Осим преноса, фудбалски спектакл на којем ће учествовати рекордних 48 репрезентација биће испраћен и нашом емисијом "Један свет једна игра". Емисије ћемо гледати у вечерњим терминима и најчешће ће бити прегледи дана.

Понекад ће једна утакмица бити у центру пажње, али ће и тада гледаоци моћи да виде и остале најзанимљивије детаље утакмица које су завршене, као и најаву утакмица које тек следе.

Водитељи емисија биће Тијана Јевтић и Стефан Бендић.

Посебан сегмент имаће колега Ненад Ђуровић.

Гости у студију биће добро позната лица српског фудбала од којих неки већ имају искуство фудбалског аналитичара, Раде Богдановић, Мирослав Вјетровић, Александар Јанковић, Милан Јовановић.

Покушаћемо да вам дочарамо атмосферу из САД, Мексика и Канаде и представимо занимљивости којих увек има када је у питању светски шампионат.

Емисиија стартује 11. јуна у 20 часова, када се игра утакмица Мексико - Јужна Африка.

Београдска хроника, радним данима од 17.40 на Првом програму.

Емисију воде и уређују Слађана Томашевић, Сања Беловић и Весна Новаковић

Традиционално, у самом врху гледаности су квиз Слагалица и Дневник 2, наше дневне информативне емисије – Четвртком у 9 , Таковска 10 , Око и Око Магазин, Специјалне емисије, Дневник 1, али и наш нови Јутарњи програм.

Месец за нама обележили су и преноси три вечери "Песме Евровизије". Финале овог музичког такмичења пратило је преко 1.500.000 гледалаца са уделом у гледаности од 26,9 %.

И полуфинала Евросонга су привукла преко 1.000.000 гледалаца.

Уједно, ово су једини садржаји који бележе прекомилионски аудиторијум у мају.

Међу најгледанијим садржајима су и квизови Потера и Суперпотера, емисије Нови почетак, Квадратура круга, Сасвим природно, На вечери код, Шареница, Кухиња мога краја, преноси спортских догађаја, као и серије Грех њене мајке, Рањени орао и Зваћеш се Варвара.

Пажњу скрећемо и на нове емисије Свет уживо и За столом са Апостолом које су имале премијере током викенда за нама и биле најгледаније од свих других садржаја у терминима емитовања.

Останите уз РТС. Хвала на поверењу.

Доносимо оно што је иза наслова: шта се дешава, зашто се дешава и шта то значи за нас.

Кроз мапе, анализе, укључења са терена и разговоре са кључним саговорницима — водимо вас кроз најважније глобалне догађаје.

Јасна слика света који се мења.

СВЕТ. УЖИВО

Аутори и водитељи емисије: Марко Ивас и Јелена Терзић

Уредница: Наташа Јовановић

У времену када се сударају истина и лаж, пароле и аргументи, стварност и фикција, истина постаје неопходна, како српско друштво не би залутало у баналност, простаклук, хистерију и било коју врсту екстрема.

У студију не седе истомишљеници, већ они који имају шта да кажу. Или мисле да имају. Сто је довољно велики да сви имају место да седну, али не толико да се неко сакрије испод њега.

За столом се обично доносе најважније одлуке, а ово је емисија у којој се о њима расправља.

Отварамо врата света и Србије. Откривамо - шта се десило у Вашингтону, Бриселу, Пекингу, Москви?

Шта нас чека на путу, у апотеци, на пијаци? Ко су људи који померају границе — научници, уметници, предузетници, обични јунаци са необичном причом?

Све то, свако јутро. Без сувишних речи. Студио који дише. Водитељи који слушају. Теме које остају.

Јутарњи програм РТС 1 — јер добар дан почиње информисано.

Свакога јутра од 5.55 h, РТС 1

Водитељи: Николина Ракић, Биљана Вранеш, Миља Гогић, Зоран Станојевић, Горан Степић, Миленко Кришан

Форма емисије је динамична, више сегмената повезано је неформалним поетским интермецима уз одговарајућу музику без додатне интерпретације, у форми спота. Идеја је да се демистификује уметнички чин, тренутак када се одређени материјал претвара у уметничко дело, када је рад потпуно завршен, како делује на посматраче, да ли аутор доприноси делу тумачећи га или га сасвим препушта свету. 

Емисија ће бити емитована сваког трећег уторка на Другом програму РТС-а.

Аутор емисије је Биљана Бралушић Јовановић, сниматељ Драган Лапчевић и реализатор Сања Реџић.

Рок за пријаве је 30. јун.

Потребно је да доставите своју радну биографију и видео запис у трајању до 30 секунди у коме ћете објаснити зашто сте баш Ви будуће ТВ лице РТС-а.

Ако вас камера препозна пре изговорене речи и пред њом се осећате као код куће, ако ваша појава буди радозналост и ваше лице остаје у
сећању, ако имате причу вредну слушања и дар да је испричате, ако иза вас стоје поверење и одговорност и инспиришу вас светла рефлектора – време је да станете пред највећи аудиторијум!

Након истека рока за пријаву по јавном позиву, стручна комисија вршиће селекцију кандидата.

Одабрани кандидати биће позвани на разговор, ради коначног одабира најбољих међу најбољима – оних који ће добити прилику да свој таленат и знање покажу пред милионским гледалиштем РТС-а.

Будите у кадру који мења све. РТС вас позива на место где ваша прича почиње!

Рођена у Франкфурту, ова лепа плавуша је успешно отворила сезону и лако придобила симпатије осталих такмичарки којима се, уз аутентичне специјалитете овог краја, посебно допао дочек на обали Власине.

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

"Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај свакога дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, Дневник 1, ОКО, ОКО Магазин, Четвртком у 9, Таковска 10 и Београдска хроника. Милионски аудиторијум пратио је емисију "Напад на Иран – Блискоисточни понор" и пренос Дана сећања на жртве НАТО агресије 1999. године. Наш Јутарњи програм, који обележава 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај.

Најгледаније домаће серије у Србији су "Извор" и "Село гори а баба се чешља". Спортске преносе гледаоци највише прате на РТС-у. Слагалица, Потера и Суперпотера и даље су најгледанији квизови у Србији, а на листи најгледанијих су и други садржаји забавног програма, као и наше документарне емисије.

Останите уз РТС. Хвала на поверењу.

Узбудљиви сусрети, напете одлуке и права интелектуална борба чекају гледаоце сваке суботе од 21 час на Првом програму – спремите се да заједно са такмичарима и трагачима упловите у свет загонетки, логике и адреналина!

Свака прича почиње питањем: Зашто се нешто догодило? Па тако и ова наша. Шта је био разлог за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године? Зашто је 19 НАТО земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бомбардовало Југославију?

Ако одговор потражимо у 1999. години наћи ћемо у архивске изјаве челника западних земаља и причу о хуманитарној катастрофи као основном поводу за бомбардовање. Југославију је требало бомбардовати како би се зауставила и спречила хуманитарна катастрофа коју над албанским народом на Косову, како су говорили, спроводе Срби, односно, српске војне и полицијске снаге. Сви су тада тако говорили. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, убеђивао је јавност да Југославија мора да буде бомбардована и да ће Милошевић оклевање запада схватити као „дозволу за убијање”. Премијер Велике Британије Тони Блер тврдио је да је сила једини језик који Милошевић разуме и да хуманитарна катастрофа на Косову само бомбардовањем може да буде заустављена.

Шта данас, 27 година касније, кажу њихови тадашњи сарадници? Одговор на то питање у новом документарцу Радио-телевизије Србије доносе: потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД Чарлс Капчан, италијански генерал и тадашњи војни аташе Италије у СР Југославији Бјађо ди Грација, медијски саветник Косовске верификационе мисије новинарка Тицијана Боари…

– Занимљиво је да после 27 година нико више не говори о хуманитарној катастрофи као разлогу за бомбардовање Југославије – каже ауторка филма Слађана Зарић. Професор Капчан, који је уједно био и саветник америчког председника, наводи да хуманитарна катастрофа није била разлог бомбардовања, јер су се у то време много веће хуманитарне катастрофе дешавале у Африци и југоисточној Азији и нико тамо није реаговао. Сличног мишљења су и остали моји саговорници. Новинар немачког јавног сервиса АРД Џо Ангерер, аутор документарног филма „Све је почело једном лажи”, каже да је прва и основна лаж која је произвела остале лажи, била лаж да је на Косову пре почетка бомбардовања била хуманитарна катастрофа.

Немачки политичар и потпредседник ОЕБС-а Вили Вимер тврди да је немачко министарство одбране почетком 1999. године имало извештај који је био коректан и који је ситуацију на Косову и Метохији описивао као сукоб ниског интензитета. У том извештају је, како наводи Вимер, српска страна представљена као страна која се придржава споразума о поштовању прекида сукоба. УЧК је представљен као неко ко те сукобе почетком 1999. године изазива. Међутим, по речима Вимера, немачком парламенту није предочен извештај Министарства одбране, немачки посланици разматрали су извештај Министарства спољних послова које је имало сасвим другачију слику ситуације на терену – слику у којој су Срби криви за све. Италијанска новинарка и медијска саветница у КВМ, која је крајем 1998. и почетком 1999. била на Косову и Метохији, каже у документарном филму „Тачка прелома”, да је хуманитарна катастрофа почела након бомбардовања.

Ако хуманитарна катастрофа није разлог за почетак бомбардовања, зашто је онда 19 земаља НАТО-а бомбардовало Југославију 1999. године? Саговорници у филму разлоге траже у различитим интересима.

Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер каже да су му тих година људи из Стејт департмента говорили да разлоге треба тражити у ономе што амерички председник после Другог светског рата није урадио – није обезбедио војно присуство САД на Балкану – преноси Слађана Зарић и каже да је по сазнању Вимера формирање војне базе „Бондстил”, која се налази близу Урошевца, један од кључних разлога бомбардовања. Разлози су, истиче Вимер, геополитички.

Професор историје на Оксфорду Џејмс Петифер сматра да разлоге треба тражити на више страна: са једне стране Америка је желела да заврши са Милошевићем, са друге плашила се ширења сукоба на околне земље и нових избегличких криза, са треће стране доминантан је био и војни и геополитички интерес Америке који је настао после Хладног рата: требало је контролисати Јадран и војне поморске базе у Албанији које су током Хладног рата биле под утицајем Русије. Без прозападног Косова и Метохије у позадини, та америчка доминација морем била је немогућа. А контрола мора је један од кључних стубова америчке војне стратегије – објашњава професор Петифер у новом РТС документарцу.

Саговорник у филму је и Јан Оберг, мировни активиста који је током деведесетих година био саветник Ибрахима Ругове, албанског политичара са Косова и Метохије који се залагао за независност Косова мирним путем. Оберг се тих година састајао и са српском и са албанском страном у покушају да пронађе мирно решење кризе. Сједињене америчке државе су Ругову виделе као губитника, који мирним путем ништа не може да постигне и зато су подршку дали милитантном УЧК. Оберг сматра да је УЧК успео само зато што је имао америчку подршку. У ком тренутку је Стејт департмент променио мишљење и како је могуће да од терористичке организације, УЧК за Сједињене Америчке Државе постане релевантан партнер?

Професор Чарлс Капчан, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД каже да односе Сједињених Америчких Држава и УЧК треба посматрати кроз чињеницу да су Америци за бомбардовање биле потребне копнене трупе и партнер на терену. Америка ни тада, као ни сада, није желела да има војне губитке и зато се определила за рат из ваздуха. На терену, партнер јој је био УЧК. Ругова, по Капчану, није могао да постигне ништа.

Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила” доноси сасвим нову перцепцију бомбардовања Југославије, каже Слађана Зарић и објашњава да саговорници овај рат сагледавају у светлу будућих светских дешавања. Рат на Косову је мајка будућих ратова; то је рат који је променио правила; сав хаос почео је тада; рат на Косову је значајније утицао на међународно право, него пад Берлинског зида; тада је отворена Пандорина кутија, то су све оцене саговорника у мом документарцу – наводи ауторка филма.

После рата на Косову, више нису биле важне Уједињене нације, више није био важан члан 5 НАТО савеза који налаже да НАТО реагује само у случају када је нека чланица савеза нападнута, међународно право више није било обавезујуће. Успостављена су нова правила која су се касније примењивала на Ираку, Либији, Авганистану – сматрају саговорници у документарном филму који можете премијерно погледати на Првом програму РТС-а на годишњицу обележавања почетка бомбардовања Југославије.

Тема документарно-играног серијала Свето краљевство јесте свеобухватни увид у живот средњовековне српске државе у периоду владавине династије Немањић.

Како би нарација била смештена у одговарајући контекст, посебна пажња посвећена је стварању српских земаља у преднемањићком периоду, током владавине династија Властимировића и Војислављевића.

Сам наслов серије указује на својеврсни куриозитет међу европским владарским породицама, а реч је о чињеници да су готово сви владари ове династије проглашени за свеце.

Серија Свето краљевство настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

Највише сте гледали информативни програм… садржаје забавног програма… домаће серије… и спортске преносе. Централна информативна емисија "Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај сваког дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, ОКО, ОКО Магазин и специјал "Напад на Иран – понор на Блиском истоку". Наш Јутарњи програм, који слави 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај. Домаће серије гледаоци и даље највише прате на РТС-у. Пратили сте у великом броју и ауторске емисије забавног програма, као и наше документарне емисије.

Месец за нама обележио је и фестивал "Песма за Евровизију", где је кроз три такмичарске вечери, уз милионски аудиторијум, Србија изабрала свог представника на Песми Евровизије у Бечу. Публика и стручни жири највише поена дали су групи "Лавина", која ће се са песмом "Поред мене" такмичити у првом полуфиналу, 12. маја.

Останите уз РТС и у марту, јер вас очекују нови премијерни садржаји – серија "Извор" и играно-документарне серије "Тито – између истока и запада" и "Свето краљевство".

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Серија на модеран и атрактиван начин представља научно утемељену причу о личностима и времену у коме су конституисани српска држава, српска црква и српска нација. Аутор серије, Марко Савић, истиче да циљ није био приказати свакодневни живот различитих друштвених слојева или популарне тривије о историјским личностима, већ да се трагало за одговорима на питања која се тичу саме генезе наше политичке заједнице, комплексности њеног културног и идентитетског обрасца, односу према векторима геополитичких сила и непромењивих историјских детерминизама овог простора, као и њеног опстанка кроз време. Серија "Свето краљевство" проучава и у јавни дискурс први пут износи политичку историју српског народа у средњем веку.

Тим стручних сарадника чине професор др Дејан Радичевић, др Бојан Поповић и др Небојша Шулетић, под вођством др Срђана Пириватрића.

У реализацији серије учествовао је и велики број саговорника, међу којима је велики број професора са најпрестижнијих универзитета из Србије и света, попут Драгана Војводића, Џонатана Шепарда, Смиље Марјановић Душанић, Пола Магдалина, Небојше Порчића, Жан Клод Шенеа, Љубомира Максимовића, Петера Шрајнера, Виктора Савића, Гинтера Принцинга, Предрага и Иване Коматине, Рустама Шукурова, Милоша Ивановића, Раула Гомеза и других. Игране реконструкције креиране су уз обимну употребу дигиталних анимација на којима је радило више студија под супервизијом Драгана Најденова. Од професионалних глумаца у серији се појављује Петар Стругар. Коредитељ серије је Лазар Бодрожа, директор фотографије Урош Степић, сценографкиња Снежана Вујичић и костимографкиња Петра Фотез, а ауторка музике је Ана Крстајић. Наратори су Бојан Жировић и Бојана Торњански.

Серија "Свето краљевство" настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

"Нови почетак" породицама помаже да дођу до сопственог дома на селу и развију породичне делатности за стабилне приходе.

Водитељка Марија Вељковић и екипа емисије ће помоћи и породицама са пуно наследника. Након што добију кућу на селу у трајном власништву, тим емисије ће се потрудити да допринесе и економском оснаживању учесника пројекта "Нови почетак". Свима ће бити осмишљени и неки од поузданих и актуелних, а у сеоским условима прилагођених - привредних делатности, са дугорочним приходима.

Кроз 16 епизода у предстојећем, новом ТВ серијалу, упознаћемо породице из укупно 14 општина - од севера до југа, од истока до запада Србије...

Као и до сада, камере ће аутентично овековечити и исповести, емоције али и узбуђења учесника пројекта, због новог, извеснијег и лепшег животног почетка, који им је омогућен... Као и кроз претходне четири телевизијске сезоне серијала, такође ће и у овој бити и много индивидуалних хуманитарних дела и гестова, које су спровели чланови тима "Нови почетак", како за учеснике пројекта тако и за друге грађане...

Премијерна епизода нове, пете сезоне снимљена је у општини Бујановац. Ова мултикултурална средина, где у слози живе Срби, Албанци и Роми - можда постане привлачнија за живот, након емитовања емисије "Нови почетак" јер ће детаљније и аутентично бити описане и представљене околности, потенцијали, атмосфера и начин живота у овом крају наше земље.

Упознаћете петочлану породицу која још увек нема своју кућу, подстанари су. Екипа емисије и локална самоуправа помоћи ће им да одаберу адекватан породични дом, у складу са издвојеним средствима која донира Министарство за бригу о селу Владе Републике Србије. Након усељења породице у нову, најзад властиту кућу, тим пројекта "Нови почетак" ће им помоћи и око започињања сопственог бизниса, којм ће се бавити у будућности и бити и економски оснажени...

Пратите нове емисије јединственог хуманитарног ТВ серијала, од 13. фебруара - петком на РТС1, од 21 сат

Србија ће имати само три такмичара – Алексу Томовића у алпском скијању (слалом и велеслалом), Милоша Милосављевића и Ању Илић у нордисјком скијању (крос кантри).

У Милану ће бити центар за хокеј на леду, брзо клизање, шорт трек и уметничко клизање. У Бормију се налази Стелвио ски центар за мушко скијање и скијашко планинарење (нови спорт), док ће се жене такмичити у алпском скијању на легендарној стази Олимпија дела Тофана у Кортини. У околини се налазе још карлинг, боб, санкање и скелетон.

Скијашки скокови ће се одржати у Предацу у покрајини Тренто. Тезеро крос кантри стадион за нордијско скијање смештен је у долини Вал ди Фјеме, а за биатлонце је резервисана Антерзелва арена. Ливињо је домаћин за сноуборд и скијање слободним стилом.

Церемонију отварања коментарисаће новинари Светлана Даниловић и Немања Матић.

Месец за нама обележило је Европско првенство у ватерполу одржано у Београду и освајање златне медаље репрезентације Србије. Финалну утакмицу између Србије и Мађарске пратило је чак два милиона гледалаца, док је у току церемоније доделе медаља остварен удео у гледаности од 46,6%. Милионски аудиторијум пратио је и преносе утакмица Црвене звезде у Лиги Европе и рукометну репрезентацију Србије на Европском првенству.

Централна информативна емисија "Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај сваког дана, док су у врху гледаности и остале дневне емисије информативног програма.

Квизови које сте највише гледали и у јануару су Слаганица, Потера, Суперпотера и Стигни ме ако знаш. Међу најгледанијима су и остали садржаји забавног програма. Документари серијали и даље су најгледанији на РТС-у. Радио Милева најгледанија је серија у Србији, а велики аудиторијум пратио је током јануара и филмове емитоване на нашим програмима.

Останите уз РТС и у фебруару јер вас очекују нови премијерни садржаји и најгледанији музички ТВ фестивал у Србији "Песма за Евровизију" – национални избор за представника Србије на Песми Евровизије.

Серија доноси излагања угледних историчара и релевантних саговорника из земље, региона и иностранства, оригиналне документе: записнике, одлуке, наредбе и друге историјске списе, богат архив ТВ и фото материјала са Титових путовања, сусрета са светским лидерима и значајних догађаја. Документарни сегменти биће допуњени играним сценама које реконструишу кључне разговоре, интервјуе и састанке са светским државницима.

Гледаоци ће имати прилику да виде како се та политика балансирања одражавала на живот обичних грађана, на промене у њиховом начину живота, моду, културу, филм, музику и уопште које су се промене дешавале у југословенском друштву на економском, социолошком, културолошком и сваком другом виду.

Обухватајући период од 1940. до 1980. године, серија "Тито – између Истока и Запада2 осветљава и представља значајан допринос разумевању сложене историје Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Поред Небојше Дугалића у улози Јосипа Броза Тита у серији играју и Предраг Бјелац (Леонид Брежњев), Радослав Миленковић (Винстон Черчил), Радомир Николић (Александар Ранковић), Драгољуб Љубичић Мићко (Јосиф Стаљин), Златан Видовић (Коча Поповић), Бранислав Томашевић (Ричард Никсон), Миона Марковић (Даворјанка Пауновић), Марија Пикић (Херта Хас), Саша Торлаковић (Никита Хрушчов), Милица Томашевић (Јованка Броз) и Тихомир Станић као наратор.

Продуценткиња серије је Данка Милошевић, аутор сценарија је Светко Ковач, а режију играних делова потписује Иван Стефановић.