Своја прва музичка и певачка умећа показује 2007. године на фестивалу '' Будва'' са песмом "Тебе бих", а одмах потом и на Радијском фестивалу "Ферас" 2007. са песмом "Ако се љубав зове као ти", са којом купи одличне критике. 2011. године, пријављује се на највеће музичко такмичење на овим просторима, "Први Глас Србије", где улази у супер финале и осваја друго место.

Александар Филиповић 

Александар Филиповић је рођен 1968. године у Ваљеву. Након завршене основне и средње музичке школе, дипломирао је на Музичкој академији у Београду 1993. године на одсеку за теорију музике. Живи и ради у Београду.

Радио је као композитор, аранжер и клавијатуриста, а од 1992. до 1996. године ради као хонорарни клавијатуриста у Биг бенду РТС, и истовремено као хонорарни продуцент у студију 6 Радио Београда. У више наврата био је диригент оркестра на фестивалу „Пјесма Медитерана" у Будви, а од 2001. до 2008. године био је шеф пратећег бенда Жељка Јоксимовића. Као оркестратор и диригент сарађивао је са Симфонијским оркестром РТС-а, гудачима Београдске Филхармоније као и са гудачима Светог Ђорђа, затим оркестром Радио-телевизије Црне Горе и многим другим. 

Сарађивао је са бројним извођачима и ауторима као што су Здравко Чолић, Корнелије Ковач, Жељко Јоксимовић, Зана, Жељко Самарџић, Маја Оџаклијевска, Маја Николић, Јелена Томашевић и многи други. Био је део тимова који су учествовали на Евросонгу (Хари Мата Хари - „Лејла", Жељко Јоксимовић - „Није љубав ствар").

Дугогодишњи учесник бројних музичких фестивала где је освојио велики број награда са разним музичарима и извођачима.

На фестивалу Беовизија 2005. у финалу осваја 12. место.Исте године наступа на ,,Пјесми Медитерана 2005" у Будви, као и на фестивалу ,,Sunflower music festival 2005" који се одржава у Зрењанину.

У дуету са Даницом Карић снимио је насловну песму ,,Сада знам", за прву српску сапуницу под насловом ,,Јелена". Године 2008. наступа на фестивалу ,,Марко Поло фест" на Корчули где са песмом ,,Бомба" осваја прво место стручног жирија као и награду за најбољи аранжман. Наступао је и на фестивалу ,,Сунчане скале 2008" у Херцег Новом у Црној Гори, у вечери ,,Нове звезде".

Године 2009. учествује на фестивалу ,,Беовизија 2009". У финалу заузима 6. место, са песмом ,,Твоје друго име је грех", а исте године се појављује и на фестивалу ,,Пјесма Медитерана 2009" у Будви.

Последње 4 године, члан је ,,Блах Блах" бенда из Београда, са којим наступа по најпознатијим клубовима широм Србије и екс Југославије.

Ана Бојић Мрђен

Ана Бојић Мрђен рођена је 1982. године у Врбасу. Након завршене средње музичку школу „Исидор Бајић" у Новом Саду, уписује Академију уметности, такође у Новом Саду.

Финалиста је такмичења 3К ДУР, сарађивала је са Жељком Јоксимовићем као пратећи вокал, а 2005. године наступа на Беовизији као чланица групе Лулу.

Наступала је широм Европе, а поред извођачке праксе има и композиторско искуство. Освојила је треће место на фестивалу „Први аплауз" у Бања Луци, 2008. године.

Током музичког школовања бавила се певањем радећи са многим бендовима, да би 1998. постала стални члан пратећег бенда Здравка Чолића, у својству пратећег вокала. Исте године почиње да ради у Позоришту на Теразијама, као солиста хора, где је и данас стално запослена. Гостовала је на албумима многих наших уметника (Драгољуб Ђуричић, Владан Вучковић-Паја, Здравко Чолић, Драган Стојнић, Ван Гог...). Свој први самостални албум издала је 1999. за ПГП РТС.

У мају 2005.објавила је и други албум под називом ''Острво снова'' за издавачку кућу ''City records''.

Током последњих неколико година окренута је углавном раду у Позоришту на Теразијама, где је остварила значајне солистичке улоге, међу којима и главну женску улогу у мјузиклу „Грк Зорба", затим у представама: „Под сјајем звезда", „Продуценти", „Како разумети Србе"...

У периоду од 2009. до 2012. наступала је са Иваном Босиљчићем на његовим музичко-поетским вечерима више од 100 пута у земљи и иностранству.

Године 2009. била је гост групи Ван Гог у Београдској арени.

Војкан Борисављевић

Војкан Борисављевић је рођен у Зрењанину 1947. године. У Београду је завршио гимназију, студирао на Филозофском факултету, а музичко образовање стекао у београдским школама „Др Војислав Вучковић" и „Станковић", као и на приватним студијама у Паризу. Уметничким радом активно се бави од 1965. године, па све до одласка у пензију 2006. године. Свој радни век провео је као слободан уметник у оквиру Удружења композитора Србије. Музички сарадник и уредник ТВ Београда постаје 1968. године. Био је члан више музичких удружења и комисија за културу.

Компонује музику за позориште (Мистер Долар, Грк Зорба...), филм (Лајање на звезде, Смрт господина Голуже ...), ТВ серије (Више од игре, Сиви дом, Бела лађа...), мјузикле (Цигани лете у небо, Бриљантин...), као и за популарне и дечије песме, затим инструменталне композиције и аранжмане. Сарађивао је са бројним домаћим извођачима и музичарима из региона.

Као диригент сaрађивао је са Симфонијским оркестром, Хором и Џез оркестром РТС-а, Београдском филхармонијом, Гудачким оркестром „Београдски солисти", чији је оснивач и уметнички руководилац. У позоришту на Теразијама у сталном је ангажману, где је дириговао извођења више од 1000 представа на матичној сцени.

Добитник је бројних награда на музичким, позоришним и филмским фестивалима у земљи и иностранству.

Свирала је флауту у нижој музичкој и ишла на соло певање у нижој и средњој музичкој школи "Станислав Бинички "у Лесковцу. У Београду је завршила 2. и 3. годину средње музичке школе "Војислав Вучковић" где је имала и упоредни клавир. Свира и гитару. Завршила је гимназију. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за француски језик и књижевност. Воли језике, бави се спортом. Активно ради са бендом већ 5 година. Музика јој је страст и љубав. Вредно ради на новим песмама које су у поп маниру, а већ је снимила песму "Фалиш ми проклето" коју су урадили Бане Опачић и Огњан Оги Радивојевић. Друге две које ћу ускоро представити јавности су урадили Андреј Јакшић и Марко Кон.

Учествовала је на многим певачким такмичењима (разна школска такмичења, финале шоу-програма ТВ Пинк "Нико као ја", 2003.год , "Фолк таленти Реномеа" 4. место 2009. у Бијељини, Битеф караоке, 2011, прво место у Београду). На такмичењу "Први глас Србије", 2011. године, освојила је 4. место.

Добривоје Марић

Добривоје Марић је рођен 1968. године у Панчеву. Свира гитару и први пут се појавио на музичкој сцени као члан групе Мали рај, када учествује на Месаму 1994. године. Један је од оснивача групе Трн у оку, која је за време свог постојања издала два албума: први у издању Мат продукције, 1995. године, и други у издању ПГП-а, 1997. године, под именом „Као некада".

Последњих петнаест година успешно се бави компоновањем, аранжирањем и писањем текстова у народној музици. Као аутор је срађивао са бројним извођачима народне музике (Снежана Ђуришић, Маринко Роквић, Гордана Лазаревић, Дарко Лазић, Јелена Костов...).

Забавном музиком почео је да се бави сарађујући са младим певачем Миланом Бујаковићем, а песма „Савршен крај", његово је прво самостално ауторско дело. 

Од 2006. године, када су отпочели каријеру, у иностранству су одсвирали више од 400 концерата. Наступали су на најзначајнијим домаћим, европским и светским фестивалима и постигли завидну европску каријеру. Довољно је рећи да су наступали на фестивалима попут Роскилдеа у Данској, Фузион Фестивала у Берлину, Пепси Сзигет Фестивала у Будимпешти као и на ЕXИТ-у.

Албуме групе Кал продуцирао је Мајк Нилсен, познат по сарадњи са највећим светским музичким атракцијама попут бендова Underworld, Snow Patroll, The Cure, Jamiroquai.

Члановима групе Кал ће се за наступ на Беосонгу придружити талентована Београђанка Вања Прокопљевић.

Драган Ристић

Драган Ристић је рођен 1972. године у Ваљеву. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку менаџмент и продукција позоришта, радија и културе, а 1999. године на истом факутету завршио је и мастер студије на одсеку теорије драмских уметности и медија.

Оснивач је групе КАЛ која је препознатљива по оригиналном музичком стилу Rock'n'Roma, где је главни вокал и гитариста. Два албума ове групе продуцирао је Mike Nielsen, познат по сарадњи са Underworld-om i Jamiroquai-jem. Са бендом КАЛ учествовао је на бројним музичким фестивалима како у земљи, тако и у иностранству.

Писао је музику за бројне позоришне и филмске пројекте („Црна мачка, бели мачор", „Крвава свадба", „Жак или покорност"...).

Директор је Ромског културног центра Београд, а на Радио Београду био је ангажован као новинар, уредник и преводилац за програм на ромском језику.

Остварио је улоге у представама: "Бриљантин" (главна улога), "Главо луда" (главна улога), "Ребека", "Лес Мисераблес", "Буђење пролећа", "Лет изнад кукавичјег гнезда", "Мала трилогија смрти", "Пепељуга", "Слово на слово", "Псовање публике", "Кориолан"...

Телевизија: радио као водитељ забавне емисије "Нај од Нај" и "Срећне вести" (Фокс и ТВ Прва). Водитељ је јутарњег програма радија Накси.

Више од 10 година свира контрабас у групама "Зоруле" и "Равница" из Новог Сада. Живи и ради у Београду.

Иван Илић

Иван Илић је рођен 1972. године у Београду где је завршио основну и средњу музичку школу. На престижној музичкој академији „Berklee College of Music" у Бостону дипломирао је 1992. године са највишим оценама. Специјалистичке студије из дириговања на Факултету музичке уметности у Београду завршава 2008. године у класи професора Станка Шепића.

По повратку из Канаде долази на чело Биг бенда РТС као диригент, аранжер, композитор, продуцент и тромбониста солиста. Сарађује са истакнутим домаћим музичарима (Душко Гојковић, Јован Маљоковић, Лазар Тошић...) као и са међународним џез уметницима (Dianne Schuur, Benny Golson, Chuck Findley...).

Компоновао је музику за позориште, видео продукције, мјузикле и филм. Као сарадник позоришта на Теразијама пише и диригује три оригинална мјузикла: „Гоље", „Спусти се на земљу" и „Главо луда", а био је оркестратор и аранжер на лиценцираним мјузиклима „А Chorus Line" и „Продуценти".

Дириговао је на многобројним снимањима филмске и телевизијске музике за најзначајније продукцијске куће (The Walt Disney Company, Sony, Worner...). Председник је Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије и председник Скупштине Агенције за остваривање права интерпретатора Србије.

Учесник је многобројних музичких фестивала у земљи и широм света, и добитник многих награда и признања, међу којима се издвајају Октобарска награда града Београда и Златна значка Културно-просветне заједнице Србије.

Након стеченог класичног образовања, а захваљујући непрекидној и несебичној подршци Олге Воицхенко, последњих десет година опредељена је за функ, блуз & џез музику и жели да те музичке правце приближи широј домаћој и страној публици, што наилази на позитивне реакције.

Са супругом Максимом (саксофонистом, композитором и аранжером) и кћерком Катарином (која се свира клавир и бави се певањем), Ксенија има малу породичну "музичку радионицу" у којој се рађају и реализују све креативне, музичке и сценске идеје. Тренутно завршава свој први солистички, ауторски албум, на српском и енглеском језику. Многи досадашњи пројекти успешно су реализовани.

Максим Кочетов

Максим Кочетов је рођен 1979. године у Кијеву (Украјина). На кијевском Државном музичком колеџу „R. M. Gliera", од 1992. до 1997. године студирао је на одсеку за саксофон. Након тога одлази у Немачку где је похађао часове саксофона код једног од најпризнатијих европских саксофониста, Zbignewa Namislowskog, а часове ансамбла у класи Johna Taylora из Велике Британије. Паралелно свира у џез клубовима у Немачкој и Француској.

Сарађивао је са бројним музичарима, од којих се издвајају Душко Гојковић, Владимир Молотков, Игор Закус, Chuck Findley, Tim Garland, Vincent Herring и многи други.

Од 2006. године живи и ради у Србији.

Живела је осам година у Америци у Сан Диегу и Њујорку, певајући по џез клубовима и у China Clubu у Њујорку на престижној манифестацији Диане Роса са којом је била заједно на сцени што је овековечено у Saturday Night Live шоу који је више од 30 година најгледанији у САД

Постала је популарна већ са 17 година у целој бившој Југославији када је право из школске клупе у трећем разреду средње школе освојила три прве награде на Месам-у 1993. за песму "Одлази". Имала је велике турнеје по целој бившој Југославији, Европи.

Снимила је више од 200 песама и издала их на многобројним компилацијама као и на својих шест ЦД-ова у издању ПГП РТС и City Records.

Marc Paelinck

Marc Paelinck је рођен у Белгији. Са осамнаест година уписао је Краљевски конзерваторијум у Бриселу где је добио три мастер дипломе. Након девет година свирања класичне музике, соло реситала са познатим музичарима одлучио је да промени професију и опроба се у комерцијалној музици. Већ после годину дана са групом „Touch of Joy" („Додир радости"), постигао је велики успех.

Његових девет композиција ушлo je у топ 5 хитова на многим топ листама радио станица у Белгији. Поред компоновања бави се и музичком продукцијом за бројне уметнике из Белгије, Холандије, Шпаније и Јужне Африке.

Као композитор и продуцент освојио је неколико националних Евровизијских финала.

Рано детињство и средње образовање везују га за Суботицу, где је похађао Гимназију и Средњу музичку школу. Први јавни наступ, имао је 14. фебруара 2007. године на ревијалном фестивалу ,,Љубав и вино'' са песмом ,,Љубав Богом дана'', композитора Корнелија Ковача.

У другој половини 2008. године снимио је дуетску песму ,,Није вредно сине мој'' са Кемалом Монтеном. Концертну сарадњу са сарајевским кантаутором почео је у фебруару 2009. године у Сава Центру обишавши све веће и мање градове у Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Хрватској...

Године 2010. осваја награду публике на Грандовом фестивалу са песмом ,,Дунавски тестамент'', аутора Николе Грбића. Исте године издаје и албум ,,Нисам ја добровољни давалац суза''.

Године 2011. осваја награду за најбољи текст на ,,Охрид фесту'' у Македонији са песмом ,,Да ли те воли к'о ја?'' у којој је био коаутор.

Године 2012. на фестивалу ,,Омладина'' у Суботици, такмичио се као комплетан аутор песме ,,Нисам знао душо да те не волим'' освојивши награду за најбољу интерпретацију у извођењу певача Николе Глишића.

Тренутно је студент на Факултету музичких уметности у Београду.

Марко Ђурашевић

Марко Ђурашевић Махони рођен је 1981. године. Уписује основну музичку школу на одсеку класична гитара, а као гиммназијалац осим што је свирао са рок бендовима, бавио се и аранжманима и компоновањем.

Од 2000. године активно сарађује са многим познатим продуцентима и извођачима. На Факултету за музичку продукцију дипломирао је 2006. године. Компоновао је за разне извођаче који су учествовали на музичким фестивалима у региону. Живи и ради у Београду и успешно води B & B студио. 

Без и једног јединог дана формалног музичког образовања, Неша Галија је своје бављење музиком започео рано, одушевљен поклоном који је добио као четворогодишњи дечак. Била је то мала усна хармоника. Пут до гитаре водио је преко хармонике са којом се дружио кроз читаву основну школу, учествујући на многим музичким такмичењима. У првом разреду средње школе Ненад учи да свира акустичну гитару. Вежбао је певање у школском хору музичке школе „Др Војислав Вучковић" и у хору аматерског културно-уметничког друштва „Вељко Влаховић" у Нишу. Амбициозно компонује, посежући за стиховима песника и на њих пише музику. Компонује песме „Чуј како јауче ветар" (стихови Добрише Цесарића) и „Позна јесен" (стихови Војислава Илића). Свој први јавни наступ Неша Галија имао је у родном Нишу септембра 1970. године у једном од првих диско клубова који су настали у том граду. Наступио је сам, са акустичном гитаром и усном хармоником свирајући песме „Живеће", „Басамаци", „У позну јесен"...

Тада су га као даровитог колегу прихватили чланови тада култног трија Лутајућа срца.

У исто време када одржава прве солистичке концерте, Неша Галија открива још једну велику љубав - позориште. 1972. године компонује музику за представу „Аска и вук". 1973. године Ненад Милосављевић наступа на Омладинском фестивалу у Суботици на „Вечери слободних форми".

За пројекат аматерске позоришне дружине „Трећа половина" 1977. године компонује музику. Младићи окупљени на првој проби групе, одржаној 4. јануара 1976. године створиће рок групу Галија.

Стручни жири Зајечарске гитаријаде 1978. године победу додељује групи Галија а Ненада Милосављевића проглашава за најбољег композитора, најбољег певача и за најкомплекснију личност на гитаријади.

Галија наступа на Суботичком фестивалу „Омладина 78" где је проглашена за истинско откровење фестивала. Крајем 1978. Галија веома запажено наступа на БООМ Фестивалу 78 у Новом Саду.

Ова серија успеха, постигнутих током само једне године, допринела је појављивању прве плоче за ПГП РТБ. Током три деценије дискографске активности (1979 - 2009) група Галија је објавила тринаест студијских албума, један живи албум, пет компилација (укупно деветнаест албума) и два сингла - све у сарадњи са ПГП РТБ, односно касније са ПГП РТС, као једина рок група на нашим просторима која никада није мењала свог издавача.

Упоредо са радом у групи Галија, Ненад Милосављевић се бави позориштем и позоришном музиком.

Компоновао је за Луткарско и Народно позориште у Нишу, Позориште у Кикинди, Позориште ДЕС у Београду, Народно позориште у Врању, Народна позоришта у Лесковцу, Бања Луци, Београдско драмско позориште, Позориште на Теразијама, Народно позориште у Београду, Атеље 212, Приштинско позориште, Позориште у Сомбору.

Музика за децу и песме за дечје фестивале били су, такође, велика уметничка, композиторска, аранжерска и продуцентска преокупација Неше Галије.

Своју прву музику за филм компоновао је 2002. године. Била је то музика за филм „Зона Замфирова".

Музику за филм Здравка Шотре „Пљачка Трећег Рајха" Неша Галија компоновао је 2003.године.

Неша Галија је компоновао, аранжирао и у свом студију комплетно реализовао албум „Нечујна звона" (традиционална српска музика Косова и Метохије).

1970. је гостовала у тада популарној музичкој емисији „Максиметар", где ју је запазио Радослав Граић и добила је епизодну улогу у представи „Рабле" Жан - Луј Бароа, која се приказивала две сезоне на великој сцени Народног позоришта у Београду.

На Београдском пролећу 1971. изводила је песму „В облак сонце" и то је био почетак њене дуге и плодне фестивалске каријере.

Иако се чинило да ће талентована Маја градити паралелну каријеру, њено учешће у позоришту било је спорадично. Понуђена јој је улога Коштане, али је одбила сматрајући је превише захтевном.

Петнаест година касније ипак је заиграла легендарну Станковићеву јунакињу, и пред препуном двораном играла пуних пет година! У међувремену је глумила у филму Стеве Црвенковског „Јужна стаза" (1981.) и добила награду за најбољу женску улогу на Пулском фестивалу.

На музичком терену била је ревноснија, бар када је о фестивалским наступима реч. Не постоји ниједан иоле значајан фестивал у бившој Југославији на коме Маја Оџаклијевска није учествовала, била награђена или бар запажена...

Преломном годином у њеној каријери сматра се 1979. када је на Београдском пролећу отпевала „Даљине", један од својих највећих хитова, а први ЛП „Биће све у реду" објављен је тек 1982.

Албум је, заправо, био компилација њених фестивалских песама, а до наредног „носача звука" требало је да прође много времена. Средином осамдесетих је са Златком Манојловићем радила на албуму који никада није објављен....

Ипак, Маја никада није дозвољавала публици да је заборави - готово сваке године учествује на барем једном фестивалу, па је и њен други (и последњи) албум „Беле њиве" био својеврстан преглед фестивалских успеха .

Између осталих, на тој плочи су се нашла два велика Мајина хита: „Буди добар као што сам ја" (победник фестивала МЕСАМ '95 и награда за интерпретацију) и „Све ти опраштам" (победник фестивала Београдски шлагер - менаџер).

Никола Буровац 

Никола Буровац започиње музичку каријеру са осамнаест година. Од 2003. до 2006. године био је члан поп бенда Зана. Самосталну каријеру као аутор и извођач започиње 2006. године када на Будванском фестивалу осваја награду публике, за песму „Ко ноћас те љуби". Осваја и награде „Београдски победник" и „Златна палма" као најперспективнији композитор.

Сарађивао је са бројним музичарима од којих се издвајају Маја Оџаклијевска, Леонтина Вукомановић, македонска певачица Тамара Тодевска, словеначка певачица Тања Загар са којом осваја прво место на Охридском фестивалу у Македонији, а 2012. године компонује песму „Само мој" коју изводи црногорска поп певачица Милена Вучић.

Издао је два солистичка албума, а компоновао је и филмску музику.

Од 1996. до 2000. пуноправни је члан састава Дејан Цукић и Спори ритам бенд са којима ради на остварењу три албума уз истовремено врло активан концертни рад групе.

Сарадња на снимању више од 200 албума и учествовање на концертима наших најпопуларнијих рок и поп састава као што су: Рибља чорба, Бајага и инструктори (са чијим лидером Момчилом Бајагићем Бајагом ради на песмама Монтенегро и химна Будве. У сарадњи са лидером групе С времена на време, Љубом Нинковићем 1994. године снима албум "Звук тишине". Последњих година сарађује на пољу денс сцене са најзапаженијим групама тог правца. Својим гласом рекламира више од 500 фирми и производа. Године 2009. постаје званични промотер Универзијаде у Београду.

У оквиру студијског рада снима џинглове за радио и ТВ станице. У оквиру позоришне делатности учествује у римејку популарног мјузикла Коса, у коме, између осталих, пева и најпопуларнију нумеру из представе The Age of Aquarius. Сонгови за дечију представу позориштанцета Пуж "Принцеза на зрну грашка", филм "Византијско Плаво" у сарадњи са Радомиром Михајловићем Точком, само су део широког поља музичког деловања. Отворила је и своју приватну школу певања "Scream Team".

1991. године освојила је Прву награду стручног жирија и Прву награду публике на Фестивалу свих радио и ТВ центара еx-Југославије у Маглају. Учесник је будванског Фестивала 97-98. Наступа у ревијалном делу фестивала Сунчане Скале 1996. Учесник фестивала у Зрењанину Муф Вобан 2000. 1996. снима полусатни ливе концерт за државну телевизији у оквиру промоције албума "Звук тишине".

Марија Михајловић је џез, поп&рок певачица, вокални тренер и специјализовани студијски музичар.

Никола Чутурило

Професионално се бави музиком од 1981. године, као члан група Силуете, Замба, Електрични оргазам и Рибља чорба. Од 1990. године започиње соло каријеру и борави у Лондону, где је као студијски музичар и аутор сарађивао са бројним еминентним музичарима Велике Британије. У том периоду издао је шест самосталних студијских албума. Данас живи и ради у Београду. Компоновао је музику за Биљу Крстић, Кербер, Дејана Цукића, Викторију, Здравка Чолића, Лазу Ристовског, Тању Бањанин...

Аутор је музике за ТВ серијале „Фазони и форе", „Штимофонија", у продукцији РТС-а, музике за документарни филм „Фрејм по фрејм" у продукцији Југословенске кинотеке, као и позоришне музике („Укроћена Горопад", „Баш Челик"...).

Писао је музику и текст за химну Европског првенства у рукомету које се одржало 2012. године у Србији, а сарадник је на јубиларном албуму дечијег хора „Колибри" РТС-а. 

Победница овог шоуа је Мирна Радуловић (рођена 5. јула 1992.), млада Суботичанка, која је показала да савршено барата свим музичким жанровима, од поп-а преко рока до старих, изворних народних песама. Одличан слух развила је захваљујући виолини коју свира дванаест година, поред које свира и гитару и клавир. Наступала је на бројним фестивалима, а нашла се и међу 45 најбољих младих певача из целог света на интернационалном музичком такмичењу "Sylvester Levay International Musical Singing Competition". Наступала је са Корнелијем Ковачом и и Дадом Топићем.

Невена Божовић из Косовске Митровице (рођена 15. јуна 1994.), девојка моћног гласа, тренутно је студент III године Факултета музичке уметности у Београду. Невена већ има искуство када је реч о наступима на фестивалима. На Дечијој песми Евровизије 2007. године у Ротердаму представљала је Србију и освојила треће место и то композицијом за коју је сама писала музику и текст. Божовићева је учествовала на више фестивала дечије забавне музике и освајала бројне награде.

Трећа карика овог женског састава је Сара Јовановић (рођена 29.октобра 1993.) која суверено влада сценом и покретом. Ова млада Београђанка рођена је и одрасла у Риму. Аутентични наступи, јака енергија и специфична боја гласа издвојили су ову даму која је за кратко време током такмичења у Првом гласу Србије стекла велики број фанова. Сара је студент друге године Филолошког факултета.

Саша Милошевић 

Саша Милошевић - Маре је композитор, аранжер, текстописац и продуцент. Највећи успех остварио је на Песми Евровизије 2007. као део тима, када је песма „Молитва" у извођењу Марије Шерифовић Србији донела победу. Био је текстописац и аранжер победничке песме.
Са Владимиром Грајићем оформио је женски бенд „Beauty Queens" који је пратио Марију Шерифовић на Песми Евровизије у Ослу.

Саша Милошевић сарађује и са великим бројем имена народне музике: Шабаном Шаулићем, Драганом Мирковић, Дејаном Матићем, Зорицом Брунцлик, Меримом Његомир, Аном Бекутом, Ацом Лукасом, Миром Шкорић, Душаном Свиларом и многим другим. Његове композиције освојиле су бројне награде на многим фестивалима забавне музике.

Младе уметнице чији је таленат препознао и Sky Wikluh и написао им ову магичну песму која је у складу са њиховим темпераментом и годинама.

Све три су завршиле нижу музичку школу, учествовале и биле награђиване на разним музичким фестивалима, а Дану Гасић Гавају гледамо и у финалу такмичења "Ја имам таленат".

Надамо се да је ово тек први у низу хитова који ће нам Скајсице отпевати.

Ђорђе Миљеновић 

Ђорђе Миљеновић је рођен 10. децембра 1980. године у Београду. Након две године студирања на Музичкој академији у Београду, почиње самостално да се бави компоновањем и продукцијом, и од тада сарађује са бројним музичарима. Био је продуцент на албумима група Sunshine, Marchello, S.A.R.S, а као извођач и продуцент радио је на албумима група Космос Штасмос, Ђорђе Миљеновић и Глисери (Запистичка рок-опера), као и једне од најпопуларнијих хип-хоп група Bad Copy, чији је члан од 1998. године.

Сарађивао је са Сашом Лошићем и Шабаном Бајрамовићем на музици за домаћу серију „Вратиће се роде". Такође, компоновао је музику за интернационално вишеструко награђивани Српски филм, као и за бројне позоришне представе.

Поред компоновања наступа као MC са својим колегом DJ Rahmaneejem, али и многим другим.
Написао је роман „Никад није касно за прави дебакл", као и неколико сценарија за стрипове.
Тренутно ради на предпродукцији криминалистичке серије и акционог филма које потписује као сценариста, редитељ и продуцент.

Живи и ради у Београду.

Учествовала је на многим фестивалима: SunFlower 2005. - "Под маскама", SunFlower 2006.- "Последње писмо", АртЗона 2006. (Бугарска) "Под маскама", "Дадyо мамо", PanMusic 2008., "Болесни од љубави" - најбољи дебитант Беовизија 2009. - "Научи ме", Сунчане Скале 2010, "Ухвати дан" са Николом Сарићем Сајком.

Имала је част да интонира химну Републике Србије више пута: На свечаном отварању и затварању "EYOF"-а 2008. и "Универзијаде" 2009., као и на свечаним дочецима који су приређивани за спортисте после освајања светских медаља. Наступала је као пратећи вокал на Песми Евровизији 2010. -"Ово је Балкан" уз Милана Станковића, 2011. - "Чаробан" уз Нину Радојичић.

Била је финалиста друге сезоне такмичења за младе певаче "Први Глас Србије" где се добро показала и заузела осмо место. Као и сви финалисти овог такмичења, потписала је уговор са издавачком кућом "Prva records".

Годинама ради у студију као пратећи вокал, текстописац и композитор. Сарађивала је са многим познатим именима из света музике, што студијски, што на концертима уживо.

Слободан Петровић 

Слободан Бобан Петровић рођен је 1951. године у Београду. Након дипломирања на Факултету организационих наука, посветио се музици и 1976. године, основао групу Здраво. Први сингл ове групе, „Викенд Фобија" 1977. године постигао је велики успех. Исте године били су предгрупа Бијелог Дугмета на концерту на Хајдучкој чесми. Многи музичари попут Драгана Јовановића - Крлета из Генерације 5, Драгољуба Ђуричића из групе Леб и сол своју музичку каријеру започели су управо у бенду Здраво.

Године 1979. Бобан Петровић се одлучује за соло каријеру и у тандему са Горданом Ивандић, постиже велики успех на топ листама са баладом „Морам". Наредне две године снимао је албум Жур који је рализован у Београду, Лондону, Њу Јорку и Берну, а поводом овог албума снимљен је и истоимени шоу у продукцији РТБ-а и режији Михајла Вукобратовића, који је на МИДЕМ -у у Кану остварио веома запажен успех и био приказан у више од двадесет европских земаља.

Нови албум под називом Зора излази 1984. године и био је његов опроштај од музичке сцене. Након тога објављује роман Рокање у издању Књижевних Новина 1986. године, а затим одлази у Шпанију где постаје власник фудбалског клуба Атлетико Марбеља.

Године 1998. отвара сопствени музички студио у коме наредних десет година компонује, аранжира и продуцира материјале за бројне музичаре.

Песма „Препад", са албума Жур 2006. године проглашена је за једну од сто најбољих песама бивше Југославије на радију Б92, што је довело до реиздања овог албума на компакт диску.