Манифестација „Дани Србије и српске културе“ у Паризу одржава од 19. до 21. јуна традиционално у организацији Савеза Срба Француске, асоцијације „Синги арт-Модно култ“ и Српског културног центра у Паризу. Гост емисије Петар Гојковић, председник Одбора за културу Савеза Срба Француске.

Професорка Вебстер Универзитета из Сент Луиса др Љупка Катана одржала је предавање у храму Свети Стеван Дечански у Чикагу. Тема скупа била је духовна диполоматија и садашње глобалне кризе као својеврсни омаж животу и раду Светог владике Николаја Велимировића. Из Чикага извештава Нина Стојковић.

У РТС Клубу одржана је Међународна научна конференција „Теслини дани 2026“, посвећена обележавању 170 година од рођења Николе Тесле и сећању на његов историјски боравак у Београду 1892. године. Прилог Мирјане Раичевић Тасић.

Музички гости Александра Падров, сопран и тамбураши РТВ Војводина и Душан Бирач, виолиниста.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.
 

Гошћа емисије је и Моника Хусар, стручњак из области односа с јавношћу у култури и уметности. Повод је њено гостовање на ЦИМ форуму одржаном у Котору прошлог викенда. Овај форум под слоганом "Алхемија стварања- чаробњаци својих професија", окупља креативце, уметнике, предузетнике, и медијске професионалце. Разговарамо о њеним активностима у земљи и региону, и о начинима на које се креативним ангажовањем у медијима и на мрежама постаје ауторитет у свом послу.

У прилогу Александра Жигића гледамо како је протекла фолклоријада у Чикагу, а у прилогу Тамаре Дрезгић чућемо да је најзначајнији подухват Баварско-српског академског форума промовисање образовања и какве се радионице организују у дечијем креативном центру Змај у Минхену.

На крају емисије уживамо у бравурозним нотама нашег прослављеног виолинисте Немање Радуловића.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Маја Мандић.

На недавно одржаном Сабору дијаспоре и Срба у региону, колега Владан Ракић разговарао је са представницима српских заједница из Румуније, Северне Македоније, Албаније и Хрватске и забележио шта су њихове актуелне преокупације.

Посебном монографијом, изложбом и предавањем,у зрењанинском Културном центру обележено је осам векова постојања манастира Базјаш, који се налази на територији данашње Румуније. Основан је 1225. године, у време Светог Саве првог архиепископа аутокефалне српске цркве и представља један од најважнијих чувара културног и верског наслеђа, уопште идентитета нашег народа у суседној Румунији.

Такође, имамо и важну информацију за матуранте средњих школа из Румуније, који су заинтересовани за студирање српског језика у комбинацији румунским или страним језиком на Филолошком факултету Западног универзитета у Темишвару. Детаљније податке припремио је колега Дејан Перинац, новинар Српске редакције Јавног сервиса Румуније.

Уредник Нада Вукелић

Реализација Маја Мандић

Диплому продуцента са београдске филмске академије Маја је практично применила у Лос Анђелесу. Кроз ангажман у компанији “Relativity media” и позицију асистенткиње главне продуценткиње, стекла је драгоцено искуство на холивудским серијама и филмовима.

Међутим, посебну емотивну и професионалну вредност за њу има сарадња са рођеном сестром Машом, успешном стилисткињом и костимографкињом у Америци.

Живописно, спонтано и шармантно Маја нам је причала о првом филму "Виртуална стварност" и познанству са валиканима наше глумачке сцене, Драганом Николићем и Соњом Савић... О одласку у Америку и начину на који је доживела ту земљу и народ, о чувеном америчком продуценту и једном од најутицајнијих личности у историји Холивуда, Роберту Евансу, иза ког су остали класици попут филмова Кум, Љубавна прича, Кинеска четврт, Велики Гетсби...

Сазнаћете ко је Мајин деда по мајци, Душко Муждека, човек који је оставио неизбрисив траг у нашој култури сећања...

Маја Манџука је била водитељ доделе "Сателит награда" коју у Холивуду организује Интернационална прес академија на челу са Мирјаном Ван Блариком, Београђанком која деценијама повезује Србију и свет, и која је у Београд доводила највећа глумачка и редитељска имена...

И, као да су јој се у животу низали изазови који су је инспирисали, мотивисали... а управо тако се зове и серија у којој Маја има не само једну од главних улога, већ је и креативни продуцент, "Изазов"...

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

У видео прилогу говоре:

Нада Хинић, председница Српског друштва из Лондона
Светислав Лазић, председник Савеза Срба из Шведске
др Ана Шерер, УО Културно-просветна заједница "Просвета" из Немачке
Звонимир Јовановић, председник Српског културног савеза из Швајцарске
Милена Лазић Техеда, Српска црквена општина Валенсија из Шпаније
Др Нина Марковић, председница Савеза Срба из Аустралије
Марија Маринковић Медић, Удружење "Крагуј" Париз из Француске
Огњан Крстић, председник Савеза Срба из Румуније

Драгана Николић, Привредна комора Берлина
Миле Аврамовић, Савез Срба из Холандије
Биљана Љубинковић, Удружење "Женски свет" из Шведске

Разговарамо о уметности, женском принципу и о таленту који имају обе наше гошће а то је да окупе и повежу уметнике и уопште људе сличних интересовања са различитих крајева света.

Александар Жигић нам шаље прилог који повезује тамошњу српску заједницу са удружењем родитеља деце оболеле од рака Нурдор.

Вања Васић припремила је репортаже о манифестацији посвећеној српској култури која је одржана у Мајамију и о деветом Међународном бијеналу наивне уметности у Макону, у Француској, где је представљено 35 сликара, међу којима је и наш Драган Михаиловић.

На крају емисије уживамо у нумери коју изводи Урош Перић, светски познат извођач музике Реја Чарлса, која је снимљена у Студију 6 Радио Београда у пратњи Биг Бенда РТС-а.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Пажњу је привукао и панел “Дијаспора у процесу очувања културног, образовног, националног и верског индентитета”, као и део о допунској настави на српском језику у иностранству итд.

Следећег дана организована је посета градилишта Експо 2027.

Присуствовало је око 200 учесника из тридесетак земаља.

Најзначајнијој манифестацији у наредној години," ЕXPО 2027"., посвећен је један панел који је изазвао велику пажњу, пре свега зато што су сви наши људи кроз разне привредне, културне, спортске организације у свету, укључени у промовисање тог значајног догађаја који је од великог интереса за све нас.

Посебно интересовање је изазвао и онај који се односи на саобраћај, инфраструктурне пројекте, и ткз. закон "Свој на своме", који омогућава озакоњење нелегалних објеката.

Гости у студију су, министар за дијаспору, Ђорђе Милићевић, као и Радомир Босиљчић из Аризоне, који у Америци живи свој сан, као власник 18 рудника и фабрике, али и редовно обилази свој шљивик у родним Горјанима код Ужица, где прозводи ракију коју пласира у Америку, Аустралију...

Велики број учесника овогодишњег Видовданског сабора говори за нашу емисију, а бићете у прилици и да видите много тога још са целе манифестације, коју је испратила комплетна екипа редакције за дијаспору РТСа.

Музички гости емисије, "Belgrade Swing trio", које предводи Анамарија Збиљић, контрабасиста, наступиће уживо у нашем студију, као и хор Основне музичке школе "Јован Бандур", који предводи Јелена Цветић, директор школе.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Међу посетиоцима је и пун Американаца. Они са интересовањем гледају видео снимке о туристичким лепотама Србије и поставке о обичајима, култури и значајним личностима.

Главни домаћин фестивала је старашина храма протојереј ставрофор Борис Чоловић.

“Црква је почета да се гради 2007, 2008, 2010. године је освећена и од тада крећу унутрашњи радови са осликавањем и свим осталим стварима које су потребне за храм, да би се он улепшао. Иза храма смо направили нашу салу. дечја игралишта, сада завршавамо школицу за децу.

Супруга Ведрана је цео дан ангажована са Колом сестара на продаји и припреми великог броја торти и колача.

“Било је заиста велико интересовање за колаче. Имали смо јаоко 70 различитих врста домаћих торти.”, каже попадија Ведрана.

“Наравно данас делимо ракију која је део наше традиције и културе и која је сигурно у сваким кућама у Србији и тако мало информишемо овде наше комшије о како се користи ракије, како се мало и прави”, каже Александра Ђурковић.

Српске заједнице на југоистоку из САД су новије али одлично повезане. Тако су и на овај фестивал дошли гости и фолклорни ансамбли из Џексонвила на Флориди, који су возили 7 сати да би дошли овде, као и из Ричмонда у Вирџинији.

Иструкторка фоклора из Џексонвила Јована Делић је рођена и одрасла у гламурозном Лас Вегасу.

“Ја бих се волела да вратим у наш крај, то ми је циљ да се вратим тамо да радим, у Србију. Рођена сам у Вегасу, али обожавам тамо, тамо ми је и срце и душа и све”, каже Јована.

Организатори кажу да овај фестивал привлачи све више посетилаца из годину у годину и верујемо да ће тако бити и наредне године.

Теслина научна фондација организовала је и ове године манифестацију "Дани Николе Тесле" која је посвећена делу великог научника. Програм је, између осталог, представио и уметнике који су инспирисани Николом Теслом. Међу њима је и Срђан Куљанин, сликар, који је Теслин једнодневни боравак у Београду пренео на платно. О овој слици, изложби "Васкрсење кубизма" која је у току, осликавању камена из Пребиловаца, као и о сликарским радионицама за децу, разговараћемо са нашим гостом Срђаном Куљанином.

Владимир Граић овогодишњи је добитник престижне годишње награде "Дарко Краљић", које додељује Удружење композитора Србије, као признање за изузетан допринос домаћој музичкој сцени и ауторском стваралаштву. Жири је истакао квалитет у дугогодишњем раду, а због мелодике и осећајности окарактерисали су Владимира Граића неоромантичарем. Одлука о награди била је једногласна. Овим поводом, у госте нам долази композитор Владимир Граић.

У Чикагу је прикупљено преко 20 хиљада долара за помоћ манастиру Света Петка Изворска у Параћину. Идеју су дале чланице тамошњег кола српских сестара које су посетиле манастир и пожелеле да улепшају живот женама које у њему бораве. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисијеТања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

И овога пута окупио се велики број наших људи који живе ван граница Србије, како би у оквиру континуираног процеса размотрили све теме од интереса и значаја за унапређење односа дијаспоре и матице.

Гости у студију су учесници скупа: Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији и Владимир Вања Николић, председник Баварско-српског академског форума. Разговараћемо о утисцима са Сабора, али пре свега о положају и активностима Срба у земљама где живе.

Уредници Нада Вукелић и Тања Адамовић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Колико овај лет значи и колико је интересовање путника за овај лет по вама, између Торонте и Београда?

“Ја мислим да се ово види овде на првом чек ину. Данас авион готово одлази пун, тако је и у наредним данима, интересовање је одлично. Ја мислим да је требало време да путници прихвате ову реалност и да коначно схвате да се ово дешава. Били смо јако задовољни са одзивом путника и букинзима који долазе."

Који су наредни планови за Ер Србију, да ли планира да прошири летове по Северној Америци и колико знам ова је сезонски лет за сада, шта ће се дешавати са тим за убудуће?

“За сада је то сезонални лет, пратићемо како се одвија ситуација, не само овде, него и у свету са свиме што се дешава. Ми бисмо волели да ово као и у Чикагу и у Њујорку пређе у неки лет који би ишао током целе године, а за друге дестинације увек је лепо чувати тајну, па о томе не бих причао сада."

Дочек првог лета на аеродрому у Торонту окупио је бројне представнике дипломатског, пословног и друштвеног живота. А значај овог догађаја истакао је и амбасадор Републике Србије у Канади.

“Након 34 године имамо поново директну линију између Београда и Торонта на понос свих нас, на понос српске заједнице али то је једна ствар која је веома важна за све породице које ће бити много ближе својим најмилима. Ми се радујемо што у години у којој обележавамо 85 година дипломатских односа и 170 година од рођења Николе Тесле можемо да се похвалимо да имамо поново успостављену директну авио линију између Београда и Торонта и желимо да она буде дуговечна и на понос свим нашим држављанима као и свим Канађанима", каже Стефан Томашевић, амбасадор Републике Србије у Канади.

Посебну симболику овом догађају даје чињеница да је последњи лет из Торонта за Београд пре 34 године обављен управо на исти датум када је данас Ер Србија поново слетела у Канаду.

Интересовање за овај лет било је огромно и ван аеродрома. Лет Ер Србије из Београда ка Торонту био је један од најпрећенијих летова на платформама за праћање авио-саобраћаја, попут Флајт радар, где га је пратило више од 6 милиона људи широм света.

После више од три деценије, директан лет Београд-Торонто спојио је поново Србију и Канаду. Али пре свега, преко Атлантика спојио је породице и пријатеље.

Горан долази у Црвену Звезду 1988. у време када је почела да се прави генерација која ће освојити Европу и свет. Како је изгледало играти у Југославији када је граница за одлазак у инострани клуб била 28 година? Шта се у спорту, фудбалу променило...

Маза нам је причао о чувеној утакмици са Миланом 1988. коју сви звездаши памте, када се у сред игре одједном спустила густа магла на стадион... Зашто није био део тима у Барију 1991. када је Звезда освојила титулу првака Европе?

Како памти утакмицу са ФК Коло Коло и чувену победу на светском првенству у фудбалу у Јапану? Зашто је имао посекотину на усни, што се види на снимку Телевизије Београд када фудбалске шампионе дочекују новинари, навијачи, родбина...

Какав је био сусрет са Јапаном када је напустио Југославију 90-тих? Колико је било тешко привићи се на другачији свет, посебан стил живота и однос према људима?

У јапанском клубу Џеф Јунајтед у који је прешао, владала су нешто другачија правила од оних на које је Маза навикао...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

“Имали смо радионице са једном америчком групом која се зове Милај и коју води Александра Верга, то је ћерка Зоре Васиљевић, наше чувене професорке са академије и унука чувеног Миодрога Васиљевића. чији запис је највише и певамо. Импресије су заиста дивне, били смо у неким затвореним причама, мало смо разговарали, имали смо неке мале наступе у затвореним круговима америчким и несвакидашњи су доживљаји", каже Ратко Теофиловић.

Искуствену емотивну импресију о наступима готово идентичних гласова, као и извођење моновокала из специфичног а капела певања браће Теофиловић пред америчком публиком и академским аудиторијум преноси нам професорка Радованлија.

„Чак и на универзитету имамо програм са неким објашњењем, са преводом али овог пута нисмо и нисмо ни преводили песме, људи нису разумели о чему су песме. Врло мало смо говорили на концертима и сјајна је реакција. Имали смо сваки пут стендинг овејшн, људи су плакали на концерту, Американци су после концерта питали о чему су те песме, они су сви разумели да је то као нека спиритулна музика у ствари, а заправо је наш фолклор", каже професорка Маја Радованлија.

На концерту у Чикагу ове вечери за памћење публици се прво представио својим новим композицијама овдашњи виртуозни гитариста и композитор Горан Ивановић.

“Стил музике мој је мало више модернији, њихов је врло традиционалан, тако да је то могућност за нашу публику да виде како звучи традиционална музика у најбољем смислу и шта значи инструментална музика у модерном смислу", каже Горан Ивановић.

У основи архаично традиционалних двоглас браће Теофиловић, њихов начин интерпретације, њихова харизма као и гласовне могућности допринели су да се наша традиционална музика измести и постави на најпрестижније подијуме и дворане широм света.

“Увек је дирљиво када певате тамо далеко одакле долазите људима који овде живе. Тако да се то осетило у у сали, осетило се у амбијенту, осетило се на концерту и концерт је и нама био потпуно уживање као и публици”, каже Радиша.

Концерт у Чикагу било је јединствено музичко путовање, а капела певање уз инструменталну подршку спојило је етно, класичну и џез музику.

Гост емисије је млада фрулашица Неда Николић, студент Ирске светске академије музике и плеса. Повод за гостовање је њен дипломски концерт, где ће са гостима представити спој ирске и балканске традиције у новом звуку.

Од 20. до 26. маја у Београду је одржан 19. Међународни фестивал документарног филма БЕЛДОКС. Међу учесницима је било и наших људи из дијаспоре. Редитељке Тања Брзаковић и Јелена Босанац из Берлина представиле су свој заједнички пројекат, филм: "Сјети се моје пјесме". О филму и животу у Берлину са њима је разговарао колега Душан Жарковић.

Савез Срба Аустрије организовао је у Бечу 28. кошаркашко Европско првенство српске дијаспоре. Учествовало је 10 екипа из више европских земаља. Међу учесницима су били и бројни ветерани овог спорта, али и репрезентативац Србије и играч Мајами Хита, Никола Јовић. Прилог припремила колегиница Вера Марјановић.

Фудбал 7 је спорт који постаје све популарнији у свету, јер се игра на мањем терену и са мањим бројем играча. Србија има своје клубове и репрезентацију, а ове године биће домаћин великог међународног турнира, који се наредне недеље игра у Пожаревцу. О турниру за нашу емисију из Трста говори Дејан Никодијевић, директор Фудбал 7 репрезентације Србије.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Реализација: Ернестина Глигоријевић

У видео прилогу говори владика Серафим Балтић, из Епархије новограчаничко-средњозападноамеричке СПЦ.

„Пошто је та књига и дан данас популарна је заправо доказ о томе да су све генерације које су расле, доживеле ту причу некако универзално и да су сви могли да се идентификују са Хајдуком и са његовим другарима, родитељима, наставницима и онда је то била основа приче. Сместивши причу у 85. годину, што нам је била одлука, непосредно малтене пред снимање, је довело до тога да ми имамо један доста носталгичан филм. не толико за самом Југославијом колико за тим временом које смо тада живели. То време је било много непосредније и да су сви били ближи једни са другима и мислим да је то заједништво које је тада постојало нешто што нам сада фали” каже редитељ филма Милан Тодоровић.

Радња филма “Хајдук у Београду” прати од растања дечака Глигорија Пецикозе Хајдука, који се са породицом из малог места сели у Београд, као и његов улазак у легендарно одељење Осмо пет где се бори за признавање, стицање пријатеља и где се генерално суочава са тинејџинским изазовима.

Премијерно филм је приказан 12. новембра прошле године, а од 13. се успешно приказује у свим биоскопима широм Србије.

“ То је најгледанији филм у Србији 2025. године, тако да гдегод да смо били широм Србије, они где год би се појавили по Србији били су као Битлси. Буквално је то било вриштање за њима, предивне су реакције. Разумела су и деца филм и одрасли, ово је некако породични филм, ја то тако волим да кажем. А и сада ова турнеја по Америци нам је предивна јер некако видимо то емотивно доживљавање филма од одраслих али чини ми се да деца која су рођена овде су исто разумела и доживела ту емоцију коју смо желели да пренесемо”, каже Анабела Лацко.

Истакнута непрофитна организација Орфелин круг, као и многе друге бројне организације широм Сједињених Америчких Држава, омогућиле су емитовање филма у свим већим градовима од Флориде до Калифорније.

Након сваке пројекције филма које преведе на енглески, били су прилични сусрети и разговори публике и аутора, редитеља Милана Тодоровића, продуценткиње Анабела Лацко и глумца Тодора Јовановића, који су кроз разговор представили филмско дело.

У Чикаго су у организацији Сербијен тајмса у два дана биле одржане две пројекције почетком маја.

“У Њујорку је било вероватно најмање људи али су стварно сви били одушевљени. Ево овде има доста људи, све су лепи коментари, лепо смо причали. Јуче је овде било деце из Академије Свети Сава. они су исто имали милијарду питања, смејали су се док су гледали, што ја искрено нисам мислио за децу која одрастају овде да ће уопште да им се свиди филм. Мислио сам да ће да им буде као кринџ али су ме јако изненадили какви су утисци били”, каже млади глумац Тодор Јовановић.

Сага о Глигорију Пецикози Хајдуку се наставља, па се тако планирани наставак - Хајдук против ветрењача, о уклапању, растању, сазревању и недоумицама младих очекује са нестрпљењем, како у матици, тако и у дијаспорији.

Културно уметничко друштво „Станко Пауновић“ из Панчева једно је од најстаријих у Србији. Основано је далеке 1948. године. Друштво данас броји више од петстотина чланова, а организовано је кроз више десетина ансамбала. Гост емисије Дејан Трифуновић, уметнички директор.

Удружење „Прела и посела“ гаји традиционалне облике очувања српског кулутурног наслеђа и старих српских обичаја. Такође, бави се и очувањем старих заната, српских домаћинстава и здравица. Гост Драгиша Симић, председник удружења.

Српска уметница Јелена Милошевић, деценијама ствара препознатљива дела у које је уткана српска традиција и култура. Њени радови део су сталне поставке бројних галерија широм света.

Музички гости КУД „Станко Пауновић“ из Панчева и женска певачка група КУД „Војвода Јанко Катић“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.