У часопису за радиофонију, Радио Београд, од 24. фебруара 1935, објављени су резултати анкете, коју је спровео Радио клуб Београд у децембру 1934. године ''...о томе какве су жеље слушалаца у погледу састава емисионих програма''. У анкети је учествовало 800 испитаника. Већ тада су ствараоци програма увидели значај интеракције са слушаоцима што се може сматрати претечом медијских истраживања.

У Центру је прихваћено да се настанак истраживачке службе веже за време најстаријег сачуваног извештаја Анкета радио Београда о музичком програму (октобар, 1952), а први извештај о гледаности телевизије приређен је у Материјалу о квантитативним анкетама о праћењу телевизијског програма, јуна 1960. године. Служба је током година, у промењеном организационом устројству и медијском окружењу мењала назив од Одељења за студиј програма РТБ до Центра РТБ ѕа истраживање јавног мнења, програма и аудиторијума. Садашњи назив добија 1992. године, обухватајући секторе Београд и Нови Сад и Службу Приштина. Телевизија Нови Сад трансформише се 2006. у Јавни сервис Радио-телевизије Војводине, а Служба у Приштини после НАТО агресије 1999. престаје да постоји.

У Центру се заснива и издавачка делатности РТБ. Најважнији часописи у издању Центра су: Годишњак Радио-телевизије Београд (1960-1964), Билтен Радио-телевизије Београд (1961-1968), Радио и ТВ комуникације (1969-1974) и најважнији, РТВ теорија и пракса (1974-1995). У библиотеци часописа објављен је Језички приручник (Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић), Антологија ТВ драме, ТВ лица (Љубинко Кожул), Телевизија и учење страних језика (Мира Кун)... Од 2002. године су обновљене старе и покренуте нове едиције и библиотеке у оквиру којих су објављене књиге Телевизија - зрело доба (Бранка Оташевић), Телевизијско новинарство (Миодраг Илић), Ти, можда, мислиш другачије (Драган Бабић), Пустолов (Владимир Андрић), Екран српске музике (Снежана Николајевић) и многе друге.

Делатност - шта радимо?

Уз основну делатност (медијска истраживања), Центар је рано отпочео испитивање јавног мњења, пре свега за програмске потребе, као и за друштвено-политичке установе. У оквиру истраживачке делатности, обављaна су и испитивања за спољне наручиоце, из којих су се развила и посебна маркетиншка истраживања. Изван уже одређене истраживачке активности Центар је учествовао у организацији и вођењу јавних расправа о програму РТБ-а, приређујући посебне прегледе и налазе, а пратила се и критика у штампи о програмима и јавно реаговање.

У последњој деценији, Центар је редуковао властита истраживања и прикупљање емпириjске грађе, користећи услуге независног провајдера  АГБ Нилсен (AGB Nielsen Audience Measurement). Паралелно изводи самостална квалитативна истраживања за потребе радија и телевизије као и мњенска испитивања. Успостављен је и систем телефонских испитивања, с разрађеним варијантама узорковања, формулације питања и интерпретације налаза системом сталних, ротационих и променљивих питања уз компјутерску подршку  (CATI-Computer Assisted Telephone Interwieving).

Основна подручја истраживања су:

• функције и коришћење радија и телевизије, њихов развој и деловање, обим и кретање аудиторијума,мњење о друштвеним проблемима и појавама,
• динамички и структурни аспекти буџета времена становништва,
• садржинске, презентационе и друге карактеристике емисија и програма,
• ставови и мишљења о програмима и емисијама, учесницима и ствараоцима програма,
• праћење техничких и технолошких промена и иновација у комуникацији,
• проучавање медијских и радиoдифузних организација, медијског законодавства и државне регулације,
• маркетиншка испитивања за оглашиваче РТС-а и других предузећа, чији се предмет односи на производе, понашање купаца и институционалну слику предузећа,
• анализа садржаја програма и емисија,
• онлајн истраживања,
• свакодневне анализе гледаности ТВ програма у Србији секундарном обрадом електронске базе података АГБ Нилсен (AGB Nielsen Audience Measurement).

Метод - како истражујемо?

У Центру се примењују и развијају савремени и научно потврђени истраживачки приступи, засновани на теоријским поставкама и релевантним поступцима. Истраживачке методе и технике укључују анкете на основу узорака вероватноће или квота, демографских или специјалних узорака, телефонске и теренске анкете, анализе садржаја програма и емисија, рецензије стручњака и квалитативна испитивања.