Програмске амбиције у области културе  и  разоноде биле су  усмерене у више праваца. Укупно је емитовано 715 програма из ове области у трајању од 32.867 минута. Предузете су мере за   неговање нових, специфичних облика ТВ стваралаштва, али и на очување постојећих  форми које наилазе на добар пријем код гледалаца. Новим, необичним прилазом се приступало познатим темама и садржајима и тако приближило младим, савременим гледаоцима.

Телевизијска драма  ,,Пријатељство-занат најстарији" (Б. Црнчевић) успешно  је представљала ЈРТ на  Prix Italia у Риму, а друга (Г. Михић) ,,Господин Фока" је награђена за најбољу женску улогу на Фестивалу Монте Карло.

У овој години хумористичко-сатиричне емисије Телевизије Београд су и даље запажене, док музичко-ревијални програм није дошао до нарочитог изражаја.

Неговане су емисије за децу и омладину, културни догађаји у земљи, преноси из позоришта.

Образовни програм  je пружао сталну помоћ гледаоцима у циљу њиховог самообразовања и изоштравања критеријума о културним вредностима уопште. Својеврсна иновација, каква се не може срести ни у једном телевизијском програму била је серија емисија  ,,ТВ буквар"  посвећена сузбијању неписмености, а заступљене су биле и емисије за учење страних језика (енглески, француски).

Производња ТВ филмова је недовољно развијена. Појавиле су се прве серије домаћих филмова које су допадљиве публици и  омогућавају лакшу фиксацију емисија и планирање програма.

Одељење за студиј програма РТБ (садашњи Центар РТС-а за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума) је током 1968. године извео истраживање "Сондажа 1968." на репрезентативном узорку СР Србије,  2.281 испитаник с територије 48 пошта.

Утврђене су следеће листе највише праћених емисија ( истраживање је обухватило недељни циклуса од  13. до 19.фебруара 1968.).

Табела 1 Најгледаније емисије Телевизије Београд у 1968.

Табела 2 Најслушаније емисије Првог програма Радио Београда у 1968.

Табела 3 Најслушаније емисије Другог програма Радио Београда

Увођењем продаје телевизора на кредит током 1968. године је дошло до повећања броја гледалаца, али и до промене у њиховој социјалној структури, раније су основну категорију претплатника чинили службеници. У 1968.-ој је удео радника нагло порастао.  Код радија није забележена већа експанзија броја претплатника, мада се оправдано сумња у евиденцију, што потврђује и број продатих радио апарата. У рад су пуштени нови предајници па је чујност радио програма повољнија.

Ставови аудиторијума о програмима радија и телевизије се нису битније изменили. Гледаоци и слушаоци су углавном позитивно оценили квалитет програма радија и телевизије, али и побољшање занимљивости програма. Било је и примедби и скоро су идентичне  за радио и за ТВ програме, а односиле су се на структуру програма. Слушаоци и гледаоци сматрају да би у нашим програмима требало да буде више: Народне музике, хумористичко-сатиричких емисија, забавне музике, драмских емисија, спортских преноса, образовних емисија, дечјих и омладинских емисија, емисија о науци и бит музике.

Код телевизије су такође у веома високој фреквенцији заступљени захтеви за више играних и серијских филмова. Једина разлика између радија и телевизије јесте у томе што слушаоци радија траже више информативних емисија, док их гледаоци телевизије не траже.

У домену информисања јавности програм је имао задатак да ефикасно, користећи све облике ТВ новинарства прати и објашњава врло динамична и сложена кретања у друштву. Као синтеза разнородних емисија, политичко-информативни програм је искористио предност коју има телевизија као најмодерније средство масовног комуницирања.

Драмски репертоар се формирао као јединство неколико тенденција и литерарно-драмских система. У својој основној концепцији он спаја класичну драматургију са светом савремених драма. Политика драмске редакције показала је изузетно ангажовање у смислу подстицања стваралаштва у области ТВ драматургије. Циклус Седам Хамлета и увођење Мале сцене тематски су употпунили драмски репертоар.

Дечји програм је наставио да развија ону концепцију која подстиче радозналост, задовoљава психолошку потребу најмлађих за акцијом и идентификовањем, оплемењује културу говора, и открива нова сазнања.

У области хумора и забаве доминирала је тежња да се показују такви садржаји који на гледаоце делују не само као фактор релаксације, забаве и разоноде, већ и као фактор повећавања ефикасности друштвених веза и општих комуникација и критике одређеног друштвеног менталитета.

Филмски програм је био усредсређен на одржавање достигнутог квалитета у репертоару. Посебно треба споменути серију Летови који се памте, која је означила почетак реализовања наших амбиција на плану производње серијског играног филма.

Концепција образовног програма је полазила од идеје да се гледаоцима не преносе знања, већ да се сами укључе у откривању нових сазнања. ТВ емисије образовног програма постале су на тај начин својеврстан подстицај за буђење радозналости и откривање нових појава и процеса.

Истраживање које је Служба студија програма РТБ-а (садашњи Центар РТС-а за истраживање јавног мњења програма и аудиторијума)  спровела  маја 1967. године имала је за циљ да утврди како слушаоци и гледаоци вреднују програме Радио-телевизије Београд. У табелама које следе дати су подаци о укупном радијском и телевизијском аудиторијуму у 1967, најслушаније емисије Првог програма Радио Београда и најгледаније емисије Телевизије Београд у 1967. години у Србији.

Табела 1 Праћење програма радија и телевизије у 1967.

Табела 2. Најслушаније емисије Првог програма Радио Београда у 1967.

Табела 3. Најгледаније емисије Телевизије Београд у 1967.

Прву познату едицију чине Резултати истраживања програма, а без неког хронолошког реда, јер се међусобно преплићу током времена, наводимо: Билтен јавног мњења, РТВ свет, са приказима и преводима иностране и програмске литературе, РТВ индекс, са резултатима панел испитивања, Јавност и РТБ, који пре свега приказује токове и резултате јавних расправа о плану програма, РТВ аудиторијум са резултатима мерења слушаности и гледаности, Музика и РТБ, као и годишњи Хронолошки и предметни регистар публикација и основних налаза. У јавности су посебно били познати истраживачки системи: Општа квантитативна анкета, Стандарна сондажа програма и аудиторијума, Дневни барометар, Редовна сондажа аудиторијума и јавног мњења, Сондажа-Барометар и Медији и мнење. 

На овом месту представљамо неке од најстаријих истраживачких извештаја Центра, у сажетој верзији, са основним налазима.

Од 4.972 радио претплатника, колико их је било пријављено на територији Косова и Метохије, анкетом је обухваћено 2.092 претплатника и то: радника и занатлија 612, службеника 501, пољопривредника 81, просветних радника 189, партијских радника 47, домаћица 103, трговаца 29, пензионера 48, осталих професија 405 и установа и предузећа 76. Према националној припадности, на анкету је одговорило 154 Срба, 128 Албанаца, 48 Црногораца, 48 Хрвата, 46 Турака, 14 Македонаца, 2 Мађара и двоје осталих националности.

Анкетирани слушаоци дали су одговоре на следећа питања:

• Како чујете нашу станицу?
• У које време предлажете да дајемо Радио-дневник?
• Шта мислите о овој емисији?
• У које време предлажете да дајемо емисије за децу?
• Шта нам предлажете за побољшање квалитета емисија за децу?
• Да ли вам одговарају емисије за мајке и домаћице по садржају ,дану и времену емитовања?
• Да ли одговарају дани субота и недеља, у време од 17 до 17.30 за емисију за село?
• Шта мислите о садржају емисија за село?
• Да ли да поваћамо број емисија за село, у које дане и време?
• Шта мислите о осталим нашим говорним емисијама?
• Које емисије највише слушате?
• Какво је ваше мишљење о емисијама народне музике и шта предлажете за њихово побољшање?
• На програму су емисије музика (озбиљна, забавна, народна) по жељи слушалаца. Шта мислите о квалитету ових емисија?
• Наведите неколико жеља за музичке емисије по жељи слушалаца.
• На програму имамо музичке емисије са коментарима (комплетне опере, циклусне емисије о животу и стварању композитора и концерте) - шта мислите о овим емисијама?
• У које време највише слушате радио-програме?
• Наш програм сада траје од 6.00 до 7.30 и од 13.00 до 22.40 часова. Да ли да повећамо или смањимо трајање програма и у које време?

Истраживањем је добијена слика о томе колико су слушане поједине емисије, а истовремено и мишљење у које време су слушаоци најчешће пратили радио програм.

Највише су биле слушане емисије „Радио дневник" 127 слушалаца, "Из науке и технике"57, "Вести" 91, емисија „За мајке и домаћице"  26 и емисије за децу и село су имале високу слушаност.

Већина испитаника је била задовољна емисијама, када су питању дечије емисије било је предлога да се уведе читање бајки и басни где би извођачи били деца,а што се тиче емисија за село жеља слушалаца је била да се у овој емисији уведе део под насловом "Село нам одговара" где би практичне савете давали агрономи и пољопривредни техничари.

Наравно, најрадије је био слушан музички програм. Да су емисије добре, одговорило је 145 слушалаца, док је 46 било мишљења да су емисије слабе.

Радио програм код својих кућа, анкетирани слушаоци пратили су најчешће по подне од 17 до 19 часова, 176 слушалаца, за јутарњи програм од 5 до7, определило се 166, а за вечерњи од 21 до 23 часа, само 32 слушаоца.

Слушаоци су за рубрику примедбе и предлози послали 250 одговора и предложили више од 20 нових емисија. Наводимо неколико најинтересантнијих имена предложених емисија: Људи и догађаји, Весело по подне, Спортски мозаик, Из наших школа, Радио нам одговара, Упознајмо стране земље, Нови прописи са коментарима, Из разних уметности  итд.

На крају извештаја се закључује да је анкета потпуно успела, посебно ако се има у виду да је прва која је спроведена на простору Косова и Метохије. У извештају се још констатује да се слушаоци нису одазвали у већем броју из простог разлога јер су били револтирани честим прекидима програма услед нестанка струје, па су се опредељивали за слушање других радио станица.

Актуелне приче о проналажењу модела за финансирање Јавног сервиса, као и о његовој важности, враћају нас у давну 1924, када је са емитовањем отпочео претходник Радио Београда, Радио Београд-Раковица. Осмог марта 1929. године, Радио Београд је почео експериментално емитовање. У договору са Министарством пошта и телеграфа Краљевине СХС, уведена је наплата радио претплате. Редовно емитовање је свечано отпочело 24. марта 1929. године, а програм се чуо и у Хрватској и Словенији. Занимљиво је да је за сигнал и одјавну песму Радио Београда била одабрана песма "Милкина кућа на крају", а да је убрзо почео да се емитује врло шаролик програм који се састојао од музике, вести, радио драма и других садржаја.      

Одсек за студиј програма, континуирано се бавио истраживањима аудиторијума слушалаца радија. Овом приликом издвајамо истраживање "Примедбе слушалаца  на радио програм као целину". Као занимљив и илустративан део овог  документа који се налази у архиви данашњег Центра РТС-а за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума навешћемо неке од налаза.

Највећи део тадашњег радијског аудиторијума био је углавном задовољан програмом (72%), сваки седми слушалац био је потпуно задовољан, док је незадовољних било врло мало (4%). Навешћемо неке од примедби и предлога слушалаца програма Радио Београда:      

1. Спикери да обрате већу пажњу на дикцију.
2. Да се искључе бас-спикери и ангажују лирски тенори.
3. Да спикери спорије читају извештаје са Класичне лутрије.
4. Више непосредности у читању и глуми.
5. Избегавати веће паузе између емисија.
6. Давати комплетне податке о ауторима и извођачима.
7. Избегавати одступања од објављеног програма.
8. Тачно време давати ујутру чешће.
9. Метеоролошки билтен давати чешће преко дана.

Телевизијска драма, како се показало у ранијим анкетама, има у свести гледалаца прилично неодређено значење. Они је углавном схватају широко, често као сваку телевизијску игру која се одвија према неком заплету и уз учешће глумаца, а многи овде убрајају и филмове. Стога смо, у испитивању, драму једноставно одредили на основу назнаке приликом најаве у програму или штампи и термином емитовања (понедељком увече на Првом, односно, средом на Другом каналу), нагласивши разликовање од телевизијске серије која се одвија у више наставака. Однос гледалаца према драми разложили смо на општу праћеност, мишљење о блискости ликова и проблема које обрађују, однос према домаћим и иностраним драмама уз поређење са домаћим и страним серијама.

Испитивање о односу гледалаца према телевизијској драми извели смо у оквиру Дневног барометра, као редовну сондажу аудиторијума, у среду 10. маја 1978. године. Узорком је обухваћено 689 становника Србије без покрајина, старијих од 10 година.

Телевизијске драме прате се, пре свега, повремено (42%), али је често (35,2%) више заступљено од ретког гледања (22,8%). Домаћа драма има изразиту предност над иностраним драмама и серијама али је ипак била мање привлачна од домаћих серија.

Више од половине гледалаца телевизијских драма (59%) сматра да постоји подударност проблема у њиховом свакодневном животу и драмских садржаја у производњи домаће телевизије, док је 15,5% гледалаца мишљења да не постоји сличност између садржаја телевизијске драме са околностима из њиховог свакодневног живота.

У оквиру овог испитивања истраживачи се нису упуштали у потанко тумачење овог налаза, јер телевизијска драма представља самосвојни облик стваралаштва који своје подстицаје налази и у прошлости, обраћа се ранијим догађајима а неке приказане драме настале су приређивањем књижевних дела, тако да не треба ни очекивати њихово свођење на савремени живот и пролазне околности садашњег тренутка. А актуелност се никако не изједначује са историјским временом збивања.

Интересовање за иностране драме је најслабије (1,8%), знатно јаче је изражена привлачност за иностране серије (10,1%). Међутим, домаћа телевизијска драма, заузима друго место по гледаности (20,1%). Изразито највећу привлачност имају домаће серије (50%).

Домаће серије и када су поново приказиване налазиле су се у самом врху према броју гледалаца. Њихови ликови годинама су се памтили.

Аутор: Слободан Цанић

Узорак и обрада: Милан Тимотић и мр Живорад Јевтић, продуцент: Јадранка Орлић

Уредник: Фирдус Џинић

Многи значајни разговори нису сачувани јер готово све што је било актуелно снимано је магнетоскопски или је директно ишло у програм. Снимљена је и посебна емисија Вариола вера која је приказана само на ТВ Фестивалу, јуна 1972. Општи утисак је био да су новинари објављивали информације тек када оне нису биле актуелне, а судећи по Танјуговим вестима то су биле информације Штаба за одбрану од вариоле. Тако, реч епидемија, није ни у једној емисији поменутa, већ само у формулацијама ''претпоставка Савезног штаба о појави другог таласа епидемије великих богиња била је тачна...'' или ''постоје извесне сумње да су се појавиле велике богиње'', ''у неким општинама појавиле су се велике богиње...'' Исто тако, са закашњењем су објављиване информације нарочито о Београду, а места карантина навођена су тек када када су болесници и они који су заджaни пуштени.

Информације се углавном нису мењале од првих Вести, преко ТВ Новости, од Првог, до Другог дневника, тако да су често преношене из прве информативне емисије до кошуљице Другог дневника.

Уредник Вести готово увек је био Бранко Илић, а уредници и водитељи Дневника најчешће Александар Ђулејић, Џевад Сабљаковић и Момчило Поповић. Они су лично коментарисали ситуацију или водили интервјуе са члановима штаба. Сем њих у програму се појављују и Игор Холодков, В Недељковић, Верослава Тадић и Душан Митевић.

Емисија 24 часа издвајала се од осталих јер је Јован Шћекић у најави емисије увек давао најновије податке са бројкама и именима оболелих. Он је први и једини изрекао име оболелог из Новог Пазара. Нажалост, разговори које је водио су на ВТР-у.

Највећи део информативних  емисија био је посвећен напорима лекарских екипа да што пре сузбију заразу великих богиња. Ситуација која се јавила у вези са опасношћу од епидемије великих богиња имала је особине ванредних услова. То су, пре свега, осећај угрожености, грозничаво трагање за информацијама, опасност од изазивања панике, погодна клима за ширење гласина итд.

Било је индикација да је непотпуно информисање и информисање са закашњењем доводило до колебања поверења јавности у средства масовног комуницирања, посебно у радио и телевизију.

Извештавања о епидемији вариоле вере на Телевизији Београд

ТВ Дневник, 21. март 1972.

Четврта вест у Дневнику: ''У интервјуу за ТВ Београд савезни секретар за рад и социјалну политику Вуко Драгашевић је потврдио да су се појавиле велике богиње у неким општинама Косова. Међутим, нема разлога за панику јер се болест не шири... У Савезном секретаријату за рад и социјалну политику одржан је састанак републичких и покрајинских секретара за здравство о мерама за сузбијање великих богиња. На Косову започета вакцинација. Речено је да досадашње ригорозне мере предострожности треба проширити и на Србију, Македонију и Црну Гору. Сутра ће у Југославију допутовати и представници Светске здравствене организације који ће бити обавештени о појави великих богиња...''.

ТВ Дневник, 22. март 1972.

Четврта вест у Дневнику: ''После појаве великих богиња на Косову, предузете су све мере да се болест сузбије. У општинама Ђаковица, Ораховац и Призрен проглашено је ванредно стање. И поред свих напора лекара број оболелих се попео на осамнаест, а два болесника су умрла...''.

Вести, 23. март 1972.

''Због основаних сумњи о могућности уношења и ширења великих богиња Градски штаб за борбу против карантинских болести и Секретаријат за здравство донели одлуку о обавезној вакцинацији целокупног становништва Београда. Акција траје до 28. марта. Забрањене посете болесницима. Вакцинацију не смеју да приме деца млађа од три месеца, труднице, они који примају хормонску терапију, лица која болују од малигних, срчаних и болести бубрега и акутне туберкулозе...''

ТВ Дневник 23. март 1972.

''Шта је тачно о великим богињама, а шта су само приче, које нажалост увек прате овакав догађај, чућете у Дневнику одмах после најважнијих догађаја. Данас су издата три важна саопштења: предузете су мере за спречавање ширења великих богиња, посебне комисије упућене на терен, вакцинисање предвиђено поред Косова, и у Новом Пазару и у Београду. У та два града постоје епидемиолошке индикације да је један Новопазарац оболео од вариоле, боравио у главном граду. Слично саопштење и после седнице Републичког извршног већа Србије. Иначе, у карантину су два села где има двадесет двоје оболелих.''

Вести, 24. март 1972.

''Број оболелих на Косову се не повећава, саопштио председник Савезне епидемиолошке комисије др Јаков Леон. До десет сати вакцинисано 300.000 Београђана. Градски штаб препоручује грађанима Београда да се због настале епидемиолошке ситуације и масовне ангажованости здравствених радника не обраћају здравственим установама без изузетне потребе. Предузета превентива у ЈНА.''

Вести, 25. март 1972.

''Вакцинисано 800.000 Београђана. Саопштење групе еминентних медицинских стручњака: Обухватити све вакцинацијом, гамаглобулин непотребан, потписали академик К. Тодоровић, пуковник проф. др Боривоје Врачарић, Ратко Каљановић, Слободан Крајиновић, Вукан Чукић и примаријус Љ. Стојковић. Вакцинација у Титограду и Црној Гори.''

ТВ Дневник 25. март 1972.

Прва вест. Генерална најава. ''И данас ћемо највећи део емисије посветити напорима лекарских екипа да што пре ликвидирају заразу великих богиња која се недавно појавила. У Србији почела вакцинација, а у Београду је скоро цело становништво заштићено. Најављена вакцинација деце и студената. Како се у протеклих неколико дана појавила произвољна информација у граду ко и како треба да прими вакцину, група наших еминентних стручњака издала саопштење у којем се захтева да се с обзиром на епидемиолошку ситуацију контраиндикације за вакцинацију против великих богиња сведу на најужу меру. Обухватити и лица која никада нису вакцинисана. Гамаглобулин непотребан. Епидемиолошка служба Завода за здравствену заштиту издала саопштење да се један болесник из Новог Пазара за кога постоји оправдана сумња да је оболео од великих богиња налазио на лечењу у Чачку, затим на Кожној клиници Медицинског факултета и на Трауматолошкој I хируршке у Београду. Моле се сви грађани који су од 8. до 22. марта били у овим установама да се јаве Епидемиолошкој служби Градског завода.

ТВ Дневник,  26. март 1972.

Генерална најава, прва вест. ''У многим градовима у Србији наставља се вакцинација...Епидемија је заустављена. Осим у угроженим подручјима Ђаковице и ораховачке и призренске општине, у другим крајевима покрајине нису примећени никакви симптоми. У Словенији и Црној Гори вакцинација за сваки случај''.

Вести, 27.  март 1972.

''Наш уредник био је код подпредседника Скупштине града, Милана Вукоса који је рекао: ''Ситуација је нормална, мобилност пуна....''.

ТВ Дневник,  27.  март 1972.

Прва вест у најави. '' Представник Светске здравствене организације, Рајнхард Линдер вратио се са Косова. Очекује се да ће за четири недеље бити прекинута епидемија. У Београду је вакцинација фактички престала.''

Вести, 28. март 1972.

''Поводом пoјаве великих богиња на неким пдручјима Србије, Штаб Савезног секретаријата за рад и социјалну политику дао је саопштење да су на подручју Ђаковице 44 оболеле особе, а умрло 30. У Београду је закључено да су 27. марта оболела 23 лица, троје је умрло....Појава богиња је локализована и-неће доћи до разбуктавања - закључено је да се јавност редовно обавештава.''

Вести, 29. март 1972.

''Конференција за штампу са страним и домаћим новинарима и члановима Епидемиолошке службе Савезног завода за здравствену заштиту: Крај епидемије на Косову ( први пут речено епидемија), треба очекивати крајем маја. Подручја Београда, Новог Пазара, Чачка, Моровића треба сматрати угроженим. До шест ујутру 29 оболелих од којих је 7 здравствених радника. Умрло пет.''

24 часа, 29. март 1972.

''Другове које видите су чланови Штаба Србије - последњих дана добили су велика признања за стрпљиви рад. На Косову 77 болесних (јуче 59), осам умрло (до јуче 4). У Новом Пазару умро је радник Незир Мумџић (први пут поменуто име). У Београду имамо повећање броја оболелих. Лечи се двадесет деветоро. До јуче је било двадесет троје. Умрло је пет, а до јуче троје. Лекари сумњају да је још људи заражено.''

Вести, 30. март 1972.

''Нови случајеви из истих подручја: на Косову 77 (умрло 8). У Београду 29 (умрло 5). У Чачку 9 (умро један пацијент). ''

ТВ Дневник, 30. март 1972.

''Што се тиче великих богиња пажња здравствених екипа и стручњака усредсређена је на други талас. У јужној Србији ниједно ново обољење. Момчило Поповић разговарао са докторима са Косова Миомиром Кецмановићем и Војиславом Шуваковићем. ''

Вести, 31. март 1972.

''Други талас епидемије који се у Београду очекивао управо данас, повећао је број оболелих за један - укупно двадесет шест (епидемија у Београду први пут поменута).''

ТВ Дневник, 31. март 1972.

''До сада 140 оболелих лица, 20 умрло.''

Вести 1. 1 април 1972.

''У Београду данас није било нових обољења. Вакцинисано 1.500.000 Београђана, а по други пут вакцинисано 230.000.''

ТВ Дневник, 1. април 1972.

''Први пут од појаве великих богиња добра вест, Савезни штаб упозорава да се непотребно омета саобраћај, промет робе и кретање становништва. Ограничавање важи само за Ораховац, Ђаковицу, Призрен, Нови Пазар, Чачак, Плав и Трњане (Београд се не помиње). Вакцине из СССР-а,  САД-а, Румуније и Бугарске.''

ТВ Дневник, 2. април 1972.

''Штаб за заштиту од великих богиња саопштио је да се за последња 24 часа број оболелих повећао са 141 на 149, а умрлих са 21 на 22.''

ТВ Дневник, 3. април 1972.

''Нема нових обољења, али умро је још један пацијент. Неоправдано кочење саобраћаја. Савезни секретар за рад и социјалну политику, В. Драгашевић и примаријус др Ствен Литвијенко рекли да су да у Београду за шест дана нема ниједног новог случаја. Украдена вакцина из Ниша.''

Вести, 4. април 1972.

''Епидемиолошка ситуација се нормализује. Савезни штаб одржао седницу са Џ. Биједићем, М. Вукосом и Б. Пешићем - обишли карантине.''

ТВ Дневник, 4. април 1972.

''Ситуација се нормализује. Бранко Пешић и остали обилазе карантин. Др Данило Стевановић најавио отпуштање из карантина.''

Вести, 5. април 1972.

''Изјава секретара за народну одбрану: У Армији нема оболелих.''

ТВ Дневник, 5. април 1972.

''Разговарали смо са познатим епидемиолозима: нема нових случајева. Одржана седница епидемиолога у Београду. Председавао др Јаков Леон: нема трећег таласа.''

ТВ Дневник 6. април 1972.

''У Београду до јуче 32 оболела, три нова случаја из карантина. Укупно је умрло 36 пацијената. На Косову умрло 19 (108 оболелих). Нови случај у Моровићу (Војводина). ''

ТВ Новости 7. април 1972.

''Троје деце у Ђаковици умрло.  У целој земљи ниједан нови случај. Од 15. априла биће дозвољени масовни скупови. ''

ТВ Дневник, 8. април 1972.

''Још два лица оболела у општини Призрен. Инфектолози који у карантинским условима лече оболеле обавестили су Штаб да се сви пацијенти добро осећају, а многи од њих се већ опорављају и очекују да напусте болницу.''

ТВ Дневник, 9. април 1972.

Друга најава - ''Према редовном извештају Штаба за заштиту од великих богиња, у Ђаковици су умрла два лица, разболела се још два. У Београду за последња 24 часа ништа. Вакцинисано и ревакцинисано 1.700.000 становника. ''

ТВ Дневник, 10. април 1972.

''У жариштима на Косову нова обољења. У Београду пуштени нови пацијенти. Ит старих жаришта на Косову још четири нова случаја обољења, а из карантина У Новом Пазару три. Вести из Чачка: у карантину је било 326 лица, а сада 94.''

ТВ Дневник, 11. април 1972.

''Изјава др Дорјанића: Промена нема већ недељу дана у Београду. Оболелих 26, сумњивих 18, а лица у додиру 15. Сви се добро осећају у карантинској болници у мотелу 1000 ружа (први пут поменуто). Бројно стање се не мења. Сутра се укида карантин на Дерматолошкој клиници, а прекосутра на Трауматолошкој клиници.''

ТВ Дневник, 13. април 1972.

''Саопштење Савезног штаба: Од јуче до данас у 16 часова у Ђковици и Ораховцу четири нова случаја великих богиња. Иако има нових оцењује се да је трећи талас блажи''.

ТВ Дневник 14. април 1972.

''Саопштење Савезног штаба: Новости нема.''

ТВ Дневник, 15. април 1972.

''У селу Рамоћу још један случај. ''

Од 15. априла нема нових информација о великим богињама. Углавном се говори о стагнацији епидемије и отпуштању болесника из карантина.

Истраживање је показало да  85% стручњака из области пољопривреде и 74,5% пољопривредника зна за Емисију за пољопривреднике РБ. Највећи број стручњака емисију слуша редовно (25%), а 20% повремено, док је међу пољопривредницима сваки осми испитаник (12%) прати редовно, а сваки пети (20%) повремено.

Стручњаци и пољопривредници слажу се у мишљењу да је емисија јасна и корисна. Најинтересантнији су им савети, затим прилози о сточарству, повртарству, храњењу живине и воћарству.

На питање које савете из емисија примењују у својој пракси, одговори стручњака били су конкретнији: упутства за храњење живине, гајење патлиџана у затвореним условима, заштита воћа од штеточина, прехрана стоке итд.

Испитаници предлажу да у емисији буде више савета о развоју сточарства и експлоатацији стоке, да емисију треба емитовати нешто касније, треба дуже да траје, мисле да су савети уопштени, нису увек дати на време и понекад су застарели, као и да се мало говори о сточарству.

Већи проценат испитаника (више од 90%) зна за Емисију за село него за Емисију за пољопривреднике. Најчешће је слушају редовно (50%) и повремено (45%). Чак 85% изјављује да им се емисија допада у целини. Најпозитивније оцењују коментаре и интервјуе у емисији и чланке из праксе пољопривредних задруга. Анкетирани стручњаци као и пољопривредници у потпуности су задовољни народном музиком у емисији.

Примедбе се односе на то да емисија треба да буде дужа, да савети буду опширнији и да треба емитовати више народне музике. Највише анкетираних стручњака предлаже да се више говори о проблемима села, савременој технологији, повртарству, сточарској производњи, прихрањивању усева, културном животу, успесима појединих села и да треба увести савете о одевању и кувању.

Радници о располагању девизама и конвертибилном валутом

Нешто више од половине анкетираних радника (57%) заступа став да једним делом остварених девиза и конвертибилне валуте треба да располаже радна организација која их је и остварила, док другим делом треба да располаже друштвено политичка заједница. Трећина испитаника (33%) мишљења је да радна организација треба да располаже целокупним оствареним  девизним и конвертибилним средствима. Само 0,7% испитаника није имало став о томе.

Очекивања радника од  иностраних улагања

Око 70% радника дало је одговор на то питање. Међу онима који су исказали свој став већина (63,7%), мисли да ће повезивање са иностраним партнерима и улагање страног капитала позитивно утицати на развој самоуправљања. Свој позитивни став  радници објашњавају крајње рационалним и схватљивим разлозима. На првом месту позитивних ставова је укључивање у светско тржиште, затим, већи лични дохотци, више средстава и девиза за инвестиције и опрему, боља технологија, већа продуктивност. Очигледно је да радници у повезивању са иностраним партнерима и у коришћењу иностраног капитала виде јачање сопствене конкурентности и кроз то раст својих личних доходака, а тиме и сопственог стандарда. Самоуправљање је, када се ово има у виду, у ствари схваћено као управљање пословањем и радним простором који се непрестано и убрзано (под притиском и уз помоћ иностраног партнера) развијају.

Око 10% радника мисли да ће повезивање  са иностраним партнерима и коришћење иностраног капитала  негативно утицати на самоуправљање. Разлог  оваквог става  објашњен је страхом  да  јачи партнер неће дозволити радној организацији  продор на тржиште и да ће се јавити проблеми стабилног пословног односа, коректности у пословању итд. Око 15% њих мисли да се ништа неће променити, а 11,6% наводи веома хетерогена очекивања.

Ставови радника о деловању конкуренције на развој самоуправљања

Већина радника (53%) мисли да конкуренција подстиче самоуправљање. Објашњење за овакав став било је крајње логично. По њиховом мишљењу конкуренција захтева квалитет производа, затим  потпунију сарадњу пословних партнера, ангажованост на повећању продуктивности, такмичарски дух, снижава цене, спречава монопол итд. Око 30% радника нема став о утицају конкуренције, 3,4% мисли да конкуренција не утиче на самоуправне односе а 14% анкетираних радника сматра да конкуренција омета развој самоуправних односа првенствено због нелојалног  понашања конкурената  и неуједначености пословне  снаге партнера у конкурентској игри.

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА БЕОГРАД

Центар за истраживање програма и аудиторијума

Извештаји и студије, број 2, јун 1985.

Аутори пројекта: Слободан Цанић и Радослав Зеленовић

Захтев: Редакција филмског програма Телевизије Београд; организација и обрада: Гордана Маврић; прикупљање упитника: Јована Пјешчић и Катарина Лазаревић; дактилограф: Славко Котур

Одговорни уредник: Првослав С. Плавшић

Поводом петнаест година ФЕСТ-а Центар РТБ за истраживање програма и аудиторијума и Редакција филмског програма Телевизије Београд спровели су анкету међу критичарима да би на основу њихових мишљења образовали листу најбољих филмова који су на том фестивалу приказани од његовог почетка, 1971, до 1984. године. Испитивање је изведено током децембра 1984. и јануара 1985. године, путем поште и непосредним достављањем упитника за самопопуњавање, са  великим одзивом - од 85 имена са списка испитаника приспело је, до закључења анкете, укупно 66 одговора или 77 одсто. Практична сврха испитивања била је одређена наменом Телевизије Београд да гледалишту прикаже избор са ранг-листе најбољих филмова у посебно припремљеном програмском циклусу.

Изабравши и истовремено рангујући, према властитој уметничкој оцени и критеријумима естетског просуђивања, по десет најбољих остварења приказаних на ФЕСТ-у, филмки и телевизијски критичари и теоретичари навели су 142 филма.

За прво место бирани су следећи филмови: ''Рубљов'' (18 пута), ''Одисеја 2001'' (10), ''Сећам се - Амаркорд'' (6), ''Лет изнад кукавичијег гнезда'' (5), ''Стабло за кломпе'' (3), а по два пута ''Фани и Александар'', ''Ловац на јелене'', ''Паклена поморанџа'', ''Двадесети век'' и ''Џони је кренуо у рат''. По једном се на првом месту у листама испитаника налазе филмови ''Лимени добош'', ''Смрт у Венецији'', ''Нешвил'', М.А.S.H., ''Тај мрачни предмет жеља'', ''Ноћ код госпођице Мод'', ''Време ће стати'', ''Професија: репортер'', ''Призори из брачног живота'', ''Ганди'', ''Уљез'', ''Голи у седлу'', ''Коње убијају, зар не'' и ''Рад на црно''.

.... Унутар  разноликости предложених филмова јасно се издваја скупина филмова у чијем је оцењивању испољена велика сагласност. Десет најчешће навођених филмова је: ''Рубљов'' (48 пута), ''Сећам се - Амаркорд'' (43), ''Одисеја 2001'' (40), ''Лет изнад кукавичијег гнезда'' (36), ''Двадесети век'' (32), ''Фани и Александар'' (19), ''Кабаре'' (18), ''Човек од мрамора'' (17), ''Лимени добош'' (16) и ''Крунски сведок'' (15).

Пондерисањем рангова, односно збрајањем нумеричких вредности које су сваком филму приписане према местима на листама (10 за прво место и тако редом), различите оцене сведене су на заједничку основу.....Редослед добијен на овај начин чини ранг-листу најбољих филмова ФЕСТ-а 1971-1984. године:

Ранг-листа двадесет најбољих филмова ФЕСТ-а 1971-1984.

Анкетом су били обухваћени, из евиденције Филмског програма Телевизије Београд, југословенски критичари који су писали о филмском програму и објављивали у јавним гласилима - штампи, часописима, на радију и телевизији.

Филмски критичари, учесници анкете, по абецедном реду презимена: Слободан Аранђеловић, Мира Боглић, Драган Белић, Владимир Буњац, Владимир Цвитан, Димитар Ћуркчиев, Милутин Чолић, Јошко Челан, Ненад Дукић, Душко Димитровски, Небојша Ђукелић, Бора Ђорђевић, Северин Франић, Ирма Флис, Миша Ела Грчар, Благоје Илић, Зорица Јевремовић, Споменка Јовић, Стеван Јовичић, Богдан Калафатовић, Мила Кодемо, Слободан Константиновић, Мирко Костовић, Александар Костић, Благоја Куновски, Миодраг Кујунџић, Мато Кукуљица, Томислав Курелец, Иштван Лади, Милан Ланго, Славко Лазаревић, Бранка Малчић, Марија Маринчић Мајдак, Миломир Маринковић, Гани Мехметај, Нинослав Миленковић, Милан Митић, Миро Модринић, Ранко Мунитић, Данка Николић, Слободан Новаковић, Миодраг Новаковић, Невенка Опачић, Милош Параментић, Алдо Пакола, Мирослав Петровић, Слободан Петровић, Илинденка Петрушева, Рајко Росић, Бесим Сахатчиу, Бојан Селимовић, Мина Селимбеговић, Иван Старчевић, Никола Стојановић, Ацо Штака, Милан Шпичек, Милица Томић, Владимир Томић, Драган Ускоковић, Георги Василевски, Милан Влајчић, Дубравка Војводић, Божидар Зечевић, Ђорђе Зоркић и Дарко Зубчевић.

Јавна гласила у којима су објављивали филмски критичари, учесници анкете, по абецедном реду: Арена, Ас, Базар, Билтен Југословенске кинотеке, Борба, Данас, Дневник, Дуга, Екран (Скопље), Екран (Љубљана), Филм, Филмограф, Филмска култура, Филмске свеске, Идеје, Илустрована политика, Јединство, Кинотечен месечник, Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевност, Комунист, Културни живоз, Мађар Со, Месечник, Младост, Наши дани, Недељна Далмација, Њуз оф Југослав синема, НИН, Нова Македонија, Нови лист, Новости 8, Одјек, Око, Омладина, Ослобођење, Побједа, Политика, Политика експрес, Поља, Просветна жена, Радио-Београд, Радио-Сарајево, Радио-Скопље, Радио-Загреб, Радио ТВ ревија, Рилиндија, Синеаст, Слободна Далмација, Современост, Старт, Студио Б, Стрмљења, Свијет, Танјуг, Телевизија Београд, Телевизија Сарајево, Телевизија Скопље, Телевизија Загреб, ТВ новости, Вен, Вечер, Вечерње новости и Вјесник.

[1] Овом приликом, издвојили смо основне налазе истраживања. Извештај у целини садржи потпуну листу свих оцењених филмова, ранг листе учесника анкете, мишљење критичара о анкети и начину приказивања резултата.

У току јуна и јула 1961. године спроведена је, осим тога, анкета о забавној музици и музичким склоностима омладинаца. Учествовало је 310 слушалаца, од којих су 95% били ученици и студенти. Анкета је обављена у Београду, у Студију 5 и на Ади Циганлији, на омладинској радној акцији. Постављено је и неколико питања која се односе на општу културу.

Радио апарат је постао доступан многим грађанима. (97% анкетираних се изјаснило да га поседује). Половина младих је у својим домовима имала грамофоне, а тек 15% ТВ апарате.

Да је радио постао главно средство забаве и разоноде потврђује и податак да је највећи број младих (91%) забавну музику пратио баш преко радија, а затим са својих грамофонских плоча или плоча својих пријатеља. Радио, плоче и окружење били су пресудни фактори који су формирали афинитет према забавној музици.

Анкетирани омладинци су се изјаснили да осим забавне музике, слушају и народну (у 57% случајева), као и класичну (49%). У извештају је констатована чињеница да је Први програм Радио Београда у претходној години емитовао 38.7% класичне музике, 15.2% народне и, највише, забавне музике, 46%.

Ипак, омладинци нису показали нарочито познавање озбиљне музике, када је у наредном питању требало навести пет дела класичне музике и имена њихових аутора. Неки одговори су били непотпуни или су показали потпуно непознавање (на пример да је Христић аутор Лабудовог језера). Анкетни листови са тачним одговорима показали су да су омиљени композитори Верди, Бизе, Шопен и Бетовен, а од дела класичне музике: Кармен, Аида, Шопенове полонезе, Травијата и IX Симфонија Бетовена.

Омладинци су се затим изјашњавали о најомиљенијим уметницима. Личности које су назначили потичу од ренесансне епохе па до двадесетог века. Најомиљенија уметничка дела, по избору испитаника, припадају различитим областима: књижевности, сликарству, вајарству, па чак и популарној музици. На листи највише цењених уметника на првом месту је Леонардо да Винчи, а следе: Иван Мештровић, Пол Енка, Лав Толстој, Ерих Марија Ремарк, Пикасо, Бетовен, Хемингвеј, Микеланђело, Достојевски, Верди, Бизе, Луис Армстронг, Његош, Шопен, Карл Мај, Бранко Ћопић итд.

На листи омиљених уметника, где доминирају књижевници и композитори, занимљиво је присуство на самом врху Пола Енке, извођача и аутора забавне музике, кога анкетирани омладинци претпостављају многим другим уметницима.

У извештају се закључује да је познавање осталих области музике и уметности, па и актуелних збивања, потиснуто јако наглашеним интересовањем за забавану музику. Радио представља најраспрострањеније средство за формирања таквог афинитета.

Омладинци су у анкети састављали ранг листу од пет најомиљенијих извођача забавне музике. Њихов избор сведочи да су забавну музику идентификовали са ограниченим кругом композиција, а то су музика за игру, шлагери и џез. Тако схваћена, забавна музика се добрим делом јавља и као вид социјалног обележја оног времена, средство зближавања, заједничке забаве и извора расположења. На листи омладинаца најпопуларнији певач је Ђорђе Марјановић, затим следе: Лола Новаковић, Предраг Гојковић, Габи Новак, Нада Кнежевић, Иво Робић, Вице Вуков, Марко Новосел, Душан Јакшић, Аница Зубовић, Љиљана Петровић, Стјепан Станић, Тихомир Петровић, Оливера Марковић, Миодраг Јевремовић и други.

На позив Другог програма Радио Београда слушаоцима емисија забавне музике да изаберу најпопуларнијег певача (домаћег и страног) јавило се 10.476 слушалаца који су писмено доставили своје мишљење. По њиховом избору врх листе заузимају инострани интерпретатори: Пет Бун, Фетс Домино, Елвис Присли, Бренда Ли, Рики Нелсон, Нел Седака, Френки Лејн, Пол Енка, Далида, Пери Комо, Клиф Ричард. Ђорђе Марјановић је пласиран на дванаестом месту листе слушалаца радија.

Сарадници су усмено анкетирали 10.574 слушалаца у: Београду, Сомбору, Зрењанину, Шапцу,Краљеву и селима: Жабљу, Стапарима, Перлезу, Витановцима, Кленку, Самаили и Богатићу. 

Радио је већ на истеку шесте деценије прошлог века постао медиј  на који се у Србији, када је слободно време у питању, озбиљно рачуна.  Највише анкетираних, 28.68%, изабрало је да прати програме радија, телевизије и слушање музике као забаву којом би попунили своје слободно време, истовремено користећи могућност да то време проведу  у својим домовима и са најближим окружењем.

Значајан број испитаника се изјаснио да време ван својих радних обавеза проводе изван куће, бавећи се другим активностима, било да је у питању спорт или задовољавање културних потреба. Више од једне петине анкетираних (21.7%) у слободно време било је заинтересовано да упражњавају спорт, шах и туризам. 

Следећу групу чине испитаници, укупно 20.6%, који су одласком у биоскоп, позориште или на неке јавне приредбе најрадије попуњавали време. Највише (13.8%) било је оних који су своје слободне сате посветили биоскопским представама.

Читање књига био је начин да 6% анкетираних испуни своје слободно време.

У току маја и јуна 1956. године Одсек за студиј програма, у сарадњи са уредником емисија за децу, спровео је анкету међу ученицима основних школа (укупно 18, од тога једна у Београду а остале у свим крајевима НР Србије). Анкетом је било обухваћено 505 ученика, затим 32 наставника и учитеља тих школа, као и 96 родитеља једне београдске и једне чачанске осмогодишње школе.

Истраживањем је добијена слика о томе колико су праћене поједине емисије за децу, емисије Радио-школе, а истовремено и мишљења како деце, тако и наставника и родитеља о квалитету емисија.

Од емисија за децу највише су биле слушане „Весели уторак" (75.6%), „Суботом у два" (70.4%) и „Добро јутро децо" (70.1%).

Радио програме код својих кућа слушало је 61% деце. Половина деце најчешће је пратило радио поподне, а ујутру 36.2%.

Емисије Радио-школе имале су високу праћеност. Највише су биле слушане емисије из историје (85.5% испитаних ученика), а затим оне  из географије  (63.7%).

Ђаци до 10 година старости најрадије су слушали емисије Весели уторак и Суботом у два.  Они су у рубрику предвиђену за примедбе, предлоге и жеље уписивали следеће: да се продуже све емисије; емитују емисије о животу птица и постанку човека; затим посебна емисија о НОБ-у и Другом светском рату; да се бар једном месечно  преноси представа из позоришта Бошко Буха; да се уведе емисија о Првом и Другом српском устанку; желе више дечијих драма и шаљивих комада. Известан број деце се интересовао и за живот малишана у другим земљама, па су предложили емисије о томе како живе мали Ескими, деца у Француској, у Африци и Кини.

Анкетирани ђаци узраста од 10 до 12 година дали су ове предлоге: продужити све емисије; у емисијама из природних наука увести прилоге са описима разних животиња и природњачким путовањима по свету; да се сваког понедељка чита из књиге о Титу; уведу емисије из немачког језика; да се у емисијама из историје о животу Грка и Римљана чује ударање мачева и копља у приказу борби; тражили су више путописа, о људима у другим  земљама.

Наставници школа из Сомбора, Земуна, Трепче и Ваљева тражили су да се у оквиру Радио-школе уведу емисије из немачког језика. У неким школама није постојао радио пријемник, тако да су ђаци пратили програме преко уличних звучника или су наставници од куће доносили своје радио апарате.

Наставници су, такође, предложили: да се у емисију Добро јутро децо уведе и јутарња гимнастика; да се поведе више рачуна о узрасту слушалаца приликом креирања програма; требало би створити бољи контакт са наставницима и у том циљу увести правило да се месец дана унапред шаљу штампане најаве програма за децу; омогућити да више деце учествује у емисијама; увести више фолклора у емисијама из географије; продужити емисије из географије и историје итд.

Неки од наставника су сматрали: "да би требало боље музички обрадити поједине емисије; емисије Радио-школе су врло добре и корисне, али се не посвећује иста пажња свим предметима; има мало прилога из ботанике; 

Заједнички предлог наставника је да се уведе емисија која би се бавила понашањем и животом деце ван школе, њиховим односом према родитељима, старијима, друговима и сл.

Више од половине анкетираних родитеља пратило је дечије емисије на радио Београду, најчешће Добро јутро децо. Већина родитеља  је задовољна емисијама и сматра да су корисне.

Примедбе и жеље родитеља у односу на дечији програм се делимично разликују од осталих испитаника.  Предложили су, пре свега, емисије које би се бавиле односом деце и родитеља, оне са темом о лепом понашању деце, више емисија које развијају дечију машту, као и оне које сугеришу шта деца треба да раде на летовању. Тражили су да се најбоље емисије Радио-школе понављају преко лета.

Емисије Радио Београда заузеле су значајно место у свакодневном животу ученика, док су се код родитеља високо позиционирале  својим ауторитетом. 

Ово је један од првих документа о истраживању сачуваних у архиви Центра, тада познатог као Одсек за студиј програма. Материјал  садржи пратећу истраживачку документацију (циљ и метод рада, анкетни упитник са пропратним писмом и објашњењима)  истраживачке налазе, као и налазе према обележјима испитаника,  упућује на закључак да се нама непознати аутор придржавао научног приступа истраживању.

Анкетирано је 1282 претплатника из 11 насеља: Београд, Бачко Петрово Село, Уљма, Стапари. Ириг, Зрењанин. Нови Сад, Крагујевац, Свилајнац, околина Ниша, Ниш.

У узорку је било највише службеника (586) и испитаника старости од 35 до 45 година (405), са завршеном основном школом 498. У просеку је на једног претплатника долазило по пет слушалаца.

Анкетирани слушаоци пратили су програм Радио Београда највише после подне и увече (31.15%), а највећи број је проценио да је пријем РБ добар. Испитаници су се изјашњавали и о томе које домаће и иностране радио станице слушају.

У материјалу аутор наводи да анкета треба да донесе одговоре на питања за кога се прави музички програм (према свим обележјима испитаника) и да покаже које су преференције слушалаца према музичким врстама које емитује Радио Београд. 

Следи листа емисија са различитим музичким садржајима које су биле на програму Радио Београда, сврстаних у 4 групе према проценту интересовања слушалаца. У првој групи најслушанијих музичких емисија налазе се емисије са народном музиком, затим жељама слушалаца, музиком за игру, популарном музиком и масовним песмама за које се изјаснило од 97% до 75 % анкетираних. У другој групи музичких емисија су оне са филмском, лаком класичном, џез и мешовите емисије, које је изабрало од 73% до 54% слушалаца.

На крају упитника остављен је простор за примедбе, предлоге и жеље које се односе на програм радија уопште.

Наводимо неколико њих: "чешће емитовати старе народне песме; дати више простора композиторима Мокрањцу, Станковићу и Маринковићу; давати чешће комедије, али не на уштрб драме и популарисати дела домаћих старих аутора; преносити све фудбалске утакмице у Београду и унутрашњости преко радија. Спикери погрешно изговарају и акцентирају имена страних извођача" Било је претплатника који су сматрали да је радио претплата прилично висока и да је треба смањити.

Зора Петровић, познати сликар и професор на Академији, била је једна од анкетираних. Цитирамо њен предлог: „У музичко-литерарним емисијама поред музичара и књижевника треба обухватити и сликаре јер и сликарство је један део уметности. Треба узети критичаре  који ће на популаран начин постепено и у шире масе уносити стручне термине, а за ово популарисање треба користити време музичко-литерарних емисија."

На крају извештаја аутор закључује: „Свака анкета је корисна, па је и ова имала своју практичну примену. У дискусијама које се повремено воде  на седницама или појединачно, често се чује да неко каже: Анкета је показала..., а то значи да се са резултатима анкете рачуна као са чињеницом коју не треба пренебрећи."