Тема овогодишње јавне расправе су програмски садржаји РТС-а са акцентом на следеће сегменте: информисање, образовање, култура, забава и спортски садржаји.

Грађани, удружења, установе, државне институције и невладине организације, гледаоци и слушаоци заинтересовани за програмски садржај РТС-а као јавног медијског сервиса добродошли су да учествују у расправи.

Похвале, примедбе, предлоге, сугестије и коментаре на програм РТС-а можете доставити електронским путем на мејл javnarasprava@rts.rs односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд.

Програмски савет ће по завршетку јавне расправе анализирати све сугестије, примедбе и предлоге, јавно објавити извештај са детаљима ваших закључака и о томе обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.

Одлуку Програмског савета РТС-а можете погледати овде. 

Ивањица, четвртак 7. новембар од 12 до 14 часова- сала Општине Ивањица, Венијамина Маринковића 1
Краљево, среда 13. новембар од 13 до 15 часова - Градска управа града Краљево, Трг Јована Сартића 1
Крушевац, четвртак 14. новемрар од 13 до 15 часова – Градска управа Крушевца, Газиместанска 1
Београд, петак, 22. новембар од 13 до 15 часова – Ртс Клуб, зграда Радио Београда улаз из Светогорске

"Ви се стварно трудите и вама свака част, значи, ми никакве замерке немамо на ваш рад, али само мислимо, сматрамо, да би било благотворно да вас има више", наводи Бранисалв Јосифовић, народни посланик.

Многобројни Књажевчани на данашњој расправи су истакли професионалност у раду новинара информативног програма РТС-а, продукцијске садржаје и културу, међутим изнели су примедбе на музички програм.

"Имали смо фантастичан један музички тобоган је л’ тако? Сви смо заборавили чини ми се. Едукативног карактера учествовање активног што наставника што родитеља, имали смо један велики Биг бенд РТС-а и на њих смо заборавили", рекао је Млађа Василевски, директор Музичке школе.

Јавна расправа у Дому културе тајала је два сата.

"Драго нам је кад чујемо критику зато што свака критика треба да се тумачи позитивно, да је добронамерна и онда је мотив више да се следећи пут у некој другој јавној расправи покаже да је то саслушано, да су прихваћене оне сугестије које су могуће", навео је Жарко Ракић, председник програмског савета РТС-а.

Програмски савет ће након данашње јавне расправе анализирати све предлоге и примедбе и препоручити генералном директору и Управном одбору РТС-а како да се унапреди програмски садржај Јавног медијског сервиса.

"Да РТС осим својих еколошких емисија на радију уведе обавезну еколошку емисију на најгледанијим програмима и најгледанијим терминима. Имам само речи похвале за Други и Трећи програм и морам да кажем да га гледамо чешће него Први", рекао је Александар Панић из покрета "Одбранимо реке Старе планине".

"Јако сам задовољан што се на знаковни језик преводи Дневник у пола осам. Било би јако добро да тај дневник буде емитован на првом каналу", рекао је Виден Вељковић, грађанин Пирота.

Осим тога што је најгледанија, Радио-телевизија Србије има и највећу одговорност за изговорену јавну реч.

"Закључено је да још није достигнута популарност некадашњег образовног и дечјег програма, да треба посветити више пажње програмима који се односе на националне мањине, омладину и осетљиве друштвене групе", навео је Владимир Паликућа, заменик председника Програмског савета РТС-а.

Након последње јавне раправе која ће бити одржана у Kњажевцу, Програмски савет ће анализирати све предлоге и примедбе и препоручити генералном директору и Управном одбору РТС-а како да се унапреди програмски садржај јавног медијског сервиса.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (Бироди) упитао је зашто јавни сервис који има свој центар за истраживање јавног мњења ради онлајн анкете, уместо, како сматра, у телефонским и теренским анкетама, пита публику.

"На сајту РТС-а пише да од 1935. године кућа ради слушање публике. Зашто 2023. ми то немамо? Јавни сервис је јавни ако је у функцији јавности", додаје Гавриловић.

Драган Кремер из невладине организације Европско партнерство за демократију (ЕПД) предлаже формирање професионалног тима за проверу вести.

"Када су дезинформације највећи проблем медија и у свету и код нас и када се не можете поуздати у рад појединачних новинара и уредника, РТС има ресурсе да направи тим за професионални 'факт чекинг' и да буде гарант грађанима да je оно што је изашло из РТС-а дупло проверено", наводи Кремер.

"Један од најважнијих захтева свакако јесте потреба за формирањем једног сталног дописништва у нашем граду , Сремска Митровица као регионални центар град који се све снажније и убрзаније развија привредно, туристички и у сваком другом погледу има потребу за једним сталним дописништвом РТС-а", рекао је Петар Самарџић, заменик градоначелнице Сремске Митровице.

"Музеј Срема је једна изузетно значајна и богата институција, тако да је наш предлог да наше благо буде још видљивије, јер култура је свуда, дакле Београд, Нови Сад то све дивна места, али култура је свуда у Србији", навео је Андрија Поповић, директор Музеј Срема Сремска Митровица.

Интеракција са публиком је и мисија јавних расправа Јавног медијског сервиса, у којој могу да учествују сви заинтересовани од грађана, до институција, удружења, невладиних организација.

"Желимо да чујемо шта они мисле о понуђеним програмским садржајима, да чујемо њихове жеље, примедбе још више критике како би се ти програми обогатили и како били све више по мери слушалаца и гледалаца", рекао је Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

Јавна расправа је сутра у Београду. У Пироту 26. октобра, а 27. октобра у Kњажевцу.

"То је један шири друштвени проблем, дебата свакако, волео бих да постоје те арене, али нама треба дијалог што пре. Мислим да друштвени дијалог – то је највећа одговорност Јавног медијског сервиса да створи услове за дијалог", каже Ђорђе Микетић, посланичка група "Заједно".

У ванредним условима РТС је глувим и наглувим особома, признају, прилагодио програм. Као пример наводе пандемију. То, кажу, не треба да буде изузетак, већ пракса. И не мисле само на Информативни програм.

"Програми нису титловани, нити преведени на знаковни језик. Поменули сте филм 'Тому', који није био титлован, тако да ни то нисмо могли да гледамо, ни 'Бољи живот', серија о којој сви причате, која вам је заправо дојадила, ако тако смем да кажем, гледали сте је милион пута, ми је ниједном нисмо погледали", наводи Радован Кеџа из Савеза глувих и наглувих Србије.

Док трају јавне расправе, отворена је и анонимна анкета на сајту РТС-а.

"Једна од најчешћих примедби када питају зашто немате ово или оно, па не може више. Јавни сервис је један од учесника у медијској утакмици, није више једини, а многи и даље мисле да је једини. Оно што је за нас добро многи га гледају и прате га као да је једини", истиче Зоран Станојевић, помоћник главног уредника за нове медије.

Председник Програмског савета РТС-а Жарко Ракић нада се да ће овакви разговори допринети да програмски садржај РТС-а буду још бољи.

"Интересантно је да су слушаоци радија и гледаоци телевизије показали веома добро познавање програмских садржаја, да су били веома конкретни у својим примедбама. Надам се да ће овакви разговори допринети да програмски садржаји РТС-а буду још бољи", поручује Ракић.

Претходно се о програмском садржају расправљало у Врању и Крагујевцу. После Београда, Програмски савет ће о закључцима обавестити руководство, надлежне институције, а потом и објавити извештај на сајту РТС-а.

"Радио-телевизија Србије има већ дуго традицију да иде у походе местима по Србији, да би управо развила ту комуникацију са корисницима њених услуга. И мислим да је ово дивна прилика, мало смо дошли на југ Србије", рекао је Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

"На неки начин ово је признање за неку добру сарадњу града Врања, локалне самоуправе и свих житеља са Радио-телевизијом Србије, преко Дописништва које већ дуги низ година постоји у Врању", навео је Дејан Тричковић, председник Скупштине града Врања.

Циљ јавних расправа је да се унапреди садржај јавног медијског сервиса.

Претходне седмице одржана је у Крагујевцу, а после треће која ће бити следећег четвртка у Београду, Програмски савет објавиће извештај и обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.

Неки од присутних на јавној расправи кажу да РТС има свој квалитет и да треба да га одржи, али и да се залажу за више дечјих емисија и да буде прилагођен особама са инвалидитетом.

"Сматрам да су управо овакве организације, јавне расправе на којима се дискутује о програмском садржају веома важна ствар. Велико моје задовољство што се то управо одржава у Крагујевцу, у Крагујевцу у коме је зачето српско новинарство на неки начин, прве Новине сербске су 1834. године управо овде штампане", каже Никола Дашић, градоначелник Крагујевца.

Важна и за гледаоце и за кућу, јер је програм "Нит која нас повезује". Иако је РТС најгледанији у Србији, са око три милиона гледалаца дневно, места за побољшање има.

"Ми као Програмски савет можемо да то лепо саслушамо, да претворимо у неке предлоге и да проследимо уредницима Радио-телевизије Србије и надамо се да ће од тога бити користи", поручује Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

Јавне расправе о програму РТС-а у овој години биће одржане још 15. децембра у Врању, а недељу дана касније у Београду.

Презентација и расправа о програмским садржајима РТС-а водиће се на трибинама које ће се организовати у Крагујевцу у сали Скупштине Града у среду 7. децембра 2022, у Врању у сали Скупштине Града у четвртак 15. децембра и у Београду у Галерији РТС у четвртак 22. децембра 2022.

Тема овогодишње јавне расправе су програмски садржаји РТС-а са акцентом на следеће сегменте: информисање, образовање, култура, забава и спортски садржаји.

Грађани, удружења, установе, државне институције и невладине организације, гледаоци и слушаоци заинтересовани за програмски садржај РТС-а као јавног медијског сервиса добродошли су да учествују у расправи.

Похвале, примедбе, предлоге, сугестије и коментаре на програм РТС-а можете доставити електронским путем на мејл javnarasprava@rts.rs односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд. Позивамо вас и да попуните анонимну анкету која се налази на сајту РТС-а у делу који се односи на овогодишњу Јавну расправу.

Програмски савет ће потом јавно објавити извештај са детаљима ваших закључака и о томе обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.

Позивамо вас да попуните анонимну анкету о гледаности програма РТС-а коју можете пронаћи овде.

Одлуку Програмског савета РТС-а можете погледати овде.

Похвале, примедбе, предлоге, сугестије и коментаре на програм РТС-а можете доставити електронским путем на мејл javnarasprava@rts.rs [1] односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд.

Програмски савет ће потом јавно објавити извештај са детаљима ваших закључака и о томе обавестити руковдство РТС-а и надлежне инстутуције.

"У жељи да унапреди квалитет комуникације између Јавног медијског сервиса и милионског аудиторијума слушалаца и гледалаца због којих је основан, и који га финансирају, Програмски савет ће све ваше ставове одговорно размотрити и у форми закључака упутити управљачким и
редакцијским тимовима РТС-а", истакао је овим поводом проф. др Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС-а и додао: „Уверени смо да ћемо се на овај начин додатно
приближити оном виду јавне контроле рада РТС-а који би био усклађен срастућим потребама грађана. Пишите нам на мејл javnarasprava@rts.rs или поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд."

Одлуку о Јавној расправи за 2020. Годину можете прочитати овде.

Извештај о Јавној расправи у периоду од 21.12.2020. до 21.01. 2021. године можете прочитати овде.

"Високе оцене су изнете када је било реч о стабилности критеријума за уређивање музичког, драмског и филмског прграма. Чуле су се извесне замерке на Информативни програм, које долазе из различитих политичких опција, а један део учесника је с разлогом критиковао и тражио да јавни сервис преноси све фудбалске утакмице наше репрезентације", рекао је Миливоје Павловић.

"Имали смо примедбе на технолошку димензију, односно до неких крајева Србије из разлога добро познатих, сигнал нарочито радио Београда не допире довољно добро."

Уз констатацију да је РТС најбољи јавни сервис у овом делу Европе чуло се и више педлога, најчешће за увођење нових емисија које би едуковале грађане.

"Нема ништа на РТС-у о финансијским вештинама. О управљању новцем и финансијама" - истакао је Ерне Лазар из Зрењанина.

РТС у Зрењанину има Дописништво, па се догађаји из овог града често нађу на програмима.

Симо Салапура, помоћник Градоначелника Зрењанина је нагласио: "Могу само да истакнем неки лични утисак да смо дорбо заступљени у програмима Радио телевизије Србије, односно у свим информативним и осталим типовима емисија. али након оваквих расправа сигурно када се буде сумирао целокупан утисак са терена и анализа на терену видећемо у којој мери смо адекватно заступљени."

Током јавне расправе у Зрењанину обратио се и народни посланик Мирко Крлић, председник Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, као и економиста Лазар Ерне и Ружица Томић, председница зрењанинског Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама "Сунцокрет".

Завршна јавна расправа о програмским садржајима Радио телевизије Србије одржаће се 11. децембра у Београду.

"Ми имамо много тога да покажемо, да прикажемо, дивна је природа, природне лепоте су такве да сваке године имамо много већи број туриста. Сјеница је веома активна у пројектима ЕУ и у многим другим стварима и Сјеница иде напред, од неразвијене паланке идемо ка развијенијој мањој варошици", каже Хазбо Мујовић, председник Општине Сјеница.

"Нас су топло примили, али смо озбиљно схватили чињеницу да овај град и околна места треба да буду присутни у програмима Радио-телевизије Србије и по другим релевантним вестима", наводи профсор др Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС-а.

„Током читаве године РТС је отворен за мишљена грађана или да се наслоним на онај стари добро познати слоган – дубоко уважавам право грађана да изнесу своје мишљење о томе како РТС поштује њихово право да буду благовремено, објективно и непристрасно информисани о свим релевантним збивањима у земљи и свету“, казао је проф. др Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС-а.

Програмски савет РТС-а организује овогодишњу јавну расправу о програмским садржајима Јавне медијске установе РТС од 18. новембра до 15. децембра. Дебате овим поводом одржаће се у понедељак 18. новембра у згради Скупштине општине у Ужицу. Наредног дана наставља се у Сјеници, 26. новембра расправљаће се у Зрењанину, а 11. децембра у седишту РТС у Таковској улици у Београду. Скупови грађана у свим градовима трају два сата и одржавају се од 13 до 15 часова.

Организовање јавне расправе о садржају програма РТС има за циљ подизање квалитета комуникације са гледаоцима и слушаоцима РТС-а у непосредном и отвореном дијалогу. Намера је да на скуповима разговарамо о дометима радијског и телевизијског програма,  да чујемо ваше мишљење о односу квалитета и гледаности програмских садржаја, као и о томе шта ви мислите како могу да се боље искористе креативни и технолошки потенцијали РТС-а.

Домаћин прве дебате је општина Ужице где вас чекамо у понедељак 18. новембра, у Градској кући, дан касније следи расправа у Сјеници у Установи културе града. У прилогу је одлука о расписивању Јавне расправе ове године и агенда дебате у Ужицу и у Сјеници.

Програмски савет позива представнике владиних  и невладиних организација, културних и образовних установа, удружења новинара и грађане да се непосредно укључе у јавну расправу, а оне који то не буду у могућности, молимо да нам пишу на адресу:

Програмски савет РТС, Таковска 10, 11 000 Београд

или на мејл:

javnarasprava@rts.rs

За својих 60 година постојања РТС је стекао невероватну програмску ризницу, са којом могу да се мере само архиве најбољих европских телевизија.

Гледаност, углед и утицај РТС-а сваким даном добија додатни значај у ситуацији када национални комерцијални медији, под економским притиском, и нелојалном конкуренцијом кабловских канала и других тржишних околности, одустају од програмских шема са садржајима од јавног интереса. Према свим истраживањима, гледаоци на првом месту желе квалитетан домаћи програм. Практично једини продуцент који има интерес, обавезу, али и адекватне ресурсе да покрије све сегменте друштвеног и културног живота у Србији је РТС.

РТС је зато спреман да у јавном интересу одговори на захтеве гледалаца и потребе друштва и телевизијског тржишта у земљи, покретањем новог специјализованог, едукативног TB канала који ће се бавити класичном музиком. Број запослених професионалаца, стручне редакције, студијски и други технички капацитети, музичка продукција са више оркестара, хорова и дискографском кућом, као и мрежа дописништава гарантују врхунски квалитет програма.

Програми ће у почетном периоду бити базирани на постојећој продукцији РТС, али и на богатој архиви РТС-а. У фази развоја услуге, планирано је да се производе и посебни програми намењени за ексклузивну дистрибуцију путем кабловског канала РТС Класика.

Треба напоменути и да развој технологије не иде на руку архиви РТС-а, која је великим делом реализована у СД ПАЛ, и да за пар година неће бити атрактивна корисницима који ће моћи да прате бројне ХД и УЛТРА ХД TB канале. Тако да је прави тренутак да се овај програмски ресурс стави на располагање корисницима, гледаоцима у земљи и дијаспори.

Технички услови

Предвиђено је да се TB канал РТС Класика дистрибуира преко ИПТВ, ОТТ и кабловских и других дистрибутивних система.

РТС поседује неопходне техничке ресурсе за припрему програма. Овај процес ће ићи упоредно са дигитализацијом и репарацијом архиве РТС-а, што представља важну секундарну добит пројекта од суштинског значаја за очување аудио-визуелне културне баштине Србије.

РТС има обезбеђен плејаут систем за све канале, док ће дигитални сигнал даље, од РТС-а до корисника, дистрибуирати оператери са којима ће РТС склопити уговор о дистрибуцији.

Корисници сервиса

Развојем технологије дистрибуције, као и пословном политиком РТС-а и формирањем ОТТ сервиса РТС Планета створени су услови да канал РТС Класика буде доступан свим потенцијалним гледаоцима овог канала. Планирано је да се канал РТС Класика прикључи Пакету канала РТС који се иницијално дистрибуира у оквиру сервиса Телекома Србија. ТВ канал РТС Класика ће бити понуђен и свим другим заинтересованим дистрибутерима у наредном периоду.

Начин финасирања

Нови канал РТС Класика ће као и други канали РТС Пакета бити финасиран приходима од пласмана права на дистрибуцију овог канала корисницима.

РТС већ остварује приходе од права на дистрибуцију својих специјализованих канала, који покривају и иницијалне трошкове покретања канала РТС Класика.

У складу са постојећим регулативом, предлажемо да се омогући простор за оглашавање на каналу РТС Класика (радни назив) у дужини од 6 минута на 60 минута. С озбиром на тржишно ограничени домет канала, оглашавање на РТС Класика (радни назив) представљаће додатну вредност у понуди оглашивачима и неће бити нуђено као посебна услуга.

Остварени приходи ће покрити трошкове реализације канала и обезбедити средства која ће моћи да се реинвестирају у продукцију нових програма и наставак дигитализације и архивирања постојећег аудиовизуелног културног блага.

Оцена могућег утицаја на конкуренцију

У овом тренутку, већи број компанија на тржишту електонских медија пружа медијске услуге специјализованих TB канала. Лидер је РТВ Пинк са преко 100 канала, ту је СББ са бројним каналима као што су Спорт клуб, Н1, Гранд, ИДЈ, Коперникус са више TB канала, Прва ТВ и Б92 са Првом плус, Mакс, Bорлд , Арена са 5 канала, Р медија са Агро и Женском ТВ, ту су и МТВ, ВХ 1, ДМ Сат и бројни други музички канали.

РТС Класика се, својим концептом и опредељењем да емитује врхунска извођења дела класичне музике, издваја од осталих музичких канала. РТС Класика је истовремено и образовни канал и сигурно ће значајно и позитивно програмски утицати на телeвизијско тржиште у земљи. Надамо се да ће инспирисати и друге пружаоце медијских услуга да посвете пажњу класичној музици.

Образложење нове медијске услуге

Јавни медијски сервис РТС пружањем нове медијске услуге телевизије - РТС Класика, односно, аудио-визуелне медијске услуге на захтев, жели да допринесе (у општој медијској ситуацији у којој приватни медији немају економских ни продукцијских могућности да емитују довољно квалитетног музичког програма) и оствари додатну вредност, у смислу испуњавања демократских, социјалних и културних потреба друштва и програмских обавеза предвиђених одредбама члана 7 Закона о јавним медијским сервисима.

Програмски разлози

Класична или уметничка музика новије продукције нема довољно простора на основним каналима РТС-а, а у складу са потребама савременог гледаоаца и понуди других садржаја.

У функцији општег образовања РТС, у данашњим медијским условима у земљи, мора грађанима да понуди програм са класичним уметничким музичким садржајем.

На каналу РТС Класика ће се емитовати класична или уметничка музика, уз сродне жанрове (џез, музичка фузија, експериментална и примењена музика) као и повезани телевизијски садржаји, образовне емисије и сценска дела са доминатном музиком, током 24 часа дневно.

Из богатог фундуса РТС издвајамо формате који се могу класификовати као: концерти, документарне - тематске или портретске емисије, студијске емисије, визуелизација музике и видео спотови, мале форме и мале игране форме, музички филмови, магазинске емисије, снимци балетских и оперских представа домаће и стране продукције, адаптације сценских дела, снимци музичких догађаја.

Програмски садржаји ће се класификовати кроз сегменте типа: Музички времеплов где ће се емитовати стара студијска емисија као што је „Суботом увече", Визуелизација музике - сегменти резервисани за видео спотове класичне музике и емисија као што је „Видео тилт", Музичка сцена - сегмент у оквиру које би се емитовале опере и балети, Портрети уметника - простор за емитовање појединачних портрета уметника. Своје место у програмској шеми имаће јасно профилисани серијали, а из емисија и концерата издвајаће се и појединачне нумере у којима се изводе арије, ансамбли, инструментални комади, балетске минијатуре који ће имати функцију интермеца између већих форми.

Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз ТВ канал РТС Класика:

• Унапређење општег образовања;

• Афирмисање националних културних вредности српског народа и националних мањина које живе у Републици Србији, као и зближавање и прожимање њихових култура;

• Развијање културе и уметничког стваралаштва;

• Благовремено обавештавање о актуелним збивањима у свету и о музичким, културним и осталим цивилизацијским достигнућима;

• Развој медијске писмености становништва;

• Неговање хуманих, моралних, уметничких и креативних вредности;

• Информисање наших грађана у иностранству, као и припадника српског народа који живи ван територије Републике Србије;

• Представљање културног наслеђа и уметничког стваралаштва у земљи и иностранству;

• Информисање иностране јавности о догађајима у Републици Србији. 

Председник Програмског савета РТС-а каже да су и претходне и ова расправа показеле да је наша кућа "станиште доброг говора и језика".

"И да је обавеза свих запослених на Јавном сервису, пре свега новинара, водитеља, спикера, лектора и осталих да негују те вредности и непрестано подижу лествицу језичке политике и културе говора", каже Миливоје Павловић.

Колеге из наше куће у уводном излагању упознале су присутне са језичким стандардима који се негују на радијским и телевизијским програмима.

Тони Бедалов говорио је о извештавању о националним мањинама, као и искуству дописника из мултинационалне Суботице, а домаћини су расправу искористили да скрену пажњу Јавном сервису да Западнобачки округ са скоро 200.000 грађана заслужује своје дописништво.

"До сада смо се осећали на неки начин занемарени, можда недовољно видљиви. Надамо се да ће поред ове посете РТС-а, оно утицати и на већу видљивост наших програма, наших манифестација, туристичке понуде, културно-историјског наслеђа, али и бројних примера добре праксе коју град Сомбор може да пружи", каже Душанка Голубовић, градоначелница Сомбора.

У расправи су учествовали грађани, удружења, организације и институције, а након анализе предлога и примедаба учесника, Програмски савет доставиће генералном директору и Управном одбору извештај и препоруке за унапређење садржаја РТС-а.

"Ова расправа показала је да у Радио-телевизији Србије постоји свест о одговорности за квалитет говорне комуникације са милионским аудиторијумом и да се новинари, водитељи, уредници, спикери и остали запослени у Јавном сервису придржавају стабилних начела језичке политике", рекао је проф. др Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС-а.

У уводном излагању Мирјана Блажић, помоћник главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда, истакла је језичке стандарде који се негују на четири радијска програма наше куће, док су уредник Наташа Мијушковић и лектор Јелена Дубајић Пантић говориле о искуству рада у Информативном програму.

У расправи су учествовали грађани, удружења, владине и невладине организације и институције заинтересовани за програмски садржај РТС-а.

"РТС је остао последњи на бранику стандардног језика какав бисмо желели да постоји. Имам утисак да су се сви други медији опустили и препустили свакодневном језику и свакодневном говору", истакао је лингвиста Влада Ђукановић.

У Сомбору ће 7. децембра бити одржана завршна јавна расправа, а након анализе сугестија, предлога и примедаба учесника, Програмски савет доставиће генералном директору и Управном одбору извештај и препоруке за унапређење програмског садржаја РТС-а.

Разговори и расправа на задату тему водиће се на организованим трибинама у Чачку 19. новембра, Београду 30. новембра и Сомбору 7. децембра 2018. године.

Циљ ове расправе је да - имајући на уму пре свега комуникациону функцију говора и писма у нашој мултикултурној и вишејезичној заједници - афирмише начела језичке политике јавног медијског сервиса, да анализира домете њеног практичног остваривања и укаже на путеве и средства којима се она може очувати и додатно унапредити.

После анализе сугестија, предлога и примедаба учесника у јавној расправи, Програмски савет РТС доставиће генералном директору и Управном одбору извештај и препоруке за унапређење програмског садржаја изражене током јавне расправе и све то објавити на сајту РТС.

Одлуку о расписивању и организовању јавне расправе можете погледати овде.  Овде можете прочитати одговор уредништва РТС-a на примедбе и сугестије о програмском садржају РТС-а изнете на Јавној расправи одржаној 2017. године.