Спектакуларне завршнице највећег музичког такмичења Европе нема ове године, али овај тројац дочекао нас је у специјалном музичком програму Eurovision: Europe Shine a Light.

Музички специјал преносило је 45 земаља, а током двосатног програма упознали смо се са извођачима који је требало да буду овогодишњи представници на силом прилика отказаном такмичењу. Европу су из Србије поздравиле чланице групе "Hurricane".

Вечерас смо се подсетили и највећих хитова „Евросонга“. Међу њима и Молитве, нумере којом је Марија Шерифовић довела „Песму Евровизије“ у Србију.

На позив Европске радиодифузне уније Марија је снимила спот за нашу победничку песму на пустим улицама Београда и то у јеку епидемије коронавируса у Србији.

Специјални програм посвећен отказаном избору за „Песму Евровизије“ емитован је на Првом програму РТС-а, а Душка Вучинић водила нас је и кроз овај евровизијски спектакл у време коронавируса.

Слушаоце Радио Београда 1 кроз вечерашњи шоу водиле су Николета Дојчиновић и Катарина Епштајн.

„Само 72 сата пошто је донета одлука да 'Евросонга' неће бити, организатори су одлучили да направе неки догађај којим ће учинити и почаст и поштовање свим учесницима који су се ове године пријавили – њих је 41, свим бившим учесницима, али и огромном броју фанова који су из читаве Европе и света који су заслужили да једном годишње имају контакт са својим омиљеним музичким и светским такмичењем“, објаснила је Душка Вучинић, шеф службе Односи са јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а и дугогодишњи коментатор преноса овог музичког такмичења. 

Овогодишњи слоган "Europe Shine a Light" је и назив песме која ће се чути из сваке земље.

„Инспирисан је чувеном песмом групе 'Katrin and the Waves' из 1997. године и њеном победом у Даблину Love Shine a Light. Та песма је окупила све извођаче“, истакла је Вучинићева.

За мање од минут, такмичари ће се представити први пут без рефлектора и сцене. А наше победнице „Беовизије“, похвале добијају из целог света. 

„Разгледница ће бити састављена од приватних снимака, које смо ми снимале у току изолације, кућних снимака“, открива Ивана Николић, чланица групе "Hurricane".

„Jедан новинар са Би-Би-Сија нас је похвалио и јако му се свидело то што ми радимо“, прича Сања Вучић, док Ксенија Кнежевић истиче да се обожаваоци двоуме да ли је боља српска или енглеска верзија песме.

Специјални гости програма су и победници претходних „Песама Евровизије“ који са тргова својих земаља шаљу подршку кроз песму.

„Околности су такве, први пут у историји овог такмичења нашли су начин да се Евросонг одржи алтернативно. Сви учесници из својих домова снимиће поруке, снимили смо заједничку песму... Мени је највише криво што се нећемо упознати“, каже чланица групе "Hurricane", Ксенија Кнежевић.

„А управо то је суштина. Евровизија је место окупљања људи, дружења, стварање нових пријатељстава, склапање нових послова. Дружимо се са фановима, такмичари се упознају, међусобно бодре, криве жири зато што их није пустио у финале, ако их је пустио, радују се и кажу – жири је феноменалан“, истакла је Душка Вучинић, шеф службе Односи са јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а. 

Према њеним речима, највише пати прошлогодишњи победник Данкан Лоренс који је ово такмичење довео пети пут у Холандију.

„Такмичење је требало да се одржи у 'Ахој' арени, она је сада ковид болница, као и већина дворана, арена широм Европе и света“, наводи Вучинићева.

Звезде „Евросонга“ као обични људи – без сјаја, рефлектора и гламура

Специјални програм емитоваће се уживо из студија у којем има места за 1.600 гледалаца. Једини гост биће управо прошлогодишњи победник, а осим њега биће три водитеља програма, једини уживо у преносу.

„Сви остали су у својим домовима, певају из својих башта, са тргова, празних, нажалост. Ово ће бити догађај посвећен несуђеним учесницима Евросонга, вившим учесницима који су били планирани да гостују, јубилеју 65. издању, али желим да верујем да ће пре свега бито посвећен онима који су највише страдали за време пандемије и да нас подсети - видећете сутра све те звезде без сјаја, рефлектора, без гламура - да смо заправо сви обични људи, да нисмо подељени на богате и сиромашне, на звезде и оне који то нису, него да смо се опет, иако физички раздвојени, ујединили“, објаснила је Вучинићева.

Овогодишњи такмичари имаће минут да се представе Европи, a снимљена је и заједничка песма Love Shine a Light.

Гласања нема, победника такође, али будите у суботу од 21 час уз Први програм РТС-а и шоу-програм Europe Shine a Light.  

Тим поводом подсећамо се најзанимљивијих тренутака у историји „Евросонга“. 

Главни град Финске Хелсинки био је домаћин 52. „Песме Евровизије“ захваљујући победи маскираног хеви метал бенда „Лорди“ у Атини 2006. године. Исте године, Црна Гора је прогласила независност и две државе које су чиниле државну заједницу спремале су се за први самостални наступ на „Евросонгу“.

РТС је свог представника одабрао на фестивалу „Беовизија“ на којем се први пут директно бирао представник Србије на „Песми Евровизије“. На такмичењу одржаном 7. и 8. марта победила је песма Молитва у извођењу Марије Шерифовић.

Српска Молитва отишла је у Хелсинки на, до тада, највећу „Песму Евровизије“ – учествовале су 42 земље, а представница Србије је морала да наступи и у полуфиналу.

Гужва у полуфиналу

Због великог броја земаља, у полуфиналу у Хелсинкију наступило је 28 такмичара, а само је најбољих десет могло да обезбеди учешће у финалу у којем су их чекали такмичари из 10 земаља који су се нашли у финалу због прошлогодишњих резултата и певачи из Велике Британије, Немачке, Француске и Шпаније, односно Велике четворке. 

Полуфинално вече у Хелсинкију је због броја такмичара највећи евровизијски догађај до сад. Највећи број извођача у финалу је забележен у Бечу 2015, када је због гостујућег наступа Аустралије у завршници такмичења наступило 27 земаља.

У полуфиналу је наступао и ди-џеј Бобо који је представљао Швајцарску и према европским кладионицама био највећи фаворит за победу. Међутим, испоставило се да и кладионице греше – Швајцарска се није пласирала у финале, већ је заузела 20. место у полуфиналу.

Од бивших југословенских република у финале су се пласирале Македонија и Словенија, а директно учешће у финалу обезбедила је Босна и Херцеговина, захваљујући групи „Хари Мата Хари“ која је била трећа у Атини 2006. године.

Велико финале

Марија Шерифовић је у финалу наступила под редним бројем 17, а са њом на бини биле су и чланице групе „Бјути квинс“ Ивана Селаков, Ана Миленковић, Сања Богосављевић, Сузана Динић и Ксенија Милошевић.

После Марије наступила је представница Украјине Верка Сердучка која се све више истицала као фаворит, а за једног од фаворита важила је и група "The Ark" која је са песмом The Worrying Kind представљала Шведску.

Међутим, како је гласање одмицало, на врху табеле су се издвојиле Србија и Украјина, а при крају гласања већ се назирало ко ће да победи.

Молитва је 12 поена добила од Аустрије, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Финске и Швајцарске.

Последња је гласала Мађарска и након додељених 12 поена Марији, коментатор преноса Душка Вучинић је изговорила реченицу којој су се сви гледаоци крај малих екрана у Србији надали –„Ми смо победили“.

Марија је тријумфовала у финалу „Песме Евровизије“ 2007. са 268 поена, а још убедљивију победу је постигла у полуфиналу у којем је освојила 298 поена.

Повратак у Србију и победничка турнеја по Европи

Сутрадан, Марија се вратила у Београд где ју је, попут најуспешнијих спортиста, испред Старог двора дочекало око 30.000 људи. Када се на чувеном балкону појавила евровизијска победница публика ју је одушевљено поздравила, а поводом победе на „Евросонгу“ уприличен је и ватромет са крова Дома синдиката. 

Први пут је предвиђено да победник „Евровизије“ буде награђен промотивном турнејом по Европи. У оквиру турнеје која је трајала од 16. до 21. маја, Марија је наступила у Данској, Шпанији, Шведској, Холандији, Грчкој и Немачкој.

Марија Шерифовић ће бити један од пет евровизијских победника који ће наступити у посебном евровизијском програму Eurovision: Europe Shine A Light који је организован због отказивања овогодишње „Песме Евровизије“.

Програм ће сутра бити емитован из Холандије, а преносиће га више од 40 земаља широм Европе и света. Пренос можете пратити на Првом програму РТС-а од 21 сат.

„Евросонг“ је многе своје победнике винуо у звезде, а група ABBA и Селин Дион су захваљујући тријумфу на фестивалу започели своје успешне интернационалне каријере, док је једини двоструки победник Џони Логан постао име које сваки љубитељ „Песме Евровизије“ мора да зна.

Да препознатљивост не долази само захваљујући победи на „Евровизији“ доказали су многи, а ми вам издвајамо шест учесника који су оставили добар утисак и поред тога што нису победили.

Nel blu dipinto di blu – Доменико Модуњо (Италија, 1958)

Италија је два пута победила на „Песми Евровизије“, али чини се да победници нису оставили утисак какав је оставио Доменико Модуњо после такмичења у Хилверсуму 1958. године. Песма Nel blu dipinto di blu коју је извео Модуњо заузела је треће место, али прича ове песме почиње тек након „Евросонга“.

Доменико Модуњо, који је и аутор песме, сигурно није могао да замисли да ће провести пет недеља на врху Билбордове листе најбољих 100 песама током августа и септембра 1958. године и да ће на крају исте године песма бити изабрана за сингл године.

Признањима ту није био крај. Прве музичке награде Греми биле су додељене следеће године, а признање за плочу и песму године добила је нумера Nel blu dipinto di blu, чиме је до данас остала једина композиција која је учествовала на „Евросонгу“ награђена Гремијем.

Песма је препевана на шпански, француски, холандски, фински и португалски, а своје верзије песме су, између осталих, извели Дин Мартин, Бери Вајт, Френк Запа, Дејвид Боуви и Ерос Рамацоти, а вероватно најпознатија обрада била је она коју је извела група Џипси кингс.

Congratulations – Клиф Ричард (Велика Британија, 1968)

Велика Британија је годину дана раније победила други пут и већ је на домаћем терену имала великог фаворита за победу.

Клифу Ричарду је са песмом Congratulations победа измакла за само један поен, па је био на другом месту иза шпанске представнице Масијел која је певала La, la, la.

Без обзира на то што је била другопласирана, песма је била у врху топ-листа широм Европе, а глас Клифа Ричарда чуо се и у Аустралији, Канади, Новом Зеланду и Јужној Африци.

Колико је песма остала урезана у сећању љубитеља „Евросонга“ показује и то што је програм поводом педесетогодишњице такмичења одржан у Копенхагену 2005. носио име Congratulations.

Gwendolyne – Хулио Иглесијас (Шпанија, 1970)

Када је одабран да представља Шпанију, Хулио Иглесијас је већ иза себе имао један албум, а његове песме су биле у врху шпанских топ-листа.

Песму Gwendolyne која га је одвела на такмичење у Амстердам написао је заједно са Леом Џонсом, а инспирација му је била Францускиња Гвендолин коју је упознао као 20-годишњи студент права и голман једног фудбалског клуба.

Иглесијас је заузео четврто место, што га није обесхрабрило да сними верзије песме на још четири језика, а Gwendolyne је била и насловна нумера његовог другог студијског албума.

Крајем седамдесетих година, Хулио се сели у САД и убрзо снима први албум на енглеском, а 1988. године награђен је Гремијем за најбољег латино поп извођача.

Long Live Love – Оливија Њутон-Џон (Велика Британија, 1974)

Оливију Њутон-Џон изабрана је за британску представницу у Брајтону, а гледаоци су имали прилику да између шест песама, слањем писама, одаберу ону коју ће певачица извести на „Евросонгу“. Изабрана је песма Long Live Love са више од 27.000 гласова, док је Оливијина омиљена композиција Angel Eyes била друга са око 18.000 писама гледалаца.

Песма Long Live Love важила је за великог фаворита на такмичењу у Брајтону, али је добила 14 поена и завршила на четвртом месту заједно са представницима Луксембурга и Монака.

Албум са свих шест песама које су биле у конкуренцији за Брајтон објављен је убрзо после такмичења, како у Великој Британији, тако и у САД и Канади, за чије је тржиште снимљена и кантри верзија песама.

Захваљујући успеху који је постигла у САД, Оливија је снимила још неколико албума, а 1978. играла је главну улогу у филмском мјузиклу Бриљантин са Џоном Траволтом.

Лане моје – Жељко Јоксимовић (Србија и Црна Гора, 2004)

Први од два представника Србије и Црне Горе био је Жељко Јоксимовић, који је 2004. изабран да представља новоименовану државну заједницу са песмом Лане моје, за коју је сам писао музику, док је текст написала Леонтина Вукомановић.

„Песма Евровизије“ у Истанбулу била је прва која је имала две такмичарске вечери –полуфинално и финално, а пошто је ово био дебитантски наступ Србије и Црне Горе, Жељко Јоксимовић је морао прво да наступи у полуфиналу.

Лане је (очекивано) прошло у финале, а када су остали учесници почели да додељују поене, Жељко Јоксимовић је добијао највише поене, а током доброг дела гласања је био на врху евровизијске лествице у Истанбулу.

При крају гласања је украјинска представница Руслана престигла Жељка и стекла предност коју је било немогуће достићи, па је са својим „дивљим плесом“ (Wild Dances) освојила 280 бодова и однела прву победу за Украјину, али је песма Лане моје постала велики евровизијски хит у којем љубитељи такмичења уживају и након 16 година.

Fuego – Елени Фуреира (Кипар, 2018)

Кипар је дебитовао на „Песми Евровизије“ у Даблину 1981. године и од тада никад није победио. Представници ове земље покушали су да дођу до евровизијског трона 36 пута, а најближе томе Кипар је био у Лисабону 2018. године.

Острвску земљу представљала је Елени Фуреира, грчка певачица албанског порекла, која је брзом песмом запаљивог назива – Fuego, успела да заузме друго место, одмах иза Нете Барзилаи, која је постала четврта победница из Израела.

Без обзира на то што није победила, Еленина песма Fuego постала је велики евровизијски хит, а нашла се и у врху топ-листа у Белгији, Грчкој, Израелу, Норвешкој, Португалији, Шведској и Шпанији.

Од 1956. године на „Евросонгу“ је победило 27 земаља. Њих 12, међу којима су и Србија и Југославија, победило је само једном, а шест земаља је забележило две победе. По три пута су победиле Данска и Норвешка, док је Израел једина земља која је била победник четири пута (1978, 1979, 1999. и 2019).

Ирска – седам победа

Евровизијски рекордер када је реч о победама је Ирска. Острвска земља је победила седам пута – први пут 1970. године. Дејна Скалон је на такмичењу у Амстердаму донела прву победу Ирској са песмом All Kinds of Everything. На другу победу чекало се пуних 10 година и на такмичење у Хагу 1980. године, када је Џони Логан победио певајући What's Another Year.

Историја је исписана трећом победом Ирске. На победничком постољу поново се нашао Џони Логан, чиме је постао први и једини певач који је два пута победио на „Песми Евровизије“. На такмичењу у Бриселу Логан је отпевао ауторску песму Hold Me Now која је постала један од највећих евровизијских хитова.

Име двоструког евровизијског победника чуло се и уз трећи ирски тријумф. На такмичењу у Малмеу 1992. победу је однела Линда Мартин са песмом Why Me, чији је аутор Џони Логан, којем је ово била друга победа као композитору.

Победом у Малмеу почиње вишегодишња ирска доминација. Наиме, Ирска је победила и у наредне две године, чиме је постала једина земља која је остварила три узастопне победе. У Милстриту 1993. победила је певачица Нијам Кавано са песмом In Your Eyes, а на таккмичењу у Даблину следеће године тријумфовала је песма Rock 'N' Roll Kids коју су извели Пол Харингтон и Чарли Мекгетиган.

Ирска је последњи пут победила у Ослу 1996. године када је Еимар Квин наступила са песмом The Voice.

Шведска – шест победа

Прва победа Шведске забележена је када се група "ABBA" у Брајтону 1974. попела на евровизијски трон уз песму Waterloo. Шведска група је најбоље искористила победу на међународном такмичењу и постала једна од најпрепознатљивијих музичких група у свету.

Баш попут Ирске, на следећу победу и Шведска је чекала десет година. Група "Herreys" je победила са песмом Diggi-Loo Diggi-Ley, међутим, нису успели да постигну популарност групе "ABBA".

Први шведски соло извођач који је победио била је Карола, којој је наступ у Риму 1991. године био друго учешће на „Евросонгу“. Са песмом Fångad av en stormvind освојила је 146 поена, баш као и представница Француске Амина. Ово је био први пут да је више песама на првом месту имао исти број поена од „Евросонга“ у Мадриду 1969. када су проглашена четири победника.

Правила су налагала да се преброји колико су такмичарке пута добиле по 12 поена, утврђено је да су и Карола и Амина добиле „дванаестицу“ по четири пута, што је наставило неизвесност. Међутим, Шведска је 10 поена добила пет пута, а Француска само два, па је „Песма Евровизије“ отишла у Шведску трећи пут.

Четврта, знатно извеснија, победа Шведске била је у Јерусалиму 1999. године када је Шарлот Нилсон извела песму Take Me to Your Heaven. Уследила је најдужа пауза између две победе Шведске – пета победа била је тек у Бакуу 2012.

На првом такмичењу које је одржано у Азербејџану победила је Лорин која је извођењем своје песме Euphoria постала пета представница Шведске која је победила на „Евросонгу“.

На шесту победу Шведске се није дуго чекало. Шведски певач Монс Селмерлев је изабран да представља своју земљу са песмом Heroes, а захваљујући поенима које је добио од земаља широм Европе, а први пут и Аустралије, остварио је победу на 60. „Песми Евровизије“ у Бечу 2015. године.

Велика Британија - пет победа

Прва победа Велике Британије догодила се у Бечу 1967. године, када је Острвљане представљала Сенди Шо изводећи композицију Puppet on a String. Ово је уједно била и прва победничка песма која је изведена на енглеском, а Сенди Шо је успела да добије више него двоструко већи број поена (47) од другопласираног представника Ирске (22).

Британцци на нову победу нису чекали дуго, али су вероватно били изненађени јер нису били једини победници. Уједињено Краљевство је једно од четири победника „Евросонга“ у Мадриду 1969. године. Британка Лулу која је певала песму Boom Bang-a-Bang поделила је евровизијски трофеј са представницима Француске, Холандије и Шпаније.

Следећа, трећа победа Велике Британије уследила је на такмичењу у Хагу 1976. године. Квартет "Brotherhood Of Man" извела је веселу песму Save Your Kisses for Me коју је пратио подједнако весели, а може се чак рећи, и шаљив наступ.

Британци су четврти пут победили 1981. године уз проверен рецепт – квартет уз брзу песму и забаван наступ. Група "Bucks Fizz" до победе је дошла уз још бржу нумеру и наступ који је остављао утисак на сваког. Захваљујући песми Making Your Mind Up „Евросонг“ се није преселио далеко – из ирског Даблина у британски Харогејт.

За сада последња победа Британаца такође је забележена у Даблину, али 1998. године. Група "Katrin and the Waves" на трон је стигла са песмом Love Shine a Light, чији је назив инспирација за овогодишњи посебан програм "Europe Shine a Light".

Француска – пет победа

На трећој „Песми Евровизије“ у Хилверсуму 1958. Француска је први пут победила захваљујући песми Dors, mon amour коју је извео Андре Клаво.

Две године, касније Французи су поново победили захваљујући 18-годишњакињи Жаклин Боаје која је отпевала песму Tom Pilibi. Боајеова је својом победом постала први тинејџер на такмичењу које је тек хватало замајац.

Трећи пут Француска је победила у Луксембургу 1962. године када је Исабел Обре наступила са песмом Un premier amour, а следећи пут је Француска победила у Мадриду 1969. када је Фрида Бокара са песмом Un jour, un enfant поделила победу са представницима Велике Британије, Холандије и Шпаније.

Французи су последњи пут победили у Лондону 1977. песмом L'oiseau et l'enfant, коју је извела Мари Мирјам, чиме је постављен рекорд у броју победа, који је изједначио Луксембург 1983, а оборила Ирска 1994. године.

Луксембург – пет победа

Прва победа Луксембурга била је у Кану 1961. године. Жан-Клод Паскал је извео песму Nous les amoureux, а ово такмичење је значајно и због првог учешћа Југославије на „Евросонгу“.

На „Песми Евровизије“ у Напуљу 1965. године, Луксембург је победио други пут. Песму Poupée de cire, poupée de son извела је Франс Гал. У питању је један од најпрепознатљивијих евровизијских хитова, а нумера је била и међу 14 најбољих композиција у посебном програму организованом поводом 50. годишњице „Евросонга“.

Луксембург је забележио још две победе 1972. и 1973. године и тако постао тек друга земља која је победила на домаћем терену. Прво је победила Вики Леандрос са песмом Après toi, а годину дана касније је у Луксембургу победила песма Tu te reconnaîtras, у извођењу Ан-Мари Давид. Четврта победа Луксембурга била је најубедљивија евровизијска победа до тад.

Песмом Si la vie est cadeau је Луксембург последњи пут победио, 1983. године на „Евросонгу“ на коме није било јасног фаворита, што се показало и у гласовима. Свега шест поена делило је луксембуршку представницу Корин Ерме и другопласираног представника Израела.

Десет година касније забележено је последње учешће Луксембурга на „Песми Евровизије“ због новоуведеног система по којем је морао да уступи место новим учесницима због лоших резултата претходних година. Након тога, Луксембург више није учествовао.

Холандија – пет победа

Прва холандска победа забележена је на другом „Евросонгу“ 1957. године песмом Net als toen коју је отпевала Кори Брокен, а следећи тријумф уследио је две године касније на такмичењу у Кану захваљујући Теди Схотен и песми Een beetje.

Трећа победа Холандије била је на надреалној „Евровизији“ у Мадриду 1969, а представљала ју је Лени Кур са песмом De troubadour.

Први „Евросонг“ у Шведској 1975. године био је четврти на којем је Холандија победила. Група "Teach-in" је наступила прва са песмом Ding-a-dong.

Холандија је на пету победу чекала дуге 43 године, све док Данкан Лоренс није победио на прошлогодишњој „Песми Евровизије“ одржаној у Тел Авиву. Песма Arcade се убедљиво издвојила и код публике и код жирија, што је фестивал требало да доведе у Ротердам ове године. Међутим, такмичење је отказано због пандемије коронавируса, а није сигурно да ли ће се „Евросонг“ следеће године одржати у Холандији.

Европску радиодифузну унију су 1950. године основали емитери из 23 земље, међу којима је била и Југославија, а на првој „Песми Евровизије“ одржаној у Лугану учествовало је само седам чланова организације. Земље су се постепено придруживале новом музичком такмичењу, а прва, касније ће се испоставити и једина, комунистичка земља на „Евросонгу“ била је Југославија.

Југословенска радио-телевизија која је бирала певаче састојала се из неколико телевизијских центара, па је у Југославији постојала „Југовизија“, такмичење ТВ центара који су, баш као на „Евровизији“, имали своје представнике, а победник је постајао представник Југославије у Европи.

Први кораци

Част да прва представља Југославију имала је Љиљана Петровић која је у Кану 1961. године извела песму Неке давне звезде. Музику за ову песму написао је Јоже Прившек, док је текст написао јединствени песник Мика Антић.

Љиљана је имала једноставан наступ – стајала је на бини у црној хаљини која је била украшена једним сјајним брошем. Прва југословенска песма на „Евросонгу“ заузела је осмо место међу 16 такмичара.

Захваљујући победи у Кану, фестивал је први пут одржан у Луксембургу. Лола Новаковић је била изабрана да представља Југославију са песмом Не пали светла у сумрак. Четврто место које је Лола Новаковић заузела 1962. остало је најбољи пласман Југославије у наредне две деценије.

Најлошији резултат заједничке државе забележен је у Копенхагену 1964. године, када Сабахудин Курт са песмом Живот је склопио круг није успео да освоји ниједан поен жирија. Ако је за утеху, није био једини - ниједан поен нису добили ни представници Немачке, Швајцарске ни Португалије, која је те године и дебитовала.

Деценија пада

Седамдесете године могу се сматрати најлошијом деценијом југословенског учешћа на „Евросонгу“. Упркос звездама које су је представљала у овом периоду, Југославија је само једном успела да буде међу првих десет такмичара – Тереза Кесовија је у Единбургу 1972. успела да заузме девето место.

Здравко Чолић је изабран да представља Југославију у Луксембургу 1973. са песмом Гори ватра. Чола је тада био југословенска звезда у успону којој чак ни 15. место на „Евросонгу“ није могло да се испречи на пут ка врху.

Нешто бољи пласман остварила је „Корни група“ следеће године у Брајтону, када је заузела 12. место са композицијом Моја генерација, а слично је прошла и словеначка група „Пепел ин кри“ која је следеће године била тринаеста.

Група „Амбасадори“ је представљала Југославију на „Песми Евровизије“ која се одржала у Хагу 1976. године. Упркос популарности групе на домаћем терену, „Амбасадори“ су били на претпоследњем месту, што је изазвало бурне реакције јавности, а неки новинари су позивали и на повлачење Југославије са такмичење, што се и догодило.

Узлазном путањом до врха Европе

Југославија се, након петогодишње паузе, на „Евросонг“ вратила 1981. године са Лејлом у извођењу Сеида Мемића Вајте који је заузео 15. место. Са Вајтом је као пратећи вокал у Даблину наступила овогодишња учесница „Беовизије“ Неда Украден. Наредне године је група „Аска“ остварила нешто бољи пласман, те са песмом Хало, хало била четрнаеста.

Успех Лоле Новаковић поновио је Данијел Поповић у Минхену 1983. године. Он је са песмом Џули заузео четврто место и успео да буде у врху топ-листа у Аустрији, Белгији, Западној Немачкој, Норвешкој, Холандији и Швајцарској.

Рајко Дујмић је као композитор представљао Југославију три пута заредом и то са три групе. „Нови фосили“ су 1987. године певали Ја сам за плес и поновили четврто место, а следеће године, у Даблину, група „Сребрна крила“ са Мангупом била је шеста.

Дујмићева трећа песма је заиста била срећна. У Лозани 1989. године, група „Рива“ је победила и уз песму Rock Me први пут довела „Евросонг“ у Југославију.

Једини комунистички „Евросонг“

Загреб је одбран да угости европске музичаре, а за домаћине фестивала одабрани су Хелга Влаховић Брнобић и Оливер Млакар, водитељи Телевизије Загреб, која је била задужена за реализацију такмичења.

Југославију је представљала млада певачица Тајчи која је успела да освоји седмо место са песмом Хајде да лудујемо. Многе песме у Загребу биле су инспирисане рушењем Берлинског зида и певале су о поновном уједињењу Европе.

О томе је певао и победник такмичења Тото Кутуњо који је песмом Insieme: 1992 донео другу победу Италији. Заједно са Ђиљолом Чинкуети која је победила 1964. године је био водитељ „Евросонга“ у Риму следеће године.

Беби Дол је са песмом Бразил на такмичењу у Риму заузела претпоследње место, што многи приписују политичкој ситуацији у Југославији која је постајала све напетија.

Већ следеће године, када се такмичење одржавало у шведском граду Малмеу, у избору за југословенског представника нису учествовале Словенија и Хрватска које су прогласиле независност, а до одржавања такмичења одвојиле су се и Босна и Херцеговина и Македонија, па је тако Екстра Нена са песмом Љубим те песмама представљала Савезну Републику Југославију.

Због санкција, име Југославија се после „Евросонга“ у Малмеу више није чуло, а све новонастале државе су као независне поново учествовале на такмичењу. Србија и Црна Гора је дебитовала на „Песми Евровизије“ у Истанбулу 2004. године. Жељко Јоксимовић је одушевио Европу и успео да заузме друго место, резултат који је био надмашен после само три године.

На „Евросонгу“ у Амстердаму 1970. године се, због бојкота појединих земаља који је изазвало проглашење четири победника, такмичило свега 12 земаља, али је ово такмичење било важно за Ирску, која је забележила прву од својих седам рекордних победа.

Такмичење је током седамдесетих година бележило раст броја такмичара, па је на евровизијској сцени у Паризу 1978. наступило 20 земаља, што је рекорд који није могао да буде оборен наредних девет година.

Луксембург је својим победама 1972. и 1973. постао друга земља која је забележила две узастопне победе, али је због финансијских проблема луксембуршког емитера организацију „Песме Евровизије“ 1974. године преузео Би-Би-Си и приредио такмичење у Брајтону које се препричава и данас.

Прве евровизијске звезде и нови систем гласања

На такмичењу у Луксембургу 1973. године је укинуто правило о обавезном извођењу песама на матерњем језику, што је многе земље на такмичењу у Брајтону охрабрило да своје песме изведу на енглеском, како би боље допрли до чланова жирија широм Европе.

Енглески језик одабрала је и група „Abba“ која је са песмом Waterloo представљала Шведску и забележила прву. вероватно и најважнију, победу за ову скандинавску земљу.

Шведски квартет је одвео Европу у Стокхолм, место где се 1975. године обликовало такмичење какво данас познајемо и где се „12 поена“ први пут доделило некој земљи. Уведен је систем гласања у којем је жири додељивао поене за 10 песама које су по њиховом мишљењу биле најбоље.

Учесници су добијали између једног и осам поена, они који су се мало више истакли су од жирија добијали 10 поена, док су само они најбољи могли да чују чувених 12 поена уз име своје земље. Овај систем гласања се уз мање измене одржао све до 2016. године, када се, након последње шведске победе, такмичење поново одржало у Стокхолму.

Израел - прве две победе, па још узастопне

Прва ваневропска земља која се прикључила евровизијском такмичењу био је Израел, који је дебитовао на фестивалу у Луксембургу 1973. године. Само пет година касније, на до тада највећем такмичењу у Паризу, Израел је остварио прву од своје четири победе.

Песма A-Ba-Ni-Bi коју су извели Изар Коен и група „Алфабета“ је још увек један од евровизијских хитова који обожаваоци радо слушају, баш као и песма Hallelujah групе „Milk and Honey“ која је победила 1979. године у Јерусалиму.

Израел је због финансијских проблема одустао од организације такмичења 1980. године, па је терет организовања на себе преузела Холандија и приредила такмичење у Хагу. То је био последњи пут да земља која је победила одбије да буде домаћин наредног такмичења.

Афрички излет у Европу и рађање евровизијске легенде

У Хагу је дебитовала прва и до сада једина афричка земља на „Песми Евровизије" - Мароко, који је са првом евровизијском песмом на арапском заузео претпоследње, 18. место. Ово је уједно било и последње мароканско учешће на „Евросонгу", а готово се сваке године спекулише да би афричка земља могла да се врати на такмичење.

Ирска је забележила другу победу захваљујући Џонију Логану који је са песмом What's Another Year освојио 143 поена. Логан се вратио на такмичење у Бриселу 1987. године и са песмом Hold Me Now поново победио чиме је постао једини извођач коме је то два пута пошло за руком.

Већ следеће године у Даблину, другу победу Швајцарској донела је песма Ne partez pas sans moi захваљујући којој је Селин Дион започела своју интернационалну каријеру.

„Песма Евровизије" у Бриселу је, са учесницима из 22 земље, била и највеће такмичење до тад.

Доминација Ирске и нагло повећање броја учесника

Деведесете године су за љубитеље „Евросонга" отпочеле у Југославији, која је захваљујући победи групе „Рива" у Лозани 1989. организовала такмичење у Загребу.

Након победе 1992. године, Ирска је победила још два пута заредом и тиме постала прва и једина земља која је остварила три узастопне победе. Ирска је своју седму и последњу забележила у Ослу 1996. године.

Распад Југославије и Совјетског Савеза довео је до стварања нових држава које су желеле да учествују на „Песми Евровизије“, због чега је пред такмичење у ирском граду Милстриту 1993. године у Љубљани организован посебан квалификациони програм у којем су место на „Евросонгу" избориле Босна и Херцеговина, Словенија и Хрватска.

Због повећаног броја учесника, Европска радиодифузна унија је увела ново правило како број земаља које се такмиче не би прелазио 25. Земље које су у просеку од три године имале лошије резултате, уступале своје место државама које су чекале на учешће. Петоструки победник Луксембург због овог правила није могао да учествује на „Евросонгу“ 1994. године и од тада се ова земља није вратила на такмичење.

Овакав систем задржан је до „Евросонга“ у Истанбулу 2004. године када је уведено полуфинално такмичење захваљујући којем су све земље које су биле заинтересоване за учешће могле да пошаљу своје песме сваке године.

Идеју о „Песми Евровизије“ покренула је Европска радиодифузна унија (ЕБУ), која је настала 1950. године са циљем да окупи радијске и телевизијске емитере Европе који би међусобно размењивали садржаје и информације.

Састанак у Монаку 1955. године на којем су чланови ЕБУ-а разговарали о стварању паневропског музичког такмичења које би ујединило ратом разорену Европу, а надметање би било слично музичком фестивалу у италијанском граду Санрему. На челу комитета за организацију новог такмичења налазио се Марсел Безенсон, а за првог домаћина одређен је Лугано у Швајцарској.

Прво такмичење

Премијерно издање „Песме Евровизије“ одржано је 24. маја 1956. у театру „Курсал“ у поменутом швајцарском граду и знатно се разликовало од свих каснијих такмичења. Надметало се седам земаља – Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска, Холандија и Швајцарска, а свака земља могла је да пошаље по две песме, па је тако било 14 такмичарских композиција.

Први „Евросонг“ је био радијски програм, али се такмичење емитовало и на телевизији, за оне срећнике који су у то време поседовали ТВ пријемник. Снимак такмичења није сачуван, а постоји само снимак извођења победничке композиције Refrain, швајцарске представнице Лис Асије.

Победника су бирали чланови жирија из свих земаља учесница који су морали да дођу у Лугано како би учествовали у тајном гласању. Све земље су, осим Луксембурга, послале своје чланове жирија, те је уместо њих гласао жири из Швајцарске. Пошто је гласање било тајно, могло се гласати и за своју земљу, што је оставило простора за нагађање да су управо ова правила помогла домаћину да дође до победе.

Резултати гласања никад нису објављени, а већ од наредног такмичења гласови чланова жирија били су доступни јавности.

Музичко такмичење се шири Европом

Следеће године такмичење је одржано у Франкфурту, у Западној Немачкој. Нагађало се да је домаћин одабран на основу тога што је немачки представник заузео друго место у Лугану, али то никад није потврђено. Правило да победничка земља следеће године организује такмичење још није било уведено, већ је постојала идеја да све земље учеснице у неком тренутку угосте европске музичаре.

Такмичењу у Франкфурту су се придружиле Аустрија, Велика Британија и Данска. Због већег броја такмичара било је потребно практичније решење за домаћина. ЕБУ је одлучио да домаћин следећег такмичења буде Холандија која је победила у Франкфурту и од тада се организација фестивала увек нуди победнику из претходне године.

Број такмичара се из године у годину увећавао, па је тако на „Песми Евровизије“ 1961. године у Кану учествовало 16 држава, којима су се те године прикључиле Финска, Шпанија и Југославија, која је била једина комунистичка земља која се такмичила.

Прва представница Југославије била је Љиљана Петровић која је извела песму Неке давне звезде чији је текст написао чувени Мика Антић, а музику Јоже Прившек. Љиљана Петровић је у Кану заузела осмо место.

Преседан испред Далијеве скулптуре

Током шездесетих година број земаља учесница се није много мењао, а прво такмичење које је емитовано у колору било је 1968. године из Лондона. Такмичење је одржано у „Ројал Алберт холу“, а своју прву победу је остварила Шпанија коју је представљала млада певачица Масијел са песмом Ла ла ла.

Европа се следеће године окупила у Краљевском позоришту (Teatro Real) у Мадриду, а за дизајн промотивног материјала и израду скулптуре која се налазила на сцени био је задужен познати уметник Салвадор Дали.

Након 14 година такмичења у Мадриду се догодило незамисливо – четири земље које су се нашле на врху табеле имале су исти број поена. Због тога што правило о одређивању победника у оваквим ситуацијама није постојало, такмичење одржано у Мадриду било је једино које је имало четири победника – Велику Британију, Француску, Холандију и Шпанију, која је постала прва земља са две узастопне победе.

Пошто су четири земље победиле, поставило се питање ко ће бити домаћин следећег „Евросонга“. Велика Британија и Шпанија су организовале претходна два такмичења, па је ЕБУ донео одлуку да се такмичење одржи у Холандији или Француској. Одлука да се „Песма Евровизије“ 1970. године одржи у Амстердаму донета је бацањем новчића. 

Због нејасних правила у вези са победником, Аустрија, Норвешка, Португалија, Финска и Шведска су одлучиле да бојкотују „Евросонг“ у Амстердаму, што је довело до тога да на такмичењу наступи само 12 земаља – најмање учесника од 1959. године.

На пустим улицама Београда, Марија Шерифивић отпевала нам је њену Молитву, песму коју је заволела цела Европа  која нам је „Евросонг“ 2008. године довела у Србију.

Гледате ексклузивне кадрове са снимања спота.

Водитељи програма ће бити Шантал Јанзен, Едсилија Ромбли и Јан Смит, који су били најављени и као водитељи отказаног „Евросонга“.

План је да програм, поред овогодишњих учесника, окупи и познате евровизијске извођаче са претходних такмичења који ће извести хитове „Песме Евровизије“ на препознатљивим местима широм Европе.

Извршни супервизор „Евросонга“ Јон Ола Санд је навео да ће овај програм попунити празнину која је настала због отказивања такмичења.

„Нажалост, ове године неће бити 'Песме Евровизије'. Уместо тога, покушаћемо да 16. маја ујединимо Европу са јединственим телевизијским програмом. Позивамо све емитере који су хтели да пошаљу представнике на овогодишњу 'Песму Евровизије' и друге чланове ЕБУ-а да емитују ову емисију у духу јединства и заједништва“, рекао је Јон Ола Санд.

Посебан програм ће се директно преносити и очекује се да ће трајати око два сата, а најављено је да ће бити омогућен и пренос путем Јутјуба. Радио-телевизија Србије је показала интересовање за пренос посебног евровизијског програма.

У протеклих неколико недеља покушано је да се изнађе неко алтернативно решење које би омогућило да се такмичење одржи, али то није могуће.

„Међутим, несигурност створена ширењем Ковида-19 и рестрикције које су увеле владе држава учесница као и холандске власти, значе да Европска унија медијских сервиса (ЕБУ) нема другог избора него да одустане од догађаја. Здравље наших уметника, особља, обожавалаца и посетилаца, као и ситуација у Холандији, Европи и свету, били су пресудни за доношење овакве одлуке“, истиче се у саопштењу.

Јон Ола Санд, извршни супервизор, рекао је да су сви из организације веома поносни на ово такмичење и чињеницу да већ 64 године уједињује људе широм Европе и да је због тога жалост због овакве одлуке велика.

„Желео бих свима који су били укључени у ово да се захвалим. Нажалост, одржавање такмичења је немогуће због фактора над којима ми немамо контролу. Жалимо због ситуације много, али можемо да вам обећамо да ће се ‘Песма Евровизије’ вратити још јача“, закључио је Санд.

Ко су чланови српског тима на Евросонгу?

HURRICANE

Група "Hurricane" основана је 2017. године на Карипском острву Свети Мартин и њу чине Сања Вучић, Ивана Николић и Ксенија Кнежевић. У протекле две године чланице групе "Hurricane" су својом појавом и песмама задобиле интернационалну пажњу. Њихове песме емитује преко сто светских радио станица. Трио је снимио седам песама на енглеском језику, а 2019. године издао је свој први сингл на српском језику под називом "Фаворито". Песма је доживела велики успех и запаженост на српској музичкој сцени, што потврђује тридесет милиона прегледа на YouTube каналу за три месеца. После ове песме, група је снимила и другу, под називом "Авантура", чији су аутори Немања Антонић и Косана Стојић. "Hurricane" тренутно припрема две песме у Лос Анђелесу, за америчко тржиште и албум за српско тржиште који се очекује 2020. године. Група "Hurricane" снимила је песму "Hasta la vista" за фестивал "Беовизија 2020" са жељом да Србију на такмичењу за "Песму Евровизије" у Ротердаму 2020. године представе савременим, квалитетним и атрактивним наступом.

САЊА ВУЧИЋ

Рођена је 8. августа 1993. године у Крушевцу, у Србији. Завршила је средњу музичку школу "Стеван Христић" у Крушевцу, смер соло певање. Апсолвент је на Филолошком факултету у Београду на катедри оријенталистике, смер арапски језик и књижевност. Познавалац је шпанског, португалског и италијанског језика, а поседује два сертификата Британског конзулата за познавање енглеског језика. Била је члан црквеног хора "Кнез Лазар", члан етно састава "Беле виле" и члан реге/џез/ска/пунк фjужн бенда "ЗАА". На највећем европском музичком такмичењу "Песма Евровизије" Сања је представљала Србију 2016. године. Са песмом "Gооdbyе" прошла је у финале и освојила 18. место. Крајем 2017. године објавила је дуетску песму са трубачем Дејаном Петровићем.

КСЕНИЈА КНЕЖЕВИЋ

Рођена је 24. јануара 1996. године у Београду, у Србији. Завршила је музичку школу "Војислав Вучковић", смер клавир. Апсолвент је на Факултету за медије и комуникације, универзитет "Сингидунум", смер дигитални маркетинг, у Београду. Учествовала је на многобројним фестивалима као што су "Нишки сусрети", "Чаролија", "Беовизија". Од 2015. године бавила се певањем пратећих вокала на фестивалима и концертима. Те године певала је пратеће вокале на "Песми Евровизије" у Бечу у тиму Црне Горе, коју је те године представљао њен отац, Ненад Кнежевић Кнез.

ИВАНА НИКОЛИЋ

Рођена је 16. априла 1995. године у Нишу, у Србији. Студент је универзитета "Унион", смер пословна економија у Београду и Економског факултета у Нишу. Са 14. година уписала је плесну школу Боом 018 у Нишу у којој остаје члан наредних 6 година. Током плесног школовања учествовала је на државним и европским такмичењима на којима је освојила многобројне награде и тиме постала вишеструка првакиња у плесу.

Пратећи вокали:

Олга Поповић на евровизијској сцени наступала је 2012. године у Азербејџану када је, као пратећи вокал и виолинисткиња, била део састава Жељка Јоксимовића, а Србија је тада освојила високо 3. место. Више од десет година је стални члан групе "Кики Лесендрић и Пилоти", победник је последњег серијала музичког такмичења "3К Дур", наступала је у најпознатијим европским концертним просторима и сарађивала са највећим именима музичке сцене региона. Прошле године на "Песми Евровизије" била је пратећи вокал у тиму који је био са Невеном Божовић у Тел Авиву.

Младен Лукић представљао је Србију на "Песми Евровизије" у Лисабону 2018. године, као главни вокал састава "Сања Илић и Балканика", када је Србија остварила пласман у финале и освојила 18. место од 42 земље учеснице. Први је тромбон Позоришта на Теразијама, Биг бенда који прати Жељка Јоксимовића и трибјут бенда "Ејми Вајнхаус". Младен је јавности постао познат као финалиста прве сезоне ТВ серијала "Икс фактор". Професор је инструмента на којем свира и предмета Оркестарске деонице у музичкој школи "Јосип Славенски" у Београду. Прошле године на "Песми Евровизије" био је пратећи вокал у тиму који је био са Невеном Божовић у Тел Авиву.

Леонтина Вукомановић је као композитор и текстописац радила је са свим значајним певачима са простора Балкана: Жељком Јоксимовићем, Тошетом Проеским, Маријом Шерифовић, Здравком Чолићем... Побеђивала је на свим националним фестивалима поп музике као извођач и аутор. Два пута је била у ауторском тиму представника Србије на "Песми Евровизије": 2004. године у Истанбулу са Жељком Јоксимовићем и 2015. године у Бечу са Бојаном Стаменов. За словеначке представнике на "Песми Евровизије" - Еву Бото и Анџеја Дежана радила је српскохрватски препев текста. Објавила је збирку поезије "Није тачно све што лепо звучи". Већ десет година руководи дечјим хором "Чаролија" и директор је истоименог најзначајнијег ауторског дечјег музичког фестивала у региону. До сада је објавила десет албума са песмама за децу. Била је аутор песама које су Србију представљала на Дечјем Еворсонгу 2015. и 2016. године. Добитница је неколико националних признања за трајни допринос култури. Бави се примењеном музиком у области рекламе. Тренутно је на позицији програмског директора Дечјег културног центра Београд.

Ауторски тим:

НЕМАЊА АНТОНИЋ, аутор музике

Немања Антонић рођен је 11. јуна 1994. године у Шапцу, Република Србија. Музичко образовање стекао је у основној и средњој музичкој школи, где је похађао одсеке за музичку продукцију и клавир. Као пијаниста бележи високе резултате, интернационалне награде и сарадње са најеминентнијим, како домаћим, тако и иностраним педагозима и пијанистима. Тренутно је на Факултету драмских уметности у Београду и студира на катедри за снимање и дизајн звука. Паралелно са факултетским студијама, Немања у свом музичком студију компонује музику и сарађује са многим афирмисаним и неафирмисаним певачима популарне музике, али и извођачима и уметницима у области филмске и серијске музике. У области популарне музике у земљи и региону, Немања бележи високе резлтате са композицијама које броје милионе прегледа на дигиталним платформама за конзумирање музике. "Такмичење за "Песму Евровизије" пратим од малих ногу и поносан сам што је моја музика део једне тако велике манифестације, а пре свега, што ће бранити боје наше државе Србије" - Немања Антонић.

КОСАНА СТОЈИЋ, аутор текста

Косана Стојић рођена је 01. децембра 1986. у Београду, Република Србија. Каријеру текстописца је градила ненаметљиво и стрпљиво од 2005. године, иако се тек 2013. године појављује на музичкој сцени као текстописац. Од тада је написала текст за многе песме које су постале регионални хитови и које броје вишемилионске прегледе на платформи YouTube.
Од 2017. године покреће свој блог, који је и данас врло запажен. Последње 4 године, сарађује са Немањом Антонићем, првенствено на песмама за групу "Hurricane".

САЊА ВУЧИЋ, аутор текста

Сања Вучић рођена је 08. августа 1993. у Крушевцу, Република Србија. У нижој и средњој музичкој школи у Крушевцу, на одсеку за соло певање осваја запажене награде на такмичењима соло певача, што републичким, што регионалним. Завршила је мастерклас код светски реномиране примадоне, првакиње опере и редовног професора на Факултету музичке уметности Катарине Јовановић. Била је члан црквеног хора "Кнез Лазар" 4 године, са којим је као солиста освајала запажене награде и на европским такмичењима црквених хорова. Такође, била је део градског џез оркестра у којима су се обрађивали џез и блуз стандарди, али и етно састава "Беле виле" са којим је учествовала на бројним фестивалима широм Србије. Сања поседује два сертификата Британског конзулата за познавање енглеског језика и апсолвент је Филолошког факултета у Београду на катедри оријенталистике, смер арапски језик и књижевност. Користи шпански, португалски и италијански језик. Од 2012. била је члан реге/џез/ска/пунк фјужн бенда "ЗАА". Из шестогодишње сарадње са музичарима из групе проистекао је и студијски албум у коме Сања учествује као композитор и текстописац. На такмичењу за "Песму Евровизије" наступа 2016. године као представница Србије, са песмом "Goodbye", коју је писала и компоновала Ивана Петерс. Те године, Србија је прошла у финале и освојила 18. место. Током промотивног периода наступала је у Великој Британији, Португалији, Летонији, Русији, Израелу, на Малти, у Холандији и у Шведској. Од 2017. године у саставу је групе "Hurricane", са којима гради интернационалну каријеру.

HURRICANE - HASTA LA VISTA

Музика: Немања Антонић
Текст: Косана Стојић, Сања Вучић

Један, два, три и крај
Одбројано је знај
Руке увис на мој знак
Гледаш се са њом, видим, гледаш се са њом
Због тебе немам сна
Тишина убија
Остаћемо ти и ја
Празних погледа
Ти без срца ја без сна

Мада понекад сам мало crazy
Ал‘ са мном никад није досадно у вези
А ти увек бираш погрешну себи
Сада љубави узми или остави

Hasta la vista, baby
Имам нови план, имам, имам нови план
Hasta la vista, baby
Јасно као дан, јасно, јасно као дан
Кажи ми хвала што сам те волела
На тебе таквог пала
Ма, sorry што нисам ти се допала
Hasta la vista, baby

Један, два, три и крај
Одбројано је знај
Руке увис на мој знак
Опет си са њом, опет, опет си са њом
Због тебе немам сна
Тишина убија
Није ово сујета
У љубави то је cute but psycho

О да, милом или силом желим да дам ти се
Па нек‘ обрне се свет
Ти и ја на ободима лудила кад свирам крај
Кад свирам крај, a yeah.

Овогодишњи „Евросонг“ заједнички организују три холандска медијска сервиса - НПО, АВРОТРОС и НОС, а НПО је саопштио да разматра алтернативне начине одржавања такмичења које би требало да се одржи у мају у Ротердаму.

Портпарол НПО-а је одбио да каже које алтернативне опције за одржавање такмичења организатори разматрају, а јавни скупови у Холандији још нису забрањени, због чега би било потребно размислити на који начин би највеће музичко такмичење на свету могло да се одржи.

Наступи у празној дворани

„Евросонг“ се од свог првог издања организује пред публиком у дворани. До пре 20 година, такмичење се организовало у концертним дворанама чији капацитет није прелазио 10.000 људи.

Од „Песме Евровизије“ у Стокхолму 2000. године, такмичење се одржава у великим, углавном спортским дворанама, а већ је наредне године у Копенхагену на фудбалском стадиону „Паркен“ „Евросонгу“ присуствовало 38.000 људи.

Одржавање овогодишњег такмичења је предвиђено у „Ахој арени“ у Ротердаму, где би такмичењу требало да присуствује око 16.000 гледалаца, а у овој спортској дворани је 2007. године одржана „Дечја песма Евровизије“.

Међутим, иако је „Ахој арена“ већ резервисана, уколико се организатори одлуче да не пусте публику у дворану, постоји могућност да се, због трошкова, фестивал пребаци у мањи простор у којем би наступима такмичара могле да присуствују само пратеће делегације.

Ускраћивање публици да присуствује директном преносу и генералним пробама значајно би помогло у спречавању ширења заразе, пошто гледаоци долази из разних крајева Европе, а једна делегација из Аустралије.

Међутим, ширење коронавируса тиме не би било у потпуности спречено будући да  би се на једном месту свакако нашли представници делегација из 41 државе. То представља велики ризик за све који оду у Ротердам, уколико зараза настави да се ширим садашњим интензитетом.

Пренос наступа од куће

Како би се избегло ширење коронавируса, Европска радиодифузна унија (ЕБУ) би могла да прибегне радикалном решењу и да максимално искористи сателитску мрежу у којој су све њене чланице.

ЕБУ има техничке могућности да сви такмичари наступе у својим телевизијским студијима и да се сви наступи уклопе у директан пренос који би, на исти начин као и досад, пратила цела Европа.

Највећа разлика би била та што такмичари не би били на истом месту, што би знатно допринело здравственој безбедности такмичара и чланова делегације.

Мана оваквог начина организације би могла да буде неуједначеност наступа, односно то што такмичари немају истоветне услове што је услов на „Евросонг".

Пренос наступа из сопственог студија био би најбоља алтернатива традиционалном одржавању такмичења, пошто се не би изгубила чар директног преноса, па се такмичење не би претерано разликовало од онога на шта смо навикли.

Снимљени наступи

Једна од алтернатива за безбедно одржавање „Песме Евровизије“ могла би да буде емитовање унапред снимљених наступа учесника путем евровизијске мреже.

Међутим, ово је опција која има најмање шансе да буде остварена, због тога што би се изгубила чар директног телевизијског преноса.

Свакако постоји и могућност одлагања фестивала, што би, са друге стране, могло да доведе до померања целокупног календара такмичења у организацији ЕБУ.

За сада организатори одбијају да говоре о алтернативама о којима размишљају и најављују „Евросонг 2020“ у предвиђеним терминима, од 12. до 16. маја.

Прво полуфинале музичког такмичења заказано је за 12. мај, други део такмичења би требало да се одржи два дана касније, док ће се, према најавама, велико финале одржати 16. маја.

„Песма Евровизије“ сваке године окупља више хиљада људи у дворанама у којима се одржава, а овогодишње такмичење би требало да се одржи у „Ахој арени“ у Ротердаму која има капацитет од око 16.000 гледалаца.

Јавна окупљања у Холандији засад нису забрањена, а портпарол холандског медијског сервиса је одбио да говори о алтернативним начинима одржавања такмичења који се разматрају.

Млада музичарка Ивана Јајчанин, која наступа под псеудонимом Наива, изненадила је многе својим специфичним гласом којим је извела песму „Баш баш" која се значајно разликује и издваја од овогодишњих такмичарских композиција. Композиција, иза које стоје супружници Жика и Јелена из групе „Зана“, има носталгични призвук и мелодију која слушаоце подсећа на нека лепша времена, а Наивин глас јој даје савремену ноту, а друго место које је ова песма заузела показује да је ова комбинација пун погодак.

Андрија Јо - Очи Медузе

Популарни јутјубер Андрија Јо привукао је велику пажњу јавности појављивањем на „Беовизији“. Шведски композитори су за Андрију написали савремену поп песму са звуком који је актуелан широм планете. Композицију је пратио динамичан сценски наступ, а Андрија је песму коректно отпевао, с обзиром на то да се музиком не бави професионално. Велики допринос песми дала је и Исидора Митић, која је својим гласом дочарала Медузу. Чини ми се да је жири потценио ову песму и да је требало да добије више од једног поена.

Thea Devy - Судњи дан

Још једна модерна композиција нам стиже из иностранства. Млада певачица Thea Devy је песмом Судњи дан покушала да нам поручи да почнемо да водимо бригу о планети. Ставила се у улогу Мајке Природе и сјајним вокалним способностима нам је најавила да ће судњи дан брзо доћи уколико нешто не будемо предузели. Песма која је била у ужем избору за представника Аустрије на овогодишњем „Евросонгу“ није успела да добије ниједан поен од публике, а жири ју је наградио са четири поена.

Неда Украден - Бомба

„Ноћас пући ће кô бомба“ одзвањало је у студију у Кошутњаку током сваке пробе Неде Украден, које су изазивале велико интересовање свих који су могли да присуствују припремама фестивала. Велико искуство Неде Украден види се и по уложеном труду у наступ, ватра је горела око бине, а глас познате певачице био је без грешке током сваке пробе. Ништа нам друго не преостаје, него да Неди Украден честитамо и захвалимо на оваквом наступу.

Лифт - Само ми кажи

Бенд „Лифт“ отворио је друго полуфинале и специфичним гласом фронтмена Алексе Вучковића оставио јак утисак са песмом „Само ми кажи“. Иако су у финалу били на 11. месту, жирију у другом полуфиналу се ова песма ипак више допала, па су успели да буду на другом месту, иза победничке песме Hasta la vista. Резултат у финалу не би требало да обесхрабри овај млади бенд који је успео да докаже да рок и даље може да буде примећен.

Милан Бујаковић ft. Оливера Поповић - Нити

Гласови Милана Бујаковића и Оливере Поповић који доминирају у минималистичкој композицији Нити добили су аплаузе још током првих проба. Каква је песма, такав је и наступ, на екранима су се смењивале црна и бела боја, а уласку Оливере Поповић на сцену претходио је добро осмишљен визуелни ефекат. Један поен који је песма добила од гледалаца показује да постоји публика која је препознала квалитет ове несвакидашње композиције.

„Морам да похвалим целу манифестацију. Бина, сценографија, кореографије, вокали. Све је било перфектно“, истакла је чланица трија Ксенија Кнежевић.

Сања Вучић, која је Србију већ представљала на „Песми Евровизије“ 2016. године, рекла је да је песма била веома изазовна за извођење, посебно због захтевне плесне тачке уз коју треба и певати.

Било је и мало треме, признају.

Девојке из "Hurricane"-а кажу и да је атмосфера у „грин руму“ била сјајна и да су сви извођачи били одлични. Ипак, имале свог фаворита.

„За Наиву смо највише навијале. Фантастична је и зрачи дивном енергијом. Има тај Ејми Вајнхаус 'вајб'. Све време смо певушиле њену песму. Заиста је нешто посебно“, навеле су победнице „Беовизије“.

Српске представнице на „Евросонгу“ кажу да припреме за наступ у Ротердаму почињу већ од сутра.

„Бићемо сигурно на висини задатка. Имамо још два месеца до Евросонга и даћемо све од себе. Сценски наступ мора да 'пршти'“, истакле су Ивана и Сања.

Главни задатак им је да врате „Евросонг“ назад у Србију.

„Мислим да не постоји лепши осећај него да представљаш своју земљу у нечему што волиш“, каже Ксенија.

Фотографије финалне вечери фестивала „Беовизија 2020"
можете преузети овде

23.59 – Представник Србије на 65. „Песми Евровизије“ група "Hurricane" и песма Hasta la vista!

Овде можете погледати резултате гласања 1. полуфинала „Беовизије 2020"

 Овде можете погледати резултате гласања 2. полуфинала „Беовизије 2020"

Овде можете погледати резултате гласања финала „Беовизије 2020"

23.55 – После саопштавања гласова жирија на првом месту је група "Hurricane". 

23.50 – Прва дванаестица за Игора Симића од чланице жирија Невене Божовић.

23.23 – Хари Варешановић представљао је БиХ на „Евросонгу“ 2006. године. Вечерас је на беовизијској сцени извео у целом региону вољену Лејлу. 

23.00 – Победница 57. „Песме Евровизије“ Марија Шерифовић и Молитва на беовизијској сцени.

22.58 – Гласање је завршено! Од овог момента пребројавају се и сабирају гласови публике и стручног жирија.

22.42 – Гласање је почело! На број 5556 пошаљите СМС поруку са редним бројем фаворита. Са једног броја можете гласати највише 20 пута. Цена поруке са свих мрежа је 36 динара са ПДВ-ом.

22.26 – Бане Мојићевић затвара такмичарски део српског избора за представника на овогодишњем „Евросонгу“ уверен да Европа треба да чује и види Цвет са Проклетија. 

22.22 –  Ако Колачи Марка Марковића освоје највећи број бодова вечерас и доспеју пред евровизијску публику „ритам, ритам помериће“ многе у Ротердаму.

22.17 – Баш, баш би се веселила Наива, као и њени обожаваоци, када би морала да пакује кофере за Холандију овог пролећа. 

22.07 – Уколико Ана Миленковић постане представница Србије на 65. „Евросонгу“ њена песма неће остати Тајна ни за кога. 

22.04 – Момци из бенда „Лифт“ неће се питати да ли су карте за Ротердам „у сну или на јави“ ако песму Само ми кажи публика и жири виде као победничку.  

22.00 – Дубок Траг на музичкој сцени оставиће група ЕЈО уколико буде тријумфовала вечерас.

21.45 – Победа у финалу фестивала „Беовизија 2020“ за Теу Дивај била би велика прекретница, нешто попут Судњег дана, само без потопа и рушења. 

21.40 – „Изгорела је нада“, пева Игор Симић. За ту љубав, изгледа спаса нема, али то не значи да је и за песму Плес за растанак нестала нада да ће се наћи на евровизијском списку у Ротердаму.

21.37 – Уколико буде успео да избегне ружино трње и убојит поглед медузе, Андрија Јо стиже до победе и његову песму Очи медузе чуће свет.

21.26 – На сцену није изашла прва, као што стихови песме Бомба кажу, али Неда Украден решена је да, уз експлозију и брз ритам, остане до краја, то јест до „Песме Евровизије“.  

21.22 – Иако делује као да се опраштају, девојке из групе "Hurricane" прижељкују јак ветар који ће их однети до беовизијског трона, а затим и Холандије.

21.18 – Такмичарски део „Беовизије“ креће. Први на беовизијску бину излазе Милан Бујаковић и Оливера Поповић који све наде полажу у своје Нити. 

21.00 – Велико финале је почело! За почетак спектакл – водитељи изводе хитове Insieme, Bandido и Хајде да лудујемо – нумере које су изведене на „Евросонгу“ одржаном у Загребу пре тачно три деценије.

Вишемесечни процес одабира српског представника на 65. издању „Песме Евровизије“ вечерас је завршен. 

У финалу су се сусрели најбољих 12 које су заједнички одабрали публика и стручни жири, од 24 нумере које су представљене у полуфиналном току такмичења. 

Из прве полуфиналне вечери на беовизијску сцену вечерас су стигли група ЕЈО, Андрија Јо, Неда Украден, Thea Devy, Игор Симић и Марко Марковић.

Током друге полуфиналне вечери прилику за наставак такмичења добили су група "Hurricane", Бане Мојићевић, Ана Миленковић, „Лифт“, Милан Бујаковић и Оливера Поповић и Наива.

И вечерас, домаћини су били водитељка РТС-а Драгана Косјерина и познато лице шведског јавног сервиса Јован Радомир.

О атмосфери у Грин руму током такмичарског дела, али и касније када је постало напето, обавештавали су нас водитељка РТС-а Кристина Раденковић и аустралијски водитељ српског порекла Стефан Поповић.

Све композиције које су учествовале на овогодишњем фестивалу доступне су на мултимедијалној платформи РТС Планета и званичном Јутјуб каналу РТС-а за „Песму Евровизије“.

Правилник о гласању на фестивалу Беовизија 2020

„Беовизија 2020“ – 28. и 29. фебруар, 1. март, 21 час, РТС 1 и РТС Планета.

Шетња кроз историју, поглед у будућност, али пре свега, нумере које би могле да нас представљају у Европи, у вечерашњем финалу.

Како су такмичари обећали, у финалу ће наступи бити још бољи.