Удружење српских привредника у Аустрији, окупило је на Привредној конференцији у Бечу бројне власнике фирми из целе алпске републике, заинтересоване за информације о условима улагања у Србији и Републици Српској. Из Беча, са тог скупа, извештава наша дописница Вера Марјановић.

На овогодишњем Сајму књига у Београду, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, кћерка југословенског кнеза Павла и грчке и данске кнегиње Олге, представила је аутобиографију "Тамо далеко", састављену од делова дневника који је водила деценијама. У Белом двору у Београду, где је кнегиња и рођена, наша колегиница Тамара Дрезгић, снимила је интервју са њом, за портретну емисију Србија на вези, а за нашу емисију, открива таленте српске кнегиње и како она описује српски менталитет.

Гошћа емисије је и књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, која је и ове године на Сајму књига потписивала бројним читаоцима нову књигу, а ових дана примила и два значајна признања и награде, од којих је и за животно дело у њеном родном Крушевцу.

Музички гости емисије, Чеги и Браћа Блуз Бенд и Стефан Чегањац, представиће нову песму, за нови албум.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

Филм "Свједок" говори о страдању српског народа током ратних дешавања деведесетих година на простору бивше Југославије и раду патолога др Зорана Станковића. Ова епска филмска прича је историјски документ и аргумент који показује истину о страдању Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Историјско-документарни филм "Свједок" реализован је у копродукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Вечерас почиње још једно, седмо пореду, издање Сабора народне музике Србије - фестивала који слави ауторе, извођаче и традицију наше музике. Током две фестивалске вечери - вечерас и у четвртак 20. новембра, биће представљено 28 нових композииција у категоријама староградске и народне песме, уз пратњу врхунских оркестара. Осим такмичарског, припремљен је и богат ревијални програм. Гледаоци ће имати прилику и да гласају за своје фаворите, који ће понети титулу "Победник публике". Наш РТС Свет директно ће преносити обе вечери, као и РТС 1, Радио Београд 1 и платформе РТС Планета и РТС Звук. Прошлогодишњи победник у категорији Новокомпоноване народне песме је група "Запис" са песмом "Крц, крц орашчић". Наши гости су Иван Терзић и Славољуб Драшковић из групе "Запис".

Српски лекари раде у болницама и приватним праксама широм Америке. У Чикагу су пре 33 године основали своје удружење. Недавно су свечано прославили своју славу, као и годишњицу рада. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Наше гледаоце упознаћемо и са Пеђом Ковачевићем. Он је музиколог и инжењер звука и тренутно живи у Чикагу. Школовао се у Мајамију и тамо започео професионално бављење музиком. Недавно је, као први Србин коме је то пошло за руком, покренуо занимљив пројекат, који ће представити у вечерашњој емисији.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Истакнуто је да удружење Сава већ сарађује са другим српским удружењима у Белгији и да окупља значајан број чланова, чиме се ствара чврста основа за развој квалитетних заједничких програма и пројеката. Договорено је да ће се кроз усаглашене активности у наредном периоду додатно ојачати присуство српске заједнице у локалном културном простору Белгије.

Управа је нагласила пуну спремност да подржи све иницијативе и пројекте који доприносе јачању веза између Матице – Србије и српске заједнице у Белгији, истичући да је ова сарадња важан корак ка дугорочном унапређењу положаја и видљивости наших сународника у дијаспори.

 На литургији у Антверпену, 16. новембра

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, на позив Српске православне цркве, парохије Светог Ђорђа у Антверпену, присуствовао је светој архијерејској литургији поводом парохијске славе. Архирјејску литургију служило је Његово Преосвештенство, Епископ париски и западноевропски Јустин.

Црквена општина Светог Ђорђа у Антверпену представља важно духовно и културно средиште српске заједнице у Белгији. Парохија је део Епархије западноевропске Српске православне цркве, а редовне литургије и активности у храму окупљају вернике из ширег региона. Црква Светог Ђорђа је место очувања вере, традиције и српског идентитета у дијаспори.

Српска православна црква је један од кључних стубова националног идентитета Срба у дијаспори, а Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону негује добре односе и партнерство са црквом, препознајући њен значај у повезивању заједница и очувању културе.

Након литургије, Кокановић је обавио разговор са Епископом Јустином и осталим припадницима свештенства, у оквиру којег је разговарано о даљем јачању сарадње Управе са Српском православном црквом, развоју заједничких иницијатива и подршци дијаспори у очувању духовних и културних веза са Србијом.

Директор Кокановић је истакао да је сарадња са Српском православном црквом од велике важности за јачање културних и духовних веза са дијаспором, пружање подршке младима и очување српског идентитета ван граница матичне земље. Парохијска слава Светог Ђорђа у Антверпену традиционално окупља заједницу и прати се културним програмом, потврђујући улогу цркве као духовног и културног средишта Срба у региону.

Амбасадор је нагласио да је Вук Караџић био визионар и реформатор чија је мисија – да језик народа постане језик писмености – дала нови живот српској традицији, а посебно је истакнут значај културне сарадње и пријатељства Вука Караџића и Јернеја Копитара.

Захваљујући домаћинима и организаторима на посвећености, амбасадор Војводић поручио је да Амбасада Србије остаје посвећена подршци заједничким културним пројектима и иницијативама. Он је изразио уверење да ће овогодишња свечаност додатно ојачати везе између два народа и допринети продубљивању узајамног разумевања и пријатељства.

Амбасадор Војводић имао је и краћи разговор са жупаном  Радовљице Цирилом Глобочником, а након манифестације Војводић је посетио кућу у којој је рођен Јернеј Копитар, а која се налази око двадесет километара од Радовљице и сачувана је у свом изворном облику.

Свечаност је отворио др Станко Благојевић, помоћник министра за међународне односе у Министарству културе Републике Србије, који је истакао да је очување српске баштине на Косову и Метохији не само културни, већ и национални приоритет.

Присутнима су се обратили и Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, Дејан Попов, заменик префекта жупаније Тимиш, као и генерални конзул, који су истакли значај неговања културне свести и трајног представљања српског наслеђа широј јавности.

Изложба је од посебног значаја за српску заједницу у Темишвару, јер остаје трајно доступна захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије. Тим поводом упућена је и искрена захвалност министру Николи Селаковићу на уступању ове вредне репрезентативне поставке.

Публика је имала прилику да се упозна са историјским, архитектонским и духовним вредностима наших светиња, као и са изазовима са којима се оне данас суочавају. Атмосфера свечаног отварања протекла је у знаку поштовања, заједништва и дубоких емоција које ово наслеђе носи са собом.

Изложба је доступна у физичком и дигиталном формату и биће отворена до 19. новембра 2025. године у просторијама „Галерије 5“, ул. Vasile Alecsandri бр. 1.

Генерални конзулат позива све чланове заједнице, као и све заинтересоване посетиоце, да у наредним данима погледају изложбу и упознају се са непроцењивом баштином која представља темељ српског идентитета.

Ова, по свему необична публикација, представљена је у виду дијалога који је Матићева водила са ауторком. Посебно интересовање публике, изазвали су млади глумци студија „Центар“ из Београда, Никола и Нина Ђорђевић, који су читали и маестрално извели одломке из књиге: Куба са томпусом, шеширом, кафом и чашицама рума, одломак који говори о Малдивима, Шпанији и Мароку. На крају програма, млади глумци су поздравили публику, извођењем “Сремачког Тајланда“.

Књига „У џунгли богова“, ове године је штампана у ИК „Медиа Сфера“. Са рецензијом Дијане Ивановић, присутне је упознала Нина Ђорђевић, која глуми у „Рефлектор театру“ у Београду, који је основао „Битеф театар“. У рецензији је, између осталог, наглашено:

“Писати о тако другачијим световима пуним магије којом их је природа обдарила као што су Куба, Малдиви или Бали, нужно значи одбацити своје светоназоре и дозволити метафизици, парадоксу и апсурду да својим често самоуређујућем хаосу испуне пишчев доживљај. Свесно или не, интуитивно или зналачки, не знам тек, Мирјана Никић прати тај образац, чак му се на задовољство нас читалаца и препушта. Путовање по свету се завршава повратком у Србију, проналажењем „Сремачког Тајланда“ и „Карловчких Малдива“, до неких нових путовања и светова чију ће аналогну слику опет пронаћи у својој земљи.“

У име Амбасаде Републике Србије у Аустрији и Њ.Е. Марка Благојевића, амбасадора, присутне је поздравила Александра Јовановић, министар саветник.

Након потписивања књига, дружење је настављено уз разговор, у опуштеној атмосфери, уз богату закуску коју је приредило АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, домаћин ове културне манифестације.

 Биографија:

Мирјана Никић, писац и члан Удружења књижевника Србије, осведочени је пратилац културних и друштвених збивања на страницама листа „Политика”, као и на веб сајтовима најстаријег дневног листа на Балкану. Добитник је „Златне значке” за допринос култури Србије, као и других репортерских и књижевних признања у земљи и иностранству. Поред бројних новинских текстова, објавила је до сада, пет књига: збирку поезије „Плашљива реч” (1999), роман „Излет из тврђаве” (2002), збирку прича из Србије „Мудрост из бачије ” (2013), као и допуњено реиздање „Плашљиве речи” 2019. Последња је роман „Ветрушка које опет има” (2021), који је на Сајму књига у Београду привукао пажњу причом о јунаку, који се после тридесет успешних година, у наизглед много срећнијој земљи, враћа једне ноћи, изненадно у родни Београд. Ауторка најављује наставак ове приче.

На првом међународном фестивалу поезије у Београду, жири предвођен америчким писцима, доделио је Никићевој главну награду „Златну Викторију” за песму „Пад”. Добитник је и „Златног срца”, признања за репортажну причу из региона 2014. године. На фестивалу писаца света „Поетске стазе мира” у Црној Гори 2019. у парламенту на Цетињу, уручена јој је златна медаља за прегалаштво и повезивање писаца, а песма „Из вечног врта” увршћена је тада у светски зборник. Песма „Теткин сплав”, ушла је у антологију хаику поезије у 2020. у Токију, док се песма посвећена страдању Срба , Јевреја и Рома у Београду, у Другом светском рату, 2021. нашла на насловној страни антологије посвећене овој теми.

За претходни роман и приче о нашим судбинама и приликама, примила је златну статуу „Божанствена жена” за унапређење стваралаштва жена у региону 2020. као и велико признање АСКД „Вилхелмина Мина Караџић” из Беча. Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност.

Шта се то данас дешава у Хрватској, како и зашто је дошло до овог новог таласа национализма упереног према српској мањини, ко стоји иза свих тих агресивних деловања, ко су инспиратори мржње код младих генерација које немају то трагично искуство грађанског рата деведесетих, коме то смета суживот Срба и Хрвата, али и где је излаз из свих ових напетости? На та и друга питања везана за живот Срба у Вуковару, али и у остатку Хрватске, потражићемо одговоре од нашег госта у емисији, заменика градоначелника Града Вуковара Срђана Колара.

Упркос овим дешавањима, животна прича повратничке породице Ђапић у Крбавицу у Лици, враћа оптимизам. Вратили су се тамо где су укорењени, где припадају и наставили даље, желећи да њихова деца баш ту одрастају. Скоро празна Крбавица, својом лепотом и снагом личког села пуни срца Ђапићима. То је слика коју нам преноси Васка Радуловић из ТВ продукције ЗВО Вуковар.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић

Ова традиционална манифестација окупила је бројне госте, родитеље, представнике културно-уметничких друштава и младе фолклораше, представљајући снажан пример неговања српске културе ван граница матице.

Смотра је више од културног догађаја - она је мост који повезује генерације и континенте, чувајући српски идентитет кроз игру, песму, музику и ношње. Млади учесници показали су изузетан таленат и љубав према традицији, потврђујући да српска култура у дијаспори живи и преноси се на нове генерације.

На свечаном отварању, Кокановић је поручио:

„Драга децо, ви сте најбољи амбасадори наше традиције. Сваки корак, сваки звук и сваки вез на ношњи део су великог мозаика српског наслеђа.“

Посебна захвалност упућена је родитељима, наставницима фолклора и свим ентузијастима који неуморно раде на очувању културе, као и домаћинима који су допринели успешној организацији манифестације.

Смотра је уједно и прилика за јачање заједништва, очување културних корена и градњу пријатељства у земљи која све више постаје други дом нашој дијаспори. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону наставиће да подржава програме који јачају идентитет наших људи у расејању.

Ова изузетно вредна донација Питсбуршког одбора омогућила је пуну адаптацију једног простора у Дому, који је претворен у прелепу музичку собу у којој деци могу да стварају, уче и уживају.

Радови су обухватили нове електричне инсталације и расвету, комплетно кретање и уређење зидова, уградњу нових радијатора, клима-уређаја и врата. Простор је украшен живописним цртама на зидовима, што му даје топао и пријатан изглед.

Музичка соба опремљена је и новим намештајем и техником: три велика стола, две удобне фотеље, две столице, ормарићи, полиције, телевизор, рачунар и караоке уређај са звучником.

Деца су добила и нове музичке инструменте: клавијатуру, две тарабуке (бубњеве), две хармонике, две дајре и две флауте, како би свако дете могло да се изрази кроз музику.

Поред тога, Дом је добио и 40 комплета постељине, 40 ћебади и 20 јагода, што додатно побољшава услове боравка и удобност деце.

„Музика доноси радост, исцељење и наду деце, и дубоко сам захвална нашим дивним пријатељима из Питсбуршког одбора и организације Лајфлајн Чикаго што су омогућили да се овај пројекат створи. Заједно стварамо лепшу и срећнију будућност за ову дивну децу", каже принцеза Катарина.

Хуманитарна организација Лајфлајн Чикаго наставља да пружа неопходну помоћ домовима за децу и установама широм Србије, Косова и Метохије и Републике Српске, трудећи се да унесе утеху, наду, образовање и бољу будућност онима којима је то најпотребније.

У музичком делу наступили су Никола и Бојана Пековић, као и Центар сценских уметности „Бродвеј", који су својим наступима употпунили свечани програм.

Уследила је пројекција документарног филма „Позив" редитеља Дејана Стојановића, посвећеног мисији организације, који је у фокус ставио појединца и његов значај у хуманитарном делу.

По завршетку филма, присутнима су се обратили председник Хуманитарне организације Срби за Србе Дарко Лојаничић, који је на сцену изашао са своје четворо деце, као и редитељ филма Дејан Стојановић.

Лојаничић је подсетио на суштину организације речима које су оставиле снажан утисак на присутне:

„Истина је једноставна – иза ове организације стоји српски народ. И, веровали или не, српска слога! Јер само слога Србина спасава."

Након њега, редитељ Дејан Стојановић је поделио своју личну поруку о стварању филма:

„Стварајући овај филм са дивним људима из Срби за Србе, све време сам осећао Божије присуство и потпуно сам се препустио Његовој руци. Сретков лик сам ја, али и свако од нас – живи смо тек када схватимо да само помажући другима помажемо себи."

Свечани програм је закључен наступом Првог београдског певачког друштва, који је извео две композиције: „Победну песму", уз коју су приказане фотографије породица из свих крајева где је организација деловала, и „Ој Косово", коју је цела сала, заједно са децом хора, отпевала стојећи.

Догађај је био испуњен емоцијама, захвалношћу и заједничким поносом на све што је током две деценије учињено за породице широм Балкана.

“Био је лепотан, шмекер. Сјајан тип! Ожењен најлепшом женом Југославије, а увек окружен лепим женама. Сви смо му помало завидели.”

“Глумци су га волели, глумице обожавале. Напросто је умео са људима.”

“Све сцене снимао је само једном. Никада није направио ниједну репетицију. Никада! Напросто је то умео.”

Зафрановић је повукао и паралелу између њихових стваралаштава. Његов приступ је приступ сведока историјске трауме: његове слике су горке, еруптивне, усмерене ка разоткривању насиља и механизама зла. Шотра, с друге стране, бира „тиху“, хуманистичку перспективу, ону која гради идентитет кроз топлину свакодневице, хумор, породичне односе и сећања.

Лордан Зафрановић говорио је с дубоким поштовањем и веома емотивно, евоцирајући многе тренутке познанства и пријатељевања са Шотром, почев од упознавања у Београду 1971. године, па до последњих дана, када му је Шотра у аманет оставио реализацију филма о нестанку Косова, који сам, упркос великој жељи, није успео да сними.

Иако Зафрановић и Шотра припадају различитим изразима и темпераментима филмског стваралаштва, њихова дела се додирују у тачки која превазилази жанрове и естетике: у потреби да испричају причу народа којем припадају и да у тој причи пронађу човека. Повезује их и верност наративу заједнице. Обојица, сваки на свој начин, граде колективни идентитет — не као апстрактну категорију, већ као причу која непрестано пулсира.

У току вечери, приказани су инсерти из неких од Шотриних филмова: Игмански марш, Бој на Косову, Лајање на звезде, Ивкова слава, Зона Замфирова, Шешир професора Косте Вујића и других.

Скуп у Ластавици завршен је тихим разговорима о сценама које су обележиле животе многих. Потврдила се истина, коју је Шотра сво време тихо носио: да уметност, када је искрена, никада не умире, већ наставља да живи у свакоме ко јој се врати макар једним сећањем.

"Први викенд после Божића имаћемо традиционалну, 14. конференцију у Њујоркеру у хотелу у којем је Тесла живео и радио последњих 10 година. Скуп представља продужетак Теслиног живота кроз науку и технику, културу и технологију", рекао је Лончар.

Представник ТНФ Србија Срђан Сотиров навео је да су Дани Николе Тесле пример културне дипломатије и додао да ће на конфернецији 10. јануара, учесници, међу којима ће бити еминентни научници и представници културног живота, представити виђење Теслиног наслеђа.

Потом ће, како је рекао, уследити и снимање места значајних за Теслин живот у Њујорку, а 14. јанура ће у Конзулату бити одржан програм и додела признања.

ТНФ, како би да досегла глобалну публику, ће одржати Међународни фестивал документарног филма Тесла цинема фест током кога су планиране и панел дискусије, радионице и сесије.

Поред најбољих кратких филмова и видео радова, акценат је на иновативним и оригиналним остварењима које ће бити приказане на платформи њњњ.теслацинемафест.онлине од 3. до 10. јануара.

Значајан део програма ТНФ биће организован у Филаделфији која је, како је наглашено, 24. фебруар прогласила званично за Дан ТНФ, што представља велико признање за Фондацију и њен допринос у промовисању дела Николе Тесле у САД и свету кроз бројне Тесла клубове.

Један од најзначајнијих догађаја у 2026. за ТНФ биће учешће у обележавању 250 година независности САД од 4. до 10. јула у Филаделфији, што ће бити, како је Лончар нагласио прилика да се представи допринос Теслиног народа развоју САД.

"Ако узмемо колики је допринос Тесла дао и упоредимо га са осталим, он је већи од дорпиноса 75 одсто земаља", рекао је Лончар и додао да су у плану предавања са јасно дефинисаним доприносом српског народа, из којих би требало да проистекне документарни филм и изради монографија намењена библиотекама, особама које би требало да мењају мишљење о Србији, медијским кућама.

Лончар је навео и да Конференција у Филаделфији, где је Тесла 24. фебруара 1893. одржао једно од назначајнијих предавања о о високофреквентним струјама престижном Френклиновом институту, има за циљ да продуби научну сарадњу САД и Србије, рекао је који је додао да није искључено да Филаделфија прихвати да се изгради и бизнис Тесла центар, за чије архитекнтонско решење је један наш човек недавно добио прву награду у Шпанији.

Додао је да је директорка за образовање и ЦЕО Фондације, саветница градоначелнице за образовање у Филаделфији и навео да она води цео ланац школа у којима постоје Тесла клубови а у којима ђаци имају много боље резултате на тестирањима него у школама које их немају.

ТНФ ће у Србији обележити и 2. јун дан Теслине посете Београду у знак сећања на 1892.

Према речима директоре Панорама Јединство и новинара, члана Фондације Раде Комазец у средином седмог месеца у Београду, али и широм региона, ТНФ ће организовати Теслине дане када ће између осталог бити велики скуп "170 година рођења Тесле", промовисана књига "Тесла моја инспирација", коју је написао Лончар. Велики скуп биће одржан и на КиМ, а у Херцег Новом и Новој Пазови биће откривене Теслине бисте, поклон ТНФ.

Комазец је додала да чланови ТНФ поново посетити Смиљан, положити венце на гроб Теслиних родитеља у Госпићу, као и цвеће на бисте Тесле у месту Жегар код Обровца и у Грачаници.

Присутнима, међу којима су били представници државног збора Републике Словеније, затим општине Љубљана, Српске православне цркве, Амбасаде Републике Србије у Словенији, представници културних друштава и личности из јавног и културног живота, обратио се Дејан Црнек, заменик градоначелника главног града Словеније.

Наш циљ и јесте да живимо заједно и поштујемо различитости како каже наш градски слоган и зато вам желим топлу добродошлицу у нашем главном граду, рекао је између осталог Црнек.

Амбасадор Републике Србије у Словенији господин Иво Војводић срдачно је поздравио како госте, тако и организаторе свечане академије.

“Срби и Словенци деценијама деле пријатељство,поштовање и међусобно разумевање. Наша повезаност није само историјска,она је жива,савремена и окренута будућности”, каже Иво Војводић амабасадор Републике Србије у Републици Словенији.

Александар Обрадовић, љубљански парох рекао је да 30 година рада није само један временски период већ сведочанство вредности,труда и љубави према своме народу, своме језику култури и вери.

Народни оркестар “Фрула мира” је наступима разгалио срце и душу присутних, а свечану атмосферу употпунили су женски црквени хор Свети Георгије, извођачи дела из завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави, народни гуслар Зоран Миловић,као и чланови многих српских културно уметничких друштава у Словенији.

Овом приликом додељене су плакете и признања заслужним појединцима, али и представницима српских културно-уметничких друштава који су несебично помагали да Савез српских друштава Словеније оставри напредак из дана у дан и са поносом дочекује будућност која је пред њима. У име свих који су примили награде и признања организаторима се захвалио господин Златомир Бодирожа.

Колики је значај ове академије и добијање ове врсте признања сведочи и госпођа Дивна Обреновић из Културног друштва “Михајло Пупин” из Љубљане.

“Ово признање много значи и за Друштво и за мене лично. Мислим да је култура нешто што траје и што нас спаја”, каже Дивна Обреновић, Културно друштво Михајло Пупин Љубљана.

“Одушевљен сам овим,поготово што сам био делегет на оснивачкој скупштини Савеза 1995. године и веома се радујем што се у рад Савеза укључује све већи број младих”, каже Митар Вујиновић КД “Брдо” Крањ.

“Изузетно сам задовољан што смо искомбиновали искуство старијих и ентузијазам млађих да смо могли да направимо један програм који је за пример. Први пут смо удружили ансамбле, удружили певачке групе и надам се да ћемо ту традицију наставити и даље”, каже Милан Гламочанин председник Савеза српских друштава Словеније.

У Савезу се већ припремају за наредни период, јер, како кажу, само упорност и рад доносе резултате.

Наша гошћа је и Софија Јечина, академска сликарка из Русије, која већ готово 10 година живи у Србији и за то време је организовала 35 самосталних изложби у нашој земљи и региону. Чланица је Удружења сликара Русије и међународног удружења сликара Унеска. Софија се бави и писањем кратких прича, које су објављене у две књиге: „Београд у плавом" и „30 слика Хелма". Чланица је Међународног удружења новинара и Удружења књижевника Србије и почасни члан писаца Бангладеша.

Традиционални фолклорни ансамбл "Живаја страина" из Санкт Петербурга својом уметношћу оживљава наслеђе козачке културе-богате, снажне и укорењене у православљу. Кроз песму и игру ансамбл негује култ породице, чува дух предака и отвара простор за међукултурни дијалог. Колеге из Научног програма су током снимања емисија о руско-српским везама у Санкт Петербургу посетили једну њихову пробу. Прилог припремила Ивана Ковачевић.

Уредник емисије Драгана Живојновић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.

Директорке ОШ „Свети Сава“ Драженка Топаловић и ОШ „Сутјеска“ Зорица Васиљевић, из чијих школа долазе ученици чији су радови објављени у зборнику, заједно са наставницима и ученицима, дочекале су писце из Швајцарске. Ученици су за посетиоце припремили пригодан програм добродошлице, у којем су учествовала деца чије су песме објављене у зборнику, али и њихови вршњаци који су читали текстове добродошлице и говорили своје стихове.

Директорке обе основне школе истакле су задовољство и понос због сарадње са Удружењем српских писаца Швајцарске, наглашавајући да је ово значајан подстрек за најмлађе ауторе.

Председница Удружења, Жаклина Марковић Митић, говорила је о значају укључивања дечјих радова у зборник:

„Ове године желели смо да пружимо простор и најмлађима, да их мотивишемо и подржимо жељу да пишу. Њихове песме уносе посебну свежину и искреност, а на нама је да их охрабримо да наставе да стварају“, истакла је Марковић Митић.

Потпредседник Удружења, Милисав Ђурић, који потиче из околине Модриче, истакао је понос због великог броја талентоване деце у свом крају:

„Радост је видети колико има надарене деце и посвећених наставника који их подстичу и усмеравају. То показује да се истинска љубав према језику и стваралаштву негује са пажњом и преданошћу“, рекао је Ђурић.

Далиборка Шишмановић Кепчија нагласила је да је ова посета чланова Удружења српских писаца Швајцарске од вишеструког значаја – не само за Удружење, већ и за ученике чији су радови објављени у зборнику „Завештања 2025“, као и за будућу сарадњу са школама у Републици Српској.

Посета школи „Свети Сава“ у Модричи протекла је у ведрој и срдачној атмосфери, уз стихове деце која с љубављу пишу.

Хелсиншка публика ће имати прилику да кроз филм упозна богатство српске културе, савремене друштвене теме и аутентичне приче, представљене из различитих уметничких перспектива.

Љубитељи филма пореклом из целог света позвани су да присуствују овом дводневном догађају као својеврсном филмском путовању кроз Србију, у срцу Хелсинкија.

Поред пројекција, фестивал ће угостити учеснике, и организовати разговоре са одабраним редитељима, који ће публици омогућити дубљи увид у теме, мотиве и креативне приступе.

 Програм фестивала:

Петак, 21. новембар:

18.00–19.30 – Топли филм
19.30–20.30 – Свечано отварање
20.30–22.40 – Недеља

 Субота, 22. новембар:

15.30–17.25 – Печена патка (2023) и 78 дана (2024), након чега следи онлајн разговор са редитељкама Јелицом Јеринић и Емилијом Гашић
18.00–19.35 – За данас толико
20.00–22.30 – Воља синовљева

Улаз је бесплатан, уз обавезну резервацију карата путем линка на званичном сајту фестивала.

Већина филмова је на српском језику са енглеским титловима. 

Сада је добио једну од најзначајнијих књижевних награда у Србији – Златни кључ Смедерева, уручена током Смедеревске песничке јесени, манифестације коју већ годинама успешно води Миљан Губеринић.

Господин Рихтер је један од водећих европских песника и један од најистакнутијих у Словачкој. Био је председник Словачког ПЕН клуба и члан Европске академије поезије. Он је и драмски писац, преводилац и издавач. Рихтер је аутор дванаест песничких збирки које су га прославиле. Његова поезија, према мишљењу критичара и преводилаца, препознатљива је по оригиналној поетици приче са историјском позадином и приказу судбине његове шире породице током Холокауста.

Преводилац Гетеовог Фауста, Рилка, Кафке и Емили Дикинсон, Пабла Неруде, Ханса Кристијана Андерсена и Оскара Вајлда увек истиче своја пријатељства са писцима које воли и поштује, његовим узорима али уједно објективно значајним за светску поезију. Многи нису довољно познати у Србији, као шведски добитник Нобелове награде Томас Транстремер и амерички писац Ален Гинзберг, о којима је причао на књижевној вечери у Адлигату.

„Ритхер је за неколико дана, колико је сад боравио у Београду, постао наш пријатељ и истакао се скромношћу. Потрудио се да научи српски, који је, наравно, веома сличан словачком. Талентован за језике, изненађивао нас је течним читањем ћирилице, а чак је и публику поздравио на српском", изјавио је Виктор Лазић почасни председник Адлигата и уредник трибине Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности. Књижевно вече је нумерама на словачком и српском улепшала кaнтауторка и чланица Адлигата Милица Миловић.

Треба поменути да је Рихтер добитник и других бројних награда и признања, између осталих Бјорнсонове награде (Норвешка), књижевне награде Катхак (Бангладеш), Награде Асоцијације организације књижевника Словачке, Награде Словачког ПЕН центра, Награде Шведске академије за превођење и других.

Договорено је да се у словачком кутку Музеја књиге и путовања прикажу оригинални предмети и рукописи Милана Рихтера, које ће песник ускоро послати из Словачке.

Учеснике Фестивала је у име Амбасаде Републике Србије поздравила Весна Горданић, министар саветник, која је том приликом истакла да Дечији фестивал потврђује дугу традицију наступа млађих фолклорних секција који брижљиво гради Савез српских друштава Словеније.

Кроз фестивале попут овог, окупљају се млади људи са заједничком љубављу према неговању и очувању богатог културног наслеђа нашег народа, истовремено градећи мостове сарадње и солидарности између српског и словеначког народа.

Снежана Максимовић која је овом приликом била у улози вокалног педагога, била је изузетно задовољна наступима најмлађих.

“Обзиром на то да смо далеко од наше матице и од нашег завичаја трдимо се да овде у дијаспори прикупимо што више младих људи и деце. Свако дете углавном дође или због дружења или због путовања а ми педагози смо управо ту да би их усмерили да заволе фоклор,игру и песму и онда је,касније све много лакше”, каже Максимовић.

Друштва су се такмичила у три категорије,млађој средњој и мешовитој.

“Ово је само знак да сва друштва у Савезу добро раде,имају квалитетне програме као и уметничке руководиоце. Оно што је такође значајно да ми из наших редова бирамо стручни жири који је раније долазио из Србије и сматрамо да и наш жири може подједнако квалитетно да уради свој посао. Ту је Жељко Крсмановић, кореограф, Снежана Максимовић вокални педагог као и Данијел Вучићевић изузетан познавалац народне ношње”, каже Милан Гламочанин, председник Савеза српских друштава Словеније.

Затварајући Фестивал, Милан Гламочанин, председник Савеза српских друштава, Словеније је уручио захвалнице свим учесницима и честитао им на успешном наступу.