Овај фестивал се већ годинама одржава почетком августа, а последњих година привлачи све више људи.
Иако црква има огроман паркинг, на десетине околних улица буде такође попуњено возилима посетилаца који долазе са разних страна Чикага и шире околине, од Индијане до Висконсина, а увек буде и посетилаца из Србије, посебно родитеља који су у посети код деце.

Највећа посета је у суботу увече. Све на фестивалу је везано за све шта Србија нуди, укључујући и носталгију, а базиран је на раду волонтера јер се тада скупљају средства за разне трошкове које црква има током целе године.

Храна је једна од већих атракција фестивала. Очекује се и наступ фолклорног ансамбла Око соколово који обично припреми и нове игре за овај догађај.

Уз интепретаторе народне музике на једном делу фестивала, у сали унутра наступа и рок бенд који свира хитове Бајаге, Рибље Чорбе и других група. Продају се и разни сувенири.

Једна од најважнијих ствари за све је могућност да се сретну пријатељи и познаници, јер због заузетости и великих раздаљина немају увек могућности за то.

Имање се налази близу чикашког аеродрома Охер и близу је раскрснице ауто путева и у ствари је једна од најповољнијих локација за српску заједницу у Чикагу и широј околини, што је још један разлог за добру посету.

Интересантно је да се у Чикагу и широј околини одржава и низ других српских фестивала, а исто тако се током године одржавају многи фестивали широм Америке и Канаде, који су све више посећени из године у годину. 
 

Аутор емисије Владан Ракић

“Јако ми је драго да је доста деце дошло, да је доста родитеља се одазвало, људи су препознали потребу за оваквим програмом. Програм који није класично образовање, који није класична школа и настава која се одржава у школи, ово је програм који је додатак том образовању, програм који ради тренинг за мозак, најпростије и најлакше речено. Са овим програмом ми учимо децу да помоћу ове древне рачунаљке Абакус, ментално сабирају и одузимају множе и деле, јако пуно бројева, јако великим брзинама и на тај начин користе обе хемисфере мозга", каже Николина Бурило, "Малац генијајалац".

“Јако су лепи утисци. Ово је школа “Малац генијалац” која ће почети сада овде код нас крајем августа, почетком септембра и врло сам узбуђена да моје дете крене ту. Програм је на српском језику, што је овде за нас веома важно, да се наша деца поново спајају, да уче заједно нешто на свом језику и то ће их онако приближити још додатно”, каже Лидија Милићевић.

Часови окварио програм “Малац генијалац”, прате овдашње школске календаре и трају од почетка септембра до краја маја.

Маријана Недовић Радуловић в. д. секретарка Секретаријата за локалну самоуправу и друштвене делатности Општине Зета, поздравила је присутне речима добродошлице, а посебно се осврнула на досадашњу сарадњу Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ и Општине Зета, истичући допринос академика проф. Светлане Матић на очувању српског језичког и културног наслеђа.

Програм је водила проф. Весна Кљајић. Сандра Радоњић, в.д. директора КИЦ-а Зета захвалила се Светлани Матић, што је својим делом допринела обележавању 170 година од рођења великана Николе Тесле, истичући да је култура најлепши мост међу људима, а управо је КИЦ Зета место на којем уметност, наука и стваралаштво проналазе свој заједнички дом.

Музички програм украсила је флаутом Милена Дракић. Андреј Маркуш и Николина Пеличић су се представили у улози великог научника и визионара Николе Тесле и новинарке који су кроз разговор, приближили публици његов живот, идеје и непресушну стваралачку енергију.

О богатом стваралачком и књижевном опусу Светлане Матић, Весна Кљајић, истакла је следеће: „Ја ћу ово излагање завршити познатом Теслином реченицом, која свједочи о његовој дубокој духовној укоријењености и поштовању традиције, а која гласи: „Моја је вјера – вјера оца мога.“

Проф. Светлана Матић се захвалила домаћинима на срдачном пријему и у врло емотивном говору, истакла да се у Зети осећа као код куће, а да је Црна Гора, уз Србију и Аустрију, њена трећа домовина. Посебно је истакла досадашњу успешну културну сарадњу и захвалила се Славки Кликовац што својим неизмерним културним доприносом заједно са својим тимом, ствара мостове пријатељства и културе између Црне Горе и дијаспоре. 

Ауторка је истакла да је Одбор за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије, прогласио 2026. годину Теслином годином Теслиног народа, а да је АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ низом манифестација, изложбом и књигом које су представљене у Бечу, Београду и Франкфурту, на достојанствен начин представило Теслин лик и дело.

„Као припадник српске академске дијаспоре, након што сам дала свој скроман допринос мојом књигом о Милеви Марић Ајнштајн, генију из сенке свог славног мужа, Алберта Ајнштајна, поводом 150 година од њеног рођења, привилегија је написати књигу, посвећену најистакнутијем члану српске научне дијаспоре свих времена, о човеку, који је задужио читаву Планету и допринео прогресу цивилизације. Теслина филозофија живота је једна још увек недовољно испричана прича и мало тога је познато из његовог приватног живота.  На тему Рекли су о Николи Тесли, писала сам о генију, који је осветлио планету, коме се диви читава светска и научна јавност. Међутим, с обзиром да се ове године навршава 170 година од рођења једног од  највећег изумитеља свих времена, задовољство ми је да са Вама, који читате ове редове, поделим размишљања о Србину и грађанину Света, без чијих проналазака би човечанство већ одавно ишчезло, у борби против невидљивих сила и неоткривених закона природе. Овај мој скромни запис је израз поштовања и дивљења бриљантном уму, иноватору и добротвору, који је имао преко 700 проналазака.

На почетку мог виђења животног пута научника, који је ишао испред времена у коме је живео, писаног у виду епистоларне форме, где му се обраћам из садашњег времена и коментаришем његов лик и дело, приказани су следећи периоди његовог постојања: рођење, школовање, породица, боравци у Марибору, Грацу, Стразбуру, Будимпешти, Паризу, посета Београду, однос према женама, Теслине мудре поруке, проналасци и патенти, заштићени у Америци, па све до одласка у легенду. Разговор који водим са генијем, доприноси да сагледамо његове погледе на уметност живљења и свет науке. Тесла, као човек идеја, уметник науке, чије су умне способности сијале јаче од сваке сијалице, један је од највећих умова које је човечанство икада имало. Његове идеје су премашиле време и данас су остале непознаница за многе научнике, а биографска прича и психолошки профил научника без премца,  оставља сваког читаоца без даха. Ненадмашни геније, често несхваћен међу својим савременицима, донео је нашој епохи открића у следећим областима: радио-техници, машинству, технологији, наизменичној струји, бежичном преносу енергије, електромагнетизму и радију, геофизици, медицини. Допринео је напретку на пољу бежичне комуникације, ласера, x-зрака, радара, расвете, роботике, рендгенске фотографије, радио-таласа, неонског светла, даљинског управљања и турбина без лопатица, полифазног система, обртног магнетног поља, асинхроног мотора, синхроног мотора и Теслиног трансформатора.  Осмислио је индукциони мотор, ласерску и радарску технологију, допринео појави електричних аутомобила. Изумео је Теслин калем, који  се деценијама касније користио у радио предајницима.

Портрет Николе Тесле, виђен очима оних који су га познавали, као и оних који су проучавали његов живот и дело, интересовања и идеје, никога не оставља равнодушним. Другим проналазачима, Тесла је даривао надахнуће и инспирације. На једном месту су сакупљени коментари, виђења, размишљања, осврти на проналаске ванвременског човека, који је утабао пут науке за генерације које долазе. Никола Тесла је био иноватор и визионар, постављајући темеље савременог начина употребе технологије. Имао је необичне навике. Био је радознао и проницљив. Поседовао је генијалне идеје. Водио је специфичан начин живота и практиково здрав режим исхране. Он је обасјао читав свет светлошћу и електричном енергијом, поседујући фотографско памћење. У себи је носио проналазачку страст и могао је да визуализује своје проналаске у глави. Променио је живот на Земљи. Био је еколог. Његово научно наслеђе је од непроцењиве вредности“, закључила је проф. Светлана Матић.

Програм је завршен пријатељским разговорима, размени искустава и заједничким фотографисањем присутних културних посленика из Црне Горе, Србије, Америке и Француске.

Иза дела која је оставио, постојао је и један много интимнији свет. Стотине страница личних записа, цртежа и бележака сачувале су мисли, дилеме и погледе уметника који је непрестано трагао за одговорима. Управо сагледавајући ту заоставштину и архиву коју годинама чува његов пријатељ и сарадник Мирољуб Стаменковић, упознајемо Небојшу Митрића из другачијег угла. Фотографије, сећања и лични записи отварају причу о човеку чија дела говоре о трајности, док његов живот и данас буди бројна питања.

Емисија „Небојша Митрић – небески вајар” доноси причу о уметнику који је обликовао неке од најзначајнијих симбола нашег културног простора — међу њима и крст на Храму Светог Саве — о човеку чији је живот био дубоко повезан са Студеницом, вером и средњовековним наслеђем, којима се непрестано враћао.

Уредник емисије: Наташа Митрић
Сниматељ: Васко Васовић

Монтажа: Марија Арсенијевић

Редитељ: Драгица Гачић

Место догађаја је био Српски правословни храм Светог Јована Крститеља у северном предграђу Чикага Белвуд, а организатор скупа непрофитна хуманитарна организација Крајшких Срба “Прело”.

“Одређење Крајских Срба Прело као непрофитна организација у Чикагу организује разноразне манифестације у вези одржавања културе Срба Крајишника. Најбитнија манифестација сваке године нам је то да обељажавамо 4. август као сећање на оно што се десило у Олуји и као сећање на то шта се све десило за време деведесетих година и на жртве које смо ми као Срби Крајишници поднели”, каже Душко Чучковић, председник удружења "Прело".

У присуству највиших званичника конзулата Републике Србије, Босне и Херцеговине, као и представника Републике Србске и чланова удружења “Прело”, након свете литургије парастос пострадалима служио је епископ Серафим. Један од главних акцената академије која је уследила након парастоса била је 35. годишњица од прогона Срба из градова у Хрватској, ван ратних дејстава.

“Нажалост, први егзодус Срба из Хрватске кренује већ деведесетих и деведесет прве године, поготово после такозване Задарске кристалне ноћи. Задарска кристална ноћ се прелила на све крватске градове у којима је живила бројна заједница такозваних лојалних Срба, градских Срба и у само шест месеци и пола године, од маја деведесет прве до јануара деведесет друге године, из хрватских градова је избегло више од 200.000 Срба. По извештају Генералног секретара УН из 1993. године из подручја под хрватском контролом протерано је 251.000 Срба”, каже Светозар Данчуо, новинар.

Дан сећања у Чикагу, као и достојанствена академија, имали су садржајне беседе уважених званица, сведочења преживелих и службу фотографија и докумената, а овом приликом емитована су и два краћа документарна филма.

Поезију, текстове сведочења као и програм академије водили су глумци Српског позоришта у Чикагу Игор Обрадовић и Милован Глоговац.

“Била сам беба у колони, тако да се не свећам тих догађаја али васпитана сам да ценим наше људе и нашу историју и мислим да као млађе генерације стварно треба да одржимо те приче и све што се десило, али још посебно овај датум. Било где живели стварно треба да се не заборави и да се цени”, каже Сузана Тесла , потпредседница удружења "Прело".

Страдање и нестанак огромног броја српског становништва са територије данашње Хрватске представљају најмасовније етничко чишћење у Европи у другој половини 20. века. Српска заједница у Чикагу сваке године са пијатетом обележава овај датум.

Разговарали смо са неким од чланова српске заједнице који су били ту да помогну у организацији овог догађаја.

Питамо Драгицу Миљковић колико је трајала шетња од манастира Нове Грачанице до Светог Саве. 

"Два и по сата. Није било тешко. Било је облачно, па није била врућина. Диван дан, имаш леп осећај, шеташ и са пријатељима и упознаш нови народ. Предивно је", каже Драгица.

Чланови овдашње српске заједнице кажу да ће нови објекат бити значајан за све.

"Овакве ствари треба подржавати и треба се ангажовати да се што пре покуша завршити. То је у интересу свију нас", истиче Љубинко Шпегар.

"Да ли је то нешто што је значајно за Србе не само овде у Чикагу и Америци него свуда на свету практично?"

"Баш тако. Није ово значај од локалног интереса него је интерес у читавој Америци и шире."

"Мислим да је ово велика ствар за нас Србе у Америци, да смо напокон приметили да треба да имамо неко место за свој мир у души и да дођемо ту да се одморимо и помолимо моштима. И наравно, ко долази негде из далека да има конак", каже Стево Марјановић.

"Ја имам троје деце тако да их обучавам да буду у том српском кругу, да настављају нашу традицију, тако да је велика ствар када има људи у свом окружењу цркве. Оне су нам водиље", каже Петко Голуб.

Овај објекат у којем ће бити и дечији камп и манастирски конак као и разне друге просторије постаће ускоро зборно место за српску заједницу овде у Чикагу али и са територије целе Америке и Канаде. 

По њему у Јасеновцу је уморено више од милион Срба, што је заправо резултат великохрватске политике, а велику одговорност за великохрватску политику, која датира још од Јосипа Јураја Штросмајера, сноси тадашња српска интелигенција, тврди академик Крестић.

Уредник емисије је Владан Ракић

Редитељка Драгица Гачић.

"Први пут сам на кампу, очекујем добро дружење, добре тренинге и упознавање нових пријатеља. Лепо је упознати нове другаре из других земаља, а српског порекла", рекла je Настазија Бабић из Добоја.

Вук Ђурић из Бањалуке додао је да од кампа очекује јаке тренинге, да научимо неке нове ствари и наравно дружење.

Долазак у Београд посебно значи деци из дијаспоре.

"Срећан сам што сам дошао овде и што могу да упознам другаре из дијаспоре и прије свега да играмо заједно фудбал", каже Александар Николић из Беча.

Све је добро, и другари, тренери и тренинзи, додаје Стефан Савић из Чикага.

Камп је свечано отворио председник Владе Србије Ђуро Мацут.

"Наша је обавеза да сваком детету које носи Србију у срцу, да покажемо да је овде увек добродошла, да има своје место и да је део велике породице", рекао је Мацут.

Током боравка у Београду, деца ће имати прилику да тренирају под вођством истакнутих спортских стручњака и прослављених српских репрезентативаца, међу којима су Ненад Перуничић, Милан Гуровић, Богдан Обрадовић и Жељко Танасковић.

Вања Васић и Арно Гујон

Сада, широм Аустрије, у 32 разреда око 1000 деце чува српски језик и упознаје традицију, историју и културу свог народа.

Срђан Мијалковић са наставницима

Наша екипа била је на догађају и забележила важне тренутке Просвјетиног славља и први дан нове школске године.

Вања Васић и Срђан Мијалковић

Просвјетиних првих десет година у Аустрији – представљамо са поносом.

Ученици Просвјетине школе у Бечу, Храм Свети Сава

Аутор емисије Вања Васић, сниматељ Мирослав Војиновић и реализатор Ернестина Глигоријевић.

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону изражава искрену захвалност КУД-у „Српски вез“ из Куманова на срдачном гостопримству и топлом пријему током посете.

Посебну захвалност упућујемо председнику Марку Младеновском, Далибору Китановићу, свим родитељима који својим трудом и посвећеношћу доприносе очувању српског језика, културе и традиције, а нарочито деци, која својим талентом, ентузијазмом и љубављу према наслеђу представљају најснажнији залог будућности српске заједнице у Републици Северној Македонији.
 

Управа ће и у наредном периоду наставити да пружа подршку организацијама које предано раде на очувању националног идентитета и јачању веза са матицом.

Ово признање доживљавам са великом захвалношћу и искреним поштовањем, јер долази од људи који својим радом свакога дана граде бољу будућност своје општине, рекао је министар Милићевић и додао да признање које се добије на Дан општине носи посебну тежину: оно представља потврду да су заједнички рад, међусобно поверење и посвећеност добру препознати и цењени.

Велико Градиште је средина која показује да развој није случајност, већ резултат одговорне политике, вредних људи и јасне визије, рекао је министар Милићевић и додао да је то општина која чува своју историју и традицију, али истовремено храбро гради своју будућност.

Министар Ђорђе Милићевић је након свечаног уручења истакао да су у протеклом периоду, Кабинет и општина, заједно реализовали бројне активности које су повезале наш народ из света са матицом.

Организовали смо сусрете деце и младих из дијаспоре и региона, градили мостове пријатељства, јачали везе са Србијом и показали да су наш језик, култура, историја и идентитет вредности које нас окупљају, без обзира на то где живимо, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је општина Велико Градиште препознала суштину јединственог регистра свих њених сународника који живе изван граница земље, јер је покренула Канцеларију за сарадњу са дијаспором и додао да су тиме препознати потенцијали својих људи изван матице.

Управо због тога ова повеља за мене представља много више од личног признања, рекао је министар Милићевић и додао да Повељу доживљава као признање свима који су заједно радили на тим циљевима.

Верујем да су највећа признања она која нас подстичу да будемо још одговорнији и да наставимо да радимо још више, рекао је министар Милићевић и додао да зато ову Повељу прихвата као додатну обавезу да и убудуће буде поуздан партнер Великом Градишту и свим његовим грађанима.

Република Србија наставиће да улаже у сваки крај наше земље, јер снажна Србија почива на снажним општинама, рекао је министар Милићевић и додао да је Велико Градиште својим резултатима показало да заслужује пажњу, подршку и нове развојне прилике.

Хвала вам на поверењу, на пријатељству и на сарадњи коју ћемо, сигуран сам, наставити да развијамо у годинама које долазе, рекао је министар Милићевић и честитао свим грађанима Дан општине, уз жељу да наставе да буду место напретка, заједништва, добрих домаћина и поносних људи.

Покренули су успешан породични посао и доказали да Србија има потенцијал, има будућност и има шта да понуди својим људима, рекао је министар Милићевић и додао да трајни повратак сваке породице у Србију има немерљив значај.

То није само једна адреса више у нашој земљи: то су нова радна места, нове инвестиције, ново знање и, што је најважније, нове генерације које ће одрастати у својој отаџбини, нагласио је министар Милићевић.

Посебно ме радује што и њихови синови размишљају да се са својим породицама врате у Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је то најбоља потврда да су донели исправну одлуку и да верују у будућност своје земље.

Политика Владе Републике Србије јесте да буде ослонац сваком нашем човеку у свету који жели да се врати, рекао је министар Милићевић и додао да је наш задатак да створимо услове како би повратак био лакши, а живот у Србији квалитетнији.

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да је Србија завршила са расељавањем и додао да је пред нама време повратка, окупљања и време у којем желимо да наше породице, знање и капитал поново буду на једном месту - у Србији.

Процјењује се да је из Хрватске пре ратних дејстава и изван зоне вођења борби 1991. и 1992. протерано више од 200.000 Срба, убијено близу седам стотина, највише у градовима Осијек, Сисак, Госпић, Задар, Загреб, Карловац, Шибеник, Сплит, Дарувар, Бјеловар и другима. У тим градовима су основани логори у којима су на силу одвођени, мучени и убијани Срби – „Лора“ у Сплиту, „павиљон 22“ у Загребу, „Јодно“ у Сиску, „војни одсјек“ у Осијеку, Керестинец крај Загреба и други. Из логора „Павиљон 22“ на загребачком велесајму жрве су ликвидиране и у Пакрачкој Пољани.

Нема града у Хрватској у којој није убијена најмање једна породица са малољетном дјецом: Зец у Загребу, Рокнић и Стојаковић у Карловцу, Радосављевић у Дарувару, Олујић и Змаић у Винковцима, Узелац и Келевуа у Новској, Вила и Жилић у Сиску, Мартиновић, Калањ, Божић, Гагић и бројне друге породице Срба. Искључиво су то били цивили којима је једина „кривица“ била што су Срби. Српске породице су терорисане, означавани им станови, пријећено им је, одвођени су ноћу и убијани. Већина ових злочина ни до данас није процесуирана нити су починиоци у униформама хрватских полицијских, војних и паравојних јединица судски гоњени и кажњени.

Шест хиљада српских кућа и станова је минирано, док је скоро 50 хиљада станова и кућа Србима трајно отето. Више од 150 српских села изван Крајине до темеља је попаљено.

На коморацији и Чикагу биће приказани документарни филмови и изложба фотографија и докумената, док ће преживели учесници сведочити о егзодусу. О злочинима над Србима у Хрватској беседиће представници српске цркве и српских организација у Америци.

„Карађорђе је велика историјска личност нашег народа, један од оних националних хероја који су стварали и градили нашу Отаџбину, нашу државност, онај чији пример и данас води и инспирише и нове генерације, истакнути државник и војсковођа, „Отац Србије“, како га је назвао још један великан нашег народа, велики владика Петар Петровић Његош.

Његова смрт је била велика трагедија, али овај тужни чин, заједно са свим што се догодило потом, свим својим последицама и накнадним поделама и сукобима које је изазвао, требало би да буде и подсетник да никада више не смемо дозволити да  неслога и међусобне заваде међу Србима превладају. Морамо бити и остати јединствени, јер је и то Карађорђево наслеђе. Он није био први који је покушао да донесе слободу Србији током османске владавине, али је био тај који је успео да уједини наш народ да се заједнички бори, да заједно оствари своје снове о слободи, што је била полазна тачка за слободну и независну Србију у којој сви данас живимо“, изјавио је Његово.краљевско.височанство. престолонаследник Александар.

Заједно са Краљевском породицом, пошту су одали и Никола Вукелић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници Министарства одбране и Војске Србије, г. Драган Рељић, директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Општине Топола, као и народ који се окупио да ода почаст великом Карађорђу.

После пропасти Првог српског устанка, Карађорђе је са породицом и најистакнутијим војводама прешао у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). После неуспелог покушаја да да убеди руског Цара да уђе у рат против Турске, Карађорђе ступа у контакт са грчком организацијом “Хетерија”, чији је циљ био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. Са намером да покрене заједничку борбу, Карађорђе тајно прелази у Србију. По налогу турског везира и Кнеза Милоша, Карађорђе је убијен у Радовањском Лугу код Смедерева, у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године. Његово тело почива у маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини Краља Петра I.

Позивам надлежне органе Северне Македоније да хитно расветле овај случај, пронађу и санкционишу починиоце, јер је само брза и одлучна реакција најбоља порука да за националну и етничку мржњу нема места.

Кабинет којим руководим и Република Србија наставиће да пружају пуну подршку српским удружењима у Северној Македонији. То сам потврдио и својим вишеструким посетама КУД “Српски вез”, јер верујемо да су оваква удружења чувари нашег идентитета, традиције и духовне везе са матицом.

Никакви притисци, претње или покушаји застрашивања неће поколебати нашу решеност да будемо уз свој народ где год он живео.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је један од циљева кампова да се у деци и младима пробуди осећај да је Србија њихова кућа и додао да у Србији они имају пријатеље, своју историју и место коме ће се увек враћати.

Наш циљ није да вас овде доведемо само на неколико дана, рекао је министар Милићевић и додао је да су пред учесницима кампа дани испуњени учењем, дружењем и незаборавним искуствима.

Кроз образовне радионице упознаћете богатство српског језика, историје и културе, јер је управо знање о сопственим коренима најбољи начин да сачувамо свој идентитет, ма где живели, рекао је министар Милићевић на свечаном отварању.

Имаћете прилику да научите и влашке игре овог краја, да кроз фолклор осетите дух Петровца на Млави и Хомоља, јер се традиција најбоље чува када се преноси са генерације на генерацију, рекао је министар Милићевић и додао да заједнички тренуци опуштања и дружења у Бањи Ждрело, као и концерт биће још један доказ заједништва, јер музика и култура бришу све границе.

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да би био најсрећнији да, када деца и млади из света, заврше своје школе и факултете у земљама у којима живите, дођу у своју Србију и додао да ће тако бити и пример осталима - јер је повратак питање одлуке, а не анализе.

Србија је данас сигурно место и земља у којој се може планирати будућност, рекао је министар Милићевић и додао да ће држава наставити да улаже у програме за наше најмлађе сународнике из света: јер то није трошак, већ улагање у будућност.

Док будете обилазили овај крај, учили његове игре и упознавали његове људе, немојте само гледати Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је важно да се изнутра осетити шта значе љубав према отаџбини и српско наслеђе.

Нека вам овај камп буде почетак пријатељстава која ће трајати читав живот и разлог да се Србији увек враћате са осмехом, закључио је министар Милићевић.

Дијаспора је, према подацима Народне банке Србије, у 2025. години у
земљу унела око 4,7 милијарди евра — више него двоструко од свих
страних директних инвестиција у Србији те године.

У последњој недељи јула (27-31. јул) РАРИС организује недељу
отворених врата отворених врата за дијаспору заинтересовану за пословно
повезивање, инвестирање, развој или отпочињање пословања у
источној Србији (окрузи Бор и Зајечар).

Шта нуди РАРИС у Недељ отворених врата?

Целе недеље, потпуно бесплатно, у РАРИС-у можете добити комплетне
информације о:

* како регистровати бизнис у Србији,
* које субвенције и подстицаји за пословање постоје и како доћи до
њих,
* које су инвестиционе могућности у источној Србији,
* које бесплатне обуке и други нефинансијски видови подршке
пословању постоје,
* и све друге информације од значаја за покретање или проширење
бизниса у региону.

Дођите лично у РАРИС, Трг ослобођења бб, Зајечар (бивши Дом
војске), уз претходно заказивање телефоном или маилом оффице@рарис.орг
или једноставно нас позовите да разговарамо на 019/426-377. Запослени у
РАРИС-у ће покушати да вам помогну и пруже све потребне информације.
Сваког дана у периоду 27-31. јул, у времену од 9 – 15 часова.

За више информација посетити платформу Дијаспора бизнис инфо коју води
РАРИС на хттпс://њњњ.рарис.орг/индеџ.пхп/дијаспора-бизнис-инфо [1] и
запратите истоимену Вибер заједницу и странице на Фајсбуку и Инстаграму,
где се већ налази низ информација и практичних савета за повратнике
као и примери инвестиција повратника.

Владан Јеремић, директор

Последњи дан манифестације отворио је књижевни програм који је водила Миланка Милосављевић-Милосављевић. Своја дела и размишљања публици су представили Гордана Влаховић, Миодраг Миган Глигоријевић, Милица Живковић, Славољуб Јовановић Кумана, Томислав Тома Живковић, Саша Војиновић, Ненад Глишић, Боривоје Бора Видојковић, Зорица Славић и Златица Шапић, потврђујући да писана реч и даље има важно место у културном животу овог краја.

Након књижевног дела уследио је богат културно-уметнички програм. Пред публиком су наступили Хор Основне школе „Херој Мирко Томић“ из Доњег Крчина, Културно-уметничко друштво „Станислав Бинички“ из Јасике, КУД „Левач“ из Рековца, дует Марија Здравковић и Давор Андонов, као и КУД „Запис“ из Трстеника, чији је оркестар својим наступом употпунио свечану атмосферу и позвао присутне на игру.

Посебну пажњу привукла је додела награда уметницима који су учествовали на ликовним и литерарним конкурсима. У категорији ликовног стваралаштва за ученике млађих разреда награђени су Елена Стојановић, Василија Аврамовић и Хелена Туфегџић, док су похваљене Андријана Ђорђевић, Дуња Лазаревић и Дуња Миладиновић.

У конкуренцији старијих основаца признања су освојили Дамјана Јоксимовић, Урош Матић, Лена Јевтић и Миона Минић, а похвале су припале Виктору Ђорђевићу, Сари Бакић и Милени Милетић. Међу средњошколцима награђене су Тијана Јеремић, Теодора Ерић и Марија Симоновић, док су похваљене Ања Јовановић и Андријана Павловић.

У области литерарног стваралаштва, код млађих разреда, најуспешнији су били Маша Судимац, Неда Петровић, Василија Савић и Видан Сарић-Ђурђевић. У категорији старијих разреда награде су добили Љубица Матић, Александар Стевановић и Андреа Ћирић, док су похвале заслужили Магдалена Ћатић, Огњен Савић, Надежда Јоваџић и Лука Станојевић. Међу средњошколцима најбољи литерарни радови били су они које су написали Ђурђина Кукољ, Мартина Ракић и Лука Николић.

Традиционална признања манифестације и ове године додељена су заслужним појединцима. Награду „Темнички натпис“ добио је Миодраг Миган Глигоријевић, признање „Путовођа културе Темнића и Левча“ припало је Миланки Милосављевић-Милосављевић, „Светионик завичаја“ уручен је Тањи Радојевић, признање „Живописац времена“ добио је Живорад Милосављевић Раде, док је „Свитак са зографовим печатом“ уручен Горану Илићу.

Као знак захвалности људима који својим радом и подршком доприносе развоју завичаја, додељене су и листине пријатељства Доњег Крчина. Ове године признања су примили Виолета Алексић, Милица Живковић, Бојан Томић, Небојша Ђокић, Никола Петровић и Никола Миленковић.

Посебно емотиван тренутак вечери било је уручење признања Бојану Маринковићу, које симболизује захвалност чувару народне баштине и витезу Темнића и Левча за дугогодишњи рад, посвећеност и несебично залагање у очувању културног наслеђа овог краја. Награду су му уручили сарадници и пријатељи, предвођени Милованом Васићем, истичући да је његов допринос постао један од темеља савременог културног живота Темнића и Левча.

Свечани тренутак додатно је обогатила уметничка слика Мирослава Колета из Трстеника. На овом делу приказана су знамења Темнића и Левча, као симболи историје, духовности, трајања и препознатљивог културног идентитета завичаја.

Значајну улогу у представљању и очувању манифестације имали су и медији. Радио Круг је и ове године добио два значајна признања – Тањи Радојевић и Виолети Алексић – чиме је потврђен значај њиховог дугогодишњег доприноса медијској промоцији културе. Иако овогодишњи добитници нису били присутни, екипа Радио Круга била је на лицу места захваљујући Ивану Маринковићу, Ненаду Глишићу и Мики Васићу, који су забележили све најважније тренутке свечаности.

Ова манифестација није само културни догађај, већ и место на коме се сусрећу прошлост и садашњост, традиција и стваралаштво, искуство и младост. Од дечјих радова и књижевних сусрета до игре, песме и признања најзаслужнијима, сваки сегмент програма сведочио је о снази завичаја који своје вредности негује са поносом.

Овогодишња манифестација затворила је своја врата са јасном поруком да културно наслеђе живи онолико колико га људи чувају и истовремено најавила ново окупљање. „Дани културе Темнића и Левча“ настављају да расту као препознатљив симбол заједништва, стваралаштва и љубави према коренима, остављајући будућим генерацијама вредности које време не може да избрише.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да није случајно што се камп одржава у срцу Мачве, у Богатићу, и додао да је то део Србије који на најлепши начин спаја природу, традицију и знање.

Кроз овај камп наши најмлађи сународници из света ће имати прилику да упознају богатство наших геотермалних извора, да обиђу Специјални резерват природе Засавицу, да уче о очувању животне средине, али и да открију колико је Србија лепа, разноврсна и богата, рекао је министар Милићевић.

Многи не знају да се управо у Засавици производи магарећи сир, који се сматра најскупљим сиром на свету, рекао је министар Милићевић и додао да је Засавица позната и по нечему што је још важније - овде су се после више од једног века у природу вратили даброви и поново граде своје домове.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је то доказ да природа уме да узврати када је чувамо и поштујемо.

Након свечаног отварања, министар Милићевић је заједно са децом учествовао у симболичној акцији исписивања еколошких порука које су постављене у Градском парку као заједничка порука о важности очувања природе и одговорног односа према животној средини.

Поред упознавања природних богатстава Србије упознаћете једни друге, рекао је министар Милићевић и додао да су кампови прилика да се стекну нова пријатељства из Србије, Републике Српске и бројних европских земаља: да се размењују искуства.

Важно је учити једни од других, рекао је министар Милићевић и додао да се тако открива колико нас тога повезује, без обзира на то где живимо.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да није случајно што камп носи назив “Корени који трају” и додао да корени нису нешто што нас само враћа у прошлост.

Они нам дају снагу да сигурно корачамо у будућност, рекао је министар Милићевић и додао да дете које зна свој језик, своју културу и своје порекло, лакше ће разумети и поштовати друге, али ће увек знати коме припада.

Уверен сам да ћете из Богатића понети много више од лепих успомена. Понећете нова знања, нова пријатељства и осећај да Србија мисли на вас, да брине о вама и да ће, ма где живели, увек бити ваша кућа, закључио је министар Милићевић.