Тамо јој се дешавало да се током једног дана сусретне са људима из десет различитих етничких средина, што је и увело у област транскултуралне психијатрије, посебне гране која истражује како порекло, традиција и култура обликују наше ментално здравље. Њеном истрајношћу и знањем на Новом Зеланду је уведена породична терапија.

Кроз доживљаје и приче које је поделила са нама, др Мила Голднер Вуков открила нам је комплексност човековог унутрашњег бића.

Након рада са пацијентима у Београду у Институту за ментално здравље и на Клиници за болести зависности, Мила средином деведесетих година одлази на други крај света, на Нови Зеланд и у Аустралију.

Пракса др Миле не обухвата само локално становништво Аустралије, Новог Зеланда и пацифичких острва. За стручну помоћ јој се обраћају и наши људи који живе предалеко од своје домовине, тамо где географска удаљеност појачава чежњу за домом и потребу за разумевањем. У таквим тренуцима, њена подршка представља непроцењив мост са коренима и спас од изолације на другом крају света...

Проф. др Мила Голднер Вуков се усавршавала у САД, Великој Британији, Аустралији и на Новом Зеланду. Била је доцент на Катедри за психијатрију Медицинског факултета у Београду, професор на Окландском универзитету на Новом Зеланду и Универзитету Џејмс Кук у Аустралији. Члан је аустралијског и новозеландског Краљевског колеџа психијатара.

Поред учешћа на конгресима широм света, професорка је изузетно тражен предавач у Србији и региону, а њени семинари у Европском центру за мир и развој у Београду, увек привлаче велику пажњу. Поред многих важних области којима се бави, последњих година, једна тема се посебно издвојила и ставила све остале у други план, а то је неверство, о чему је написала и научни рад...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Уз чланове парохије парохије специјални гост догађаја била је генерални конзул Босне Херцеговине из Републике Српске, Татјана Телић са супругом, која је поздравила све присутне и пожелала им срећну славу.

Удружење Прело прославља већ неколико година своју славу у црквеној сали у Белвуду.

„Велико је задовољство, јер ја сам почела као баш дете у Прелу, тата ме је увео у организацију и још неки су ме исто повукли, тако да фактички од малена сам почела ту, благајник сам била и сада подпредседник, тако да велика је част и задовољство. Имамо неке циљеве и увек покушавамо да проширимо што више и укључимо млађе генерације”, каже Сузана Тесла, новоизабрана председница Удружења Прело.

Да ли те Американци некад питају о презимену Тесла?

“Неки знају, неки не знају. Тако да ја увек волим да кажем ко је Никола Тесла и одакле је и наравно да испричам нашу историју и све оно што је урадио”, каже Сузана.

“Такође, са моје стране желим да упутим честитке свим нашим Србима са подручја Крајине и удружењу “Прело” које данас прославља Светог апостола евангелисту Луку. Увек је велика радост присуствовати оваквим нашим окупљањима. Јесте наш свештеник, видим дао велику част признања мом присуству овде али у принципу то само показује колико је нашем народу који живи у иностранству битно да се повеже са својом отаџбином, Републиком Српском и Србијом и мени је увек част када то чиним“, каже Татјана Телић, ген. конзул БиХ из Републике Српске.

“Слава је установљена 2019. године. Међутим, Прело постоји много дуже. Ми следеће године славимо 25. годишњицу, тако да нормално радујемо се и томе као и слави свакако”, Душко Чучковић, досадашњи председник Удружења Прело.

У Удружењу крајишких Срба Прело су најавили да је велики догађај организације годишње пролећно крајишко прело заказано за 14. март 2027. године, а одржаће се у Великој сали манастира Грачаница и увек привуче велики број људи.

Са гошћом Машом Драгашевић разговарамо о све популарнијим студијама у Кини. Маша се већ 10 година бави школовањем у иностранству. У последње време Кина постаје популарна међу студентима. Откривамо какав живот и школовање у Кини имају међународни студенти.

Александар Жигић нам доноси репортажу са прославе Светог Луке Удружења крајишких Срба Прело. Емисију од‌јављујемо атмосфером и музиком са отварања изложбе фотографија и цртежа нашег славног џез музичара Стјепка Гута.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић.

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Пошто му румунске власти нису дозволиле да пређе Дунав и прикључи се војсци, кренуо је другим путем, пешице, возом и бродовима, преко Русије, Манџурије и Јапана. После 6 месеци и 27.000 пређених километара стигао је до Сулуна, задужио пушку и у српској униформи кренуо у борбу за отаџбину.

“О прадеди Илији сам први пут чуо од мајке мог оца Љубице, бабе Љубице. Када нам је кришом у доба када сам ја имао 10, 11 година, а моја сестра 7, 8, показивала некакве медаље из свог дрвеног сандука. Она нас онако кришом позове и каже - дођите да видите нешто и показује нам неке зарђале медаље и неке књижице, папире и каже то је ваш прадеда, херој Првог светског рата”, каже Илијин праунук, аутор књиге Миодраг Б. Илић.

Сећање на деда Илију је живо у породици али је Миодраг пре десетак година започео истраживање. Подстакао га је траг у тексту у “Политици” из 1941. године, у којем је његов прадеда лично сведочио о свом ратном путу. Од тог новинског записа почела је реконструкција много дуже приче и настала је књига “Ходочашће Илије Илића”.

“Шест месеци путовања, сам, више гладан и жедан него сит и то је подвиг невероватан. А није он био једини. Мени су прилазили на промоцијама књиге многи потомци који су причали да су долазиле њихове деде, прадеде из Америке, из свих крајева света, не бирајући пут, не бирајући средства да дођу до Солунског фронта. Тако је и прадеда на крају тог прилога у Политици изјавио да се тад није мислило на патње, ране, погибију, него само како ће се одбранити народ и отаџбина“, каже Миодраг.

Аутор књиге истиче да прича његовог прадеде заправо сведочи о целој једној генерацији која је вођена вером у своју земљу и завештањем својих предака, била спремна да поднесе велике жртве и избори се за оно у шта је веровала.

“И када погледате на фотографијама како је тај терен изгледао, Бугари су заузели чуке и врхове планина а наши су били испод. Између је било у неким случајевима само 50 метара, али у том празном простору су било 2, 3, 4 нивоа наређаних блокада, жице, будљикаве. Ви када желите да нападнете ка горе, прво што онај одозго вас има на нишану и врло лако може да вас погоди, а друго ви морате да пређете преко тих запрека да бисте дошли до непријатељског војника... Тако да су они јуришали преко својих мртвих другова. То је невероватно. То шта су њихове душе тамо преживеле то ми не можемо да замислимо“, каже Миодраг.

Књига “Ходочашће Илије Илића” до сада је представљена на промоцијама широм Србије, а у новембру ће ова прича стићи и до Пољске, све са јасним циљем, да се оваква сећања сачувају од заборова.

У Чикагу у част Српског певачког друштва „Бранко Радичевић“, а поводом сто двадесете годишњице, у Саборном храму Светог Васкрсења одржана је светска премијера композиције „Српска литургија“. Из Чикага се јавља Нина Стојковић.

У Бечу одржан литерарни конкурс „На дедином прагу“. Организатор,  удружење „Нада“ из Беча, овим конкурсом желело је да покаже колико је важна веза између унука и њихових бака и дека, посебно када живе километрима далеко. Од пристиглих радова приређен је и Зборник.

Мушки хор „Ризница“ започео је свој рад 2020. године, а званично је основан 2025. са мисијом неговања и очувања духовне и световне музичке традиције. Ансамбл чине професионални певачи, углавном чланови Хора Радио-телевизије Србије, Опере Народног позоришта у Београду и хора „Станислав Бинички“. Оснивач и диригент хора је Радивоје Спасојевић, тенор.

Музички гости мушки певачки хор „Ризница“ и Зорана Павић и „Оld Hat Orchestra“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Све се десило на Дан Светог Мардарија који је извидао овај српски православни манастир пре 100 година. А тим поводом одржана је и литија која се кретала од манастира Нова Грачаница до Либертивила.

Чланови наше српске заједнице кажу да ће нови објекат бити значајан за све.

“Мислим да овакве ствари треба подржавати и треба се ангажовати да се што прије покуша завршити у интересу свих нас”, каже Љубинко Шпегар.

Да ли је то нешто значајно за Србе, не само овде у Чикагу у Америци, него свуда на свету?

“Баш тако. Није ово значај од локалног интереса само, него интерес у читавој Америци и шире”, каже Шпегар.

“Ја мислим да је ово велика ствар за нашу Србе у Америци да смо напокон приметили да треба да имамо неко место за свој мир у души и да дођемо ту и да се одморимо. помолимо моштима и наравно ко долази издалека да има конак”, каже Стево Марјановић.

“Имам троје деце тако да их обучавам да буду у том српском кругу, да настављају нашу традицију, тако да је велика ствар када људи имају у свом окружењу цркве и оне су нам водиље”, каже Петко Голуб.

Ово је објекат где ће бити и камп и манастирски конак и разне друге просторије. Представљаће зборно место за српску заједницу овде у Чикагу, али и са територије целе Америке и Канаде.

Књигу је недавно промовисала у Чикагу.  О "Тајни унутрашњег мира" као и о својој дугогодишњој пракси у угледној немачкој клиници Медикал парк, чији је била начелник, говориће доктор Зорана Правдић.

Mеђународни  фестивал "Златно славејче" (Златни славуј), одржаће се традиционално и овог новембра у Македонији. Фестивал ће окупити децу вокалне солисте и певачке групе из целог света. Међу учесницима је и Вокална група "Нађи своју звезду" Дечјег културног центра Београд коју води Снежана Деспотовић. О припремама за наступ, али и о раду са децом, Снежана Деспотовић ће говорити у вечерашњој емисији.

У времену када вештачка интелигенција постаје саставни део наших живота, питамо се да ли је заиста разумемо. Колико може бити корисна, а у којој мери опасна, тема је прилога нашег дописника из Аустралије Драгана Гавриловића.

Око сат времена јужно од Чикага, налази се место Источни Чикаго. И тамо је српска заједница врло активна. Место окупљања је на имању цркве Светог Ђорђа, где се организује и годишњи српски фестивал. Из Источног Чикага извештава Александар Жигић.

У Љубљани је основано прво српско аматерско позориште које води глумица Мина Манојловић. Прва представа очекује се у јануару. О позоришту, као и о својој новој монодрами "Позор, Мина", глумица Мина Манојловић разговарала је са Милованом Терзићем.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

“Када сам почињала пројекат “На дедином прагу, причао је мени деда“ нисам уопште знала колико ће уопште стићи дивних радова дечјих и онда су кренули да стижу радови из Србије, из Аустрије, Беча, Минхена из Немачке, Париза, чак и далеког Сан Франциска, Црна Гора…”, каже Биљана Стојичевић., председница културног удружења „Нада“ из Беча.

У програму у сали Храма рођења Пресвете Богородице учествовали су и млади музички таленти, као и чланови фолклорног ансамбла “Бора Станковић” из Беча, а најбољим учесницима конкурса додељена су признања.

“Причала сам о свим стварима које ме је деда учио, о поштењу, о вери, да никада не заборављам одакле долазим, да увек верујем у себе”, каже Лана Филић.

“Ја сам писала о мени и деди, како смо ми смо причали како је његово детињство било, како тада нису имали игрице. Нису имали много али били су срећни са оним што су имали”, каже Николина Магочевић.

Неки од њих су већ освајали бројне награде и објавили прве књиге.

“ Извела сам своју прву збирку песама која се зове “Три сна”. Добила сам другу награду на међународној Теслиној конференцији где је и сама награда пут у Њујорк“, каже Јања Ракић.

Своје радове представили су и они најмлађи.

Биле су ту и деде који имају срећу да живе близу својих унука.

“Живим у Бечу, ово је моја девојчица Нора, унука, она живи 50 км далеко од нас. Без обзира на то, ми смо сваког викенда заједно”, каже деда Новица Светомировић.

У програму су учествовали и песници за децу. Неки од њих већ деценијама живе у Бечу. Међу њима су и мајка и ћерка, Млађана и Маја.

“Писали смо стихове о деди. Моја песма се зове “Љубав баке и деке” и „Сасвим обично јутро”, покушали смо да се прилагодимо теми”, кажу Млађана и Маја.

Велику подршку малишани су имали од својих учитељица и наставница које су заједно са њима стигле на промоцију зборника.

“Деца пишу оно шта су слушали од својих дедова и то су читаве азбуке достојанства, то су ти неки наши племенити старци који су учили љубави и поштовање, достојанство, част ии неким основним људским врлинама које су можда данас заборављене.”, каже Славица Јовановић, професорка књижевности, рецензент Зборника.

После завршне вечери, учесници програма “Причао је мени деда - на дедином прагу” су обишли знаменитости Беча. Малишани из више земаља тако су имали прилику да виде палате Шенбрун, Хофбург, катедралу Светог Стефана али пре свега места везана за нашу историју, попут куће у којој је у Бечу живео велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић. А верујмо да ће своје утиске са путовања преточити у неке нове приче и песме.

Мештани кажу да је 1912. у време када је подигнута Црква Светог Ђорђа, овде свака друга кућа била српска, а да су их често зидали у групама ноћу после редовног дневног посла у локалним челичанама. Стерешина храма је рођени Шапчарин Милорад Јанчић.

На централним градским трговима постављени су билборди са документима на немачком у Бечу и италијанском језику у Риму. Пролазници су застајали, читали и фотографисали приказане садржаје, а поједини су разговарали са екипом Меморијалног центра, износили своје утиске и тражили додатне информације.

Меморијални центар основан пре 2 године, до сада је прикупио 1500 аудио-визуелних докумената и сведочанстава: изјава породица жртава, прживелих логораша и бораца.

Наше гошће и учеснице овог скупа су Братислава Танасковић, председница Српског националног савета у Северној Македонији и једна од ауторки изложбе,  и др Јасмина С. Ћирић, историчарка уметности, која својим знањем указује на вредности и лепоту немањићких задужбина на простору данашње Северне Македоније, али и на њихово забрињавајуће пропадање. Посебан фокус биће усмерен на манастир Матејче недалеко од Куманова и цркву Светог Николе у Љуботену. Једна од тема биће и положај Срба у Северној Македонији данас.

Колега Владан Ракић припремио је прилог посвећен македонском академику и књижевнику Ристи Василевском. Кроз свој богати књижевни и стваралачки рад, Василевски деценијама делује као својеврсни културни мост који спаја и продубљује везе између Северне Македоније и Србије.

Гост емисије је историчар др Милан Гулић, са којим ћемо разговарати о предавању које ће са својим колегама одржати средином новембра у Саборном храму Светог Васкрсења Христовог у Чикагу. Тема овог значајног предавања за српску дијаспору у Америци носи назив „Срби у 20. веку: голгота и васкрсење“.

Такође, представићемо и нови портал „Кораци у камену – траговима предака“. Реч је о пројекту покренутом са циљем очувања и дигиталног мапирања српског културног, историјског и верског наслеђа на простору Федерације Босне и Херцеговине, како би се споменичка и духовна баштина сачувала од заборава и учинила доступном свима.

Уредник и водитељ Нада Вукелић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Током двадесет пет година проведених у Португалији Зоран је, прича нам, на свој сунђер упијао културу и начин живота те прекрасне земље. Тамо је наставио да ствара музику различитог опуса, од класичне, популарне и фадо музике, до музике за децу. Предавао је у интернационалној и две музичке школе...

Зоран је сарађивао са највећим португалским уметницима као што су гитариста Раимундо Сеишаш за ког каже да је његов фадо гуру јер га је увео у изворни португалски музички израз, затим гитариста и композитор Пауло Соареш, португалска дива светског гласа Дулсе Понтеш, Гонсало Филипе, Давид Закариа...

Његова дела су извођена на Краљевском колеџу за музику у Лондону, у Конгресној дворани у Гранади, Музеју фада у Лисабону и многим другим светским позорницама.

Током пандемије Стојановић се вратио у Србију... И даље добија позиве од пријатеља и сарадника из Португалије, али каже, мора да "заврши нешто овде"...

Са Зораном смо провели дан у Београду када се спремао за "Наше вече" у театру "Академија 28"... Наш познати глумац Иван Босиљчић је открио, да се "због Зорана публика враћа у овај простор"...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Славица Петровић, оснивач, власница и главна одговорна уредница листа “Огледало” била је домаћица вечери. У име редакције искрено се захвалила великом броју пријатеља, пословним сарадницима, донаторима, читаоцима и присутним истакнутим члановима заједнице. Јубилеј је прослављен у слављаничку торту и шампањац.

“Надам се да ћемо још трајати и да ћемо још пуно тога организовати, културне догађаје, хуманитарне догађаје као и до сада. “Огледало” је спајало свих ових година људе широм Америке а нас из Америке је спајало са матицом”, каже Славица Петровић.

Број новинара, сарадника као и дописника, како из матице тако и из самих САД је за протеклих 25 година био позамашан.

“Већ двадесетак година радим за “Огледало” као новинар и велика ми је част и задовољство што ми је Славица Петровић, моја уредница, указала част и задовољство да радим за новине, да радим за нашу српску заједницу и да организујемо догађаје као што су Филмски фестивал, као што је путовање за Србију, избор за МИС и многа друга”, каже Маријана Маљковић.

Николина Вујичић, актуелна, крунисана МИС Универзум Србије, која ће нашу земљу представљати на овом престижном светском такмичењу краја месеца новембра у Порторику, је рођена у Чикагу. 2008. године, када је имала 6 година, први пут је учествовала и победила на такмичењу лепоте, који је управо организовао лист “Огледало”.

“Драго ми је да сам овде вечерас. Ово је један леп догађај. Чикаго је мој родни град и волим што сам овде”, каже Николина.

Шеширијада, сада већ саставни део обележавања годишњице листа „Огледало“, на шармантан начин слави елеганцију, оживљава дух старог Београда и старе боемске Скадарлије, такође савршено се уклапа у простор Гестлајт клуба, ере великог Гезбија, а наши људи имају могућност пријатног дружења, упознавања и представљања.

“Ми смо тако сретни да смо могли овде доћи и нисмо се сад скоро преселили из Калифорније, да будемо овако на неком партију да се дружимо са нашим људима", каже др Едвард Продановић.

У току ове вечери традиционално се такође бирају и награђају најлепши шешири. Ове године најлепши дамски шешир носиле су госпође Дрина Властелић Рајић и Ленка Дојл, са аутентичним шеширом из двадесетих година прошлог века, а у мушкој конкуренцији награду је понео господин Џо Кирин.

Поводом обележавања 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца аустријско српско културно друштво Вилхелмина Мина Караџић организовало је отварање изложбе и промоцију публикације Мокрањац вечни акорд наслеђа ауторке Весне Станковић директорке Музеја Крајине из Неготина. Ово се све дешавало у Бечу претпрошлог викенда. Весна Станковић је наша гошћа, а са нама је и Светлана Матић, председница удружења Вилхелмина Мина Караџић која већ наредног дана на Београдском сајму књига промовише књигу о Николи Тесли.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Живковић је овим дилом направио својаврсни споменик жртвама, користећи књижевност као лек од заборава.

“Није реч само о женама али асоцијација на само име јаме голубинка. голубице, то су младе девојке, већином које су претрпеле страховито мучење, патње и терор и на крају су живе бачене у јаму, тако да сам дао име пребиловачке голубице по њима”, каже аутор романа Живковић.

Живковићев роман враћа нас у август 1941. године, када је херцеговачко село Пребиловци доживело један од најстрашнијих злочина усташке власти над српским народом.

Роман је базиран на стварним догађајима, сведочењима преживелих и обимној историској грађи. Припрема грађе трајала је 11 година, а писање романа 3.

“Случај Пребиловаца није само случај патње и страдања, него и завета и постојања српског народа на овим просторима и зато је веома битно да се враћамо тој теми често и стално, како бисмо разумели и српско постојање на овим просторима”, каже историчар Предраг Лозо.

Књигу чине два поглавља, „Велика превара“ и „Велики злочин“, а осим прича о страдању мештана поред Пребиловаца, помињу се и догађаји из ранијих векова.

Координатор одсека за дијалог у јавној сфери мисионарског оделења Александар Милојков, презвитер Храма Светог Александра Невског, окупио је релевантне саговорнике чија се образлагање темеље на научном искуству и ставу, а заснована су на доказима о непоузданим објавама текстова, о историјски важним детаљима из живота и дела Николе Тесле.

Панел је имао карактер интердисциплинарног дијалога у којем су се сусрели историја, наука и техника, филозофија и теологија са интерактивним учешћем присутника.

“Врло је била добра трибина у смислу да је у сваком кругу питања један од тројице био носилац, за кога смо проценили, ја као модератор, да је он ту најстручнији да о томе говори. А друга двојица су после то допуњавали или евентуално неке ствари још додатно појашњавала. Тако да је панел заиста успео”, каже отац Александар Милојков, презвитер СПЦ.

У првом тематском кругу, “Тесла између историје, славе и контроверзи”, са Владимиром Јеленковићем, некадашњим директором музеја Никола Тесла, размотрена су питања које деценијама прате Теслину биографију, од разлога због чега никада није добио Нобелову награду, до односа према Едисону и Марконију и чувене приче према којој је Тесла поцепао уговор са Вестинхаусом.

Други тематски круг, предвођен професором Драганом Новаковићем, омогућио је публици да Теслине замисли сагледа из перспективе савремене науке и технике, поред осталог, Теслину идеју усмереног енергетског оружја у јавности познатој под називом „зраци смрти“.

У трећем кругу на тему “Теслин духовни лик Свети Никола и проблем фалсификата теслиних цитата”, презвитер др Оливар Суботић, управник мисионарског оделења Архиепископије београдско карловачке при храму Светог Александра Невског, указао је на неопходност да се Теслиној личности приступа без идеализације, али и без занемаривања његовог породичног, православног и духовног наслеђа.

„По мојој процени да је најзанимљивији део био када смо говорили о Теслином духовном лику на крају и када смо разматрали питање његовог идентитета и фалсификата који се ту праве. Ту је отац Оливер Суботић објаснио методологију како је то радио и објаснио примере фалсификата. А после се укључио господин Јеленковић који је говорио о том идентитетском фалсификату, том својатању Тесле", каже отац МИлојков.

Иако чињенице из историјске фактографије децидирано говоре о пореклу и припадности Николе Тесле српском народу, питања ко је Тесла, чији је и одакле потиче још дуго ће бити предмет апсурдних полемика савременог јавног дискурса у којем су се најчешће злоупотребом друштвених мрежа око његовог имена акумулирале и друге импровизоване тврдње, претпоставке и легенде које треба раздвојити од документованих чињеница.

“На самој дискусији је отац Оливер Суботић дао предлог да управо Музеј Николе Тесле добије ту неку референтну улогу, да буде главна референца у односу на коју ће се проверавати да ли је нешто што је речено о Тесли истина или није“, каже отац Милојков.

Управо је то једно од полазишта Мисионарског оделења Српске православне цркве при Храму Светог Александра Невског. Истиче отац Александар Милојков да компетентни људи институције преузму одговорност уз конкретне кораке како би заштитили личности дело нашег Николе Тесле.

Председница и оснивач “Наших Срба” Кети Френслу каже да ових дана путује у Србији и жели да буде присутна на додели скенера вредном 48.000 евра за болницу у Панчеву, која је донација управо ове организације.

Такође жели да посети и Прокупље где “Наши Срби” помажу у зградњи кућа за младе који излазе из хранитељских породица. Жеља јој је и да следећег лета омогући долазак једном броју малишана из српских породица на Косову и Метохији у летњем кампу на имању манастира Светог Саве у Либертивилу, где је и сама боравила као тинејџер. Аца Лазић је члан УО Наши Срби и припремио је богат славски ручак.

“Наши Србе они помажу, много много Србе тамо у Србији. Надам се како прође време да више пара скупимо и да све више уложимо да помажемо што више народ. Тако да ова организација расте и са помоћи наше цркве у Београду ми ћемо неке нове пројекте да радимо у будућности”, каже Лазић.

“Па ево, хвала Богу, прославили смо славу ове организације, Наши Срби, овде у цркви Св. Василија у Лејк Форесту. Лепо је да има људи који се баве са таквим братољубивим радом, који могу и који искористе прилику, како је Господ њих благословио, тако су они одлучили, овако, негде из своје душе, из љубави према ближњем, да и они друге благослове. није исто, наравно, комад хљеба или неко јело и благослов, онако, чисто, духовни али нераздвојиво су спојени”, каже отац Серафим Балтић.

Кетин Феслу, поред тога што ових дана креће на пут у Србију, планира да се поново врати тамо и за божићне празнике, кад редовно већ годинама уручује на стотине поклон пакетиће деци.

О труду српске заједнице у далекој Аустралији да очувају језик и писмо и да што више наше  деце похађа Колеџ Свети Сава у Сиднеју, у коме је  организована настава од вртића, преко основне школе до краја средње школе, а где је недавно и патријарх Порфирије служио литургију на полагању   камена  темељца за проширење тамошњег објекта који се простире на великом имању, у прилогу нашег дописника Драгана Гавриловића.

Гост емисије је и публициста Марко Лопушина који се недавно вратио из Кине, Пекинга, где је истраживао о животу српске заједнице у овој најмногољуднијој земљи. Његова нова књига "Срби по мајци, српски национални ген код странаца", прича је о српкињама које су рађале султане и цареве, краљеве и принчеве, великане којима можемо да се поносимо, јер чине део нашег народа.

Нина Стојковић из Чикага припремила је прилог са прославе 25 година часописа, месечника, на српском језику "Огледало".

Музички гости емисије, наступиће уживо у нашем студију, Ана Марија Петровић на електричној харфи, и Олесија Балаћ на електричној виолини.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ  Драгица Гачић.

На данашњој београдској конференцији биће потписан Меморандум о заједничкој сарадњи између Никола Тесла клуба из Сечња и Теслине научне фондације, са заједничком мисијом промоције креативности, проналазаштва, науке и лика и дела Николе Тесле међу младима широм међународне заједнице. Учесници конференције су и наши гости у студију - Никола Лончар, оснивач и председник Теслине научне фондације и Јадранко Даниловић, међународни директор Никола Тесла клубова.

Мисионарско одељење архиепископије београдско - карловачке, са седиштем у Српској православној цркви Светог Александра Невског у Београду, делује две и по године. Основни задатак је ширење речи Јеванђеља, култура дијалога...Одсек за дијалог често организује трибине о темама и личностима од значаја, па је недавно уприличен панел у Дому омладине Београд, посвећен нерасветљеним детаљима из живота нашег научника Николе Тесле. О томе опширније у прилогу колегинице Мирјане Раичевић Тасић.

69. по реду, Међународни сајам књига у Београду отворили су књижевник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов, а у име Туниса - земље госта, и професо др Марбут Нахам. Извештај је припремио Владан Ракић.

Како се у српској заједници у Чикагу обележава слава - Света Петка, извештава Александар Жигић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.