„Као директорка Телевизије Словеније, поново вам се обраћам са озбиљном и растућом забринутошћу у вези са континуираним учешћем Израела на догађајима ЕБУ, посебно на Песми Евровизије“, написала је Ксенија Хорват у писму које је руководство ТВ Словеније упутило члановима извршног одбора Европске радиодифузне уније.

Хорватова је додала да се већ обратила са истим питањем прошле године, када је изнела бројне забринутости, које су се, према њеном мишљењу, од тада само појачале.

„Нажалост, одговор који смо добили није садржао убедљива нити конкретна објашњења, нити је одражавао хитност и озбиљност питања којим се бавимо. Током овог времена, хуманитарна ситуација у Гази и на окупираним палестинским територијама се погоршала, а забринутост јавности – како у Словенији тако и широм Европе – знатно је порасла“, истакла је Ксенија Хорват и додала да се неповерење додатно појачало након саопштавања овогодишњих резултата телефонског гласања на такмичењу.

„Многи гледаоци у Словенији и у другим земљама исказали су озбиљне сумње у веродостојност и транспарентност гласања, посебно у политичком контексту који окружује такмичење. Осећај да би политички интереси могли утицати на одлуке о учешћу или коначне резултате гласања пољуљао је поверење јавности у непристрасност ЕБУ“, нагласила је директорка ТВ Словеније и најавила да ће током наредних дана поставити Европској радиодифузној унији конкретна питања у вези са транспарентношћу гласања.

„Посебно нас занима поређење телефонских гласова са гласовима путем интернета, јер верујемо да је то неопходно за враћање поверења у интегритет процеса гласања. Као јавни медији, имамо дужност да нашој публици пружимо тачне информације које се могу проверити“, написала је Хорватова, додајући да није јасно зашто постоји таква тајност око ових процедура.

Директорка Телевизије Словеније навела је да ће уколико Унија не буде преузела конкретне кораке и не буде решила проблеме, Словенија размотрити учешће на будућим Евровизијским догађајима.

„То није одлука коју бисмо донели олако, али бићемо приморани да то учинимо ако ЕБУ и даље не буде успео да се бави овим кључним питањима и са етичког становишта и из угла јавног интереса“, написала је директорка ТВ Словеније, пре него што је позвала ЕБУ да сазове „отворену, инклузивну и хитну дебату међу својим члановима – укључујући музичке извођаче и представнике цивилног друштва – о транспарентности гласања, политикама учешћа и настојању да се вредности ЕБУ доследно и веродостојно примењују“.

Ксенија Хорват је на крају писма навела да Телевизија Словеније очекује „озбиљан и суштински одговор и обнављање поверења“ у транспарентност, одговорност и вредности којима је ЕБУ посвећен.

Ове године, на „Песми Евровизије“ која је одржана у швајцарском граду Базелу, Словенију је представљао Клемен. Песму How Much Time Do We Have Left извео је у првом полуфиналу, али није успео да прође у наставак такмичења.

Шеф за медије и дугогодишња коментаторка преноса „Песме Евровизије“ Душка Вучанић наводи да су тензије достигле врхунац прошле недеље, али да се нека врста кризе на овом такмичењу осетила још прошле године у Шведској.

„Почело је прошле године, мада, тиња, то 10 година уназад, само то смо примећивали или нисмо примећивали. То такмичење треба да нас разоноди, да свака држава представи себе у добром светлу, не само у музичком, ви сте тамо представник своје државе неколико дана, догађај вам даје прилику да се представите, промовишете“, објашњава Вучинићева

Питање зашто је дозвољено учешће Израела постављало се и ове и прошле године.

Једно од највећих светских музичких такмичења прати се у читавом свету. Осим европских земаља учествују и земље попут Аустралије, а САД су покушале да се прикључе, а има најава да ће се и Канада можда придружити.

Душка Вучинић истиче да Русија не учествује због санкција и подсећа да је Србија 12 година била одсутна са такмичења из истог разлога.

„Поставља се питање, не само у евровизијским круговима, како је могуће да Израел учествује, а да Русија не учествује, Украјина учествује и тако даље. То долази већ у домен политичких питања на које мислим да треба да покушавамо да дамо одговор“, каже гошћа Јутарњег програма.

Да ли смо заиста уједињени музиком?

Овогодишње издање „Песме Евровизије“ одржано је под кровним слоганом Уједињени музиком док је слоган земље домаћина био Добро дошли кући.

„Осим тога што смо се вратили на место рођења 'Песме Евровизије', која је први пут одржана у Швајцарској 1956. године, мислим да овим Добро дошли кући смо мало маскирали оно што више не може да се каже смо уједињени музиком“, истакла је Душка Вучинић и додала да је прошле године коментарисање завршила управо питањем да ли тај слоган и даље може да се користи.

Према њеним речима, показало се да није било непријатности као прошле године, али дошло је до нове тензије када је у питању пребројавање гласова.

„Ове године се поставља питање да ли је стварно било нерегуларности. Ја не желим да верујем у то и нећу развијати теорије завере, желим да верујем да је све у реду. Коначно ми немамо никако право да упутимо тужбу, жалбу јер нисмо били пласирани у финале. Можемо да коментаришемо само гласање у нашем полуфиналу, чак не можемо ни у првом полуфиналу“, истакла је Вучинићева.

Враћа ли се жири у полуфинала такмичења? 

После сваке „Песме Евровизије“, референтне групе ЕБУ-а састају се у Женеви након чега ће уследити званично саопштење да ли ће бити промена у систему гласања и другим пропозицијама такмичења.

„Мислим да би композиција Мила и наш Принц имали пролаз у финале да је жири гласао у првом и другом полуфиналу уз публику. Зато што је то песма за жири. Они жирирају тај глас, песму, да ли је песма тешка, под којим условима се пева итд. То су музички стручњаци који на много другачији начин гледају и слушају композицију. Публика је већ нешто друго. Њима се свиди неки наступ или им се не свиди“, наводи Душка Вучинић нагласивши да је представљање песама уочи такмичења нешто сасвим друго.

Један од новитета ове године је био и то што делегације нису смеле да снимају пробе, већ да се користи само оно што су организатори понудили. „Могли смо да изаберемо између три снимка, између неколико фотографија. Доста је ту било ограничења. Што није тако лоше јер певач треба да има пет минута свог мира, а не да га сви нападамо са камерама, телефонима, упадамо у гардеробе.“

Србија остаје на „Песми Евровизије“

Било је издања са више од 40 такмичара, али већ неколико година на „Песми Евровизије“ учествује 37 земаља. Ове године је Молдавија одустала, вратила се Црна Гора.

Према Душкиним речима, у питању је скуп догађај и разлог за повлачење из такмичења може бити економске природе, али постоје и нека незадовољства.

„Од свих бивших југословенских република, тада је била и Северна Македонија, ниједна није ушла у финале 2013. године. Ове године се исто то десило. Ми смо се помало и наљутили тада и 2014. године нисмо учествовали, што се сад неће догодити никако, зато што смо схватили да смо добро позиционирани, без обзира на овогодишњи пласман“, нагласила је Вучинићева додајући да је гледаност у нашој земљи, пропорционално броју становника, фантастична.

Грин је истакао да систем гласања на Песми Евровизији укључује више сигурносних процеса и детаљни скуп правила како би се осигурало да се генерише валидан резултат.

"За потребе такмичења, користе се специјално дизајнирани системи за праћење и спречавање преваре. Поред тога, више од 60 особа у Келну, као и неколико у Бечу и Амстердаму, надгледа процес гласања у свакој земљи и одржава директан контакт са телекомуникационим и емитерским партнерима широм света. Сви резултати се верификују по принципу 'осам очију' од стране генералног директора и високих службеника компаније Once, који заједно имају више од 40 година искуства у организацији гласања", објаснио је Грин.

Навео је и да сви начини на које публика гласа, било путем СМС-а, позивањем или путем интернета, показују мотивисаност за одређене учеснике – што може бити из разних разлога, укључујући личне карактеристике, животне приче, географске везе или актуелне догађаје. 

Како је додао Грин, историјски гледано, Песма Евровизије је отворена према овоме, као и друга музичка и реалити такмичења.

"Сваке године Референтна група такмичења, у којој су представници наших чланица и која делује у њихово име, проучава податке које обезбеђује наш партнер за гласање Once како би дала препоруке о евентуалним мерама које можемо предузети да наши системи и правила остану поуздани и прилагођени савременим факторима као што су технолошки напредак и спољни утицаји. Тај процес ће се, као и увек, одвијати у јуну ове године", истакао је Грин.

Грин је такође потврдио да ће ЕБУ размотрити и број гласова који се могу послати телефоном. Тренутно је максималан број 20 гласова по начину плаћања.

"Ово је осмишљено да обезбеди да гледаоци свих узраста могу гласати за више од једне омиљене песме, а тренутно не постоје докази да то несразмерно утиче на коначан резултат", нагласио је Грин.

Директор такмичења је поручио да ће се ЕБУ фокусирати и на промоцију такмичара коју врше њихове делегације и повезани актери.

"Таква промоција је дозвољена према нашим правилима и има за циљ да прослави уметнике, повећа њихов профил и покрене будуће каријере. Али желимо да обезбедимо да таква промоција не утиче несразмерно на природну мобилизацију заједница и дијаспора коју видимо у свим формама публицитетског гласања у забави", навео је Грин.

Након финала овогодишње Песме Евровизије, шпански и белгијски јавни сервиси захтевали су независну ревизију гласова њихових гледалаца, док су поједине земље тражиле дебату о начину гласања.

Осим тога, питање учешћа Израела на такмичењу, уочи фестивала покренули су емитери из Шпаније, Словеније и са Исланда.

Након што је затражила отварање дебате о начину гласања публике на такмичењу, Шпанска радио-телевизија (РТВЕ) упутила је Европској радиодифузној унији (ЕБУ) званичан захтев за екстерну ревизију гласова шпанске публике.

Шпански јавни сервис тражи да зна како су распоређени гласови гледалаца у Шпанији, односно колико је гласова свака земља добила од шпанских гледалаца.

Истичу да су, према подацима које су добили од ЕБУ-а, за композиције које су се такмичиле у првом полуфиналу стигла 774 позива, 2.377 СМС порука и 11.310 гласова путем интернет платформе.

Бројке су се, како су навели, знатно повећале у финалу – стигла су 7.823 позива, 23.849 СМС порука и 111.565 онлајн гласова.

Када се то претворило у поене, 12 је од Шпаније добио Израел, 10 Украјина, а осам поена отишло је Пољској.

Белгијски јавни сервис доводи у питање учешће у будућности

Осим шпанског јавног сервиса, ревизију тражи и белгијски ВРТ. Од ЕБУ-а траже и потпуну транспарентност када су у питању гласови белгијских гледалаца.

"Немамо индиција да пребројавање гласова публике није спроведено како треба, али тражимо потпуну транспарентност од стране ЕБУ-а. Питање је пре свега да ли тренутни систем гарантује правичан одраз мишљења гледалаца и слушалаца", навела је портпаролка ВРТ-а Јасмин ван дер Борхт.

Оцењују и да је Песма Евровизије догађај који све мање уједињује и који је све мање аполитичан.

"ВРТ на многим нивоима сарађује са ЕБУ-ом. Међутим, без озбиљних одговора на нашу забринутост у вези са Песмом Евровизије наше учешће у будућности биће доведено у питање", истакла је Ван дер Борхт.

Ипак, напомињу да о учешћу следеће године не одлучује ВРТ, већ РТБФ, белгијски јавни сервис на француском, пошто се два белгијска јавна сервиса сваке године смењују на Песми Евровизије.

Податке о броју гласова затражио и ирски јавни сервис, Финска жели разговор о гласовима

Ирски јавни сервис РТЕ такође је затражио податке о гласовима њихових гледалаца, али су и позвали на дебату о начинима гласања публике.

Из Илеа, финског јавног сервиса, најавили су да желе да са ЕБУ-ом разговарају о систему гласања.

"Сигурно ћемо питати ЕБУ да ли је време да се ова правила ажурирају или да се барем испита да ли тренутна правила омогућавају злоупотребе", изјавио је Лахти, додајући да је природа начина гласања већ неко време под лупом у Финској.

Питање учешћа Израела на такмичењу, уочи фестивала покренули су емитери из Шпаније, Словеније и са Исланда.

ЕБУ потврдио да је у контакту са свим емитерима који учествују на Песми Евровизије

Директор Песме Евровизије Мартин Грин навео је у саопштењу да организација озбиљно схвата забринутост и да је у сталном контакту са емитерима који учествују.

"Можемо да потврдимо да смо од суботњег Великог финала у контакту са неколико емитера у вези са гласањем на такмичењу", рекао је Грин.

Навео је да ће водити ширу дискусију са емитерима који учествују у оквиру припрема за 70. Песму Евровизије следеће године.

"Важно је нагласити да је систем гласања на Песми Евровизије најнапреднији на свету и да тим од великог броја људи проверава и верификује резултате сваке земље, како би се искључили било какви сумњиви или нерегуларни обрасци гласања", навео је Грин.

У великом финалу Песме Евровизије одржаном 17. маја у Базелу победу је однео представник Аустрије Џеј Џеј. Аустријски певач освојио је највише гласова жирија, док је према оцени публике заузео четврто место.

Највише гласова публике добила је представница Израела Јувал Рафаел, која је освојила и прво место у другом полуфиналу.

Представник Србије Стефан Здравковић Принц није се пласирао у финале, заузевши 14. место у другом полфиналу.

„Мој фаворит је била представница Грчке, али свакако да је Џеј Џеј био фаворит од самог почетка. Имао сам могућност да га упознам и честитам му на победи”, истакао је Стефан Здравковић Принц на почетку разговора.

Додаје да је прерано да се сумирају утисци, да се „свакако” осећа, али да је све било на максималном нивоу.

„Поносан сам, помало је горко јер смо сви пуно радили, сваки члан тима је веровао у мене и због тога је горко. Представили смо Србију на прави начин. За мене се сан испунио, а то што није била та година, није смак света”, рекао је Стефан.

Какав је осећај пред наступ

Стефан је нагласио да је важно бити усредсређен.

„Најважније је будете свесни одговорности и да сачувате здравље, да сачувате глас, енергију. Када се све завршило нисам знао где сам јер знате да вас гледа цео свет. Поносан сам и мислим да је наступ заиста квалитетан, поносан сам”, рекао је наш представник на Песми Евровизије.

Утисак је да се ове године није могло претпоставити ко може бити фаворит на Евровизији, било је неколико нумера које су привлачиле пажњу.

Како је истакла Душка Вучинић, жири није био укључен у одлучивање ни првог ни другог полуфинала.

„Готово да могу са сигурношћу да кажем да би Стефан прошао у финале, јер је жири музички образован. Ово је тежак наступ, лежати и певати, жири би то оценио на неки други начин. Доста је контрадикторности и у гласању публике, кладионице су промашиле. Шта је тренд? Не можемо дати одговор. Изгледа да није у тренду више бити пристојно обучен, а негује се тренд који је доста далеко од наших жеља. Организатор се много трудио, холандска делегација је повела обезбеђење”, рекла је Душка Вучинић.

А Урош Марковић наглашава да није било баш помпезно „јер су бина и сценографија дошле до пола партера, продато је 35.000 карата. Вокал, наступ, режија наступа утичу на победу. На Евровизији је све могуће”.

„Све ми је било на изванредном нивоу, било је много иновативних ствари. Сви смо добили максималан третман, као највеће звезде. Свако од нас је на пар минута био Мик Џегер. Много сам сазрео, много сам научио, на Евровизији сам доживео огромну љубав. Стекао сам много контаката и фанова широм света”, одушевљен је Стефан.

Како наводе из РТВЕ-а, исти захтев је упутило још неколико земаља зато што сматрају да на гласове публике утичу актуелни оружани сукоби, што би, како наводе, могло да доведе до тога да музичко такмичење изгуби своју културну суштину.

Осим тога, шпански јавни сервис тражи и да зна како су распоређени гласови гледалаца у Шпанији, односно колико је гласова свака земља добила од шпанских гледалаца.

Истичу да су, према подацима које су добили од ЕБУ-а, за композиције које су се такмичиле у првом полуфиналу стигла 774 позива, 2.377 СМС порука и 11.310 гласова путем интернет платформе.

Бројке су се, како су навели, знатно повећале у финалу – стигла су 7.823 позива, 23.849 СМС порука и 111.565 онлајн гласова.

Када се то претворило у поене, 12 је од Шпаније добио Израел, 10 Украјина, а осам поена отишло је Пољској.

Осим тога, указују и на то како су највише гласова у полуфиналима, у којима гласају само гледаоци, однели су Украјина у првој, а Израел у другој полуфиналној вечери.

Уочи такмичења, шпански јавни сервис затражио је отварање дебате о учешћу Израела на Песми Евровизије, а ЕБУ је опоменуо РТВЕ због тога што су коментатори преноса другог полуфинала износили коментаре о сукобу у Гази.

РТВЕ је уочи преноса финала емитовао телоп на којем је писало: "Када су људска права у питању, тишина није опција. Мир и правда за Палестину".

На Песми Евровизије 2025. победу је однела Аустрија, док је представница Израела заузела друго место иако је освојила највише гласова гледалаца.

Међу ауторима је и Теодора Шпирић, познатија под уметничким именом Teya, која је представљала Аустрију пре две године са крајње занимљивом песмом о Едгару Алану Поу, а извела ју је тада са Саленом.

Памтимо и њено учешће на Беовизији 2020. са песмом Судњи дан.

Без жирија тешко до победе

Трећој аустријској победи, без икакве сумње, помогли су гласови жирија. Џеј Џеј је ипак добио највећи број дванаестица (8), што му је омогућило већу предност у односу на Швајцарску и Француску.

Ипак, публика није била сличног мишљења. Аустрија није добила ниједну дванаестицу од публике, а да су гласали само гледаоци, заузела би четврто место, иза Израела, Естоније и Шведске.

Велике су разлике између гласова струке и гледалаца – првих 10 земаља уопште се не поклапају. Једино у чему су били сагласни било је осмо место за Грчку, што је у збиру (230 поена) грчкој представници ипак дало шесто место.

Примера ради, према мишљењу жирија Италија је са 159 поена заузела четврто место, док је код публике Лучио био десети. Укупно је, ипак, добио 256 поена и пето место.

Зашто су прогнозе биле непоуздане

Управо те велике разлике у мишљењу вероватно су отежале и прецизније прогнозе уочи финала.

Убедљиви фаворити били су представници Шведске који су певали о финској сауни. Због тога су о чувеној пари певали чак и Би-Би-Сијеви радио водитељи, а песма је најслушанија композиција свих времена на шведском на платформи Спотифај.

Ипак, Аустрија је, према прогнозама била следећи фаворит за победу, па се они који су правили прогнозе могу утешити да нису превише омашили.

Када је реч о најнижим позицијама, забележене су чак три нуле. Ниједан поен од жирија нису освојили "веслачи" са Исланда, док се код гледалаца нису прославиле представнице Велике Британије и домаћина Швајцарске.

Занимљиво је да је свега два поена од публике освојила Сисал из Данске, нарочито због тога што је два дана раније, у другом полуфиналу, од гледалаца добила 61 поен. Наравно, другачија је понуда у финалу, али толике разлике су биле крајње неочекиване.

Србија заузела 14. место у полуфиналу – најгори пласман до сада

Након синоћног финала објављени су и резултати гласања публике у полуфиналима. Први пут од 2013. у финалу се није нашла ниједна бивша југословенска република.

Представник Србије Стефан Здравковић Принц заузео је 14. место у другом полуфиналу. Једну од ретких дванаестица коју није покупила представница Израела, Принц је добио од Црне Горе. Десет поена стигло је од гледалаца из Аустрије, четири из Француске, а по један поен од публике у Немачкој и Грчкој.

Исти број поена имају и Ирска и Грузија. Ирска је на 13. месту јер је добила поене од већег броја земаља. Грузија је заузела 15. место јер није добила ниједну дванаестицу, иако је њиховој представници исти број земаља доделио поене као и нашем Принцу.

У другом полуфиналу последња је била Црна Гора, а представници Хрватске и Словеније су, у нешто лакшој конкуренцији у првом полуфиналу, заузели 12. и 13. место.

Аустрија воли да побеђује пред јубилеје – шта да очекујемо догодине

Трећа победа Аустрије поново стиже пред јубилеј. Кончита Вурст донела је победу Аустрији 2014. након 45 година од првог тријумфа на Песми Евровизије, па је јубиларно 60. такмичење одржано у Бечу.

Том приликом освежен је и лого, а Аустралија је позвана да учествује као гост на такмичењу, а догодине је одлучено да ће остати специјални чланови евровизијске породице.

Шта нас чека следеће године, и даље не знамо, али медији јављају да су, осим престонице Аустрије, жељу за организацијом Песме Евровизије изразили Грац, Инсбрук, Оберварт и Велс.

Поред тога, аустријски јавни сервис ОРФ саопштио да су започели припреме за организацију такмичења следеће године, а учешће је већ потврдило неколико земаља.

Остаје само да се утврде тачни датуми, али и да се види да ли ће Беч и трећи пут бити домаћин или ће ту прилику добити неки други аустријски град.

У швајцарском граду Базелу великим финалом завршило се 69. издање „Песме Евровизије“. Ове године на фестивалу учествовало је 37 земаља, а такмичење је одржано под сталним слоганом Уједињени музиком (United by Music) и званичним мотом Добро дошли кући (Welcome Home) којим је домаћин подсетио да је такмичење први пут одржано управо у овој европској земљи. 

Финално вече својом темом Let's Celebrate a New Winner (Хајде да славимо новог победника) истакло је због чега смо се окупили на тромеђи Швајцарске, Француске и Немачке, испред ТВ или неког другог екрана. 

За шансу да се попну на евровизијски трон током првог полуфинала изборили су се представници Норвешке, Албаније, Шведске, Исланда, Холандије, Пољске, Сан Марина, Естоније, Португалије и Украјине. Десет финалиста који су се квалификовали у другом полуфиналу дошли су из Литваније, Израела, Јерменије, Данске, Аустрије, Луксембурга, Финске, Летоније, Малте и Грчке. 

Директни финалисти били су такмичари из Шпаније, Француске, Немачке, Италије и Велике Британије, то јест земаља Велике евровизијске петорке, као и из земље домаћина, прошлогодишњег победника Швајцарске.

Представник Србије Стефан Здравковић Принц није прошао у финале па Србија први пут од 2017. године не учествује у великој завршници фестивала. 

Иако смо бирали најбољу песму Европе, право гласа вечерас је имао цео свет. Гласала је публика из свих земаља које су учествовале на 69. „Песми Евровизије“, како оних чији су представници били у финалу, тако и оних које су елиминисане током две полуфиналне вечери.  

Из свих овогодишњих земаља учесница своје оцене дали су и стручни жирији. 

Осим тога, публика је могла да гласа и из земаља које не учествују на фестивалу, такозваног „остатка света“. Гласање је почело мало после поноћи, а комплетна процедура и услови објашњени су на сајту www.esc.vote.

Коначан редослед дао је збир гласова публике и жирија.

Водитељкама обе полуфиналне вечери Хејзел Бругер и Сандри Штрудер, у финалу се придружила Мишел Хунзикер.

Директан пренос финала „Песме Евровизије“ од 21 час био је на програмима Радио-телевизије Србије: РТС1 и РТС Свет, затим на Првом програму Радио Београда и платформи РТС Планета, а дешавања у дворани „Санкт Јакобсхале“ пратили смо „из часа у час“ на Интернет порталу РТС-а.

Коментатор ТВ преноса била је Душка Вучинић, а кроз финале „Песме Евровизије“ на Радио Београду 1 слушаоце су водиле Николета Дојчиновић и Катарина Епштајн.

Од укупно 37 земаља које су учествовале на овогодишњем такмичењу, у финалу ће наступити представници из 26 земаља. По десет их се у финале пласирало из два полуфинала, а директно учешће у финалу обезбеђено је земљи домаћину, Швајцарској, и "великој петорци" – Немачкој, Француској, Италији, Великој Британији и Шпанији.

Нажалост, без пласмана у финале остао је представник Србије Стефан Здравковић Принц, али и представници Црне Горе, Словеније и Хрватске, па први пут од 2013. у завршници не гледамо ниједну бившу југословенску републику.

На кога обратити пажњу вечерас

Откако су победили на Мелодифестивалену, група КАЈ која представља Шведску постала је главни фаворит за победу.

Пошто је реч о Финцима који говоре шведски, логично је да ће певати о сауни. Осим што описују ту врелу атмосферу, њихова сценографија пребациће вас у неку од многобројних сауна усред шуме на северу Европе. Такође, реч је о првој песми коју представници Шведске изводе на матерњем од 1998. године.

Међу фаворитима је и представник Аустрије Џеј Џеј који је у полуфиналу одушевио публику својим контратенором.

Занимљиво је да је међу ауторима његове песме и "наше горе лист". Теодора Шпирић учествовала је на Беовизији 2020. године, а у дуету са Саленом представљала је Аустрију на Песми Евровизије 2023. године.

Трофеју је, према прогнозама и анкетама, близу и представница Француске Луан.

Она у својој песми са публиком дели емоције о својој мајци коју је изгубила. Наступ је врло јединствен, пошто се током целе песме око ње и по њој просипа песак због којих ће остати један од најупечатљивијих ове године.

Упамћена ће остати и представница Финске Ерика Викман.

У полуфиналу се чинило као да смо сви на њеном концерту, а не на Песми Евровизије, а њену завршницу на великом микрофону нећете заборавити иако је вечерас слушамо тачно на средини вечери.

Шта нас очекује у ревијалном делу

Током ревијалног дела вечери наступиће, наравно, прошлогодишњи победник Немо, којег ћемо видети у два наврата – уочи параде застава, али и након завршетка такмичарског дела.

Присетићемо се и евровизијске победе Селин Дион на Песми Евровизије 1988. у Даблину, а двојица другопласираних такмичара из претходне две године Карија и Бејби Лазања имаће прави музички дуел на сцени у Базелу.

Док чекамо резултате гласања, представиће нам се и најпознатији представници Швајцарске на Песми Евровизије.

Иако Србија не учествује, гледаоци РТС-а ће моћи да гласају вечерас за своје фаворите и то од извођења прве песме, па све док водитељке не означе крај гласања.

После ревијалног дела почеће саопштавање гласова жирија, а како је наш жири гласао чућемо од новинарке и водитељке РТС-а Драгане Косјерине Пердув.

Четворосатни директан пренос пратите од 21 час на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и РТС Планети, а најзанимљивије детаље вечери читајте из часа у час на Интернет порталу РТС-а.

Финска – 19 година

Од давне 1961. године када се Финска први пут такмичила на највећем музичком фестивалу на свету, њени представници победили су само једном.

Чувени „Лорди“ и Hard Rock Hallelujah добро су протресли Европу 2006. године и довели такмичење у Хелсинки.

После тога, најближи победи био је Карја 2023. године, чији је заразни хит Cha Cha Cha освојио највише гласова публике, али у укупном поретку ипак је завршио на другом месту.

Грчка – 20 година

Иако је Грчка на „Евросонгу“ славила победу само једном, у питању је земља која има бројне евровизијске хитове. Европа је певала са Сакисом Рувасом Shake It 2004, а Каломира је четири године касније презентовала свету своју „тајну комбинацију“ (Secret Combination).

Ипак, једина грчка добитна комбинација, за сада, била је певачица Елена Папаризу и композиција My Number One, 2005. године.

Летонија – 23 године

Летонија се укључила у бирање најбоље песме Европе 2000. године и од тада не пропушта ово такмичење. Већ 2002. године Мари Н показала је да музика из ове балтичке земље има победнички квалитет. Песма I Wanna освојила је симпатије жирија и публике, а тиме и прилику да се Рига покаже као домаћин „Песме Евровизије“ наредне године.

Од тада Летонци прижељкују победу, али осим једног петог (2005) и једног шестог (2015) места, нису успели да се озбиљније примакну евровизијском трону.   

Естонија – 24 године

Представницима Естоније не мањка кретивности када је реч о борби на „Песми Евровизије“. Једном су, у част домаћина – Србије, имали песму на српском језику.

Тада им није пошло за руком да се квалификују у финале, али су чак 10 пута такмичење завршили у првих 10, а победили су, за сада, једном – 2001. године, када су боје Естоније бранили Танел Падар, Дејв Бентон и "2XL" изводећи нумеру Everybody.

Велика Британија – 27 година

Као чланица такозване евровизијске велике петорке, Велика Британија ретко пропушта „Песму Евровизије“. Учествовали су 66 пута, али ипак, победнички пехар, то јест микрофон, представници ове земље подигли су свега пет пута.

Не би се могло рећи да су неуспешни јер их ова статистика сврстава међу најтрофејније, а ту је и чак 16 вицешампионских позиција.

Жал за победом ипак је присутан јер је није било од давне 1997. године и песме Love Shine a Light, коју су извели Кетрин и „Вејвз“.

Ирска – 29 година

Са седам победа на „Песми Евровизије“, Ирска је осигурала чврсту позицију у евровизијској елити. Само Господин Евровизија, како зову Џонија Логана, донео је својој земљи тријумф три пута – два пута као извођач (1980. и 1987. године), а једном као композитор (1992).  

Последњи пут Ирска је славила 1996. године. Ејмир Квин певала је о гласу (The Voice) и земљи донела четврту победу у периоду од пет година – Ирској је од 1992. до 1996. године евровизијски трон измакао само 1995. године.

Белгија – 39 година

Једину победу за Белгију на „Песми Евровизије“ изборила је 1986. тада 13-годишња Сандра Ким са песмом J'aime la vie.

Представници ове земље завршили су чак осам пута на последњем месту у укупном пласману, а 11 пута нису успели да се квалификују у финале.

Међутим, више од свега тога мора да је болело када им је 2003. године тријумф измакао за два бода због представнице Турске Сертаб Еренер.

Луксембург – 42 године

Луксембург се 2024. вратио на евровизијску сцену после више од три деценије паузе. То је свакако један од разлога зашто је претходну победу забележио много давно.

Корин Ерме певала је 1983. године о томе да живот треба поматрати као дар (Si la vie est cadeau) и уписала се у евровизијску историју као пети представник своје земље који је победио на „Песми Евровизије“.

Француска – 48 година

Већ неколико година међу најуспешнијим такмичарима налазе се француски представници. Барбара Прaви 2021. и Слиман 2024. посебно су се допали и публици и жирију, али су остали без трофеја.

И ова држава чланица велике петорке славила је укупно пет пута, али се тих победа мало ко сећа колико су давно биле.

L'Oiseau et l'Enfant назив је победничке нумере из 1977. године коју је извела Мари Миријам. 

Шпанија – 56 година

Обожаваоци „Песаме Евровизије“ широм света са уживањем помињу Шпанкињу Чанел и хит SloMo из 2022. године. Као једна од најпознатијих шпанских песама са овог такмичења често се помиње и песма Bandido групе "Azúcar Moreno" из 1990. године.

Ипак, није реч о победничким нумерама јер је Шпанија последњи пут имала најбољу песму Европе 1969. године. Била је то Vivo cantando коју је отпевала уметица Саломе.

Прошло је више од пола века, а да све буде још горе, прво место те године делиле су чак четири земље (Шпанија, Француска, Велика Британија и Холандија) па се не може замерити Шпанцима што нестрпљиво чекају нову победу на „Песми Евровизије“.

Не догађа се то први пут. Сличну ситуацију смо имали и у Малмеу 2013. када се ниједан представник из бивше Југославије није пласирао у финале, с тим што су се тада такмичили и представници Северне Македоније.

Ипак, не може се оспорити да је Принц синоћ евровизијској публици приказао сјајне вокалне способности, али је могуће да публика није у потпуности разумела наступ који је био заснован на миту о Орфеју и Еуридики.

Некада је, чини се, боље бити једноставан. Међутим, можда је боље имати и вишеслојан наступ, какав је имала, примера ради, Констракта пре три године.

Њен наступ је био привлачан чим га погледате, а ако се удубите, откривате разне слојеве и поруке које она шаље.

У чему смо сви погрешили

Свакако се не може оспорити да су и Србија и наше комшије послали сјајне вокале, али нешто је очигледно недостајало.

Овакав пласман требало би да буде порука свим домаћим и регионалним ауторима. Уколико желе да се такмиче на Песми Евровизије, потребно је да прате трендове на том такмичењу и да своја дела томе прилагоде, пошто ни у понуди овогодишње Песме за Евровизију није било много конкурентних песама.

Можда је и прошло време балканских балада, а ако се експериментише са наступом, тај експеримент би морао да буде добар и јасан публици на први поглед, пошто већина гледалаца такмичење прати само те вечери када се емитује на телевизији.

Дакле, неопходна је промена приступа, али и да жеља за учешћем на Песми Евровизије буде на високом нивоу и да се не гледа само као пука лична промоција.

Ако су песма и наступ на високом нивоу, на промоцији нема ни потребе радити. Сетимо се Финца Карије који је био надомак победе.

Шта су други понудили евровизијској публици

Ако посматрамо учеснике Песме Евровизије по блоковима, осим "екс-Ју" блока, сви други су нашли своје место у финалу.

Први пут од 2014. године су све нордијске земље у финалу, пошто су синоћ своје место обезбедиле представнице Данске и Финске, а другу годину заредом су и све три балтичке земље у завршници такмичења.

Синоћ се показало да се не треба ослањати на предвиђања кладионица, нарочито у полуфиналима када само публика гласа. Тако је, на пример, представник Аустралије био сигуран финалиста, док се пласман у финале није предвиђао представници Данске.

Својим наступом синоћ се нарочито истакао представник Аустрије Џеј Џеј, чији је глас контратенор, а сама његова појава на сцени у Базелу је несвакидашња.

Због тога не треба да нас изненађује што је међу фаворитима за победу.

Незапажено није прошла ни представница Финске, која је доминирала сценом док је изводила песму Ich komme и то толико да су на друштвеним мрежама прокоментарисали да синоћ нисмо гледали полуфинале Песме Евровизије већ концерт Ерике Викман.

Без икакве сумње, њена завршница на џиновском микрофону била је сјајан избор продуцената за крај такмичарског дела вечери, а биће и значајан део великог финала.

У финалу, које ћемо први пут после осам година гледати растерећеније јер нема нашег представника, чека нас спектакл, али и неизвесна завршница, пошто има неколико јаких кандидата за победнички трофеј.

Директан пренос пратите сутра од 21 час на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и РТС Планети, а најзанимљивије детаље вечери читајте из часа у час на Интернет порталу РТС-а.

„Али један утисак ћу поделити са тобом и са нашим гледалцима, а то је да је Стефан заиста на један леп и достојанствен начин представио своју земљу на овогодишњем такмичењу за Песму Еуровизије. Било је пуно изненађења и у првом и у другом полуфиналу, А коначно још једну ствар бих поделила са вама, а то је да је жири гласао у полуфиналима уз публику, сигурна сам да би Стефан био у финалу, јер они цене квалитет гласа, песму“, додаје Душка Вучинић.

Наш представник, Стефан Здравковић Принц наглашава да је поносан на све што су урадили и да је сваки део тима уложило 101% и дао све од себе. Веровали су у себе све до самог краја.

„Што се нас тиче, мислим да више нисмо могли да дамо од онога што јесмо. Још увек ми је срце на тој сцени. Јесте, делимично је горак укус јер смо заиста видели Србију у финалу. Свима нам је то била жеља. Али просто, ето, није била та година и што се мене тиче спокојан сам јер знам да сам дао све што је до мене и идемо даље“, додаје Принц.

Душка Вучинић напомиње и да је друго полуфинално вече Песме Евровизије било у многоме интензивније, вокално јаче и динамичније него прво, што је свакако делимично утицало на исход који се нама догодио.

„Дефинитивно да је добар део фаворита био у другом полуфиналу и стварно је свако имао фантастичан перформанс. И когоде да је изашао на ту сцену, бриљирао је и желим да честитам свима и онима који су ушли у финале. Желим и онима који нису ушли такође. Треба свако да буде поносан на чињеницу да је био на Еуровизијској сцени“, каже на крају укључења из Базела Стефан Здравковић Принц, наш представник на Песми Евровизије.

Иза нас су прво полуфинално вече највећег музичког такмичења на свету током којег је одабрано првих 10 финалиста и друго полуфинале из којег су се у завршницу такмичења пласирале Литванија, Израел, Јерменија, Данска, Аустрија, Луксембург, Финска, Летонија, Малта и Грчка. 

Друго полуфинално вече имало је тему Обожаваоци Евровизије, а окупило је представнике 16 земаља, међу којима је била и Србија, која први пут од 2017. године није у финалу „Песме Евровизије“. 

Своје песме представили су и преостали директни финалисти – Велика Британија, Немачка и Француска.

Србија је вечерас учествовала у одабиру финалиста, али није могла да гласа за свог представника Принца. О томе ко од такмичара из другог полуфинала заслужује пласман у завршницу такмичења одлучивала је публика из земаља које су се такмичиле у другом полуфиналу уз додатак директних финалиста који су вечерас изводили своје нумере.

Осим тога, могло је да се гласа и из свих земаља које не учествују на фестивалу, такозваног „остатка света“. Гласање за „остатак света“ почело је после поноћи, а комплетна процедура и услови објашњени су на сајту www.esc.vote.

Директан пренос другог полуфинала „Песме Евровизије“ од 21 час био је на програмима Радио-телевизије Србије: РТС1 и РТС Свет, затим на Радио Београду 1 и мултимедијалној платформи РТС Планета, а дешавања у дворани „Санкт Јакобсхале“ у Базелу пратили смо „из часа у час“ на Интернет порталу РТС-а.

Коментатор ТВ преноса била је Душка Вучинић. Коментатори преноса на Радио Београду 1 биле су Николета Дојчиновић и Катарина Тошић.

Међу њима је и представник Србије Стефан Здравковић Принц који ће под редним бројем 15 извести песму Мила.

Осим Принца, вечерас се такмиче и представници Аустралије, Црне Горе, Ирске, Летоније, Јерменије, Аустрије, Грчке, Литваније, Малте, Грузије, Данске, Чешке, Луксембурга, Израела и Финске.

Из Србије није могуће гласати за нашег представника, али то је могуће учинити из 15 земаља које се такмиче, међу којима су и Црна Гора и Аустрија, али и гледаоци у Немачкој, Француској и Великој Британији.

Осим тога, могуће је гласати и из такозваног "остатка света", односно из држава које се уопште не такмиче на Песми Евровизије. Ако се налазите у земљи која не учествује на такмичењу, можете гласати пратећи упутства на сајту www.esc.vote.

Директан пренос другог полуфинала почиње у 21 час, а можете га пратити на РТС 1, РТС Свет, као и на мултимедијалној платформи РТС Планета.

Текстуални пренос најважнијих тренутака вечерашњег полуфинала из часа у час пратите на Интернет порталу РТС-а.

Нажалост, то није било довољно за Марка Бошњака, представника Хрватске, земље која је прошле године била надомак победе, а сада се није нашла у финалу, иако је то хрватским представницима полазило за руком претходне две године.

У финалу се у Ливерпулу и Малмеу налазила и Словенија, али у том подухвату ове године није успео Клемен, који је такође остао без пласмана.

Мора се признати да се, према предвиђањима, није ни очекивало да ће се наше комшије пласирати, али су подбацили и неки такмичари за које се веровало да су сигурни финалисти.

(Не)пријатна изненађења

Међу њима предњачи представник Белгије Ред Себастијан, којем су готово сви предвиђали пласман у завршницу. Међутим, и поред добро осмишљеног наступа, нешто се очигледно није допало гледаоцима који су гласали синоћ, а колико му је недостајало да уђе у финале сазнаћемо у суботу.

Право изненађење пласманом у финале приредили су представници Португалије, група "Напа", а судећи према њиховој синоћној реакцији, делује да ни они нису очекивали да ће поново певати у суботу.

Према предвиђањима, шансе за пласман у финале није имао ни дуо "Вајб", рођена браћа која представљају Исланд. Ипак, у томе су уз јединствен наступ успели, чиме су поправили статистику нордијских земаља.

Осим њих, у финалу су, што није било неочекивано, и Шведска и Норвешка, чиме су се сви нордијски такмичари првог полуфинала пласирали у завршницу.

У финале су се пласирали и представници Албаније, Холандије, Пољске, Сан Марина, Естоније и Украјине, што се, према предвиђањима уочи синоћног полуфинала, није ни доводило у питање.

Овације у дворани захваљујући прошлогодишњим домаћинима

Прави ужитак за гледаоце приредили су организатори. Током ревијалног дела, набрајајући шта је све произведено у Швајцарској, осврнули су се и на то да је и Песма Евровизије настала у тој земљи, али то нам је у улози Виљема Тела открила шведска водитељка Петра Меде.

Њено појављивање изазвало је одушевљење у дворани у Базелу, али је и дочарало колики су утицај шведски продуценти имали и на овогодишње такмичење, што се види у начину кадрирања, али и у сценарију.

Због шведског уплива не можемо ни да се жалимо на продукцију, пошто је шведски јавни сервис у последњих 15 година организовао три такмичења, а и сваке године организују захтевни Мелодифестивален, па није ни чудо што их и друге земље позивају упомоћ.

Све нам то гарантује да ни сутра увече неће изостати спектакл, а ми имамо разлог више да га пратимо, пошто ће се евровизијској публици представити и наш Стефан Здравковић Принц.

Представник Србије наступиће под редним бројем 15, а директан пренос другог полуфинала Песме Евровизије моћи ћете да пратите од 21 час на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и путем мултимедијалне платформе РТС Планета.

„Јуче је било застрашујуће, чак и непријатно у неким тренуцима. Али фокусирана сам на добро и на љубав коју добијам од обожавалаца широм света“, рекла је израелска представница.

Јувал Рафаел (24) била је на фестивалу „Нова“ током напада милитаната Хамаса 7. октобра 2023. године на југу Израела, у коме је, према наводима израелских власти, убијено 1.200 људи, а 251 особа отета.

У јануару је изабрана да представља Израел на „Песми Евровизије“ 2025. године.

Полиција у Базелу саопштила је у понедељак да истражује инцидент у којем је једна особа наводно упутила претњу израелској делегацији током недељне церемоније.

Младић који је носио кефију — мараму која је постала симбол солидарности са палестинским народом — и држао палестинску заставу, наводно је упутио покрет преласка руком преко грла у правцу Рафаел, саопштила је делегација израелске јавне медијске куће КАН.

За титулу најбоље песме Европе такмиче се представници из 37 земаља, као и у претходна два издања фестивала.

Боје Србије, која ће пролаз у финале покушати да обезбеди у четвртак током другог полуфинала, брани Стефан Здравковић познатији као Принц, а његов адут је песма Мила коју прати потпуно другачији наступ у односу на национални избор.

Из два полуфинала у спектакуларну завршницу такмичења пласираће се по 10 представника земаља које буду добиле највише гласова публике. Иако ће се представити публици током полуфиналних вечери, представници земаља такозване „велике петорке“ – Велике Британије, Италије, Немачке, Француске и Шпаније, као и домаћина Шведске, директни су финалисти.

У првој полуфиналној вечери за пролазак у финале борили су се представници 15 земаља – Шведске, Украјине, Словеније, Исланда, Естоније, Пољске, Португалије, Холандије, Азербејџана, Албаније, Сан Марина, Белгије, Кипра, Хрватске и Норвешке. 

Финалисти су представници Норвешке, Албаније, Шведске, Исланда, Холандије, Пољске, Сан Марина, Естоније, Португалије и Украјине.

Током прве полуфиналне вечери представило се и троје директних финалиста – учесници из Швајцарске, Италије и Шпаније.

Србија вечерас није гласала јер финалисте из прве полуфиналне вечери бира публика из земаља које се такмиче у првом полуфиналу уз додатак директних финалиста који су вечерас представили своје нумере.

Осим тога, гласало се и из свих земаља које не учествују на фестивалу, такозваног „остатка света“. Гласање је почело мало после поноћи, а комплетна процедура и услови објашњени су на сајту www.esc.vote.

Директан пренос првог полуфинала „Песме Евровизије“ од 21 час био је на програмима Радио-телевизије Србије: РТС1 и РТС Свет, затим на Радио Београду 1 и платформи РТС Планета, а дешавања у дворани „Санкт Јакобсхале“ могла су се пратити „из часа у час“ на Интернет порталу РТС-а.

Коментатор ТВ преноса била је Душка Вучинић.

За нашег представника наводе и да је фронтмен рок бенда, бивши шампион у каратеу, филолог са дипломом скандинавских језика, књижевности и културе.

Напомињу и да је тумачио улогу Исуса у домаћој верзији представе "Jesus Christ Superstar".

Новинарка Гардијана анализирала је и текст песме Мила.

"Иако стихови осликавају повређеног мушкарца који се понижава у рушевинама прекинуте везе – у једном тренутку назива новог партнера своје бивше 'лажовом' – Принцова интерпретација чини да он делује као мученик достојан сажаљења, а не као јадник", наводи се у анализи новинарке Гардијана.

Осим нашег представника, међу 10 најбољих овогодишњих учесника по мишљењу Гардијана су и представници Финске, Италије, Ирске, Луксембурга, Естоније, Шведске, Шпаније, Украјине и Данске.

Колико је Гардијан имао право, делимично ћемо сазнати већ вечерас, када ће бити познато првих десеторо финалиста овогодишње Песме Евровизије.

Директан пренос пратите у 21 час на програмима РТС-а, а најважније детаље вечери можете да читате и на Интернет порталу РТС-а.

Публици у дворани "Санкт Јакобсхале" и широм света представиће се учесници из 15 земаља, а најбољих 10 по мишљењу публике избориће место у великом финалу које се одржава у суботу.

Вечерас ће наступити представници Исланда, Пољске, Словеније, Естоније, Украјине, Шведске, Португалије, Норвешке, Белгије, Азербејџана, Сан Марина, Албаније, Холандије, Хрватске и Кипра.

У првом полуфиналу представиће се и троје директних финалиста – учесници из Шпаније, Италије и Швајцарске, а њихови гледаоци ће имати прилику и да гласају вечерас.

Пошто представник Србије Стефан Здравковић Принц учествује у другом полуфиналу, гледаоци РТС-а вечерас неће моћи да гласају.

Директан пренос првог полуфинала почиње у 21 час, а можете га пратити на РТС 1, РТС Свет, као и на мултимедијалној платформи РТС Планета.

Текстуални пренос најважнијих тренутака вечерашњег полуфинала из часа у час пратите на Интернет порталу РТС-а.