Шеф српске делегације Урош Марковић подсетио је да је „Песма за Евровизију“ постигла изузетан успех и рекордну гледаност.

„Знали смо да ће бити гледано, али смо заиста померили границу ове године. Желео бих да захвалим свим колегама који су месец дана на Кошутњаку марљиво радили уз одличну енергију што се на крају и видело“, додао је Марковић.

Теја Дора није желела много да открива какве ће промене унети у наступ у Малмеу.

„Променићемо шта буде требало и прилагодити. Већа је сцена и још важнији наступ“, навела је српска представница на „Песми Евровизије“.

Делегација из Србије за Малме креће 26. априла, а већ наредног дана заказана је прва проба, пошто Теја Дора наступа у првом делу првог полуфинала.

Планирано је и да се Теја Дора појави на неколико наступа пре саме „Песме Евровизије“ – у Амстердаму, Лондону, Барселони, Мадриду, како би се боље представила европској публици.

Једва чека, како каже, да посети неке од поменутих градова и да се дружи са обожаваоцима „Песме Евровизије“, као и да им објасни шта тачно значи и представља цвет рамонда о ком пева.

Победила је мелодија, симболика и добра песма – то су коментари публике после проглашења победе Теја Дорине песме Рамонда на „Песми за Евровизију".

“Ја бих волела заиста да доживим, да видим да се и друге телевизијске куће угледају на РТС и да овакве акције сличне, где су СМС гласови публике, буду усмерене ка некој здравственој институцији, хуманитарној институцији, апсолутно је небитно, али свакако ка угроженима. Још не знамо наравно који је то новац у питању, док се не обраде сви подаци, међутим, шта год да буде било, нама ће то значити много више него што можете да замислите“, каже Бан.

Напомиње да је Институт за мајку и дете највећа педијатријска здравствена установа у Србији, али и у региону, те да ту на лечење долазе деца са свих страна. То је, истиче, једна од главних установа за дечију хематоонкологију и једини национални педијатријски центар за трансплантацију коштане сржи.

“Наша родитељска кућа заправо је болнички објекат. Ту бораве искључиво деца која су имала трансплантацију коштане сржи… Ми се чак и нашалимо да се то код нас зове сигурна кућа, јер је то заиста једно сигурно, безбедно место за децу у смислу хигијене, у смислу изолације, будући да је тој деци имунитет нула“, каже Бан.

Говорећи о условима лечења, Ирина Бан каже да су они сада неупоредиво бољи него пре 30 година када се њен син лечио, да су здравствени радници едукованији, а дијагностика унапређена. Међутим, напомиње да никад није довољно.

Апел држави да инвестира и у ову децу

Указује на то да је успешност лечења рака код деце неупоредиво успешнија него код одраслих и да је потребно обезбедити им адекватан квалитет живота током и након лечења.

“Проценти деце која се лече и излече од рака су огромни, преко 80 одсто у Европи, чак и преко 90 одсто њих се излечи. Значи, то постају потпуно продуктивни људи. Ми смо сви јако емотивни када причамо о деци. Али када се говори о приоритетима, када је у питању финансирање, деца нису на првом месту. Апсолутно. И нису приоритет. И сматрам да заиста држава, свака држава, ако жели да инвестира у своју будућност, треба да инвестира и у ову децу“, порчује Ирина Бан.

Додаје да је посебно тешко родитељима који нису из Београда, а у току лечења треба да буду са својом децом. Као изузетно важну ставку у борби са болешћу истиче психолошку подршку која би, напомиње, требало да буде боље организована у самој болници.

“Неког родитеља ће можда охрабрити статистика. Мене није охрабривала статистика. Никакви бројеви ме нису охрабривали. Знате, сви смо ми различити. Али стручна психолошка подршка може да процени чак и у првим моментима састав родитеља – како функционишу, на који начин им прићи и на који начин им помоћи да кад падну, а падамо сви, да се баш не поломе“, истиче Ирина Бан.

Драган Илић сматра да Србија „воли да се дели", као и да је ово био само још један згодан повод за поделе.

„За разлику од других подела, у којима смо сад до гуше – политичких, националних и других у погледу визије будућности Србије – сада смо добили још једну поделу – која је с једне стране можда згодна дистракција од ових озбиљнијих тема којима се у овом тренутку бавимо или не бавимо, а требало би да се бавимо“, истиче Илић.

Додаје да нема одговор која је песма „више српска“, а да га све ово подсећа на жестоке борбе између „Ђокиста“ и „Микиста“ која се водила још у настајању популарне културе на овим просторима, а које су водили љубитељи Ђорђа Марјановића и Микија Јевремовића.

„Дуализам неопходан“

Бранко Росић истиче да је у ствари у поп култури дуализам неопходан, још од „Битлса“ и „Ролингстонса“, преко „Блура“ и „Оејзиса“, „Смака“ или „Бијелог дугмета“, Точка или Бреговића и тако даље.

„Дуализам је увек био. Код нас, у последњи време с друштвеним межама и већим бројем медија, долазимо до учитавања. Природни дуализам у поп култури, овде поприма нека нова тумачења и дефиниције, а није ништа ново”, напомиње Росић.

Срђан Гарчевић, подкастер и блогер, који сматра да је песма Гнездо орлово требало да представља Србију на „Песми Евровизије“, признаје да је песма Рамонда лепа, али да је опредељење за Бресквицу и њену песму „више принципијелно“.

„Бресквица је освојила највећи број гласова. Пре целе ове приче имала је највећи залет. И чини ми се да некако можемо да причамо о култури дуализma, да је то увек постојало, али чини ми се да  је њена песма, а донекле наравно и Теодорина, врста одговора на тренутне изазове које ми имамо као друштво“, наводи Гарчевић.

Додаје и да је у песми Гнездо орлово препознао жељу за повратком коренима који су били изгубљени, али са друге стране и врло битну тему која нас доста тишти, пре свега око КиМ, као и националног оживљавања и потребе за надом. 

„Слично се може наћи и у песми Теја Доре са симболиком рамонде. Песма је добра, музички сасвим солидна, али ми је некако жао зато што поново постоји осећај да је аутентични народни глас био прегласан од стране људи, који увек некако се труде да то спутају, да се претварају да су експерти, а то је фрустријуће“, додаје гост Ока.

Музика – политика – нација

Драган Илић сматра да је „Евросонг“ један добар и забаван шоу, а да то што учитавамо је наш проблем, али да, иако се деклеративно изјашњава као неполитична манифестација, „Песма Евровизије“ јесте дубоко политична.

„Почев од тога да имамо старе и нове чланове, попут старе и нове Европе, па преко система гласања и комшијског гласања. Увек смо знали да наша тренутна спољна политика има одраз у броју гласова, у поенима које добијамо од комшија. Победа Украјине је била политичка. И ове године имате ситуацију са Израелом. Не може се ту побећи од политике“, тврди Илић.

Као ТВ критичар, Илић подсећа да поред Супебоула у Европи је највећи живи спектакл „Еворсонг“, последња оаза живог телевизијског преноса – зато је драгоцена и показује да телевизија још увек може да окупи публику.

„Прича о томе која је песма више српска је наше унутрашње питање, које  можете да пребаците на сваку могућу тему у Србији“, додаје Илић.

У песми Гнездо орлово нигде се јасно не помиње, али се наслућује да се песма односи на КиМ, док песма Рамонда јасно говори да је реч о симболу страдања у Првом светском рату, што је и сама Теја Дора рекла да јој је било инспирација.

Росић истиче да имамо жестоко учитавање у поп културу и да је „Песма Евровизије“ за нас озбиљнија него за друге учеснике, или бар овогодишњи избор песме.

„Нигде нисам видео, није било дато као конкурс за песму, па где има више Србије. Као да ставите 200 грама овога, 300 грама онога, па је то идеални састојак“, истиче Бранко Росић.

Гарчевић пак, сматра да учитавање „српскости“ није нешто што је потекло од оних који подржавају Бресквицу, већ да су то урадили противници који су тврдили да је њена песма „пројекат службе“, „саундтрек за будући Косовски бој“, „нови Видовдан“ и тако даље.

„Мислим да заправо није учитавање, да кажем са стране, шта год то значило, 'патриотске опције', већ од одређене групе људи који све морају да тумаче идеолошки, теоретски. Заправо је онда мало нефер причати о томе да ли ви осећате да је ово српскије, или не. Поента је у томе да друга страна има проблем са нечим, то јест, мора да мери, је ли нешто превише српско, или премало српско“, наглашава Гарчевић.

Зло(употреба) музичке традиције

Гарчевић сматра да је Бресквица и њена песма оцењена као „најсубверзивнија“ само због прихватања популистичког духа и мелодије за коју је још Владимир Дворниковић тврдио да нас дефинише, односно да показује наше национално благо.

Драган Илић напомиње да се у јавности појавило и тумачење да је, с обзиром на то да су негативне реакција из Албаније, Приштине и Хрватске на Бресквицу, у којима се тврди да је песма геноцидна, њена песма оцењена као „српскија“.

„Поделе су увек биле код нас – од фудбалских клубова до победника и губитника у музици, као и сумња у регуларност. Јер увек је било 'шта народ хоће, доле фотељаши‘. Сад имамо жири и народ који је рекао своје, а неки мрачни жири који оспорава народну вољу. Имамо матрицу која је била и матрица и у политици и можемо коментаре за 'Песму за Евровизију' да ишчитавамо историјски са политичким гибањима у Србији осамдесетих“, напомиње Бранко Росић.

Оливера Ковачевић, уредница и супервизорка „Песме за Евровизију“, сматра да коментара има више зато што је Фестивал добро протекао, што је одлично изгледао и што је понуда композиција била одлична и да ће изнедрити много хитова.

„Али ја бих захвалила члановима жирија због тога што су урадили велики и важан посао и што се сада потпуно ненормално налазе под притиском, да добијају претње што је тако ненормално за један леп музички догађај. Да Марија Шерифовић, Сајси добијају претње смрћу због тога ко је од чланова жирија коме дао колико поена“, наглашава Ковачевићева.

Жири је позван и замољен да својим знањем и музичким ауторитетом изабере оно за шта мисли да треба да представља Србију на „Песми Евровизије“, додаје уредница. То је био једини захтев пред члановима жирија.

Сајси Ем-Си, једна од чланица жирија која је ових дана изложена нападима и претњама због гласова које је доделила на „Песми за Евровизију“, напомиње да се у последњих 15 година, колико траје њена каријера, дешава нека врста скандала која се појави потпуно природно и увек се врти око неке драме.

„Али ја стварно нисам очекивала ову врсту емотивног пренабоја, то чак није ни набој, и нисам очекивала оволику врсту пажње где се у центар стављам ја и остали чланови жирија уместо музичких нумера које су фантастичне, разноврсне, које су стварно пресек музичке сцене. Ту је свако могао да нађе, стварно је било пуно жанрова. Што је у суштини јако битно за такмичење да буде музичка сцена представљена“, наглашава музичарка.

Такође, захваљује се на шанси што је имала прилику да стекне овакво искуство и жирира, мада јој је то био један од можда најтежих задатака у каријери. Признаје да је могла 12 поена да додели још неким песмама које су јој се допале, али правила су таква да победник може бити један.

„Моралних може бити више, али победник у том техничком смислу, може бити само један. И некако сам озбиљно схватила и радила на томе током својих година мог искуства. Ја сам радила на себи да објективно оцењујем музичко дело. И укључујем многе факторе. Не може и не сме бити критеријум шта се мени лично свиђа или не свиђа. Једноставно, ако ми је неко доделио ову улогу, озбиљно сам схватила то и не бих могла мирно да спавам да сам под притиском популизма одабрала оно шта се народу допада“, додаје Сајси Ем-Си.

Правила избора жирија и правила гласања

Оливера Ковачевић подсећа да постоји врло јасан Правилник о избору жирија по коме одговорни уредници Музичке редакције Радио Београда и Музичке продукције дају предлоге за чланове жирија. Главни уредник Забавног програма одређује једну особу која ће да комуницира с тим људима.

„У овом случају сам то била ја. Неко не жели да буде члан жирија, неко је на путу, неко баш не може из овог или оног разлога, али када правимо структуру жирија, увек настојимо да имамо представника из различитих жанрова. Па увек имамо неког класичара, у овом случају Седлара, једне године је био Сузуки, други је Николов. Пошто смо имали неколико етно-песама хтели смо да имамо и неког из етно-жанра, као што је био Дејан Петровић. И онда, потпуно несумњиво, Жика Зана, који је толике хитове написао, толико песама његових певамо цео живот, а да неко постави питање зашто је Жика Зана ту“, наглашава Оливера Ковачевић.

Сајси Ем-Си је изабрана зато што представља данашњи савремени израз, а сигурно да је Марија Шерифовић неко ко је најкомпетентнији да каже шта би требало да нас представља на Песми Евровизије, напомиње Ковачевићева.

Бресквица јесте добила највише гласова публике, али у конкурсним условима врло јасно стоји како се бира представник за Евросонг, да се одлучује по принципу 50-50, пола гласови публике, пола жирија.

Имена чланова жирија се држе у тајности због лоших искустава са менаџерима

Оливера Ковачевић напомиње да је РТС до сада када је у питању избор представника за „Песму Евровизије“, имао неколико лоших искустава са менаџерима који су унапред претпостављали како избор неће бити фер и поштен.

„Нико не може да замисли да стварно постоје неки људи који желе да нешто се уради достојанствено, поштено и фер. Ми смо се до крајње границе потрудили да то тако буде. Јер је било покушаја да се сазнају чланови жирија, па онда креће покушај корупције, па кад не успе онда крећу претње и слично. И управо да би заштитили чланове жирија од таквих непријатних ситуација ми држимо у тајности док се не заврши полуфинале и финале“, истиче Ковачевићева.

Гласачки листићи сваког од чланова жирија са полуфинала и финала су објављени на Интернет порталу РТС и јавност је могла да види и анализира детаље.

Неформалне групе и опскурни таблоиди

Оливера Ковачевић сматра да напади и проблематизовање избора победника „Песме за Евровизију“ долази из неких опскурних таблоидних кругова, који нису никакви национални представници.

„То су неки спавачи који се на дугме активирају када је потребно. Морам да напоменем да је мене јако пуно људи питало да ли сам трпела неки притисак и изненадило ме то. И јако сам се увредила зато што сам помислила – па ви људи мене не познајете ако мислите да бих ја трпела неки притисак или да бих ја урадила нешто с чим се не слажем“, додаје Сајси Ем-Си.

По опскурним таблоидима се такође провлаче и информације колико је шта коштало, колико је новца потрошено на костиме и слично.

„Ми смо имали две дивне костимографкиње, Милицу Терзић и Ивану Кесић, који су урадиле огроман посао, и два месеца радиле за скроман хонорар. И морам да вам кажем да су се сви учесници у ревијалном делу одазвали, никоме ништа нисмо плаћали, нису тражили. Значи људима је било престижно и били су срећни да учествују. Ми смо се изненадили, драго нам је због тога и ја им овом приликом заиста бескрајно захваљујем“, наводи Оливера Ковачевић.

Похвалила је и атмосферу међу такмичарима, који су се, како каже, све време међусобно подржавали и бодрили, због чега јој је посебно драго.

Како је дошла до уметничког имена Теја Дора, српска представница на „Песми Евровизије“ објашњава да је то била спонтана трансформација док је студирала на Берклију, а друге колеге покушавале да изговоре њено пуно име Теодора.

Говорећи о разлозима да се пријави за „Песму за Евровизију“, Теја Дора каже да је све почело са песмом Џанум, коју је снимила за Јужни ветар.

„Многи обожаваоци су писали да треба са Џанумом да се пријавим, али то није било могуће. Нисам тада још радила на некој новој песми која би одговарала оваквом фестивалу. Али када сам чула мелодију за Рамонду и дошло време да напишем речи, знала сам да је то та песма“, навела је Теја Дора.

Према њеним речима, читава прича о цвету рамонда јој је јако инспиративна, а сличне реакције изазива и код других људи. Додаје и да због тога и сам текст песме буди дубока осећања.

Велики успех Песме за Евровизију

Овогодишњи избор за српског представника на „Евросонгу“ био је изузетно захтеван подухват, који је изведен на најбољи начин, а сведочанство томе је огромна гледаност све три вечери.

„Велики таленат и труд колега из забавног програма, уредничког тима, продукције, техника – целог РТС-а. Бројеви и статистика су важни, али треба да будемо поносни и да се радујемо што смо оволико дивних младих људи видели на нашој сцени и они су будућност музичке сцене“, каже шефица Службе за корпоративни имиџ и односе са јавношћу РТС-а, Душка Вучинић.

Оно што публика не види, напомиње Душка Вучинић, јесте да су се они сви дружили, подржавали, навијали, па чак и гласали једни за друге.

„Имали смо одличан фестивал, добили смо предивну победницу и имамо толико младих и талентованих људи“, истакла је шефица Службе за корпоративни имиџ и односе са јавношћу РТС-а, додајући је статистика за све три вечери импозантна, а посебно за финале, када је скоро 1,7 милиона људи пратило троипочасовни шоу.

Још један број је такође импресиван – за све три вечери послато је око 207.000 СМС порука, а сав приход РТС-а од њих отишао је хуманитарној организацији „Звончица“, која помаже деци која пате од малигних обољења и ретких болести.

„Јутјуб канали, Тик-Ток и Икс налози су сви забележили милионске прегледе. Чак је хаштег #PZE24 био у светском трендингу све три вечери. Оно што је из наше земље отишло у Европу и свет и ови дивни млади људи су мој највећи утисак“, додала је Душка Вучинић.

Студирање на Берклију огромно искуство, једва чека Евросонг

Теја Дора је студирала певање на престижном Берклију, а током боравка у САД такође је певала пратеће вокале за многе америчке извођаче и добитнике Гремија.

Каже да је све то било феноменално искуство, а да сада једва чека да почне са припремама за „Песму Евровизије“.

„Једва чекам, имам много идеја како можемо наступ претворимо у спектакл. Желим да Србију представимо у најбољем и најлепшем светлу“, навела је Теја Дора.

Припреме су већ почеле

„Следеће недеље са Урошем Марковићем путујем у Малме на састанак са свим учесницима овогодишњег такмичења. Бићемо упознати како ће изгледати арена, прес-центар, које су наше обавезе. Ми до тада морамо да потпуно осмислимо како ће изгледати наш наступ“, објашњава Душка Вучинић.

Уколико буде времена, гледаће се и да се Теја Дора што више промовише како би се представила што широј публици.

„Добили смо позив да учествује на фестивалу London Calling. Имамо још неколико позива, али је време, односно његово одсуство, највећи проблем. Песма Евровизије је почетком маја, а ми већ крајем априла путујемо. Ништа не сме да се ради науштрб њених проба и припрема за сам наступ на евровизијској бини“, истиче шефица Службе за корпоративни имиџ и односе са јавношћу РТС-а.

Теја Дори је уручена награда и карта за Малме где ће у мају представљати Србију на Еуросонгу.

„Велика је част. Не могу да верујем да ћу да представљам Србију на Еуросонгу у Малмеу. Биће спектакуларно, даћу све од себе, и представићу Србију у најбољем светлу. Све је искрено, све је дошло из срца и мислим да је емоција превладала. Људи су се пронашли онако како треба, и много ми је драго због тога”, рекла је Теја Дора.

Велико финале Песме за Евровизију на Првом програму РТС-а пратило је 1.645.000 гледалаца, и било је најгледанији садржај у ударном термину од 21 сат.

Сваки четврти гледалац телевизије пратио је РТС-ов шоу-програм који је трајао три и по сата, уз остварен удео у гледаност од 25 одсто.

Чак 95 хиљада људи гледало је уживо проглашење победника на Јутјуб каналу РТС-а, што је својеврсни рекорд на овим просторима, а већ сада финале има више од 700.000 прегледа и налази се на другом месту у Србији.

Неколико недеља припреман је спектакл у оквиру којег је одабран представник Србије за Еуросонг.

„Када се са главном музичком сфером испуњеном новим песмама на телевизијској сцени РТС-овог фестивала `Песма за Евровизију` направила симбиоза са покретним сликама, анимацијом, специјалним ефектима, елементима театра, мјузикла, резултат је програм који иде у корак са најавременијим тенденцијама, који креира и реализује тим наших колега”, изјавила је Сандра Перовић, гглавна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а.

Током фестивала, текстови на порталу РТС-а о Песми за Евровизију били су најчитанији, ТикТок налог РТС Звук имао је више од четири милиона прегледа, док је на друштвеној мрежи X званична ознака фестивала био је један од најпопуларнијих.

Број пристиглих СМС порука је 206.499, што је још један рекорд. Целокупан приход од СМС-а, РТС је донирао Удружењу „Звончица”, за помоћ деци оболелој од малигних и ретких болести.

Током трајања фестивала, текстови на Интернет порталу РТС-а о Песми за Евровизију били су најчитанији, Тик-ток налог РТС Звук имао је укупно више од четири милиона прегледа на видео садржајима са учесницима фестивала, док је на друштвеној мрежи Икс званични хaштег фестивала #PZE24 био у светском трендингу током све три фестивалске вечери.

Укупан број пристиглих СМС порука је 206.499, што је још један рекорд, који је додатно значајан јер ове године целокупан РТС-ов приход од СМС-а добија Удружење “Звончица”, за помоћ деци оболелих од малигних и ретких болести.

Песма је остварила комерцијални успех поставши вирална на друштвеној мрежи Тик-ток. Теја Дора је у јуну постала трећи српски извођач који је прешао милион месечних слушалаца на стриминг сервису Спотифај, уз Констракту и Лук Блека који су доживели тај успех после учешћа на „Песми Евровизије“.

Како је навела у једном интервјуу, одрасла је уз родитеље који су се аматерски бавили музиком. У петој години, пре него што је научила да пише, тражила је од родитеља да је упишу у музичку школу да свира клавир.

Упоредо са средњом школом у Београду је похађала и Музичку школу „Др Војислав Вучковић” на одсеку за клавир. На Музичком колеџу Беркли студирала је певање. Певала је пратеће вокале за америчке извођече, као што су добитници награде Греми Пети Остин, Сидах Гeрет, Џери Ален и Валери Симпсон. Након диломирања је једно време живела у Њујорку где је писала песме на енглеском језику у оквиру продукцијске куће "ARKTKT Publishing".

На музичкој сцени у Србији се пробила 2018. године са песмом Нема лимита, коју је урадила за Николију. Павловска је затим наставила да пише песме и за друге домаће извођаче.

Добитница је дијамантске плоче у Турској, платинасте у Индији и низа златних у Европи. Учествовала је на бројним фестивалима међу којима су "Music Week", "Арсенал фест", „Егзит“…

Како је најавила после синоћне победе, планира да у Малмеу направи спектакл.

О плановима за наступ у Малмеу каже да би желела да буде „још веће“.

„Имала сам замисао и идеју ако победим и надам се да ће моћи и да се обистини да направимо спектакуларну ствар“, открила је победница „Песме за Евровизију“.

За крај, поздравила је све гледаоце и обожаваоце: „Све вас много волим. Волите се, грлите се и будите срећни. Не губите наду.“

Сабирањем поена произашлих након гласања стручног жирија и публике, утврђено је коначно рангирање такмичара, и у оба полуфинала, и у финалној вечери.

Прво полуфинале

Друго полуфинале

Финале

Редослед такмичара у финалу:

1. Ива Лоренс – Дом
2. Џорџи – Луна парк
3. Бресквица – Гнездо орлово
4. Teya Dora – Рамонда
5. Христина – Бедем
6. Марко Мандић – Дно
7. М.ира – Перцепција
8. Немања Радошевић – Јутра без тебе
9. Милан Бујаковић – Моје, твоје
10. „Кени није мртав“ – Дијаманти
11. Зорја – Лик у огледалу
12. Зејна – Најбоља
13. Констракта – Ново, боље
14. Bojana & David – NO, NO, NO
15. Лена Ковачевић – Зови ме Лена
16. Душан Куртић – За тебе живим

Све песме доступне су и на платформи РТС Планета, као и на свим стриминг платформама. Осим гледалаца РТС-а који су такмичење могли да прате на програмима РТС-а и преко РТС Планете, „Песму за Евровизију“.

Вечерас се за карту за Малме боре:

1. Ива Лоренс - Дом
2. Џорџи - Луна парк
3. Бресквица - Гнездо орлово
4. Teya Dora - Рамонда
5. Христина - Бедем
6. Марко Мандић - Дно
7. М.ира - Перцепција
8. Немања Радошевић - Јутра без тебе
9. Милан Бујаковић - Моје - твоје
10. Кени није мртав - Дијаманти
11. Зорја - Лик у огледалу
12. Зејна - Најбоља
13. Констракта - Ново, боље
14. Bojana x David - No No No
15. Лена Ковачевић - Зови ме Лена
16. Душан Куртић - Због тебе живим

И током финалне вечери ће на главној сцени гледаоце водити Славен Дошло и Драгана Косјерина, а у такозваном грин руму са такмичарима ће се дружити Кристина Раденковић и Стефан Поповић.

РТС свој део прихода од гласања донира Удружењу "Звончица"

Радио-телевизија Србије ће свој део прихода од СМС порука током сва три дана фестивала донирати Удружењу "Звончица" за помоћ деци оболелој од малигних и ретких болести.

"Звончица" је удружење родитеља деце оболеле од малигних и ретких болести, основано 1992. године при служби за хематоонкологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић" у Београду.

Удружење помаже оболелој деци, њиховим породицама и болници.

Подсећамо гледаоце да, осим што својим гласом подржавају своје фаворите, важну поруку шаљу и нашим најмлађим суграђанима.

Директан пренос великог финала можете пратити од 21 час на РТС 1, РТС Свет, РТС Планети, Радио Београду 1, Јутјубу и Интернет порталу РТС-а.

„Петина века, што није нимало мало. И многе ствари су се десиле у међувремену. Тако да је лепо се сетити и то је можда једно подсећање са обавезом“, каже Јоксимовић.

Песма Лане моје живи и данас, а Јоксимовић се на „Евровизији“ окушао још неколико пута као извођач и аутор песама. Но да ли би ова песма у овим евровизијским околностима била подједнако успешна?

„Мислим да дâ. Као што је песма Yesterday увек Yesterday, тако је и Лане моје. Ако је нешто у том тренутку било заиста добро и опште прихваћено, не видим разлог да то не буде исто за 20 година. Емоција је нешто што се не мења, врло је препознатљива и мислим да људи увек одреагују на то. Ја, пошто сам често у Грчкој, људи и дан данас се јеже на ту песму. Мислим да она нема рок трајања и баш сам срећан због тога. На крају крајева и 'Евросонг' је помогао да та песма постане то што јесте“, наглашава Јоксимовић.

„ У међувремену, писао сам неколико пута и био јако успешан. Додуше и 2012. сам рачунао макар друго место, него су ме тада оне руске бабе помереле за једно место на треће. И тад сам уживао и наравно уживао сам и на сцени у Београду када сам био домаћин 'Еуровизије' овде као водитељ. Тако, ето, тих 20 година прође брзо, али када резимирамо није то баш тако мало и није да није било нечега и између“, додаје саговорник Душке Вучинић.

Жељко Јоксимовић ће наступити у ревијалном делу програма финалне вечери „Песме за Евровизију 2024“, а обећава да ће сигурно наступити још који пут на „Евросонгу“ под заставом Србије, ако не као извођач, оно сигурно као аутор песме.

На питање да ли су се за ове две деценије промениле композиције Јоксимовић истиче да се нису промениле мелодије, али да су се променили аранжмани, променила су се паковања.

„Међутим, опет погледати једну Адел која се појави за клавиром и направи чудо, или Мајли Сајрус која направи чудо са једним класичним аранжманом, нема ту неке велике разлике. Трендови никад нису били пресудни за 'Евросонг'. Мислим да чак су увек боље пролазиле песме које нису пратиле трендове. Оне које су биле мало другачије. Таква је била и Лане моје“, каже на крају укључења у Београдску хронику Жељко Јоксимовић.

Велико финале, када ће Србија изабрати свог представника на Песми Евровизије у Малмеу, пратите у суботу, 2. марта, на Првом програму РТС-а, РТС Планети и Јутјуб каналу РТС-а и Песме Евровизије, уживо од 21 сат.

У грин руму били су Кристина Раденковић и Стефан Поповић.

Такмичари и нумере са којима су наступили у другом полуфиналу:

1. Надиа – Судари

2. Hydrogen – Немогућа мисија

3. Ива Лоренс – Дом

4. Зејна – Најбоља

5. Филип Балош – Дуга је ноћ

6. Немања Радошевић – Јутра без тебе

7. Yanx – Коло

8. Kat Dosa – Тајни зачин

9. Џорџи – Луна парк

10. Душан Куртић – Због тебе живим

11. Teya Dora – Рамонда

12. Констракта – Ново, боље

13. Милан Бујаковић – Моје твоје

14. Дурлански – Музика

Све песме доступне су и на платформи РТС Планета, као и на свим стриминг платформама. Осим гледалаца РТС-а који су такмичење могли да прате на програмима РТС-а и преко РТС Планете, „Песму за Евровизију“ могу да прате и гледаоци широм Европе и света на званичном Јутјуб каналу PZE 24.

И вечерас се гласало се по евровизијском принципу. Када су после наступа свих такмичара стигли СМС гласови публике и гледалаца, сабрани су, и редослед је одређен сабирањем гласова жирија и публике у односу 50 према 50.

У вечерашњем програму наступа нових 14 такмичара, а најбољих осам употпуниће завршницу такмичења.

Кроз све три такмичарске вечери на главној сцени гледаоце ће водити Славен Дошло и Драгана Косјерина, а у такозваном грин руму са такмичарима ће се дружити Кристина Раденковић и Стефан Поповић.

Вечерас наступају:

1. Nadia – Судари
   музика: Нађа Терзић, Коста Пантелић, Никола Денчић
   текст: Нађа Терзић 
2. Hydrogen – Немогућа мисија
   музика: Hydrogen
   текст: Hydrogen 
3. Ива Лоренс – Дом
   музика: Ива Лоренс, A.N.D.R.
   текст: Ива Лоренс 
4. Зејна – Најбоља
   музика: Марко Дрежњак
   текст: Звонимир Ђукић 
5. Филип Балош – Дуга је ноћ
   музика: Филип Балош, Ивана Лукић Jymenik
   текст: Филип Балош, Ивана Лукић Jymenik 
6. Немања Радошевић – Јутра без тебе
   музика: Саша Милошевић Маре
   текст: Саша Милошевић Маре 
7. Yanx – Коло
   музика: Yanx
   текст: Yanx, Mikos Mikeli 
8. Kat Dosa – Тајни зачин
   музика: Слободан Вељковић Coby
   текст: Слободан Вељковић Coby, Бојана Вунтуришевић 
9. Џорџи – Луна парк
   музика: Славко Миловановић
   текст: Павле Суботић 
10. Душан Куртић – Због тебе живим
    музика: Душан Куртић, Иван Куртић
    текст: Душан Куртић, Иван Куртић 
11. Teya Dora – Рамонда
    музика: Теодора Павловска, Лука Јовановић
    текст: Теодора Павловска, Андријано Кадовић Ајзи 
12. Констракта – Ново, боље
    музика: Милован Бошковић, Јован Антић, Ана Ђурић
    текст: Ана Ђурић 
13. Милан Бујаковић – Моје твоје
    музика: Петар Пупић
    текст: Lionel Lombard, Maya Sar 
14. Дурлански – Музика
    музика: Rap Gorilla
    текст: Rap Gorilla, Александар Илић, Душан Анисимов

РТС свој део прихода од гласања донира Удружењу "Звончица"

Радио-телевизија Србије ће свој део прихода од СМС порука током сва три дана фестивала донирати Удружењу "Звончица" за помоћ деци оболелој од малигних и ретких болести.

"Звончица" је удружење родитеља деце оболеле од малигних и ретких болести, основано 1992. године при служби за хематоонкологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије "Др Вукан Чупић" у Београду.

Удружење помаже оболелој деци, њиховим породицама и болници.

Подсећамо гледаоце да, осим што својим гласом подржавају своје фаворите, важну поруку шаљу и нашим најмлађим суграђанима.

Директан пренос другог полуфинала можете пратити од 21 час на РТС 1, РТС Свет, РТС Планети, Јутјубу и Интернет порталу РТС-а.

Друго полуфинале Песме за Евровизију пратите у четвртак на Првом програму РТС-а, РТС Планети и нашем Јутјуб каналу, уживо од 21.00.

Кроз све три такмичарске вечери на главној сцени гледаоце ће водити Славен Дошло и Драгана Косјерина, а у такозваном грин руму са такмичарима ће се дружити Кристина Раденковић и Стефан Поповић.

Вечерас наступају:

1. Марко Мандић – Дно
   музика: Немања Филиповић, Марко Мандић
   текст: Марко Мандић, Немања Филиповић 
2. M.IRA – Перцепција
   музика: Мира Малетковић, Лазар Белић
   текст: Мира Малетковић 
3. Bojana x David – No No No
   музика: Борис Суботић
   текст: Борис Суботић, Виолета Михајловска 
4. Лена Ковачевић – Зови ме Лена
   музика: Дарко Димитров, Роберт Билбилов
   текст: Владимир Даниловић, Дарко Димитров 
5. Saša Báša i VirtualRitual – Електрољубав 
   музика: Saša Báša, Петар Милошевић, Алекса Станковић 
   текст: Saša Báša 
6. Мартина Врбос – Да ме волиш
   музика: Мартина Врбос
   текст: Мартина Врбос 
7. Filarri – Ко је та жена
   музика: Никола Кирћански Кеи
   текст: Андријано Кадовић Ајзи 
8. Бресквица – Гнездо орлово
   музика: Henny, Jhinsen
   текст: Relja Torinno 
9. Христина – Бедем
   музика: Христина Вуковић
   текст: Христина Вуковић 
10. Ивана Владовић – Јака
    музика: Милан Станковић – SevdahBaby
    текст: Милан Станковић – SevdahBaby 
11. Chai – Сама
    музика: Rap Gorilla, Теодора Влаховић Chai
    текст: Rap Gorilla, Теодора Влаховић Chai, Александар Илић 
12. Зорја – Лик у огледалу
    музика: Зорја, Лазар Пајић
    текст: Зорја, Владан Максимовић 
13. Кавала – Вавилон
    музика: Борис Крстајић
    текст: Јана Ранчић, Борис Крстајић 
14. Кени није мртав – Дијаманти
    музика: Матеја Ђокић, Матија Пешић, Сава Томић
    текст: Матеја Ђокић