалога нема“

Бајић је био изузетно критичан према тренутном стању у српској кинематографији, коју је описао као „кризу која траје годину и по дана". Он тврди да држава системски игнорише филмске раднике, не додељујући средства без објашњења, што он тумачи као цензуру.

„Ако држава има економски раст, онда је нормално да и култура то осети. Ми смо спремни на дијалог, имамо предлоге за излазак из кризе, за законе о ауторским правима и кинематографији, али нико неће да разговара са нама. То је суштинско неразумевање и осионост", нагласио је Бајић.

Редитељ сматра да је решење у дугорочној стратегији и јединству струке, независно од политичких подела. На питање да ли би прихватио место министра културе, Бајић одговара потврдно, али под једним условом: „Да ми се дају одрешене руке да решим проблеме. Не занима ме функција, занима ме да створим систем у којем ће моје колеге моћи професионално да се баве својим послом. Ја овај посао знам.“

На крају разговора, Бајић је, цитирајући Иву Андрића, послао снажну поруку о опасности одсуства дијалога.

„Андрић је рекао да је мржња закопана тек неколико центиметара испод земље. Падне кишица, дуне ветрић, и изникне зло. Ја се тог зла плашим. То зло не смемо да дозволимо. Имамо довољно паметних људи да превазиђемо кризе разговором“, закључио је редитељ.

Зашто веровати сопственим очима ако ВАР покаже другачије

Sun, 12 Jul 2026 14:30:39 +0200

Постоји она стара изрека: "Не веруј свему што видиш". На Светском првенству добила је нову верзију – не веруј ни ономе што сви виде ако ВАР каже другачије.

Лопта је полетела после испуцавања Ерјана Ниланда, променила путању толико нагло да су и норвешки играчи и гледаоци широм света помислили исто – ударила је у кабл "паук" камере. Само неколико секунди касније Енглеска је изједначила.

Онда се огласила Фифа – и не, контакта није било. Тако тврде из те организације. Не зато што га нико није видео, већ зато што га сензор у лопти није регистровао.

И ту долазимо до занимљивог питања модерног фудбала.

Шта ако се оно што видимо не поклапа са оним што каже технологија? Да ли су очи постале непоуздане, а чипови непогрешиви? Или је једноставно дошло време да прихватимо да је истина она коју нам испоручи алгоритам.

Можда ће ускоро бити бесмислено расправљати о спорним ситуацијама. Јер каквог смисла има расправљати о нечему ако нас технологија убеђује да то није тако?

Ако снимак показује једно, а систем друго, изгледа да је снимак тај који греши. Или наше очи. На крају крајева, камера може да превари, али чип – убеђују нас – не може.

Норвежани су остали убеђени да је лопта ударила у кабл. Селектор Норвешке Столе Солбакен рекао је да је "лопта пала право с неба", а чак је и енглески селектор Томас Тухел поручио да би технологија требало да покаже да ли је контакта било. Испоставило се да је показала – да га није било.

Дакле, следећи пут када вам се учини да сте нешто јасно видели, можда је боље да сачекате саопштење. Ако технологија каже да се није догодило, онда се, изгледа, и није догодило.

Такву (не)правду су на својој кожи осетили и Хрвати, којима је пресудила длака са главе Игора Матановића, јер је чип показао да је контакта било.

Изгледа да више није најважније шта се догодило на терену, већ шта је систем закључио да се догодило.

Ако је одлука технологије постала коначна истина коју нема потребе преиспитати, онда се поставља питање да ли расправа уопште има смисла.

На крају, читав случај нас подсећа на животну шалу у којој муж пита супругу: "Да ли више верујеш мени или својим очима?" Само што је овога пута улогу мужа преузела технологија, а ми, љубитељи фудбала, остајемо да се питамо да ли да верујемо ономе што смо видели или што су нам показали.