Са ћеркама је 1999. отишла у Норвешку где је радила у Универзитетској болници у Ослу, највећем европском центру за рак.

Била је лекар добровољац на ратишту у Крајини и на Косову, носилац Октобарске награде за научна истраживања, странац године у Норвешкој 2005.

Др Зорица Сарах Митић на радном задатку...

Докторку смо упознали 2019. када се са ћеркама вратила у Београд. Увела је у Србију "ТРЕ терапију", вежбе за ослобађање од стреса, методу коју је изучила у Норвешкој, Данској и Сједињеним Америчким Државама. Као студент који се усавршавао на ВМА, са поносом нам је рекла да је недавно почела са обуком наше војске...

ТРЕ терапија одвела ју је и на исток планете где се показала изузетно делотворном међу људима који не разумеју језик...

Како се живи у последње две године? Како се изборити са информацијама и догађајима којима смо свакодневно бомбардовани! Иако можемо рећи да данас цео свет дели исте или сличне проблеме, како се фокусирати на сопствено поднебље...

Велику подршку у прилагођавању Београду након двадесет година живота у Норвешкој, докторки је пружила дога Анчи!

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Њена прича говори о знању, истрајености и љубави према земљи из које потиче, али и о успеху који спаја два континента. Рођена у Београду, Нина се у Аустралију доселила 1999. године.

“Имала сам 15 година. дошла сам у Перт, у западну Аустралију, где је мој тата већ живео деценијама пре тога али он није радио у граду. Тако да сам ја била као размењени студент, у аустралијској породици, са двоје деце, куцом, мацом и ставили су ме у приватну женску школу, тада колеџ. Тако да је тај културолошки шок био најтежији у том тренутку”, каже Нина.

Њен рад обухвата теме демократизације, спољне политике Србије, дијаспоре и глобалних изазова савременог друштва. Сарадник је угледних аустралијских института, као што су Луи институт и Аустралиан институт оф интернешналн аферс, где објављује анализе о међународним односима и југоисточној Европи.

“Одлазак на факултет који је отворио толико могућности је оно што је мени најомиљенији део живота у Аустралији, где сам успела да добијем стипендију и да одем у Немачку са 19 година као аустралијски студент, представљајући Аустралију, а ја сам Српкиња, тако да уједно представљам обе културе и обе земље. Касније као докторандски студент ишла сам у Рим на 6 месеци, са стипендијом Европске комисије за аустралијске студенте. Тако да је та моја улога између 3 света, између мог личног света, између Србије и шта значи бити Србин или Српкиња у Аустралији. Тај неки бленд је можда моја омиљено стање постојања”, каже Нина.

Живела си у многим земљама на свету, где је дом?

“Дом је заиста тамо где га направимо. Матица је у Србији, кућа је у Аустралији. Мислим да је моја улога у Аустралији да приближим аустралијску и српску културу, али и српску културу другим нацијама и народима у Аустралији”, каже Нина.

Београдске музичке свечаности се у Београду одржавају овог октобра 58. пут. Од 17. до 30. октобра концерти ће се одржавати у дворани Коларчеве задужбине уз Студио 6 Радио Београда и Народно позориште. Са нашом гошћом Јеленом Јанковић Бегуш говоримо о овогодишњем програму а подсећамо се и Бемусовог почетка 1969. године.

Емитујемо снимке из архиве концерата са првог Бемуса-наступ Бечке и Београдске филхармоније, реч водитеља којом је потцртано да "овај 1. Бемус" има своје место у дворанама Београда. Говоримо о концертима који обележавају овогодишње издање.

На позив Малтешко српске заједнице, екипа Програма за дијаспору посетила је током лета Малту и наше људе који тамо живе. Чланови КУД-а Дукат говоре колико им значе пробе и време које проводе заједно.

Октобар је у Београду месец најбољих концерата, музички фестивали сустижу један други. Говоримо и о Београдском џез фестивалу који се одржава 42 пут, али ове године, више него икада посвећен је нашим уметницима, неки живе овде а неки су, попут Ане Поповић, звезде светског угледа. Више о присуству наших музичара и о програму уопште, говори нам Војислав Пантић, уметнички директор, џез критичар и новинар.

На крају уживамо у нумери Ане Поповић, у блузу који има сву дубину, тежину и пуноћу коју ова музика треба да има.

Уреднице су Вања Васић и Тијана Паунковић

редитељ Ернестина Глигоријевић

Програм је почео приредбом коју су припремили ученици допунске школе српској језика одајући на тај начин почаст Пупиновом животу, делу и доприносу науци.

После приредбе, учесници су се упутили на стазу око језера – једни да одмере снаге у трци, а други да уживају у лаганој шетњи и дружењу. Без обзира на то да ли су се нашли на стартној линији или изабрали шетњу, сви су били део исте приче, испуњене спортским духом, заједништвом и поштовањем према великом научнику.

Игор Соскић из Културног друштва „Михајло Пупин“ из Љубљане каже да су људи препознали овај крос пре свега кроз дружење,рекреацију и уживање у лепом амбијенту Бледског језера али и да се деца озбиљнои припремају за крос.

Душан Јовичић,учесник кроса каже да је одушевљен организацијом,и да иако је стигао први било је важно учествовати као и да би већ следеће године радо помогао у организацији овог кроса.

По завршетку спортског дела програма уследило је дружење, проглашење победника и додела медаља, а за успомену на још један леп сусрет организовано је и заједничко фотографисање код Пупиновог споменика.

Пети Пупинов крос на Бледу још једном је показао да сећање на велике личности не чувају само књиге и споменици већ и људи који се окупљају, негују традицију и преносе вредности, знања, истрајности, родољубља и заједништва на млађе генерације.

Уз спорт, шетњу и пријатељске сусрете, учесници су и ове године послали поруку да Пупиново име и дело настављају да повезују људе и подстичу нова окупљања.

Берлински сенат сваке године, на Дан устава покраине Берлин, додељује орден заслуга грађанима који су дали изузетан допринос културном и привредном унапређењу главног града Немачке и заједничком животу бројних нација. Међу 12 добитника овог изузетног признања, нашао се и Драган Митровски, дугогодишњи председник Црквеног одбора српске православне цркве у Берлину. За нашу емисију говоре добитник ордена града Берлина и амбасадорка Србије у Немачкој др Снежана Јанковић. Из Берлина, Бранислав Ђорђевић.

Пети традиционални Пупинов крос на Бледу у Словенији, одржан је и ове године у знак сећања на великог српског научника, проналазача и родољуба, Михајла Идворског Пупина, рођеног 9. октобра. Репортажу са Бледа, шаље нам Милован Терзић.

О знаменитим прецима и њиховим потомцима, који настоје да се подвизи и остварења њихових предака дата човечанству на поклон, никада не забораве, говоре гости емисије, Миодраг Б. Илић, потомак прадеде Илије Илића, једног од јунака Великог рата, кроз књигу "Ходочашће Илије Илића" у коме је описано како је хиљаде километара прошао пешице, возом, бродовима, преко огромног пространства Русије, Јапана, Јужнокинеског мора и Индијског океана, све до Солуна, где најзад облачи српску униформу и добија пушку.

Небојша Нушић из "Нушић фондације" осврнуће се на овогодишње Нушићеве дане у Ивањици и и нову књигу "Бранислав Нушић о другима", књигу у којој Нушић говори о многим јавним личностима тог времена, књижевницима, композиторима, војницима, који су и њему самом били узор, инспирација и подршка, другови, савременици...

Музички гости емисије, наступиће уживо у нашем студију, Даница Крстић и "Балкан концепт трио", као и клавирски дуо, Ана Стефановић и Диана Јовановић.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Крајем месеца учествоваће на Данима српке културе у Чешкој, а у децембру ће, у Немачкој, обележити 20  година успешне каријере. Ово су теме за разговор са Габријелом Убавић, која нам долази у госте.

Књижевник и новинар Владан Ракић један је од овогодишњих добитника Награде за животно дело на недавно одржаном Европском фестивалу уметности и културе. На Сабору духовне поезије, у септембру ове године, његова песма "Свети Сава и Христовина" освојила је прву награду. Објавио је недавно 40. збирку поезије "Горња огњиштења", а књига посвећена немачком књижевнику и нобеловцу, Гинтеру Грасу, из штампе ће изаћи  крајем овог месеца. Гост у студију ће бити наш колега, песник Владан Ракић.

Новинарка Рада Комазец, већ 5 година је активна у раду Теслине научне фондације из Филаделфије и члан је Управног одбора. О њеним активностима у години обележавања 170 година од рођења Николе Тесле и 250. годишњице независности САД, са њом је разговарала Мирјана Раичевић Тасић.

Један од најбољих тамбураша на свету - Бранко Јовановић, прелетео је океан и одржао неколико концерата у САД. Александар Жигић разговарао је са њим пред почетак наступа у Чикагу.

Уредици емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

“Ја мислим да ми је предодређено. Волим да их читам, а волим и да их пишем. Ја мислим да ми је записано у звездама. Инспирација је увек ту. Ја сам јако инспирисана, рекла бих, бунар моје инспирације је живот. Живот наших људи поготово, јер ова књига, У освит пријатељства говори о нашим људима на Западу. Награде воле мене и поносим се тиме, а најновија је из Виминацијума из Костолца. Учествовала сам на 15. међународном песничком фестивалу Орфеј на Дунаву и добила сам поново, као и прошле године, Орфејев свитак.

Што се тиче италијанских награда, прву сам добила 1998. па 2000. па 2003. па 2005. Памтим све те награде, 2014, 2015. а последњу сам добила после короне. 2024. сам добила последњу италијанску награду, да кажем. И то у градовима Савона, Рим, Вићенца и једна на југу Италије Амантеја”, каже Рада Рајић Ристић.

Често долазите у отаџбину, да ли ту црпите можда инспирацију за своја дела?

“Како да не. То ми је најглавнији извор инспирације, домовина, отаџбина”, искрена је Рада.

Рада Рајић Ристић је објавила више десетине књига, исто толико антологија на италијанском и српском. Живи и ради у Вићенци.

Представница и оснивач Наших Срба Кети Фенслоу каже да желе да доведу један број деце из Србије на кампове у манастирима Нова Грачаница и Свети Сава, како би упознали своје вршњаке који живе у Америци.

Кети каже да је и сама као мала била у тим камповима, а додаје да ће се обратити и Ер Србији за помоћ. Истиче да је тренутно у припреми скенер вредан 48 хиљада евра који ускоро треба да стигне у болницу у Панчеву.

Заједно са донаторком из Пенсилваније финансирали су изградњу две куће у Прокупљу вредне сто хиљада долара. Оне су намењене младима који кад постану пунолетни излазе из хранитељских породица. Куће им омогућавају да имају прелазни период и науче неке занате.Тема вечери била је јединство Србије и Сједињених Америчких Држава. 

Присуствовали су генерални конзул Републике Србије у Чикаго Марко Николић, владика Серафим Балтић из Новограчаничке епархије и друго свештенство, као и представници српске заједнице у Чикагу.

Кети Фенслоу је дошла пре више деценија у Америку са мамом из Београда као дванаестогодишња Катарина Дојчиновић. Њен супруг Ричард Фенслоу и цела њихова фамилија такођу помажу организацији Наши Срби и српској заједници.

Посетиоци су имали могућност и да добију фотографије где су у српским народним ношњама, као и своје карикатуре.

Хуманитарна организација Наши Срби има тренутно у плану низ разних пројеката а Кети Фенслоу, поред осталог, сваке године дође у Београд око Божића кад заједно са патријархом у Храму Светог Саве подели деци на стотине поклон пакетића.

Логори за Србе током II Светског рата постојали су и у Норвешкој, где је депортовано више од 4.000 логораша из Јасеновца и Старог сајмишта. Међу њима је било и деце. О овој теми говориће се, између осталог, у оквиру Четвртих по реду српско-норвешких књижевних сусрета од 16. до 18. октобра у Ослу и Драмену. Циљ манифестације је очување српског језика, кутуре и идентитета, али и неговање добрих односа Срба и Норвежана. Ко су учесници манифестације и какви све садржаји очекују посетиоце за нашу емисију говори један од организатора, књижевник Александар Драгановић, књижевник из Осла. Прилог припремила Наташа Митрић.

Пред одлазак на Сајам Србије у Токију 25. октобра 2026. у госте нам долази Адријана Барши, председница Удружења српско-јапанског пријатељства. Чланови Удружења представиће у Токију билингвално издање чувеног српског класика „Покондирена тиква" Јована Стерије Поповића. Биће то и прилика да од наше гошће сазнамо какве све активности Удружење реализује у циљу јачања односа два народа и колико су популарне источњачке борилачке вештине у Србији с обзиром да је Адријана Барши генерални секретар Кендо савеза Србије, тренер, селектор и некада веома успешан такмичар.

Промовишући начело „Јединство у различитости" Амбасада Индонезије у Београду обележила је 81. годишњицу независности своје земље. Гости су имали прилику да уживају у богатом културном наслеђу Индонезије, укључујући традиционалну музику и плес са Балија и рецитовање традиционалне индонежанске књижевне форме зване пантун. Домаћин свечаности, амбасадор Републике Индонезије у Србији, Андреано Ервин, говорио је за наш програм о јачању билатералних односа две земље и положају и улози српске дијаспоре у Индонезији и индонежанске у Србији. Прилог припремио Душан Жарковић.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

реализација: Ернестина Глигоријевић
 

Уочљива је на сваком кораку, кроз архитектуру, саобраћај, културна обележја, дубоку религиозност, а пре свега кроз мелодију и писмо необичног језика. Његова историја сведочи о бурним сменама империја у овом делу Европе.

Наш домаћин, др Предраг Андрејевић један је од водећих стручњака на Малти. Тамо је основао Интернационалну хируршку школу и увео модерне методе лечења гојазности, а у родном Лесковцу годинама обучава колеге и доноси насавременију опрему, чиме је значајно подигао квалитет лечења у Јабланичком округу.

Предрагова супруга Хермион, рођена Малтежанка, изузетно је цењена у научним круговима као једини специјалиста за палијативну негу деце на острву. Обоје су запослени у чувеној болници “Матер Деи”, највећој државној клиници на Малти коју су градили Срби!

Обишли смо српску цркву на Малти која се налази у шармантном приморском градићу Бирзебуџа, на југоистоку острва. Упознаћете оца Риста Горанчића о ком локални Срби причају са захвалношћу и осмехом, наглашавајући да познаје 90% наших људи који овде живе. Емотивно и сликовито отац Ристо нам је објаснио због чега је мисија свештеника у расејању специфична… 

Бошко Шукић, отправник послова Амбасаде Републике Србије на Малти, детаљно нас је упознао са организовањем и активностима наше заједнице, а посебно је био емотиван сусрет са младим члановима КУД “Дукат” које предводи Тамара Поповић.

Ексклузивну причу о потапању француског брода Полинезија надомак обала Малте који је 1918. превозио српске кадете на Солунски фронт и причу о херојству и пријатељству, доноси Петар Максимовић из Образовно културног центра “Света Јелена Анжујска”.

Захваљујући Петру и његовом пријатељу, Малтежанину Кевину Аквилини, добили смо подводне снимке брода који ће вас подсетити на чувени холивудски филм “Титаник”.

Раскошни кадрови сниматеља Васка Васовића дочараће вам ово живописно острво, а посебно главни град Валету и некадашњу престоницу Мдину, једно од најлепших средњовековних утврђења у Европи чија су велелепна здања послужила као сценографија у филмовима “Гладијатор”, “Гроф Монте Кристо” и у серији “Игра престола”.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Први део емисије "Срби на Малти" погледајте овде.

“Сваки такав догађај је по мени врло значајан. Значајан је у смислу наше вере и духовности, а поготово што је то на Косову. То је нешто што је врло јако и упечатљиво и просто немогуће не прихватити, поготово када се зна да је започета градња. Сви учесници имали су тај осећај да ће се и та градња завршити, са неким малим нашим доприносом. Врло је лепо то прошло, дошла је врло фина публика и они су даривали колико су могли, али то није било мало. Ипак је то скупљено 7000 евра. Када кажем 7000 евра рачунамо на то вече и рачунамо на дар који је преосвећени митрополит Јоаникије послао из Црне Горе”, каже Љуба Манасијевић.

Чиме се завршио Ваш наступ?

“Симболично некако, као на свим мојим концертима ја увек завршавам са песмом “Ој Косово, Косово”.

А пре тога позивате људе да помогну и даље финансијски градњу цркве Светог Пантелејмона.

“Тако је. И мислим да је то некако круна тог концерта с обзиром на то да Видовдан и песма Косово Косово има своје место на том концерту. Ја се надам да ће Србија опстати и да ће се још пуно цркава на Косову подићи”, каже уметник.

Љубомир Љуба Манасијевић је промовисао српску традицију и културу широм света, тако да ће и овај хуманитарни наступ за цркву у Сушићу тек наићи на одјек и вероватно даљу хуманитарну помоћ.

Наша гошћа је Миленија Рељић, оснивач и директор фестивала. Она живи у Дизелдорфу и успешно свих ових година организује фестивал у Београду. Разговарамо о Шопен фесту и о музичким догађајима које организује у Немачкој.

У госте нам стиже и сликарка Људмила Томић, уметница препознатљивог колорита и покретач различитих акција које повезују уметнике из Србије, региона и света. Са њом разговарамо о предстојећој великој изложби у Пароброду, о недавно отвореној изложби Одабрани Београд, али и о новом међународном уметничком каравану Јуроп енд френдс.

Ове године навршава се 110 година од битке на Кајмакчалану и битке за ослобођење Битоља, великих победа српске војске на Солунском фронту, које су претходиле његовом коначном пробоју 1918. године. О људима који су се борили за отаџбину говори и књига „Ходочашће Илије Илића". Њен аутор Миодраг Илић, праунук главног јунака, у књизи је реконструисао невероватан пут свог прадеде до Солунског фронта. Са аутором књиге разговарала је наша Наташа Митрић.

Рада Рајић Ристић већ неколико деценија живи у Вићенци у Северној Италији. Песникиња је и дописница Франкфуртских вести. Са њом је разговарао Владан Ракић.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

редитељ Ернестина Глигоријевић

Удружење привредника и уметника „Примус" из Београда је органицазија која повезује  привреднике и ствараоце из области уметности. Удружење је познато као организатор међународних манифестација, а последња одржана је Европски фестивал уметности који окупља уметнике из матице, региона и дијаспоре. О активностима Удружења, сарадњи са српском дијаспором разговарамо са Маријом Викторијом Живановић, председницом удружења.

За студенте и професоре Православног богословског факултета „Свети Сава" у Либертвилу код Чикага ове јесени почела је јубиларна четрдесета академска школска година. Из Чикага извештава Нина Стојковић.

Музички гости етно група „Седеф" и пијанискиња Маша Јејина.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Давне 1923. године, имање за манастир је одабрао и купио Свети Мардарију Ускоковић, први српски епископ у Америци.

Свети Мардарија Либертвилски је званично канонизован 29. маја 2015. године. Две године након канонизације, приликом отварања његовог гроба, пронађене су потпуно очуване нетрулежне мошти. Тада је Епархија новограчаничка и средњезападноамеричка установила масовну летњу манифестацију под називом „Дан Светог Мардарија“.

Ова летња светковина традиционално почиње раним јутарњим ходочешћем и великом литијом у којој у верници пешаче око 13 километара од манастира Нова Грачаница до манастира Светог Саве, а након чега се служи свечана архијерејска литургија и додељују дипломе свршеним студентима Богословског факултета.

“Када је биолошки, физички требало да умре, када су доктори рекли његовим пријатељима и другим свештеницима да он има можда још до сутра, причестите га и готово је. Свети Мардарије је видио самог себе овде на обали реке и да му Господ говори - твој посао још није завршен. Онда је поживио још неко време подстичујући људе на врлине, на одржавање наше православне вере у правом духу, јеванђелском духу, онако као што рече патријарх Павле, да будемо људи. Ако смо људи онда ћемо лако бити и православци и Срби итд”, каже епископ Серафим Балтић.

Под својим окриљем Српска православна црква има три Богословска факултета у Београду, Фочи и Либертвилу. У јесен 1986. Богословски факултет Свети Саву у Либертвилу је званично започео прву академску годину. Од тада сваке године у просеку дипломира око десетак студената.

Од 2017. на Дан Светог Мардарија установљена је свечана додела диплома. Ове године оне су додељене Михајлу Кнежевићу и Николи Ранковићу.

“Ја сам званично завршио православни Богословски факултет у Либертвилу Српске православне цркве и била је велика част бити овде 4 године и студирати на овом факултету. Сада се наравно враћам у свој град да тамо наставим своју пастирску службу”, каже Никола Ранковић.

Савезна држава Илиноис и Сједињене Америчке Државе су препознале изузетну културну, архитектонску и историјску вредност манастира Светог Саве за америчку националну баштину. Шестог септембра 1979. наша светиња уврштена у Национални регистар историјских места.

Учесници су у својим излагањима изнели начине на који се користи и чува српски језик и ћирилица, у земљама из којих долазе. Поред радног дела, организован је и обилазак важних историјских места у Словачкој - Српско војничко гробље у Великом Медеру, где почива преко 6000 српских војника страдалих у Првом светском рату, као и споменик у Модри испред Лицеја, који су похађали Доситеј Обрадовић и Јован Јовановић Змај. Један од учесника ове конференције био је и Илија Шаула, писац и издавач из САД, који ће бити гост у студију.

Драгана Љуна је песникиња и хуманитарка пореклом из Крајине, која данас живи и ради у Немачкој. Њено стваралаштво, кроз збирке попут "Огњишта Крајине", снажно чува идентитет и традицију завичаја из кога је избегла 1995. године. Њен запажени књижевни рад и родољубиви стихови донели су јој почетком ове године "Теслину златну медаљу", која додељује Теслина научна фондација из Филаделфије. На недавно одржаном Европском фестивалу уметности у Народној скупштини Србије, свечано јој је уручена Повеља за допринос очувању уметности и културе. Припрема и нову збирку поезије, коју ће представити у РТС клубу. О свему овоме, Драгана Љуна говориће у нашој емисији.

Новинарка Рада Комазец већ пет година је активна у Теслиној научној фондацији из Филаделфије и члан је Управног одбора у Београду. О њеним активностима у години обележавања 170 година од рођења Николе Тесле и 250 година независности САД, са њом је разговарала Мирјана Раичевић Тасић.

Двадесет два малишана, фудбалери из тима ОФК ДИФ из Косовске Митровице, били су недавно, током своје посете Сједињеним Државама, главне звезде у српској заједници у Америци. Посетили су Србе од Индијане до Висконсина. Из Милвокија у америчкој савезној држави Висконсин извештава Александар Жигић.

Нина Марковић Хазе дипломирала је политикологију и италијанистику на Универзитету Западне Аустралије, а на аустралијском Националном универзитету у Камбери докторирала међународне односе. Радила је као предавач на Универзитету у Сиднеју, а у парламенту Аустралије бавила се анализом односа између Европе и Блиског истока. Аутор је више књига из области политикологије и збирки поезије. Причу о Нини Марковић Хазе из Аустралије шаље Драган Гавриловић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Глумица Маја Колунџија Зорое након монодраме „Искра”, у којој је дочарала лик мајке Николе Тесле, овога пута — вођена снагом Стојанке, мајке Кнежопољке, и делом Скендера Куленовића — сажима све што симболизује Мајка Козара: страдање, тугу, снагу, понос. 

Ово песничко сведочанство о стравичном усташком злочину над српским становништвом 1942. године добило је нови, незаборавни приказ. Како је уметница пред себе ставила овако тешке теме и ванредно карактерне личности? Поред разговора са Мајом, која потписује и режију ове монодраме, имаћемо прилику да уживо видимо и исечак из представе „Мајка Козара”. Продуценткиња је Тања Тулековић, иначе директорка  ЈУ Спомен-подручја „Доња Градина”, које је подржало реализацију пројекта.Такође, најавићемо и гостовања монодраме "Искра" у иностранству.

Козара је дала бројне великане, а међу њима посебно место заузима Рајко Лукач — српски песник, приповедач, књижевни преводилац и писац за децу и одрасле.Успомену на његово стваралаштво успешно чува СКПД „Просвјета” из Козарске Дубице, које је и ове године расписало Конкурс за најбољу књигу за децу објављену у 2026. години и Конкурс за најбоље литерарне радове за децу и младе. Шта су услови конкурса, колико је интересовање, шта су теме које интересују децу и младе, разговараћемо са чланицом жирија чија ће одлука најбољима доделити награду "Дивит Рајка Лукача". Наша гошћа је књижевница Славка Грујичић, ауторка бројних дела која помажу неким новим генерацијама да лакше превазиђу "магареће године".

"Храброст је у уметности", рекао је чувени редитељ Лордан Зафрановић, уочи премијере његовог филма "Златни рез 42 – Дјеца Козаре". Потресно сведочанство о страдању Срба са Козаре у Другом светском рату, посебно деце која су током офанзиве на Козару 1942. године одвојена од родитеља и депортована у логоре и друга места тадашње НДХ, аутор је истраживао пуне четири деценије. Адаптирани сценарио за филм, настао је по књизи Арсена Диклића. Премијере су одржане у Београду и Бањалуци. Причу о филму који носи снажну поруку: да се зло не понови, припремиле си колеге из Радио телевизије Републике Српске.

У емисији ћемо се осврнути и на резултате Општих избора у Босни и Херцеговини који су одржани 4. октобра.

Уредник и водитељ Нада Вукелић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Прича нам да је таленат наследио од мајке. У детињству је обожавао музику групе Queen, "скидао" њихове хитове, а за амерички госпел каже да је најбоља поп музика на свету!

Како је за два дана спремио испит за џез одсек на академији? Куда га је одвело познанство са Петером Херболцхајмером, еминентним немачким диригентом и композитором? Шта је научио на студијама у Келну и како описује Немце?

Зашто одлази у Њујорк? Каква је тамошња џез сцена и шта је схватио тражећи своје место у вртлогу конкуренције? Зашто се вратио у Србију?

Где год да је живео, Филип је био потпуно предан музици. Тако је у Немачкој са само 19 година основао интернационални трио а годину дана касније освојио треће место на међународном такмичењу џез пијаниста. У Београду је са тројицом изузетних музичара основао Quzama квартет... 2019. први пут обједињује свој ауторски опус под уметничким именом МАПО. Сарађивао је и са нашим џез великанима, Душком Гојковићем и Стјепком Гутом...

Уживали смо на проби Биг бенда РТС-а, једног од најбољих европских џез оркестара.

Изузетан таленат, емотивност и страст коју Филип осећа у музици препознају се у његовим композицијама које постају све драже публици. А највећа му је жеља управо то, да његова музика допре до што већег броја људи.

Реприза емисије у 02.07 на РТС Свет.

Уредник емисије Тамара Дрезгић.

Све оно што претходи причама које инспиришу, повезују и чувају везе са нашим људима широм света. Управо на тим причама почива 35 година програма за дијаспору.

Током три и по деценије мењале су се емисије, формати и генерације новинара, али је основна идеја остала иста – бити уз наше људе ван граница Србије, пратити њихове животе и отварати простор за теме које их повезују са матицом. Данас се та емисија остварује путем емисија „Србија на вези” - регион и дијаспора, „Магазин Србија на вези”, “Наши сусрети” и “Портрети“.

У години која је за нама реализовано је више од 160 емисија, посвећених дешавањима у региону, дијаспори, али и причама о успешним и признатим појединцима који су својим радом постали прави амбасадори Србије.

У нову, 36. сезону, Програм за дијаспору улази са вишедеценијским искуством, али и са погледом усмереним ка ономе што тек долази.

Познате емисије добијају нове наставке, а пред камерама ће се наћи нови саговорници, отворити нове теме и забележити догађаји важни нашим људима широм света. Јер 35 година није само поглед уназад, већ темељ за оно што тек треба да буде испричано.

Разговарамо о темама које је инспиришу, о културном животу наше заједнице у Дортмунду и о манифестацији Месец српске културе у Прагу, јер је Миљена била међу учесницима ове манифестације. Из Прага, са информацијама о програму овогодишњег Месеца српске културе јавља се Јелена М. Ћирић.

Подсећамо наше сународнике где и како да се пријаве за гласање на ванредним парламентарним изборима обзиром на то да рок истиче 03.октобра у поноћ по српском времену.

Разговарамо у студију са Ратком и Радишом Теофиловић. Дуо Браћа Теофиловић познат је по јединственом вокалном изразу и аутентичном двогласном извођењу. Већ више од три деценије истражују и представљају традиционалну музику Србије и Балкана. Старе народне песме у њиховој интерпретацији добијају нови уметнички облик, повезујући древно музичко наслеђе са савременим изразом. Повод за ово гостовање је концерт који најављујемо за 7. октобар у Етнографском музеју. Најављујемо такође њихов концерт заказан за март следеће године у Хамбургу, а присећамо се концерта и радионице које су одржали у САД. Разговарамо о бројним њиховим наступима у разним деловима земље, региона и света, о њиховом музичком складу било да наступају без или са инструменталном пратњом и о страсти која их покреће да то раде бриљантно већ скоро 30 година.

Уреднице су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић