Бени Кристо и делегација Чешке први су нас поздравили. Признао нам је да му до сада нико није пришао, па смо ту неправду морали да исправимо. Уз то, Ивана је добила прилику да проба његову златну јакну коју ће чешки представник користити на сцени у оквиру свог наступа. Сазнали смо и да је снимао један од својих спотова у Србији јер воли брутализам у нашој архитектури. А ко не воли?

Након Бенија, налетели смо и на вођу исландског бенда. Дади Фрејр управо се спремао да изађе на своју другу пробу, па смо разменили неколико "You are awesome. No, you are awesome!" похвала. Није било само из пристојности, заиста то мислимо.

Исланд дефинитивно ове, као и прошле године, оставља утисак својом појавом, костимима и фанк звуком, а на то ретко ко може да остане равнодушан. Нашу кратку туру завршили смо упознавањем са Сањином омиљеном делегацијом – Италијом. Италијанска песма Zitti e buoni певала се и пре изласка на бину. Да, Сања наравно, гле чуда, пева и на италијанском.

О самој проби не морам пуно да пишем, до сада званични клип на евровизијском Јутјуб каналу има више од 160.000 прегледа. Сигуран сам да ће та бројка бити још већа када се сутра пробудимо.

А шта се разликовало од прве пробе? Оно што сви прво примете – урађене су корекције шминке, фризуре и обуће, јер док се не проба, не може да се зна и донесе коначна одлука о томе како ће то заиста изгледати у полуфиналу и, надамо се, финалу.

Многи кажу и да је енергија на бини била сјајна – сада је сцена већ позната, позиције дефинисане и време је да се сва енергија усмери на камеру која ће уживо преносити овај наш ураган за више од 180 милиона људи широм света.

И заиста су дале све од себе да то тако и буде. Уз наш наступ сигурно никоме неће бити досадно, а страни медији пишу овако: „Вокали – сјајни, кореографија – уиграна, ово је женски трио какав заслужујемо“.

И у праву су, 20. маја после редног броја 9 требаће вам мало ваздуха, отворите прозоре на време, ураган улази у ваше дневне собе.

Дистанца и маске обвезне су како би сигурност свих учесника била на првом месту. Соба број 9 баш као и наш редни број у другом полуфиналу простор су у којем данас боравимо пред излазак на сцену.

Наши вредни чланови делагације проверавају последње детаље – фризуре су ту, шминка добија своје последње нијансе, а костими сијају баш као и наше представнице. А онда, распевавање пред прву пробу. Хармоније су ту, три главне звезде и три пратећа вокала заваравају нас све да чујемо више десетина људи, али видимо само њих шесторо. Да, евидентно пишем хвалоспеве, али шта да радим кад су их заслужили.

Техничка проба први је корак пред излазак на главну бину и неопходна како би на сцени све звучало беспрекорно. Атмосферу и осећај који смо осетили када смо их први пут видели на сцени чекали смо месецима и надали се да ће се заиста десити. Не могу да замислим како је било њима, али мислим да су их њихови осмеси разоткрили.

Све је спремно за прву пробу

"Hurricane" је на сцени, на реду је Србија. Иако још увек не можемо да откријемо цео наступ јер нешто мора да се сачува и за 20. мај, потврђујем да је експлозија енергије нешто што вас сигурно очекује.

Не могу да тврдим, али мислим да смо делегација која највише игра на сцени, а док то и не потврдим, приложићу податак да кореографија за Loco Loco траје од прве до последње секунде. Можда сутра замолим нашег кореографа Милана Громилића да реши ову енигму, ипак је он „кривац“ за 1.587 корака у песми. Овај последњи број сам измислио, признајем.

Време је за прве утиске. Ивана, Ксенија и Сања сишле су са бине више него задовољне. Урадиле су све што се од њих очекује. Ивана можда и више од тога, дала нам је свима једно додатно проклизавање на сцени, али за вишеструку првакињу у плесу то и није неки проблем. Браво, Ивана, устала си и тријумфално подигла песницу као и свака права ратница.

Конференција за медије затворила је данашњи дан свих делегација, наше представнице одговарале су на питања новинара и подсетиле их на некадашње евровизијске хитове. Скромно додајем да је Сања преузела улогу водитеља догађаја, на радост свих присутних. Било је и аплауза јер, што се каже, воле их људи.

Први радни дан успешно је завршен. Једногласно. А мене опет чекају да се овај текст објави јер неко треба и да спава. А сигурно сам нешто заборавио. А можда и нисам. До четвртка, поздрав из Ротердама. Лаку ноћ и добро јутро.

Србија је једна од њих, а прва проба групе "Hurricane" нас чека – сутра. Пробаћу да вам приближим како је прошао први дан који је кренуо већ у четири ујутру.

Лет за Амстердам заказан за 06.35 дефинитивно није друго име за радост, али правићемо се да јесте, бар данас. Нове мере, које одавно нису нове, већ наша нова реалност, од нас су захтевале негативан пи-си-ар тест не старији од 24 сата, али и званични позив Владе Холандије и потврду о акредитацији за "Песму Евровизије" како бисмо могли да уђемо у земљу у коју се ових дана не улази лако, а без ових потврда, осим ако нисте резидент наших нових домаћина, никако.

ОK, прве препреке смо успешно прошли. О тежини кофера не бих, стрес око тога је готово сигурно неминован, али и то смо успешно претумбали.

Београд-Амстердам била је наша прва рута, а дочек организатора коначно нам је дао делић евровизијског осећаја, тј, његов почетак.

Kао и све делегације, и наша ће све време такмичења због посебних мера предострожности имати свој делегацијски аутобус, који нас је довезао у Ротердам – директно испред Ахој арене, места где ћемо наредне две недеље проводити највише времена.

Како се тестирају учесници такмичења 

Ипак, унутрашњост арене још увек нисмо видели, јер смо данас дошли из другог разлога - да урадимо још један тест на коронавирус који је неопходан како би нам акредитација коначно била одобрена. И ту није крај. Тест траје 48 сати, а након истека тог времена, за сваки наредни улазак у Ахој чека нас нови тест.

Тестирање се спроводи у посебној зони предвиђеној само за тај први корак који мора бити негативан. Две су опције - прво се ради тест из даха и ако успете да поновите све што се од вас тражи, а верујте ми, није толико лако, резултат може бити или негативан или недовољно јасан.

Ово друго не желите да се деси, па се трудите да дишете баш онако како се од вас очекује, а ако ипак у томе не успете, чека вас узимање узорка из носа. Не знам осећај, али кажу ми да је боље да не сазнам. Сада је већ јасно да сам дисање положио - за сада.

Делегација је успешно акредитована. Наша нова рута доводи нас до хотела. И то је отприлике рута коју ћемо једину користити све време боравка у Ротердаму.

Од хотела до арене и обрнуто, готово карантинска рута коју налажу правила којих ће се придржавати све делегације. Остало је времена још за кореографско-певачку пробу која нам је већ недељама дневна рутина, а Сања, Ивана и Kсенија спремне су за све што их чека сутра - прва проба и прва конференција за медије.

Овде је прошла поноћ и одавно је време да овај текст оде на објаву. Можда још да сликам припрему фризура која још увек траје. А можда је ипак боље да оставимо нешто и за сутра. Тек смо кренули. До тада - срећна прва проба Србији на дуго очекиваној "Песми Евровизије".