Овом приликом отац Варнава је говорио о значају Цркве у животу свакога од нас али и о значају Цркве за друштво уопште као и о односу Цркве и медија. Он је посебно наглсио допринос омладинске редакције Варош ТВ у свим догађајима које је у протеклој години успешно организовала Епархија будимска односно Задужбина Текелијанум. Протосинђел Варнава је захвалио руководству и читавом тиму Варош ТВ на преданом раду и посебном односу према Српској православној цркви са чијом главном медијском кућом Храм телевизијом Варош ТВ има потписан и протокол о сарадњи.

Диана Ђурић, главни и одговорни уредник Варош ТВ захвалила је Епархији будимској и митрополиту будимском Лукијану на подршци од самих почетака Варош ТВ до данас. Она је у обраћању посебно нагласила значај Епархије будимске у Мађарској и захвалила на поверењу које Српска православна црква има према овом српском медију у нашој заједници.

"Најсрдачније се захваљујемо Митрополиту будимском Лукијану на благослову и подршци коју нам пружа у раду наше Варош ТВ. Његово разумевање значаја медијског деловања за ширење културе, истине и духовних вредности представља непроцењиву инспирацију за нашу редакцију. Подршка коју нам је указао Митрополит будимски Лукијан није само формална, већ је она израз Његове бриге за очување и унапређење духовног живота нашег народа, улива нам нову снагу и вољу да истрајемо у нашој мисији. Будите уверени да ћемо наставити да радимо са посвећеношћу, трудећи се да будемо достојни Вашег благослова и поверења. Захваљујемо се и протосинђелу Варнави Кнежевићу који нас је поздравио у име митрополита Лукијана и који је увек ту за све нас уколико имамо било какве недоумице у погледу медијског извештавања из наше Епархије будимске и Српске православне цркве", рекла је Диана Ђурић.

Овом приликом полазницима Школе медијске писмености Варош ТВ по благослову митрополита Лукијана подељени су скромни пригодни поклони као знак захвалности за активно учешће у црквеном животу и свим другим догађајима које је Епархија будимска организовала у години која је на измаку.

Ово је друга генерација полазника ове школе која обучава за рад младе за рад у медијима,  а током једногодишње школе коју ће држати професионално новинари РТС-а, РТВ-а и МТВА полазници ће научити основне вештине истраживачког новинарства, технике писања и припреме извештаја, креирање садржаја за онлајн и традиционалне медије, као и друштвене мреже, али и како да разумеју медијске манипулације и препознају лажне вести. Осим тога организовани су и часови  кадрирања и монтаже. Ова српска медијска кућа из Будимпеште успешно сарађује и са Радио-телевизијом Србије, као и са РТВ и Телевизијом ХРАМ, са којима има и званичан протокол о сарадњи.

Из ове српске медијске куће у Мађарској поручују да их пратите на друштвеним мрежама и на њиховом порталу www.varosrtv.com

Ракочевић је нагласио да је дијалог технолошки доведен до савршенства, међутим, како каже, духовно, идејно и културолошки никада нисмо били на нижем дијалошком ступњу још од Другог светског рата.

Владимир Радиновић, суоснивач платформе Podcast.rs, покренуо је ову платформу 2019. године и на њој је тада било 15 подкаста. Сада, каже Радиновић, објављује се више од 500 подкаста из свих република бивше Југославије, дијаспоре, али и подкасти на мањинским језицима у Србији.

„Ми смо кренули 2019. године са жељом да окупимо заједницу аутора на једном месту, јер у том тренутку, али и данас, ако погледате велике платформе за слушање подкаста које долазе из Америке и ако одредите на платформи да користите српски језик, ви ћете и даље као препоруку добијати подкасте који долазе из Америке, Енглеске, из света, али тешко ћете налетети на подкаст са нашег говорног подручја“, објашњава Радиновић.

На питање како младе људе „привући“ на овај формат, Радиновић каже да млађе генерације одрастају са форматима као што је подкаст.

„Њима је овај термин познат, а када смо ми почињали требало је неко време да објаснимо људима шта је то подкаст, каква је то форма. Мислим да прво треба укључити младе у саму продукцију садржаја и направити озбиљније истраживање које су то теме које их занимају, шта је то што би они волели да чују“, каже Радиновић.

Додао је и то да већина подкаста на Балкану почиње са видео формом на Јутјубу, што је с једне стране добро, јер ће подкаст имати већи број прегледа и доћи до шире публике.

„Ипак сматрам да је боље да постоји верзија искључиво у аудио формату, над којом ћете имати потпуну контролу. На Јутјубу могу да демонетизују подкаст, уклоне га, да не диђете до шире публике због алгоритама“, објашњава Радиновић.

Матеја Агатоновић из „Нове економије“ каже да је медиј у коме он ради прошле године одлучио да у своје окриље уврсти подкасте, и сада их има три.

„Хтели смо да направимо нешто што би људе повезало, јер подкаст јесте формат који је најприснији и најнеформалнији и који вам даје много ширу могућност него класичан новинарски рад“, објашњава Агатоновић.

Новинари нису у могућности, како је рекао, да у свом послу износе своје личне ставове и коментаре, осим у колумнама, а објављивањем подкаста су желели да креирају платформу на којој новинар може да каже „шта му је на души“.

Агатоновић је додао да млађа публика, нарочито кроз подкасте, жели да слуша позитивне теме и да су покретањем подкаста желели да остваре већу интерактивност са публиком.

„Дали смо младим људима одрешене руке да се 'играју' форматом подкаста и да испоље креативност – наравно, уколико имају иновативну идеју за концепт или серијал“, рекао је Агатоновић.

„Људи који напуштају Балкан нису више ничија публика“, речи су Јана Арсеновића, једног од аутора подкаста „Одомаћени“ из Холандије.

Он је нагласио да је то један од разлога због чега су покренули овај подкаст у дијаспори.

Арсеновић је нагласио да људи у дијаспори имају потребу да се друже и међусобно размењују информације, а мањак медијских садржаја намењених дијаспори, недостатак садржаја на јавним медијским сервисима, као и незаинтересованост домаћих медија за занимљиве приче о људима у дијаспори, неки су од проблема са којима се дијаспора суочава.

Тако је прича о Синиши Ракићу који је у Холандији од 1992. године и који већ 31 годину организје представе за децу по центрима за избеглице, први пут на српском језику, за наше људе у дијаспори, емитована у Арсеновићевом подкасту.

Свештеник др Драгиша Јеркић аутор је подкаста Минхенски разговори, Српска православна епархија диселдорфска и немачка и он своје подкасте емитује на српском и немачком језику.

„Наш подкаст усмеравамо на чланове наше црквене заједнице у целој Немачкој, док подкаст на немачком језику усмеравамо интернационално, рекао је свештеник Јеркић.

Он је рекао да су приликом покретања подкаста одлучили да ставе акценат на дијалог о идентитету и црквеној заједници.

О значају подкаста за умрежавања заједница у региону и дијаспори сведочи и оснивање овог медијског формата на информативном порталу Срба у Хрватској – „P portal.net“.

Оливера Радовић, уредница овог портала, објаснила да је подкаст намењен српској заједници у Хрватској, њеном положају у друштву, али и доприносу српске заједнице у овој земљи.

„Овај портал до сада има четири подкаста, а централна тема свих њих је српска заједница у Хрватској, односно проблеми, положај, доприноси српске заједнице већинском друштву, очување културног идентитета и развој толеранције и међусобног уважавања са већинском и другим заједницама”, рекла је Радовић.

Она је истакла и да је у Хрватској изазов то што, "нажалост, влада антисрпска политика и нису увек сви саговроници спремни да се одазову нашем позиву".

"Можда они и подржавају наш начин рада и теме којима се бавимо, али у њиховом послу им то не би био никакав бонус. Без икаквог осуђивања, само констатујемо ту чињеницу", рекла је Радовић.

На конференцији је радио и подкаст консултант и суоснивач „PodMedia“ Урош Богдановић говорио о о привлачењу публике и монетизацији подкаст садржаја, уз савете за одржив раст и препоруке о томе како се повезати са публиком из различитих средина.

Музичка опрема која је у Симјановићевом студију годинама имала функцију стварања музике, сада је део сталне поставке. Осим пијанина, гитаре, клавијатуре, појачала и других музичких предмета, витрине легата краси и велики број награда са домаћих и иностраних фестивала. Причу из музичке радионице Зорана Симјановића заокружују инсерти из култних филмова за које је компоновао музику. Гошћа емисије је кустос Југословенске кинотеке и аутор изложбе - Ирина Кондић.

Интерпретаторка изворних и нових народних песама и преносилац наше музике и фолклора на младе у Швајцарској - Божица Боба Недељковић, поникла је из влашког културног и говорног поднебља. Говори и пева на оба језика - српском и влашком, и при том се , како и сама каже, осећа својом и у једном и у другом случају. Ових дана, пажњу публике привлачи својом новом песмом "Радосница", јединственом по много чему, и видео спотом који је снимљен у живописном амбијенту. Божица Боба Недељковић наша је гошћа у студију.

Један број младих људи из Србије сваке године дипломира на Богословском факултету у манастиру Нова Грачаница код Чикага. Један од њих је рођени Шапчанин, Симеон Јанчић. За њега је прослава Светог Николе, пре неколико дана, била посебна, јер је на тај дан постао нови ђакон Српске православне цркве. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Вуко Лабан је родоначелник сателитске ТВ РТС, светски признат експерт за сателитску телекомуникацију, пасионирани фотограф са безброј самосталних изложби, музичар у КУД "Лола"... Причу о Вуку Лабану припремио је Владан Ракић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Горан Маслар

Реализација Ернестина Глигоријевић

Заједница Срба из дијаспоре као и повратника из дана у дан се повећава, како кроз удружење Повратници 2022 Футог, тако и кроз активизам који дијаспора чини у сарадњи и несебичној помоћи ка матици али и везама са матицом које се односе на очување културе, вере и економске односе.

Е буквар - Економски буквар има за циљ да приближи на један врло једноставан начин и представи економски буквар за дијаспору и повратнике са најзначајним упутствима која омогућавају савладавање које се односи на могућност развоја бизниса од планирања до реализације истих у Републици Србији.

Е буквар се састоји од општих знања о економији пословања, којим је пре свега Удружење пласирало кроз мисију оснаживање повратника и дијаспоре али и све који планирају развој бизниса, а како би кроз јасну форму значења и синонима савладали планирање пословања у матици Република Србија у складу са могућностима које су им на располагању али и практичним приручником за лакше започињање бизниса или пласирања капитала у постојеће бизнис моделе.

Е буквар је базиран кроз идентитет нама познат као осова за започињање основног школовања, за свако учење кроз даљи развој, али и као полазна основа за развој сваког човека као јединке. Онај ко није савладао буквар и слова, тај није могао да настави школовање , а приручник представља приступе практикума на један креативан нацин једноставне терминологије савременим токовима пословања и лаксег разумевања, у руху примера који пружају смернице за развој идеја, планирања, пласмана, финансирања и одрживости која је тежња сваког бизниса - стварња капитала.

Као полазну основу, практикум Е буквар представља амбијент Републике Србије, као једне савремене земље на путу ка чланству ЕУ који је стабилан, а конкурентска позиција Републике Србије никада раније није била у позицији да својим грађанима, али и онима који живе ван матице, може да буде ослонац за развој идеја, модела најразличитих услуга и производа који имају утемељење и потребу да се пласирају кроз све секторе у Републици Србији али и ван граница.

Статистички подаци, који су представили уводном делу Е Буквара су кроз релну форму обухватили постгнућа која се односе, на путеве, железнице, привредне институције, дигитализацију Републике Србије, иновације у Републици Србији као и фондове који пласирају подршку кроз нематеријална давања али и материјална давања.

Задатак креатора практикума као тима који се састоји од уредништва и аутора а који су чиниле Јелена Митровић Илин, председница удружења Повратници 2022 Футог, Данијела Малитић помоћник аутора и Милица Рајачић Удружење Помоћ за све као аутора, су на начин симболике слова азбучним редом приближиле финансијским терминима у пословању у духу стимулација за дијаспору и повратнике који планирају или ће тек плаирати да се враћају у матицу или само пак да инвестирају у њу.

Како приручник пружа велики број информација које симболички имају утемељење у економији, акценат је стављен на практична – употребна знања са разлозима који мотивишу развој привреде у Републици Србии али и погодности које очекују сваког инвеститора који планира пословање на територији Републике Србије.

Усмерени на представљање институција које пружају несебичну подршку свим грађанима Републике Србије као и привредним субјектима, наводима који се односе на јавну управу као и остале актере је представљањем амбијента за инвестиције са прецизним подацима који свакога ко чита практикум, наводе на веб линкове- локације, са детаљима и врстама подршке како у информационом погледу, тако и корисничком.

Уредништво је инсистирало, на употребљивости и практичној примени документа, који је електронски, који наводи кроз лаку форму читаоце да свака информација прате и електронски приступ сајту за проверу садржаја који су пласирани као и њихову примену уз савете који су дати о ажурности институција али и актера који се баве развојем привредног амбијента.

Интересантни примери који су коришћени за развој предузетничке свести за започињање бизниса или развоја постојећих су представили неке тржишне актере који су у 2024. години имали прилику да удвоструче свој капитал, уз приче, које наводе да праћење тржишта, климатских промена може да створи позицију капитализације.

Такође, једно од питања биће о музици у филму, тако да ћемо сазнати како су, према појединим рок критичарима сарађивали "српски Хендрикс", заправо Радомир Михајловић Точак и Душан Крстић. С тим у вези, користимо прилику да се подсетимо на легендарну крагујевачку рок групу "Смак" и чувене "Даире".

У другом делу емисије представићемо два занимљива догађаја из Републике Српске. Једна је прича из Бањалуке, а односи се на манифестацију „Дани Српске Крајине у Бањалуци“, коју организује Сабор крајишких удружења сваке године на Светог Николу, подсећајући на дан када је 19. децембра 1991. у Книну Настала Република Српска Крајина и која је, трагично, уз велики број невиних жртава, угашена у „Олуји“ 1995. године.

Друга прича нам долази из Приједора а упознаће нас са управо отвореном изложбом „Знамените српске мајке“ у градском Музеју „Козара“ , чији је аутор академски вајар Ђорђе Зечевић из Шапца.

Из емисије бисмо издвојили и занимљиву причу везану за активности српске заједнице у суседној Мађарској, тачније речено дешавања у месту Деска, код Сегедина, где је у току манифестација Адвентски венац, коју сваке године, локална српска самоуправа, у сарадњи са припадницима других народа овог места, организује кроз културно-забавне активности деце свих узраста у време божићних и новогодишњих празника.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић.

На првој радионици, платна су била испуњена мотивима попут божићне звезде и Крцка Орашчића, док су на другој учесници отишли корак даље, стварајући једанаест предивних интерпретација славне слике „Пољубац“ Густава Климта.

„Покренули смо овај пројекат са идејом да спојимо креативност, опуштање и конкретне резултате.

После успеха плесних курсева, сликарске радионице биле су логичан следећи корак“, изјавила је организаторка Катарина Станисављевић, додајући да су мали предузетници већ препознали „Платно и вино“ као квалитетну платформу и најавили подршку будућим радионицама.

Због великог интересовања и одушевљења учесника, наредно окупљање заказано је за фебруар. Клуб планира да „Платно и вино“ тако постане редован догађај, истовремено отварајући врата још већем броју љубитеља уметности.

Клуб младих уметника основан је 2016. године као део СКПД Просвјета из Аустрије, са циљем подршке младим ствараоцима поезије и прозе у представљању њихових радова.

Током година, активности Клуба прошириле су се на позоришне представе и плесне часове, окупљајући више од 50 активних чланова.

"Радујем се што имам прилику да упознам много људи из филмског света, а и обичних људи који су љубитељи филма, па ево и на територији САД", каже Хусеин Алијевић.

"Ако већ не можемо да дођемо до стране публике, да дођемо до ове наше, која се исто јако радује и даље негује култ глумаца, жели да га сретне, да се слика са њим, да се исприча", каже Милена Предић.

"Углавном долазе наши људи, то је тачно, али, полако, са временом, ми пробијамо и америчко тржиште", каже директорка фестивала Славица Петровић.

Специјалну награду за подршку фестивалу добио је Тихомир Станић који је извео монодраму "На Дрини ћуприја", Иве Андрића. Утисци су још увек јаки о серији "Нобеловац".

"Серија "Нобеловац" је емитована на РТС-у, њихова је продукција, нисмо правили филм од тога, али видим да су људи преко РТС Планете гледали серију и много сам причао и коментарисао са многима о томе, и воидим да је и овде добро примљена, као и тамо у региону", каже Станић.

На фестивалу су битни волонтери, као што су Петар Гатарић Јуниор и његова ћерка Тијана. Обоје су рођени у Америци, али желе да помогну српску културу.

"Сваке године је одлично, долази наш народ да гледа наш филм, и наш кино, као у Београду сада", каже Гатарић.

"Људи нису свесни како леп филм имамо ми у Србији", каже Тијана Гатарић.

Српски филмски фестивал у Чикагу доноси радост српској заједници у Америци, јер их приближава Србији током тродневног фестивала.

Како се, као акредитивани фотограф, нашао на концертима највећих звезда 80-тих у Лондону, али и како је имао добру процену музичара чија је каријера у тренутку фотографисања била неизвесна.

Његове фотографије су “продавале плоче”, а посебно је запажена она коју је направио на концерту Ролингстонса у Рио де Жанеиру, и налази се на омоту њиховог албума.

Брајанова архива броји више од сто хиљада фотографија, од Френка Синатре и Ролингстонса, преко Дејвида Боувија, Дјуран Дјуран и Мадоне, до Тејлор Свифт.

Како се живело у Лондону некад, а како данас? Зашто је одлучио да живи у Енглеској? Зашто је Синатра "највећи" и шта је "Планета Ролингстонс"?

Фотографије Брајана Рашића красе домаће и светске магазине, књиге, насловне стране музичких албума, изложбе широм света. Иако је своје радове представио у Лондону, Београду, Немачкој, Северној и Јужној Америци, као најдражу издваја изложбу “Под сјајем звезда” у салону Народног музеја у Зрењанину.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Истакла је да се Моренова психодрама показала као ефикасан метод за превазилажење траума.

"Била сам учесник и сама у једној продукцији представе "Flight Number Love u NY", где су глумци причали своје непревазиђене младалачке трауме на сцени, да би на крају представе сви дошли до олакшања", објаснила је Поповић.

Према њеним речима, идеја као глумице била је да представом инспирише публику и подсети на то да имају право на избор.

"Ми сви тежимо за неким или нечим, то је од рођења до краја на земљи, наша исконска потреба", истакла је Поповић.

На питање о томе да ли је као писац осетила да је сан истинитији од самог живота, рекла је да је реализација идеје тог сна била проницање у истину њеног бића.

"Та најдубља истина ми је била водиља која је преводила моју мисију у језик. То је оно што затвара зачарани круг, кад музика проговори", истакла је Поповић.

Говорећи о комаду "Људски Глас" Жана Коктоа рекла је да та монодрама "има глас као и свирање клавира".

"У мом животу клавир је увек говорио, али није имао језик. Зато се у мени родила жеља да се порука вербализује и родила се "Када боли, ти свирај"", закључила је Поповић.

"Кад боли, ти свирај" у режији Алексеја Бурага прича о жени рођеној у комунистичкој земљи, која очајниццки тражи духовне везе у оквирима репресивног реззима, док уточиште проналази у клавиру.

Убрзо, овај магични инструмент постаје медиј за изражавање њених најдубљих страхова, разочарања и неуспеха.

Поповић се у јуну представила њујоршкој позоришној публици као комплетан аутор - писац, глумица и пијаниста у "Театру 86", где је имала неколико извођења.

Монодрама је српску премијеру имала на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну у новембру 2024. године.

"Они који су се доселили на овај простор нису имали лагодан живот, морали су почети испочетка, градити живот, интеграција у друштво, сам прелазак је, можемо рећи и нека библијска прича, велика сеоба под Чарнојевићем, па још неке сеобе, на крају из Мађарске на ове просторе са којих су многи и потекли, да кажемо, у то време матичној држави", каже Вељко Максић, председник Одбора за културу и спорт ЗВО.

Изложба је настала на иницијативу заменика градоначелника Вуковара, Срђана Колара, који је ступио у контакт са потомцима октаната који су уступили различита документа и сличне ствари за потребе ове изложбе.

"На изложби су приказана орогинална документа која смо успели сакупити и који су везани за округ Вуковарског среза, а то су путне исправе, решења о додели држављанства, пропуснице, породичне фотографије, низ докумената који се чувају у Архиву Војводине и Југославије и Државном архиву Вуковар. Све је то обједињено у једну причу о том досељавању", каже

У граду Вуковару највише оптаната населило је насеља Липовача и Лужац, и управо су њихови потомци испунили салу новог дома, пуни поноса што су могли да дају свој допринос овој изложби, али и да на предавању сазнају нешто о прошлости својих породица.

Наставак приче погледајте у видео прилогу.

"Мој главни задатак је да окупљамо ову децу, да деца не забораве своје корене, да наставе да причају српски језик, да имају традицију, да се лепо друже...сви смо ми почели у овом нашем клубу наше прве кораке, тако да је то нешто врло значајно, а то се преноси са колена на колено, са мене на моју децу и тако даље, а тако ће и моји унучићи једног дана да заиграју", каже референт за културу СД "Синђелић" Ана Ракић.

"Имамо разне активности. Што се тиче спорта, ту су кошарка, фудбал, шах, стони тенис, и у свим узрастима се такмичимо. У кошарци имамо сва три узраста омладине, имамо женску кошарку, углавном омладина од 7 до 12 година, од 12 до 15, и још до 16 година, три различита узраста, значи како у фолклору тако и у разним спортовима", каже Обрад Жаркови, референт за спорт.

"У нашем удружењу, у активу жена има преко 150 жена које су јако активне, неке од њих играју фолклор, и све радимо из хуманитарних разлога", каже Гордана Босиљчић, актив жена.

"50 година није мало, овде смо од самог почетка, играли смо у омладинском саставу, доводила децу, све време је то нека фамилоија и сви се ту дружимо, све је фантастично, као један дом", каже Душица Лазић, секретар СД "Синђелић".

"Тешко је наћи праве речи после овако импресивног концерта, оваквог наступа , оволико гостију и свега шта смо вечерас имали. Пола века "Синђелића" је, показали смо и доказали да ова омладина и деца која су била вечерас, да ће још дуго, дуго српска заједница трајати у Скандинавији, у Шведској", каже Светислав Света Лазић, председник СД "Синђелић".

Недавно је у Српском књижевном друштву представљена његова нова књига о Бори Станковићу "Рањав и жељан", а више детаља у рубрици колеге Владана Ракића.

Из Лос Анђелеса нам долази Драган Радић, мајстор сценских ефеката. У холивудском свету филма већ 15 година је препознатљив по изради маски, сценографије и фигура за научно фантастичне и цртане филмове и видео игрице.

Из Аустралије нам стиже извештај са промоције нове књиге „Ахава" Петра Пјешивца, српског писца који већ више од 30 година живи и ради у Мелбурну. Иначе, књижевник је своју нову књигу представио и београдској публици у октобру, током Сајма књига.

Уредник Драгана Живојновић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Седам прича у књизи Црна једра јесу приче страха и издржљивости, потребе за уточиштем од света и воље за борбом. Нико од главних јунака ових проза не одустаје од борбе коју је изабрао или која му је досуђена.

Смештене између неколико епизода европске историје и унутрашњих ломова својих јунака, између тема које су помало заборављене и искустава која се не смеју заборавити, приче у Црним једрима у знаку су фигуре путовања. Марковићеви јунаци су на путу и у непрестаном кретању, у међупростору и на рубу, у неизвесностима и под сенком тајанства и запитаности.

„Ако човек опрашта злим људима, каква је онда разлика између њих и добрих?“ пита се на једном месту приповедач у Црним једрима, да би нешто касније читаоца суочио с низом питања: „Али зашто је све мирно? И зашто је време лепо? Зар не би требало да се оваквих дана земља затресе, море да узавре и небо се раствори? Или прво мора да буде још страшније?“

Приче Веселина Марковића стапају се у заокружену целину обележену изврсним стилом и препознатљивим приповедачким гласом.

"Црна једра су једна од најбољих књига прича у српској књижевности у последњој деценији", каже Гојко Божовић, главни уредник Архипелага.

Пре књиге прича Црна једра Веселин Марковић је објавио романе Израњање и Ми различити, књиге прича Преимућства круга и Прошлост никад не прође, као и књигу есеја о филму и књижевности Шарлотино двориште. Награђене неким од најугледнијих домаћих награда за књижевност, књиге Веселина Марковића преведене су на више европских језика. Марковић последњих година живи у Стразбуру.

Народно позориште у Београду је за најбоље ново премијерно остварење у 2024. години наградило балетску представу „Бановић Страхиња“. Комад садржи елементе српске традиционалне музике, а инспирисан је једном од најлепших епских народних песама. Гост др Иван Илић, комозитор.

Из Мелбурна стиже прича о завршетку радова на асфалтирању пута до манастира Светог Саве у Илајну. Верници и српска заједница заједничким трудом остварили су овај подухват који ће олакшати приступ светињи и допринети њеном очувању. Из Мелбурна се јавља Драган Гавриловић.

За српску заједницу у Сједињеним Америчким Државама православни храмови имају велики значај, а у периоду око Божића посећује их велики број верника. Из Чикага се јавља Александар Жигић.

Српска православна црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани је најважнији богослужбени храм Српске православне цркве на подручју државе Словеније. Црква је 2010. године, приликом посете патријарха Павла, проглашена за споменик културе и тако додатно заштићена. У храм на богослужења долазе наши људи из целе Словније.

Музички гости Биља Крстић и Бистрик.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Концерт носи наслов "Српски Либрето од Беча до Војводине", а учесници су Бечки народни оркестар под управом Николе Зарића, а специјални гости тенор проф. мр Петер Виндхолц и Просвјетин мали хор.

С друге стране, Штеловање главе је збирка хумористичких бележака које је ауторка писала током првих година живота у Швајцарској. Живописно и детаљно, на духовит начин, књига говори о изазовима прилагођавања на нову средину и о стварима на које се никада нећемо потпуно навићи.

За промоцију ових књига одабрана је Универзитетска библиотека у Базелу, чија је сала за предавања, захваљујући креативној руци Маје Рајић Петровић из Уметничког центра СОКО (Кунстзентрум СОКО), претворена у романтични кутак. Сваки део сале имао је неку своју причу, а посебно је организован и дечји кутак. Знајући да је Мика првобитно замишљен као роман за децу, очекивало се и присуство најмлађе публике, а да не би изгубили концентрацију кад прича пређе на Штеловање главе, у старту је направљен дечји кутак у коме су деца могла да боје и решавају радне листове у вези са Миком. Тако су млади посетиоци могли да се друже уз креативан рад и слушају о чему то говоре одрасли. То и јесте прави пут да им се усади навика да посећују и књижевне вечери и да то наставе да раде и као одрасли.

Посебан допринос организацији вечери дала је Славица Веселиновић, библиотекарка са дугогодишњим искуством у овој установи. Славица, која већ 23 године ради као библиотекарка и помаже студентима у проналажењу литературе, показала је свој ентузијазам и за књижевне вечери. Захваљујући њеном залагању, Универзитетска библиотека уступила је простор за овај догађај.

„До сада сам била на неколико књижевних догађаја у организацији Уметничког центра СОКО (Кунстзентрум СОКО) и пожелала сам да њихов рад подржим тако што бих им омогућила да следеће представљање буде у установи у којој проводим свој радни век. Вече је протекло у изузетно топлој атмосфери. Јелена Ангеловски је прочитала одломке из својих књига, а деловало је као да је свима све познато. Главни јунак би могао да буде свако од нас, што чини ову књигу универзалном и препознатљивом. Публика је баш уживала и сигурна сам да се већ сада радују предстојећим догађајима", истиче Славица Веселиновић.

Јелена Англевски није први пут гост Сокола (Кунстзентрум-а СОКО). До сад је држала предавање о Марку Краљевићу и Муси Кесеџији и била део Албахаријума-перформанса у виду путовања кроз (по)етику Давида Албахарија, а ово вече било је посвећено њеном стваралаштву. Разговор са Јеленом на почетку промоције водила је Андријана Адамовић, председница Уметничког центра СОКО. Њих две, две професорке књижевности, кроз спонтан разговор откриле су када и како се човек одлучи да почне да пише, на које све начине настају књижевна дела, ко је све „крив“ што су ове две књиге угледале светлост дана и о чему оне говоре. А Мика и Штеловање главе као и све књиге уосталом говоре о свима нама, посебно о људима у расејању, дотичући нас можда и више него нека друга књижена дела. Андријана истиче да је једва чекала да њена колегиница коначно представи своја ауторска дела базелској публици.

„Знала сам да ће публика бити одушевљена јер ове књиге говоре о суштини нашег уклапања у један нови свет који има потпуно другачије аршине од оних на које смо навикли. Бескрајно сам уживала читајући Мику. То су ситуације у којима смо се сви налазили. Мени је још блискији јер се главни јунак у једном тренутку обрео и у српској школи у Швајцарској у којој сам и сама радила. А Штеловање главе је настало од Јелениних објава са фејсбука, а оне су понекад урнебесне. Пуно ми је срца што сам видела колико су се сви смејали и препознавали у разним ситуацијама или сећали неких сличних у којима су били. Интересантно је то да није било отворених јавних питања, али је зато свако понаособ пожелео да нешто подели са ауторком.“

„Кад год сам, у разним приликама, долазила у Базел, сусретала сам се са заинтересованом, радозналом, активном публиком, коју, као стожер, окупља Кунстзентрум СОКО. Њихов неуморни рад на формирању и подизању публике која ће ценити културне садржаје мало другачије од оних које на прву лопту везујемо уз појам дијаспоре, непроцењив је не само за нашу заједницу у Базелу, већ и у целој Швајцарској. Тако је било и вечерас - истински сам уживала у контакту с публиком, њиховој живој реакцији, и била сам дирнута личним причама које су касније поделили са мном. Такви сусрети заиста обогаћују смислом наше свакодневно постојање", каже Јелена Ангеловски.

Овај догађај је још један доказ да књижевност има моћ да нас повеже и инспирише. Сви су кућама отишли са својим примерцима књига и већ успут почели читање.

Поставка пружа посебан осврт на уметниково стваралаштво у области филателије, излагања поштанских маркица, као и на нека неусвојена решења. Приказана су и дела примењене уметности, лични предмети и ствари уметника, сликарски прибор, штампа и фотографије. Тим поводом, ауторка изложбе Гордана Рафаел наша је вечерашња гошћа.

У Београду је у току смотра дугометражног документарног филма "ДокЗима" током које ће публика имати прилику да погледа филмове домаћих аутора, који су су током ове године награђивани на бројним фестивалима широм света. На програму су, између соталих, филмови "Говори да бих те видео" Марије Стојнић, "Сањалице" Владимира Петровића и "Избор за мис затвора" Срђана Шаренца. Посетиоци ће имати прилику и да разговарају са ауторима, а разговоре ће водити редитељка Тамара Броћић. О "ДокЗими", али и својим филмовима, у емисији ће говорити Тамара Броћић.

Недавно је у Чикагу одржан Фестивал српског филма на коме су награде уручене најбољим остварењима и глумцима. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Горан Маслар

Реализација Ернестина Глигоријевић

Посебно су поздравиле уважене госте, представнике институција Срба у мађарској, амбасадорку Републике Србије у Мађарској Александру Ђуровић, првог саветника Амбасаде Босне и Херцеговине Немању Обрадовића, протојереја Зорана Остојића, председницу Самоуправе Срба у Мађарској др Јованку Ластић, као и бројне представнике српских и мађарских институција.

Врхунац вечери била је свечана додела пантљика, малих свилених тракица на којима су исписане године почетка и завршетка школовања, које за матуранте имају дубоко симболичко значење. Свака пантљика, пажљиво причвршћена на елегантна одела и раскошне хаљине матураната, носила је са собом причу о њиховим средњошколским данима, напорима, радостима и бројним успоменама.

Посебну емоцију изазвао је тренутак када су ученици једанаестог разреда својим старијим колегама, али и њиховим разредним старешинама из школе и дома, симболично окачили пантљике, означавајући крај једног важног животног поглавља и почетак новог. На сцени је, уз аплаузе публике, 85 матуранта Српске гимназије Никола Тесла поносно примило своје пантљике, док су њихови осмеси и поносни погледи пуни радости, обасјали салу пуну гостију.

За своје старије колеге и пријатеље матуранте једанаестаци, ученици једанаестог разреда су припремили емотивну и духовиту представу посвећену матурантима. Кроз разговор у “телевизиском студију”, са “бившим матурантима” једанаестаци су приказали јединствене тренутке школских дана, матураната. Перформанс је затворен сценом на дунавском кеју уз песму "Девојко мала" у извођењу солиста Немање Недељковића и Ђорђа Милинковића, уз пратњу Андрије Мартиновића на хармоници и Реље Малетковића на виолини. Овај дирљив тренутак изазвао је бројне емоције и одушевљење публике. Незаборавном перформансу предходили су опроштајни говори ученика 11-их разреда, које су прочитали Андра Бразић, на српском језику, и Сара Дахан, на мађарском. Обраћајући се матурантима у име својие генерације, дирљивим говором подсетили су их на незаборавне тренутке које су заједно проживели, пружајући им подршке и подсећају ћи их на тренутке по којима ће остати у сећању међу млађим ђацима њихове гимназије.

По завршетку драмског извођења ученика генерације 2022–2026, на сцену су изашле представнице матураната Дуња Илић и Јована Миодраговић. Својим опроштајним говором на српском језику, опростиле су се од своје гимназије на Тргу ружа. Пуне емоција матуранткиње су говориле о успоменама из гимназије које ће дуго памтити. Било је ту непроспаваних ноћи уз књигу и вечном питања породице и пријатеља "Шта ћете после?" до изазовних тестова које су често, вешто успевали да одложе. У знак захвалности, на неизмерној подршци матураткње у име генерације захвалиле су се управи школе, а нарочито разредним старешинама Драгомиру Дујмову, Јулији Младеновић и Алену Нађу. У духу двојезичности програма говор су на мађарском језику прочитале Катарина Верикиос и Теодора Голић.

Потом се ученицима и родитељима обратила се и директорка школе Аница Пандуровић, која је у свом говору подсетила матуранте на важност образовања и инспирисала их речима славног српског научника Николу Теслу: "Тежите ка циљевима који ће не само обогатити ваш живот, већ и животе оних око вас", по којем школа носи име. Њене речи биле су испраћене аплаузом и поносним осмесима присутних.

Вече је традиционално завршено дуго изчекиваним валцером и модерним плесом, које су матуранти пажљиво осмишљавали и припремали у протеклим месецима. За ралику од ранијих година ове године ученици Це разреда, разредног старешине Драгомира Дујмовог, гимназиског професора, писца и угледног члана српске заједнице у Мађарској, публици су се представили и српским староградким играма. Кроз валцер матуранти су на сцени приказали своју софистицираност и елеганцију будућих интелектуалаца и академских грађана, док су модерним плесом, уз енергичне мелодије народне и забавне музике, унели дух младости и радости.

Кроз две плесне кореографије матуранти су показали савршен баланс креативности, елеганције и младалачког духа. Посебан тренутак био је када су се разредне старешине придружиле кореографији, изазвавши смех и громогласан аплауз. Овај заједнички тренутак, када су матуранти и њихове разредне старешине заједно уживали у плесу, учинио је вече још емотивнијим и незаборавним за све присутне.

Додела пантљика генерације 2021-2025. била је емотиван тренутак за све присутне. Матуранти Српског образовног центра "Никола Тесла" поносно су крочили у будућност, носећи са собом не само симбол образовања, већ и сећање на године проведене у школи, пријатељстава која су изградили, и изазовима које су савладали. Уз аплаузе, смех и сузе, овај догађај није само обележио крај једног поглавља, већ и почетак нових поглавља и предматурских изазова. Њихови погледи били су пуни наде и жеље за напретком, а речи директорке Анице Пандуровић биле су подсетник на то колико је важно тежити ка вишим циљевима у животу, који ће обогатити не само њихов, већ и свет око њих. У том духу, матуранти су се опростили од својих школских дана, спремни да закораче у нове изазове.

"Први пут је конкурс и за научнике и драго нам је да је био веома успешан...негде око 50 их је било пријављених и наравно, увек има бољи од бољих. Додатно нам је драго да ће та признања завршити у далеким земљама, као што су Русија, Кина, Белорусија, Казахстан, Аустрија и наравно, Србија", каже Саша Гајић, председник Удружења српских књижевника Словеније и Европске академије српских наука и уметности.

"Сматрам да све ово што се догађа у организацији наших у Словенији представља једно богоугодно дело и да њихова мисија да очувају српски национални корпус представља важан задатак, али и да подстакне овде у матици нас да размишљамо о њима и њиховим проблемима", каже проф.др Зоран Милошевић, научни саветник, један од добитника признања.

"Што се тиче културе, могу да кажем да је по питању нашег језика и фолклора Словенија доста јака, а што се тиче политике, не може доћи до неког нивоа да би дошла нека тежа реч из матице да се покрене питање српске националне мањине", каже Игор Митић, председник Савеза српске дијаспоре Словеније.

"Треба Срби да се повезују. Људи обично овде, у нашој земљи мисле да је тим људима који су отишли преко границе сјајно, да млете паре, да живе одлично, али онда када се повежете са тим људима који живе у дијаспори, ви видите да то није баш тако сјајно како се овде мисли и да се они суочавају са бројним проблемима, који су у принципу невидљиви у нашој јавности", каже Дајана Лазаревић, генерални секретар Удружења Европске академије српских наука и уметности.

Поред угледних професора, песника и културних радника, са поносом јављамо да је добитник признања је наш Програм за дијаспору, као и новинари Нада Вукелић, Вања Васић и Мирослав Карлица. А важну поруку свима у расејању шаље професор Милошевић:

"Да чувају веру, да чувају свој национални идентитет и кад год могу дођу у Србију и накупе се позитивне енергије".

Организатор изложбе, директор резиденције David Jacob, на отварању изложбе истакао је да му је драго што баш Драган Михаиловић отвара нови сегмент културног дешавања, који до сада у том простору није постојао, а то су изложбе слика.

Место на којем је изграђена резиденција је до пре неколико десетина година било огромно имање на којем је била краљичина црква са пратећим објектима, зградама разних намена и огроман парк.

Публика је желела да сазна више о Драгановом животу и раду, а једно од питања било је како је дошло до тога да се бави наивним сликарством и како доћи до врха, бити познат и признат у тој техници:

„У времену када сам био мали, најлакше је било узети оловку и полупразне листове свески украшавати цртежима својственим ђацима основцима. Волео сам да читам, и тако у себи дочаравао бајковите слике предела које је писац описивао и покушавао сам да их пренесем дрвеним бојицама на листове ђачког блока.

Та љубав према сликарству ми је помогла да само две године после мог првог појављивања на Монмартру, јединственом месту на свету где су своје каријере започели многи уметници, кренем да излажем по париским галеријама и престижним групним салонима.

Поносан сам што сам овај посао којим се бавим и сада, започео, практично на улици, као и многи певачи. Таленат и љубав према сликарству су ме одвели до првих париских галерија и само неколико година касније моје слике су почеле да обилазе свет, Европу, Аустралију, Канаду...Драго ми је што тај мој пут још увек успешно траје“, рекао је за РТС Драган Михаиловић.

Наш признати сликар наивац Драган Михаиловић најпре се доказао у Паризу, граду уметности, још пре 50 година. Његове слике брзо су освојиле љубитеље наивног сликарства, тако да је убрзо добио позив да се представи публици и у Канади, где је постао један од омиљених сликара тог жанра. Једна од изложби била је продата за само три сата. Од 1992. до 96. године на међународним конкурсима наивног сликарства у Канади, на којима је учествовало 99 сликара из целог света, жири му четири године за редом додељује главне награде.

Његова бајковита платна видела је публика и у Шпанији, Белгији, Пољској, Венецуели, Шведској, Србији... Драганови радови красе зидове бројних колекционара, а налазе се и у музејима у Паризу и Канади.

После ове изложбе, која ће трајати до половине јануара 2025. године, његова слика „Седам кула“, по одлуци жирија, биће изложена у фебруару на салону „Француски сликари“ који се одржава сваке године.