Уочљива је на сваком кораку, кроз архитектуру, саобраћај, културна обележја, дубоку религиозност, а пре свега кроз мелодију и писмо необичног језика. Његова историја сведочи о бурним сменама империја у овом делу Европе.

Наш домаћин, др Предраг Андрејевић један је од водећих стручњака на Малти. Тамо је основао Интернационалну хируршку школу и увео модерне методе лечења гојазности, а у родном Лесковцу годинама обучава колеге и доноси насавременију опрему, чиме је значајно подигао квалитет лечења у Јабланичком округу.

Предрагова супруга Хермион, рођена Малтежанка, изузетно је цењена у научним круговима као једини специјалиста за палијативну негу деце на острву. Обоје су запослени у чувеној болници “Матер Деи”, највећој државној клиници на Малти коју су градили Срби!

Обишли смо српску цркву на Малти која се налази у шармантном приморском градићу Бирзебуџа, на југоистоку острва. Упознаћете оца Риста Горанчића о ком локални Срби причају са захвалношћу и осмехом, наглашавајући да познаје 90% наших људи који овде живе. Емотивно и сликовито отац Ристо нам је објаснио због чега је мисија свештеника у расејању специфична…

Бошко Шукић, отправник послова Амбасаде Републике Србије на Малти, детаљно нас је упознао са организовањем и активностима наше заједнице, а посебно је био емотиван сусрет са младим члановима КУД “Дукат” које предводи Тамара Поповић.

Ексклузивну причу о потапању француског брода Полинезија надомак обала Малте који је 1918. превозио српске кадете на Солунски фронт и причу о херојству и пријатељству, доноси Петар Максимовић из Образовно културног центра “Света Јелена Анжујска”.

Захваљујући Петру и његовом пријатељу, Малтежанину Кевину Аквилини, добили смо подводне снимке брода који ће вас подсетити на чувени холивудски филм “Титаник”.

Раскошни кадрови сниматеља Васка Васовића дочараће вам ово живописно острво, а посебно главни град Валету и некадашњу престоницу Мдину, једно од најлепших средњовековних утврђења у Европи чија су велелепна здања послужила као сценографија у филмовима “Гладијатор”, “Гроф Монте Кристо” и у серији “Игра престола”.

Прва емисија је на програму у четвртак 24.09. РТС 2 (16.15) и петак 25.09. РТС Свет (18.55), а друга у четвртак 08.10. РТС 2 (16.30) и петак 09.10. РТС Свет (18.55).

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Др Лука Негројевић је на постдокторским студијама у Гронингену у Холандији. Са колегама из Француске радио је на пројекту издвајања угљен-диоксида из ваздуха и његовог складиштења у земљи, како би се смањио ефекат „стаклене баште". Испричаће нам и као су његова истраживања примењена на филму.

Програм 17. по реду манифестације „Ноћ истраживаћа" усмерен је на повезаност људи и животиња. Др Весна Милићевић, виролог са Факултет ветеринарске медицине у Београду, говориће о пројекту заштите дивљих птица, вирусима од којих најчешће обољевају и могућностима преноса на људе.

Српска заједница у Словенији одржала је први Сабор дијаспоре у Порторожу. За више од 300 учесника из 8 земаља припремљене су бројне интерактивне радионице, приказан је филм и представљена књига о Михајлу Пупину. Извештај припремио Милован Терзић.

Последње летње дане наша заједница у Лејк Форесту у САД искористила је за још једну манифестацију и промоцију наших обичаја. Американци су могли да виде како се праве прави српски ћевапи, организована је томбола у добротворне сврхе, хуманитарна организација „Срби за Србе" представила је нову акцију помоћи панчевачкој болници, а све ја зачињено добрим дружењем, песмом и игром. Прилог припремио Александар Жигић.

Берба грожђа у Србији приводи се крају. Како је овогодишња суша утицала на род грожђа и квалитет вина откриће нам Стеван Рајта, председник Удружења винара и виноградара Србије и сомелијер светског гласа, који се обучавао у САД, Француској, Енглеској, Шпанији и Италији. Биће то прилика да сазнамо и како теку припреме за Сајам вина, који ће се одржати у Београду од 10. до 12. октобра.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Вања Васић

Реализатор: Ернестина Глигоријевић

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Јавности ће бити представљена и монографија "Мија Алексић" коју заједнички објављују Културни центар и РТС. Овогодишња добитница награде "Мија Алексић-бити глумац" је Гордана Ђурђевић Димић, првакињи драме Српског народног позоришта у Новом Саду. О овоме разговарамо са Драганом Арсићем, директором Културног центра "Мија Алексић" и Бобаном Стефановићем, уредником филмског програма Културног центра.

"Теслина летелица" нова је књига за децу ауторке Маје Цветковић Сотиров, инспирисана животом и делом славног научника. Главни јунаци, Лука, Лана и Овен, крећу у авантуру трагом Николе Тесле кроз Париз, Филаделфију, Чикаго и Њујорк. Мајине књиге већ су освојиле читаоце широм Америке, преведене су на више језика. Маја Цветковић Сотиров је наша гошћа.

Мала Госпојина се прославља и у српској дијаспори. То је слава и Кола српских сестара, која је свечано обележена у Саборном храму у Чикагу. Извештава Александар Жигић.

Удружење ликовних уметника "Урош Предић" из Швајцарске представило је своју изложбу "Време" у амбасади републике Србије у Берну. Догађају су присуствовали - амбасадор Иван Трифуновић, конзул Наташа Божовић, представници швајцарских удружења, српске допунске школе, музичари и други гости. Прилог је припремила Мирјана Раичевић Тасић.

Аутор документарних филмова Драган Гавриловић из Мелбурна, завршио је своју нову филмску причу "Људи и ватре". Филм говори о Зеници, граду који је кроз индустрију, раднике, уметност и време, стварао властити идентитет, и о ликовном уметнику Томиславу Перазићу који је тај идентитет целог живота покушавао да сачува на платну. Из Мелбурна нам се јавља Драган Гавриловић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Идејни творац и организатор догађаја је Представништво Републике Српске у Србији,чији тим из године у годину, уз нове изазове, припрема програм који привлачи пажњу све већег броја посетилаца.

У оквиру манифестације наступа и Етно група „Траг” из Бањалуке, која негује традиционалну музику Балкана. Славу и лепоту нашег мелоса преносимо вам кроз песму „Жубор вода жуборила”, забележену на њиховом недавном наступу у Банском двору.

Место Горња Бријесница код Лукавца у Федерацији Босне и Херцеговине, пре рата било је већински српско са својих 570 становника. Током рата деведесетих скоро је у потпуности уништено, а 31 годину после обновљено је свега пет кућа, и то личним средствима. Упркос бројним проблемима са којима се суочавају, расељени Срби из овог краја, желе да обезбеде одрживи повратак на своја вишевековна огњишта. Један од начина пронашли су кроз активности Завичајног сабора.

Сличном жељом вођени су и Срби из Срба у Лици. За почетак основали су Културно-уметничко друштво "Срб" како би пре свега, сачували традицију овог краја и за будуће генерације. Тако се после 40 година, на првом Великом личком прелу, овог лета у Србу поново заорио ојкан и друге личке песме, видели обичаји и игре, а чуо се и "лички речник". Све то, изазвало је и радост, сету и наду Личана који су се тог дана нашли у Србу. Њихове емоције, као и сам догађај забележила је Васка Радуловић, наша сарадница из ТВ продукције ЗВО Вуковар из дописништва у Книну.

У Сегедину је отворена Српска гимназија! Тиме је почело ново доба у образовању младих, које доприноси очувању српског језика, културног и националног идентитета Срба у овом делу Мађарске. О овом изузетно важном догађају у Сегедину, прилог је припремила наша сарадница из Будимпеште Диана Ђурић, уредница Варош ТВ из Будимпеште.

Уредник и водитељ Нада Вукелић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

Окупила је стручњаке из земље, региона и света, а тежиште конференције је повезивање, размена искустава али и праћење и предвиђање временских појава.

“Главни циљ ове конференције је да се остваре и да се појачају односи између научника. Да се олакша научна сарадња, да се људи међусобно упознају, да упознамо младе и старе, да упознамо искусне и неискусне у науци и да на тај начин учинимо да се поље брже развија. Да сарадња буде ближа, да индустрија и академија боље сарађују и да сви заједно учинимо помак на пољу радарске метеорологије”, каже др Ђорђе Мирковић, Институт за оперативу и истраживање опасних и високо утицајних временских непогода, Универзитет Оклахома.

Усавршавање хардвера и софтвера у радарској метеорологији, као и све шира примена вештачке интелигенције биле су међу главним темама конференције. О временским приликама, значају правовремених прогноза и њиховој улози у превенцији екстремних последица разговарали смо са почасним гостом скупа и једним од водећих светских стручњака у овој области, професором, доктором Душаном Зрнићем.

“То је релативно лако сада предвидети на краткорочно јер када се та олуја развија и почне онда има неких знака, неких потписа по којим се препознаје да ће ту бити велики град, да ће бити торнадо и да ће бити јак ветар. Вештачка интелигенција ће побољшати и предвиђање и откривање зато што она узима у обзир не само физику него и претходна искуства, тако да ће то знато побољшати, већ побољшава. Многи употребљавају али то још није са свим развијено”, каже Душан Зрнић, професор истраживач, Центар за напредна радарска истраживања, Универзитет Оклахома.

Међу учесницима конференције били су бројни стручњаци из Србије, региона и света.

“Долазак на сваку конференцију изузетно пуно значи у циљу развијања искуства, представљања науке којом се ја бавим, којом се и други баве. Као што ја долазим овде да представим своје радове, ово ми јако пуно значи како бих могао да видим шта други људи раде и шта се дешава у области којом се бавимо”, др Игор Ивић, научни истраживач, Центар за напредна истраживања, Универзитет Оклахома.

“У поређењу Србије са САД-ом, код нас та радарска метеорологија стоји прилично добро али неке нове технологије би требало да се уведу. Чак ми имамо неколико тих полариметријских радара који су сада најновије достигнујуће технике, али наравно треба да та знања која су сада у свету већ устаљена да почнемо да примењујемо на тај начин и код нас”, каже др Петар Буковчић, Институт за опертиву и истраживање опасних и високо-утицајних временских непогода, Универзитет Оклахома.

Повезивање и размена знања јесу битна карактеристика оваквих скупова, поготово за Србију, чији стручњаци раде широм света и њихов допринос је препознат и на међународном нивоу.

"Баш је било лепо, ово је мој први пут да играм на Србијади и баш је лепо. Сваке године ћу ту да дођем", каже Андреј Новаковић из Синсинатија у Охају каже:

Догађај су овога пута обележили својим доласком чланови фудбалског тима ДИФ из Косовске Митровице.

"Имамо ове године децу из Косовске Митровице. То је Фудбалски клуб ОФК ДИФ из Косовске Митровице, двадесет двоје деце смо угостили и то је први пуt", каже Весељко Стојановић, председник Србијаде.

"Позив фудбалског клуба Република Српска из Чикага је стигао пре неких месец и по дана и верујте да смо се некако на брзину организовали и дошли уз велику подршку свих ових добрих људи. Срећни смо што смо у Чикагу и презадовољни смо", каже Његош Булатовић из ОФК ДИФ.

"Шта кажете на то што постоји један овакав фудбалски турнир у Америци и сваке године се скупљају Срби из разних крајева Америке и Канаде?"

"С обзиром на то да смо из Косовске Митровице и да смо свесни тога где ми живимо верујте да нас много радују оваква окупљања Срба по свету", каже Булатовић.

"Чим смо добили позивно писмо одмах смо се активирали и упутили позив америчкој амбасади да нам омогући у Београду пријем и израду виза. Успели смо хвала Богу у томе, дошли смо овде, бићемо девет дана", каже Немања Булатовић.

"Осећај је невероватан овде, нисам веровао кад су нам рекли да долазимо овде", каже један од играча.

"Мени је пуно срце, моји су сви са Косова тако да ово би требало да буде нека врста традиције", каже Стефан Вељовић из Чикага.

Фудбал је веома популаран спорт међу Србима у Америци и Канади и сви очекују да ће се овај турнир одржавати још пуно година.

Међу њеним саговорницима били су принцеза Јелисавета Карађорђевић, Весна Југовић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Давор Гобац, Исидора Бјелица, Ђорђе Давид, Урош Ђурић, Сергеј Трифуновић...

Како памти детињство и школовање у интернационалној школи у Алжиру? Зашто воли Париз и како види Французе? Шта је научила у Америци и у чему је суштинска разлика између Француза и Американаца?

По повратку у Београд радила је као филмски и тв преводилац и петнаест година провела у добром друштву Кијану Ривса и Роберта Де Нира, прича нам Жана. Како се мењала тематика филмова током година? По чему памти последњи филм који је превела? Зашто је престала да се бави превођењем?

Како је настала њена ауторска емисија „Инспирација дана, инспирација ноћи"? Колико су људи које је интервјуисала утицали на њу... Жанина спонтаност и сасвим искрен приступ у разговорима привукао је велики број гледалаца на платформи Youtube.

Жана је особа у којој су се спојили нежност и бунт, класика и панк, зрелост и младалачки занос. 

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Ова акција подстиче младе да истраже приче о учесницима Солунског фронта и да напишу радове са том тематиком. Аутори најбољих радова награђени су путовањем на север Грчке и успоном на Кајмакчалан.

Наша гошћа је Јана Тодоровић једна од организаторки конкурса и путовања. Са њом разговарамо о томе какви су били радови и каква су искуства деце која су учествовала у успону.

Затим гледамо прилог Александра Жигића о фудбалској манифестацији Србијада одржаној 33. пут на теренима у месту Портиџ у Индијани. Привукла је тимове из разних градова Америке и Канаде, чућемо утиске учесника.

Гост у студију нам је Милош Николић, доктор уметности, кларинетиста и кавалиста, професор у музичкој школи Мокрањац, први професор кавала у нашем школству. Члан је ансамбла Трио Покрет који изводи и промовише српску савремену музику и са којим наступа редовно у иностранству. Музичар је широких интересовања, истраживач и чувар нашег музичког блага са Косова и Метохије као и византијске музике. Разговарамо о недавном гостовању у Шведској са хором Србадија из Бјељине. 

Уреднице су Тијана Паунковић и Вања Васић

редитељ Ернестина Глигоријевић

“Нека господ учини да схватимо шта пише овде - само слога Србина спасава. Није то само мото који Србе води у борбу, у ратове итд. То је мото који сваки дан Србина православног хришћанина спасава од искушења, од духовних противника, од духовне пропасти”, каже владика Серафим.

Застава Републике Србије је свечано подигнута у Чикаго на јарбол, док су чланови овдашње српске заједнице певали химну Боже правде. Догађају су присуствовали генерални конзул Републике Србије Марко Николић и генерални конзул Босне и Херцеговине из Републике Српске Татјана Телић.

“Почаствован сам са једном посебном одговорношћу што смо се данас у оволиком броју окупили да прославимо кључне стубове нашег српског индентитета, наше јединство, нашу слободу и нашу националну заставу”, каже конзул Николић.

“Ја верујем да ви сви који пратите наше догађаје овде у Чикагу сте сведоци да нема догађаја на којим ми нисмо заједно, једно поред другог, да подржимо наш народ и све што они чине да овде очувају нашу културу и традицију у Сјединим Америчким Државама”, каже генерални конзул Босне и Херцеговине из Републике Српске Татјана Телић.

Специјални гост је била Марија Папас, министар финансија округа Кук и кандидат за градоначелницу Чикага. Она нам преноси да је први део њене нове књиге посвећан Београду који је летос посетила.

Чланови ове парохије су организовали на свом имању годишњи Српски фестивал који је после овог догађаја настављен. Српска заједница у Америци и Канади показује своје јединиство и на многобраним другим догађајима током целе године.

Гостовање ресорног министра је прилика да се сумирају резултати кампова деце из дијаспоре који су током лета одржани у свим већим градовима Србије, у организацији овог министарства и руководства градова и општина, а на којима су кроз разне активности, спортска такмичења, школе српског језика, историје и традиције народа од кога потичу, обишли и многе знаменитости и упознали се и дружили са својим вршњацима који су дошли из целог света и Србије.

Репортажу са Малте, о животу српске заједнице на овом острву, у слици и речи доносе Тамара Дрезгић и Васко Васовић, а за емисију говори и Бошко Шукић, отправник послова амбасаде Републике Србије на Малти.

Представљамо вам и четири наша научника светског гласа, захваљујући којима је недавно у Београду одржана четвородневна европска и светска конференција највећих стручњака из целог света у области метеорологије и климатских промена. За емисију говоре, професори и истраживачи, са Института за оперативу и истраживање опасних и високо утицајних временских непогода Универзитета Оклахома и Центра за напредна радарска истраживања Универзитета Оклахома, др Душан Зрнић, др Ђорђе Мирковић, др Игор Ивић и др Петар Буковчић.

Музички гости емисије су Српски хор Свети Серафим Саровски са диригентом Божидаром Црњанским, као и Кшиштоф Шумањски, баритон и Бојана Димковић, пијанисткиња.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

Драган је као дечак стварао. Импровизовао је маске и костиме јунака научно-фантастичних и хорор филмова, и тако плашио другаре из краја. Љубав према стрипу и филмовима наследио је од оца. Прича нам, разочарано, да се и тада и данас у Србији стрип не цени, и да не постоје адекватне школе, осим оне коју је похађао...

"Наша тробојка, као што сам више пута рекао је симбол слободе, симбол индентитета, симбол наше историје али и симбол повезаности нашег народа. Оно нас пре свега подсећа на оно што смо наследили од претходних генерација али нас подсећа и на обавезу и на одговорност коју имамо према будућности", рекао је, између осталог,  министар у Влади Србије задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић.

Тим поводом, свечано је било у српским заједницама широм света, а ми вечерас извештавамо из Штутгарта и Чикага.

Документарни филм "Српске престонице" аутора и историчара Саве Самарџића, представља свеобухватно путовање кроз историјске центре српског народа и државности кроз векове. Ово је прича о градовима који су у различитим епохама имали улогу престонице. Идеја је да се публици приближи како су се историјски и политички центри мењали, али и какав су значај имали за очување идентитета. Филм обухвата више локација од великог историјског значаја, међу којима су Суботица, Скопље, Ниш, Цетиње, као и Бања Лука. Наш гост биће аутор филма, историчар Сава Самарџић.

 На позив својих јапанских колега, Александра Димитријевић, виолинисткиња Народног позоришта у Београду, крајем августа боравила је у Јапану, где је, заједно са њима, је наступила у амбасади Републике Србије у Токију. Концерт под називом "Мост пријатељства Србије и Јапана" приређен је у оквиру манифестације Дани српско - јапанског пријатељства. Крајем године, Александра ће бити и део тима српских гудача који ће, четврти пут, кренути на велику турнеју по Кини. Александра Димитријевић нам долази у госте.

Државни академски хорски ансамбл "Глинка" из Санкт Петербурга гостује у Нишу 21. септембра, а домаћини ће бити чланови Нишке црквене певачке дружине "Бранко".  Концерт ће бити одржан у Нишком Саборном храму Светог духа, а два дана касније, 23. септембра "Глинка" ће наступити у Народном позоришту у Београду. Из Ниша нам детаље јавља Здравко Стојнић, представник за медије НЦПД "Бранко".

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Маја Мандић

За неколико недеља одлазе у Сан Франциско, где ће уз подршку људи из индустрије учествовати у међународном програму и тако радити на развоју своје идеје.

“Наши даљи планови су као прво да одемо у Сан Франциско на та три месеца где ћемо имати тај едукативни програм и где ће нам помагати. То је нешто као нетворкинг, умрежавање са другим људима који су ти релевантни и после тога имамо план да започнемо инжењерску канцеларију у Београду, баш зато што ми верујемо и желимо да се кладимо на Београд и то нам је један од великих разлога зашто ово уопште радимо. Зато што желимо да просто помогнемо Србији и да допринесемо томе да наша ИТ сцена оде на већи ниво.”, каже Момчило Мркаић.

Момчило је основне студије завршио у Хонг Конгу. Уз стипендије Универзитета и Владе намењена је најуспешнијим студентима. Владимир је дипломирао на Електротехничком факултету у Београду, као студент генерације, док је Павле основне студије завршио на Електротехничком факултету у Београду, а мастер на Кембриџу.

Искуство рада у водећим технолошким компанијама попут Дејтбрикса, Мајкрософта и Тен Сторента додатно их је охрабрило да покрену сопствени стартап.

“Доста ми је помогло ономе што сам посла радио на послу у Тен Сторенту и сада ово што радимо као наш стартап, просто развој тих система за вештачку интелигенцију. Рецимо, када одете на сајт четгпти веома је лоше искуство за корисника ако ви чекате два минута да добијете први одговор. Јако је битно да ти системи раде брзо. Наша мисија и наша компанија је добрим делом то како да убрзамо те системе”, каже Павле Пађин.

Колико је захтевно радити тај посао? Јел захтеван или одузима пуно времена?

“Одузима све време које имате. Колико год времена да можете да потрошите на то све време ће да узме. Јако је захтевно. Тако велике револуционарне технологије привлаче најталентованије људе на свету. Када се деси тако неки бум, сви људи који су се пре бавили неким другим областима одједном желе да буду на главном фронту онога што је могуће и онда се у суштини, шта год да изаберете на том фронту вештачке интелигенције ви морате или да се такмичите или да сарађујете са најпаметнијим људима”, каже Павле.

Верују да је вештачка интелигенција највећа прилика за нове генерације стартапа. Јер данас мали тимови могу да развијају производе који су раније захтевали знатно веће ресурсе. Сматрају да Србија има велики ИТ потенцијал и да је из ње могуће покренути глобално успешан стартап.

“Мислим да Србија има великог инжењерског талента и да има младих и виспрених људи и да би требало као нација да почнемо да мало размишљамо у том смеру. Мислим да је могуће, само је потребна стварно жеља и воља да се човек упусти у ту целу причу”, каже Владимир Зељковић.

Да знање, таленат и упорност могу да превазеју границе, најбоље показују Момчило Павле и Владимир. Како кажу, циљ им је да своје знање и идеје преточе у успешну причу. А одлазак у Сан Франциско први је корак ка томе.

Државе у којима је обављао дужност амбасадора имају посебну симболику, јер је боравио у престоницама некадашњег Римског, Византијског и Османског царства. Једини је Србин, изузев представника цркве, који је разговарао са тројицом папа.

Професор Танасковић нам је толико живописно причао о Београду шездесетих година да смо на тренутак заиста и били у њему...

Зашто се одлучио за оријенталистику? Зашто је поред оданости професури постао дипломата? Како бити дипломата 1999. у време бомбардовања СРЈ? Иако уопштавања треба избегавати, објашњава професор, ипак смо га питали какви су Турци?

Уредник емисије Тамара Дрезгић.

Допринос манстира Хиландар и  Светог Саве развоју средњовековне медицине и организовању здравствене бриге у српским и другим православним земљама, посебно је значајан, а тиме су постављени темељи црквене и монашке неге болесних. Манастир Хиландар, ослањајући се на осам векова искуства и богато духовно и историјско наслеђе, основао је Задужбину манастира Хиландар. О очувању духовне, културне и уметничке баштине манастира и Свете Горе говори Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландар.

Миливој Ранђић

Бригу о здрављу монаха, радника и верника који долазе у ову светињу већ пуну деценију успешно спроводи Хиландарско лекарско друштво, које окупља лекаре различитих специјалности из Србије и дијаспоре, спремне да своје знање и искуство ставе у службу манастира. Како је настала ова јединствена иницијатива, колико је било изазовно организовати медицинску службу на Хиландару и како данас функционише мрежа лекара-волонтера, разговарамо са председником и оснивачем Хиландарског лекарског друштва, професором доктором Радисавом Шћепановићем.

Проф. др Радисав Шћепановић и Бобан Ковачевић

екипа РТС-а на снимању емисије

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Бобан Ковачевић и Драгица Гачић

Редитељ Драгица Гачић

“Њима скупљамо паре за једну кућу у Новом Саду и за једну кућу у Нишу. Али треба им медицина, кревети, треба им доста неких ситница што немају тренутно. А најбитније неке машине, то што им треба за рак да виде како се лечи. То њима највише треба и због тога скупљамо паре вечерас. Свака карта је 175 долара, продали смо 130 карата и након тога добијамо и донације и спонзоре, што ће бити још већи допринос деци”, каже Милан Гачановић, Хуманитарна фондација Шумадија.

Догађају су присуствовали неки од најпознатијих пословних људи српске заједнице у Чикагу, као што су Владета Марковић и Владислав Павловић. Наступио је ансамбл породице Радовић са староградском музиком, као и певачки ансамбл етномузике “Златни вез”.

“Нурдор је организација која је веома добро позната и баш нам је да драго да рад тих људи подржимо онолико колико је у наша могућност. Ја познајем довољно људи, али ови млађи, сви моји остали много више народа познају. Пре 1. маја је било 55 година од када сам овде а иначе родом сам близу Такова и Горњег Милановца, баш срце Шумадије, епицентар ако се може тако рећи. И после 55 година куца срце за Србију у Америци и даље”, каже Радоња Гачановић, Хуманитарна фондација Шумадија.

Организатори кажу да средства скупљена на овој хуманитарној вечери треба да стигну у Србију већ за неколико недеља.