Половином 50-тих, на светском тржишту ове плоче нестају и замењују их плоче са 33 и 45 о/м, са микро резом, квалитетнијим звуком и далеко већом минутажом - тзв. ЛП плоче (дугосвирајуће).

Године 1959. паралелно са појавом телевизије, Радио Београд покреће и обимнију производњу плоча намењених тржишту. Стандард тих плоча био је 25 цм са по 4 нумере на страни. Издато је 6 ЛП плоча са укупним тиражем од 15.000 примерака.

Прва плоча ( ЛП 501), под називом ,,Музика за игру'', представљала је компилацију разних извођача, док је прву самосталну плочу заслужио, тада најпопуларнији певач, Ђорђе Марјановић са познатим шлагером ,,Звиждук у 8''. То је уједно и прва плоча са новим знаком ПГП-РТБ (октобар 1959.).

Следеће 1960. године, Продукција грамофонских плоча РТБ нуди тржишту 21-но издање и постиже тираж од 86.000 примерака да би већ 1963. године располагала са 13 преса, остварила 150 издања и постигла тираж од 300.000 јединица.

Тих година успостављају се и нови стандарди:

ЕП  17 цм и 45 о/м са 4 нумере
С    17 цм и 45 о/м са 2 нумере
ЛП  30 цм и 33 о/м са 8 нумера

Дакле, после првог ЛП-а и првог сингла (Кафу ми драга испеци - Цуне Гојковић, 1963.), ПГП-РТБ постаје знаћајан чинилац музичког живота не само у Србији већ и у Југославији. Израста у економски јаку и моћну фабрику плоча, усваја нове светске стандарде, технологије и постиже огромну експанзију на тржишту:

1970. уводи ланац за призводњу аудио касета
1978. уводи 24-ро канални режијски сто (МЦИ) у Студију 5
1983. започиње видео продукцију
1983-1985. из остварене акумулације, ПГП-РТБ успева да изгради садашњу фабрику на Кошутњаку, у то време најсавременију и највећу на Балкану.
1997. отвара поглавље дигиталне технологије са првим ЦД-ом
2003. реализује свој први ДВД

За 59 година постојања, ПГП је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и око 6.000 сати програма.