Циљ оваквих кампова није само одмор и рекреација, већ и дубље емоционално повезивање деце са земљом њихових предака и стварање трајних веза које ће се временом продубљивати“, рекао је министар Милићевић.

У наставку састанка било је речи и о стварању услова за повратак наших људи из иностранства, што је једна од приоритетних тема за кабинет министра без портфеља задуженог да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором. Истакнута је потреба да се, кроз заједничке напоре државе и локалних власти, ради на побољшању услова за живот, отварању нових радних места, подршци предузетништву и стварању стабилне и предвидиве друштвено-економске климе. Ариље је пример средине која, упркос изазовима, поседује велики потенцијал – како у пољопривреди, тако и у развоју туризма, прехрамбене индустрије и породичних бизниса.

„Обилазак Ариља и разговори са председником општине Предрагом Масларом и његовим сарадницима потврдили су да постоји снажна воља и иницијатива на локалном нивоу да се активно ради на повезивању са дијаспором и отварању нових могућности за нашу децу и наше људе у расејању. Кампови за децу, као и мере за повратак, нису само симболична порука, већ конкретан корак ка изградњи друштва у којем свако има своје место, без обзира на то где се тренутно налази“, изјавио је министар Милићевић.

Министар је такође истакао да ће његов кабинет наставити са посетама локалним самоуправама широм Србије, с циљем да се оснаже везе између државе и дијаспоре, подстакну заједнички пројекти и промовише Србија као отворена и сигурна земља за повратак, инвестирање и живот.

Катарина је доктор животних наука, нутрициониста, а њен супруг Нилс Мелцер је швајцарски академик, истакнути стручњак међународног и хуманитарног права. Од 2016. је на дужности специјалног известиоца УН за тортуру и нехумана поступања. Упознали су се у Београду када су обоје радили у Међународном комитету Црвеног крста...

Катарина и Нилс Мелцер испред зграде УН у Женеви

После венчања, крајем 2000. у време турбуленција и великих промена у Србији, одлазе у свет...

Као врхунске стручњаке, ангажује их швајцарска Влада, сваког у својој области...

Нилс је, као специјални известилац УН први човек који је у мају ове године разговарао са Џулијаном Асанжом, оснивачем Викиликса, после хапшења у Лондону... Причао нам је о том сусрету који је трајао четири сата, на српском језику! Иако је по мајци Швеђанин, а по оцу Швајцарац, Нилс Мелцер је научио српски језик и усавршио га до завидног нивоа! 

Нилс Мелцер

Катарина је учесник међународних конференција, промовише здрав живот на семинарима и организује истраживања о нутриционизму и утицају физичке активности на здравље.

Катарина Мелцер

Предавач је на факултету Европског друштва за клиничку исхрану и метаболизам. Недавно је имала предавање у родном Београду...

Фотографија са снимања емисије

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Тамара Дрезгић и Катарина Мелцер

„Овде није у питању само школа. Овде је у питању један век истрајности, вере и борбе за трајање. Српска гимназија у Темишвару није само симбол присуства, она је симбол постојаности. Симбол културне вертикале коју наш народ носи са собом, где год да живи,“- нагласио је министар Милићевић.

Обраћајући се присутнима, министар је посебно истакао да је ова гимназија једна од ретких образовних установа у региону која је успела да очува наставу на српском језику у континуитету скоро читав век. Он је изразио дубоко поштовање према свима који су у протеклим деценијама допринели њеном опстанку, просветним радницима, родитељима, институцијама, као и држави Румунији која је, како је истакао, у оквиру својих закона омогућила остваривање мањинских права.

„Овакве институције представљају нераскидиви део нашег националног и духовног ткива. Оне чувају не само језик, већ и колективну свест, историју, вредности и културу. Школа 'Доситеј Обрадовић' је живо завештање једног народа да не заборави ко је и одакле је, чак и онда када је далеко од своје матице,“ - поручио је министар Милићевић.

„Као што река Тамиш тече неометано кроз обе земље, повезујући просторе и људе, тако и српска реч у Темишвару тече кроз генерације, мирно, истрајно, постојано. Наша је дужност да тај ток никада не пресече равнодушност, заборав или недостатак подршке,“ рекао је министар Милићевић.

У разговору са представницима српске заједнице, министар је истакао чврсту опредељеност Републике Србије да улаже у очување и унапређење институционалног, образовног и културног живота Срба у Румунији.

„Кабинет министра задуженог да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором, није само административно тело, оно је мост између Србије и сваког нашег човека у расејању. Србија је уз своје људе ван матице, не декларативно, већ суштински и трајно. Ово што данас видимо у Темишвару, то је слика снаге српске заједнице, али и слика једне одговорне политике према нашем народу ван граница,“ нагласио је министар Милићевић.

Он је посебно захвалио свима који, годинама уназад, чине да српска реч у Темишвару не буде пригушена, већ јасна, поносна и будућносна.

„Нека овај велики јубилеј буде и опомена и нада. Опомена да се идентитет не чува сам од себе, већ се брани, обнавља и преноси. И нада да српска реч у Темишвару неће престати да живи, све док је има ко изговара са љубављу,“ поручио је министар.

Драгана Живојновић

Важан део наше богате историје чува Дворски комплекс на београдском Дедињу. Свака соба и сваки кутак Старог двора, чија је градња почела пре једног века, имају неку занимљиву причу. У подруму је нпр. био смештен један од првих приватних биоскопа на Балкану, једна од просторија са фонтаном добила назив "соба шапата", а иза полице са књигама у краљевој канцеларииј налазио се тајни пролаз. Више о свему овоме у причи Наташе Митрић.
Наши људи који живе у Трсту и околини окупили су се и овог маја на свечаном годишњем концерту КУД-а Понтес мостови. Ово удружење, основано пре 17 година, окупља 100нак чланова који негују традиционалну игру и песму и својим комшијама Италијанима преносе сву лепоту српског фолклора. Утиске после концерта преноси нам сарадник Радомир Стефановић.
У госте нам долазе ученици ОМШ „Владимир Ђорђевић" из Јагодине, који су у конкуренцији 500 такмичара из 22 земље на 48. „Међународним сусретима хармоникаша" у Пули освојили прве награде.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Pеализатор: Ернестина Глигоријевић

Гост емисије, академик Славенко Терзић, историчар и дипломата, осврнуће се на једно од издања САНУ чији је он уредник, "Кнез Михајло Обреновић, време, живот и дело", обележавајући 200 година од рођења државника и књижевника, најобразованијег српског владара 19 века,кнеза Михајла, који је успео да ослободи српске градове од османлијске војске и интезивно радио на савезу балканских земаља. Садашње прилике на Балкану, Србији и шире, једна је од тема са нашим гостом, академиком, историчарем и дипломатом, који је био амбасадор у Русији од 2012. до 2017. год.

Гошћа у студију је и Слађана Милојевић из Удружења жена "Нона" која је учествовала као представник Србије у програму Светске организације за заштиту интелектуалне својине, међу 32 земље света. "Нона хендмејд" производи уникатну одећу инспирисану традицијом, чувајући тако, традиционална знања и вештине нашег народа.

Наша дописница из Беча, Вера Марјановић, забележила је активности у природи ђака и наставника "Просвјетиних" школа на српском језику, пред крај школске године.

Музички гости eмисије Ивица Станишић и Беки Бекић.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

Долазак Теслине јефтине енергије преобразио је град, али и читаву провинцију, а потом и Канаду. Био је то најзначајнији допринос развоју током целокупне канадске историје на преласку y 20. век.

Гледаоци филма су могли да открију како се та технологија и данас, након више од 120 година, користи за производњу хидроелектричне енергије. Пре него што је струја стигла у Бафало, yдаљен 27 миља, Никола Тесла је консултован и о плану за пренос струје на даљинy од 35 миља до Хамилтона, првог великог града у близини Нијагаре у то доба. О томе јавност мало зна.

Тако је покренута друга индустријска револуција и редефинисан град, у смислу индустријског раста и трансформације у мултикултурално друштво. Филм документује прве године хидроенергетике у Канади и допринос Николе Тесле променама у друштву.

Премијери су присуствовали кључни учесници филма, приређена је и изложба различитих елемената и реквизита који сy коришћени током снимања. На крају пројекције, учесници филма су се обратили гостима и били на располагању за сва њихова питања.

Др Мајда Ђорђевић, једна од учесница у настанку документарног филма, каже:

"Долазак Теслиних изума омогућио је најинтензивнији економски развој Канаде почетком прошлог века. На филму је рађено око две године. Улаз је био бесплатан, а филм је прилагођен свим узрастима, а нарочито едукацији деце и омладине. После Хамилтона, филм ће бити приказиван у српским заједницама широм Канаде, планира се приказивање на Нијагари за време "Српских дана" (прослава Видовдана 28. јуна), а од јесени приказивање у школама како би се млади упознали са животом и делом Николе Тесле и били инспирисани да обогаћују своје знање, следећи његов пример. Нажалост, о Тесли нема никаквих информација у школским књигама, па је због тога наша најважнија мисија да попунимо ту празнину у образовању младих."

Филм је урадила продуцентска кућа "Ethnic Channels Group", највећа светска организација која је заступљена на преко 100 телевизијских канала широм планете и бави се искључиво снимањем етничких филмова, а у Канади сарађује са великим бројем етничких група, на преко 20 језика. Финансирање филма је обезбедила влада Канаде.

Извршни продуцент је Felix Golubev, сценарио и режију је потписао Maksim Kravchinskii, а културни и уметнички сарадници су: Верослав (Вик) Ђурђевић, суоснивач и председник Никола Тесла образовне организације из Хамилтона и др Мајда Ђорђевић, суоснивач и потпредседник "Удружења Никола Тесла Калгари".

Са нама ће бити и Павлина Радовановић из Ораховца, извођач етно и духовне музике. Већ са 5 година почела је да изводи песме о Косову и Метохији по којима је публика препознаје широм света, а сваки њен наступ је хуманитарног карактера. О Косову и Метохији, музици, али и љубави према фудбалу, говориће у вечерашњој емисији. Павлина ће извести уживо и две нумере - "Дете Метохије" и "Свецарица".

Удружење "Херцеговац" из Чикага основано је пре неколико година. За предстојећи викенд припремају велики догађај у Чикагу, а у међувремену чланови и поштоваоци Удружења су се окупили да прославе славу. Извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Настојатељ храма, отац Љубомир Болић био је одличан домаћин, а прослави су присуствовали и генерални конзул из Салцбурга Вера Вукићевић, представник амбасаде из Беча, Јоксимовић, шеф представништва Р. Српске, Младен Филиповић, свештенство и бројни гости.

Просвјетини ђаци су освојили срца гостију лепим рецитацијама, најслађе су биле мале ученице у народним ношњама које су отпевале неколико песама, a осим припреме свечаног програма наставнице Маријана Младеновић, Јелена Јовановић и Јелена Милашиновић су учествовале и у организацији комплетне прославе.

У свом обраћању проф. Мијалковић је уз честитке домаћинима посебно захвалио наставницама и свима који подржавају Просвјетине школе, истакавши да је сада најважније обезбедити што већем броју деце српског порекла у Аустрији да наставе да уче свој језик и све важно о својој култури, традицији и идентитету. Подсетио је да се и он и тим Просвјетиних школа посветио тој мисији још од 2012. године и да ће се борити за развој српских школа, образовања и бољи статус српског језика докле год је то потребно. Истакао је важну подршку цркве и свештенства, подршку наших дипломатских представништава и институција из Србије, али и да је време да се српски клубови и удружења из целе Аустрије у још већем броју придруже Просвјети у остварењу тог циља.

А у недељу, 25. Маја, испод бечког Дунавског торња, одржана је традиционална Просвјетијада - Мини олимпијада за најмлађе који похађају припремне разреде Просвјетиних школа у Бечу – Мале причаонице.

Ове године се Просвјетијада одржава већ пети пут, па је то био и мали јубилеј, како за малишане, тако и њихове учитељице Јовану Миљковић и Јелену Сајферт, које су започеле овај пројекат, а њих су овај пут подржале и колегинице Босиљка Јанкех и Ивана Миловановић из другог и шеснаестог округа. Наравно, најважнији су били мали Просвјетићи и њихове маме, тате, баке и деке који од самог почетка здушно учествују у овом веселом и креативном догађају. Окупили су се у великом броју, а сви су били од срца уз дечицу и Просвјетин тим.

Циљ игара није била победа, већ дружење, сарадња и међусобна подршка и у спортском и у креативном делу манифестације. Деца су се дружила, играла, веселила, певала и рецитовала, а када је означен крај и стигла пица са сокићем, радости није било краја.

Проф. Мијалковић је радо помогао око деце и игара, а онда свим учесницима поделио медаље и пригодне поклоне. Уз велику похвалу и захвалност учитељицама, родитељима и деци, додао је:

„Осим онога што „старији“ уче у нашим школама – правилан српски језик, ћирилицу, све што треба о својој земљи и народу, овакви пројекти су врло важни, јер и најмлађи имају прилику да се са својим другарима играју на свом језику, да буду активни и креативни на свом језику, а све у природи, са својим породицама. Они, живећи овде, немају много прилика за то и ја сам врло задовољан што смо им ми из Просвјетиних школа то омогућили и чинимо то свих ових година. Такве ствари се овде не подразумевају и нису дошле саме од себе, већ смо се својим радом, трудом и ангажманом, у сарадњи са вама - родитељима и осталима који разумеју нашу визију и мисију, изборили за то! За свако дете ово остаје незаборавна успомена, као и за целе породице. За нашу децу која одрастају у расејању ништа није важније од усвајања свог језика и свега што чини њихов идентитет, а када се то дешава на овако леп начин, задовољство је потпуно!“

За свој предани рад, Ковач је већ раније награђен бројним признањима, укључујући: награду Фондације „Слободан С. Беговић“, Светосавску награду, Награду за иновативне наставнике у БиХ, признање за најбољег наставника бивше Југославије, као и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије. Његов рад препознала је и Српска наставничка награда „Просветитељ“, уврстивши га међу 12 најбољих наставника Србије и српске дијаспоре.

Вечерњаков печат је престижна годишња манифестација коју организује Вечерњи лист БиХ у сарадњи с више регионалних телевизија. Због свог гламура и значаја, често се описује као „европски Оскар“. Циљ манифестације је да ода признање појединцима и колективима који су својим деловањем и постигнућима остварили изузетне успехе.

Из ширег списка од преко 1000 кандидата, Комисија Вечерњаковог печата одабрала је 150 финалиста. Осим доделе награде за Особу или Колектив године – коју су ове године понели хероји поплава у БиХ – манифестација препознаје и истакнуте појединце у 10 категорија међу којима су хуманост, подухват, спорт, култура и сцена, наука и медицина.

Подсетићемо се на једног од најзначајнијих српских просветитеља, оснивача и професора Велике школе, књижевника, преводиоца и реформатора-Доситеја Обрадовића, али и на друге српске великане који су потичу са простора данашње Румуније.

Сазнаћемо шта о самој Гимназији „Доситеј Обрадовић“ каже директорка те данас најзначајније образовне установе за наше сународнике у тој земљи Александра Стојков, са којом је специјално за ову емисију разговарао наш сарадник из Темишвара, главни и одговорни уредник недељника „Српска реч“ и истоимене телевизијске продукције на српском Никола Лакић.

У музичком делу емисије уживаћемо у предивном извођењу познатих тамбурашких мелодија које већ дуги низ година негује и промовише познати музички вокално-инструментални састав Темишварски тамбураши. Део састава чине и све популарнија ђачка и омладинска мушка и женска секција.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Програм је водио песник Живко Николић, тако да је на овај начин одата пошта великом песнику на ползу српске књижевности и самог Удружења књижевника Србије, чији је члан Раичковић био.

На почетку вечери присутне је поздравила Драгана Зимоњић, секретар Културног удружења Бодензе, чији ентузијазам и посвећеност организацији оваквих догађаја значајно доприносе културном животу српске заједнице у Швајцарској, а разговор са писцем водила је Снежана Топлица Петровић, чланица Удружења српских писаца Швајцарске.

Она је кроз искрен и садржајан дијалог приближила публици свет Јанковићевог стваралаштва. Посебна пажња била је посвећена његовим књигама: „Сузе Светог Николе“, „Пета жица“ и „Последњи циркус на свету“. Аутор је говорио о значају истраживачког рада, улози традиције и сећања у свом писању, као и о томе како му је његова првобитна професија – новинарство – помогла да остане веродостојан и убедљив.

Публика је знатижељно постављала питања и разговор се спонтано продужавао, а када је понестала инспирација с те стране, писац је узвратио истом мером и питањима провоцирао публику. На крају вечери није крио задовољство целокупним доживљајем:

”Постоје места којима бих се увек враћао; постоје људи којима бих се увек обрадовао и поделио осмехе које сам баш за њих чувао. То су места где се осећате добро, па од госта врло брзо постајете домаћин и доживљавате их као своју кућу.

Захваљујући сјајној организацији Драгане Зимоњић и Снежане Петровић, на мапу својих драгих места ставио сам и библиотеку Хауптпост у Сент Галену у Швајцарској. Књижевно вече, колико зависи од писца, толико зависи и од гостију, а ја сам имао сјајне посетиоце, радознале, као у деце раширених очију, што са пажњом и слатким ишчекивањем слушају приповедача. Вече не би било тако успешно да није било женског хора Уметничког центра Соко из Базела који је целој вечери дао ону неопходну лепоту, да би се цео догађај назвао правим празником уметности", рекао је писац.

Посебан уметнички доживљај вечери донела је женска певачка група Уметничког центра Соко из Базела, која је извела низ традиционалних и родољубивих песама. Њихово присуство није било само музичка пратња, већ су песмом испратиле атмосферу вечери и употпуниле целокупни доживљај.

„За многе од нас ово је био први пут да смо посетиле Сент Гален. Пре књижевне вечери имале смо прилику да откријемо чудесну манастирску библиотеку, најстарију у Швајцарској, и наставиле вече у истом духу, песмом и књигом. Бранислав Јанковић је један од писаца чије књиге радо читам тако да у својој библиотеци већ имам скоро целу колекцију, па сам се радовала да упознам аутора лично. Посебно сам узбуђена што смо коначно успоставили сарадњу са Културни удружењем Бодензе. Знамо се већ неколико година и подржавамо међусобно, али ово је први пут да смо сарађивали на овакав начин“, каже Андријана Адамовић, председница Уметничког центра Соко.

Публика, која је пристигла из различитих делова Швајцарске, топло је реаговала на сваку реч, песму и мисао. Након званичног дела вечери, разговори су се наставили уз пиће, размену утисака и фотографисање. И аутор и извођачи дружили су се с гостима, што је додатно допринело осећају заједништва те вечери. 

Слађана Миладиновић, чланица Културног удружења Бодензе, не пропушта ниједан културни догађај, било да је у питању позоришна представа, књижевно вече или концерт:

„На књижевној вечери у библиотеци Сент Гален, имали смо прилику да се дружимо и уживамо уз нашег познатог писца, новинара и публицисту Бранислава Јанковића. Вече је употпунила женска певачка група Уметничког центра Соко из Базела, која је изводила традиционалне српске песме, међу којима су се истицале “Расти, расти мој зелени боре“ и моја омиљена „Јечам жела Косовка девојка“. Атмосфера је била предивна, а публика одушевљена сваким тоном. На крају – једно велико хвала за предивно вече.“

Књижевно вече у Сент Галену остаће упамћено не само као промоција књига, већ и као сусрет људи, сећања, музике и речи – у духу културе која инспирише и спаја.

„Задовољна сам што сада поседујемо та 43 значајна документа и надамо се да ће они наћи значајно место у просторијама новог музеја, који ће говорити причу о нашој Милеви Марић Ајнштајн", истакла је амбасадорка Никшић. Обратила се присутнима из хола Музеја српске дипломатије, из хола знаменитих Срба, како је рекла, напомињући да би књигу о Милеви требало превести на енглески језик, како би била доступна не само Србима у дијаспори, већ и пријатељима српског народа и научној заједници.

Испред Амбасаде Републике Србије у Аустрији, присутнима се обратила Александра Јовановић, конзул. Поздравила је скуп у име Њ.Е. Марка Благојевића и истакла да је имала ту част да присуствује у Цириху, 2009. године, на постављању плоче на споменик Милеви Марић, као део делегације тадашњег Министарства за дијаспору. На плочи је написано на српском и немачком језику: „Са поносом и љубављу од српског народа."

Др Вјера Рашковић Зец, рецензент књиге, подвукла је да је сматрала да сама доста зна о Милеви Марић, иако је гледала драму посвећену њој и прочитала неколико чланака, као и да је одушевљена насловом књиге. Говорила је да је Светлана Матић у потпуности успела да истражи допринос Милеве Марић научном раду Алберта Ајнштајна.

„И ова књига Светлане Матић, као и све досадашње, резултат је марљивог истраживачког рада, који је трајао две године. Много лепих књига даровала нам је Светлана Матић, али је овом надмашила саму себе", закључила је др Вјера Рашковић Зец.

Кроз садржај књиге, читајући занимљиве одломке и цитате из писама, присутне је водила Наташа Пајковић, књижевница. Тако су заинтересовани могли да се упознају са Милевиним детињством, школовањем, судбоносном сусрету са Албертом у Цириху, браку и противљењу Албертових родитеља, крштењу синова у Новом Саду, боравку у Прагу и Берлину, Албертовој женидби са рођаком Елзом Левентал, Милевином доприносу науци, 1905. години чуда, разводу и смрти, писмима које је упућивала кумовима Гајин и пријатељици Хелени Савић. У књизи можемо да сазнамо и каква су била Ајнштајнова схватања о миру, Богу и његовом односу према синовима Едварду и Хансу, али и о практичним саветима великог генија.

Светлана Матић је из књиге цитирала Ђорђа Балашевића, који је становао две куће даље од Милевине, у Кисачкој улици број 20. Он је, између осталог, истакао:

„Била је лепа на онај тихи, ванвременски начин... Њен несретни живот био је песма у долини глувих... У Кисачкој и околним уличицама неке жене и данас живе на кратком ланцу, континенти им се простиру од баште до капије, од рерне до ужета за веш. А она је још рођендан двадесетог века прославила у Цириху, радећи домаће задатке свом размаженом Алберту, и учећи надобудне младе Швицере формулама којима нико од њихових сународника није умео да их научи. У њеној кући одавно живе неки други људи, у њеном племену је Рачун и даље највиша математика..."

Светлана Матић предлаже да се Милеви Марић Ајнштран постхумно додели докторат и диплома на Техничком универзитету у Цириху, с обзиром на то да је тамо завршила студије и положила све испите. Књига је писана у епистоларној форми и представља портрет једне успешне, али заборављене научнице, која је крчила пут феминистичком покрету. Милева Марић је најуспешнија научница у српској науци. Милевин удео у Албертовим изумима био је неоспорно велики. Међутим, само је Алберт добио Нобелову награду, док је Милеви припао новчани део, захваљујући коме је школовала децу и лечила млађег сина оболелог од шизофреније.

Ауторка подржава иницијативу „Нобел за Милеву", коју је покренула организација „Инспаиринг грлс".

"Чињеница је да је Милева Марић била коаутор објављених и необјављених, потписаних и непотписаних научних радова Алберта Ајнштајна и његова инспирација. Књига се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза. За будуће генерације које долазе, живот и дело Милеве Марић и Алберта Ајнштајна су врло значајни и поучни", закључила је проф. Светлана Матић.

Велики број заинтересованих на овој промоцији, међу којима су били, Жељко Томић, Зоран и Адријана Калабић, Милица Лађевић, Слободан Цојић, Мира Варга, Светлана Миловановић, Драгана Балтић, Гордана и Дејан Николајевић и други, чекао је у реду на потпис од стране ауторке.

Овај културни догађај је само један у низу, који слави велики јубилеј -150 година од рођења прве српске математичарке и физичарке, а промоције ће бити уприличене током целе године, у градовима у Аустрији, осталом делу Европе и Србији. У плану је израда изложбе која ће пратити садржај књиге.

Следеће представљање ове значајне публикације, биће у Библиотеци града Београда, 6. јуна 2025. године у 19 сати, уз музичку пратњу групе „Бистрик" и наше велике музичке диве Биље Крстић.

Министар Ђорђе Милићевић имао је веома садржајан и конструктиван састанак са председником Републике Српске Милорадом Додиком. У отвореном, срдачном и братском разговору, размотрени су даљи кораци у имплементацији заједничких иницијатива договорених на Свесрпском сабору одржаном у Београду 2024. године, који је поставио нове темеље српског националног саборног деловања.

Истакнута је обострана и чврста опредељеност очувању српског националног јединства, унапређењу институционалне сарадње и неговању заједничког културног, духовног и историјског наслеђа. Посебан акценат стављен је на потребу да Србија и Република Српска, у пуној сагласности са Дејтонским мировним споразумом и уважавањем постојећег институционалног уређења, делују као јединствен политички, културни и национални простор, у интересу целокупног српског народа.

„Свесрпски сабор одржан у Београду прошле године није био једнократан догађај, већ почетак нове етапе у српском националном организовању. Он је потврдио заједничку одлучност да се очува, унапреди и институционално оснажи српско јединство, без обзира на државне и административне границе. Сабор је усмерен на то да се донете одлуке конкретно и одговорно спроведу у живот, кроз заједничке политике, пројекте и мере које обухватају све области — од културе и просвете, преко економске сарадње, до заштите идентитета нашег народа.

Суштина тог сабора је порука да Србија и Република Српска стоје заједно, јединствено, мирно и мудро, али чврсто у одбрани свог права на слободу, развој и опстанак. Данашњи разговори у Бањалуци само су потврда те историјске и вишевековне везе, коју додатно јачамо у складу са изазовима савременог доба", изјавио је министар Милићевић.

У духу јединства српског народа и у складу са стратешким оквиром који је утврђен на Свесрпском сабору, министар Ђорђе Милићевић и Златан Кокић постигли су договор о унапређењу међусобне институционалне сарадње. Циљ ове сарадње је повезивање наше дијаспоре са завичајем, у Србији и Републици Српској, као и очување културног, духовног и националног идентитета Срба где год да живе.Сарадња два министарства биће усмерена ка реализацији конкретних програма који ће омогућити повратак младих породица, стварање услова за одржив живот у руралним крајевима и успостављање трајних веза између дијаспоре и завичајних средина. Посебан акценат биће стављен на подршку заједничким културним манифестацијама, едукативним програмима, очувању српског језика, писма и традиције, као и на економско повезивање кроз подстицање инвестиција дијаспоре у руралне крајеве Србије.

„Свесрпски сабор нас обавезује, да градимо мостове не само између људи, већ и између институција које служе народу. Дијаспора представља снагу и потенцијал наше будућности. Када повежемо завичај и расејање, добијамо целину која је снажна, одржива и достојна заједничке историје и визије будућности“, поручио је министар Милићевић.

Овим договором почиње нова фаза институционалног умрежавања у српском националном корпусу, у којој министарства делују као партнери на истом задатку – очувању и јачању српског идентитета, без обзира на државне границе.

Сарадња са руским регионима успостављена је захваљујући несебичном и посвећеном ангажовању Наталије Клишенкове, аташеа за културу Руске амбасаде. Овом приликом Удружење Адлигат је уручило посебну награду – плакету захвалности Наталији Клишенковој „за подршку култури у најтежим временима, за развијање пријатељства међу народима".

Јамал – регион велики као девет Србија којим тече славна река Об, чије су обале на најширем месту једна од друге удаљене чак 90 километара, један је од најбогатијих руских региона и седиште Гаспрома. Народна библиотека Јамала из престонице региона, једног од највећих арктичких градова, Салехарда, остварила је сарадњу са Адлигатом и овом приликом послала стотинак књига на поклон. Претходно је Адлигат послао донацију стотину књига о Србији и српске класичне књижевности овој библиотеци, како би се формирао српски кутак.

„Путовао сам две године по Русији и обишао 63 региона. Тамо је свака провинција као што је другде држава – толико је сваки регион богат историјом, културом, природним лепотама, али су ти региони пространији него многе државе", изјавио је Виктор Лазић и истакао да овај пројекат не би био реализован без значајне подршке аташеа за културу амбасаде Руске Федерације, Наталије Клишенкове.

„Госпођа Клишенкова је више од аташеа за културу. Она је пример и узор како дипломата може и треба да ради. Сарађивали смо са више од стотину аташеа за културу у претходне две деценије – никада нисмо радили са особом која је посвећенија свом послу, увек приступачна, искрена и добронамерна. Једну важну изложбу смо заједно сређивали у поноћ. Такав однос према сарадницима, партнерима, раду, култури, такво разумевање и жртвовање за праве вредности, то је нешто што ћемо памтити", изјавио је Виктор Лазић, почасни председник Адлигата.

Захваљујући госпођи Клишенковој, и наравно, уз подршку других сарадника у амбасади, Адлигат је реализовао више десетина посета руских културних делатника, дипломата и друштвених радника.

Прошле године је Адлигат приказао изложбу поводом 80. година ослобођења Београда која је отворена у Председништву на Андрићевом венцу када је јавности по први пут приказана ретка ратна штампа, периодика и до тад непознате фотографије руских ослободилаца. Део изложбе био је посвећен и јунацима из Јамала – Григорију Калибабову, јамалском борцу који је погинуо ослобађајући Београд 1944. године на дан ослобођења, 20. октобра, и о Николају Шакурову, ветерану којег је Лазић имао прилике да упозна током боравка у Салехарду.

У Збирци Јамала у Музеју књиге и путовања већ се налазе многа чудеса: гувернер Јамала је поклонио порцеланског белог медведа којег је направила једна од најбољих фабрика порцелана на свету из Ст. Петербурга, која се овим послом бави од 18. века; ту су аутентичне народне ношње Ханти народа, такође поклон који је стигао из далеког Сибира. У збирци се могу видети предмети начињени од костију мамута али и шах од костију ирваса, књиге са потписима значајних писаца, као и Александре Горјачкине, једне од најбољих шахисткиња планете.

Тако су повезана два удаљена краја света – Србија и далеки Јамал, где се од недавно у одређеним школама чак учи српски језик.

Посетиоци Адлигатовог Музеја књиге и путовања ће од следеће недеље у сталној поставци моћи да погледају јамалску збирку.

Највећи број наших људи Драган је упознао 90-тих година на демонстрацијама у Лос Анђелесу. Ти догађаји су, прича нам, окупили српску заједницу.

Ракоњац се 90-тих и после 2000. трудио да се на локалним телевизијама редовно емитују репортаже које је снимао, како би се чуо глас о Србима другачији од извештаја тамошњих медија.

Српски радио програм у Лос Анђелесу трајао је 52 године. У време када је требало да га угасе, Драган је преузео бригу о емисији, и водио програм 10 година.

У емисији "Амерички сан" коју ради последњих година, приближава нам судбине људи који су са различитим амбицијама  и жељама отишли у "обећану земљу"...

Драганов труд и стално залагање за очување националног идентитета, као и његову борбу за глас о Србима у Америци, наградила је и земља у којој је рођен. Ове године нашао се међу добитницима "Златне значке" коју додељује Културно просветна заједница Србије.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Страхиња је рекао да су многи мислили да је изабрао инструмент са којим не може бити запажен и постићи успех.

"Али све моје награде доказују да управо контрабас може бити у центру пажње и равноправно, са другим инструментима, комуницирати са публиком. Поносан сам што сам, као млади уметник из Србије, имао прилику да представим свој рад у најеминентнијим светским дворанама и покажем да посвећеност, искреност и љубав према музици не познају границе. Надам се да ће мој успех инспирисати и друге младе музичаре из Србије да верују у свој пут и да храбро следе своје снове", поручује Страхиња.

Страхиња је такође победник такмичења које организује The Musicians Company основана 1500. године и добитник награде The Princes Prize, којом се одаје признање "најперспективнијем младом инструменталисти међу добитницима награда ове институције".

Највећа медијска кућа за класичну музику Classic FM је Страхињу сврстала међу 30 невероватних младих уметника из целог света, а представљен је и у 10 Мен Магазине као "The next big thing in classical music".

Добитник је бројних награда укључујући и Barthel Prize од стране Concordia Foundation, као и признања фондација Drake Calleja Trust, Countess of Munster, Help Musicians и других.

Његов уметнички израз превазилази границе класичне музике, па је током Лондонске недеље моде, сарађивао са дизајнером Патриком Мекдауелом, а наступао је и на сцени Royal Opera House уз балетске звезде Мајару Магри и Каспара Ленча.

Овај Београђанин тренутно завршава постдипломске студије на Guildhall школи код реномиране виолончелисткиње Луиз Хопкинс, а већ је наступао у 13 земаља света, у дворанама као што су Берлинска филхармонија, Париска филхармонија, Барбикан у Лондону и Елизабет хoла у Бриселу, а недавно је по први пут наступио у престижном Wigmore Hall-у.

Импонзантна је и листа оркестара и реномираних уметника са којима је наступао, међу којима су: Немања Радуловић, Бенџамина Гилмор, Хозе Гајард, Кандид Томпсон, Рајнеке Брокханс, Стивен Гутман, Иштван Вардајиј и Тамара Рађеновић.

Његова порука је наишла на добар одзив публике, а на питање шта би желео да пренесе публици из тог предавања, одговорио је следеће:

"Држи се даље од негативног, јер негативан ум ти никада неће донети срећан живот. Уместо тога, користи моћ своје маште, јер ти си оно што мислиш. Имај храбрости да сањаш и креирај свој живот из будућности, а не из прошлости. Престани да се упоређујеш са другима, јер то је игра коју можеш само да изгубиш – увек ће бити неко ко има више новца од тебе, чешће иде на одмор, има новију кућу или већи стан. Ако већ желиш да се упоредиш с неким, нека то буде особа која си био пре годину дана. Да ли си се развио? Јеси? Браво! Тапши себи по рамену и честитај себи на том напретку.

Буди свестан својих успеха – запиши их сваки дан и прочитај их наглас. То је права срећа и води ка менталној снази. Буди захвалан на ономе што имаш и не жали за оним што ти недостаје. Уместо да осећаш мањак, негуј осећај обиља и нека ти незадовољство буде инспирација.

Такође је важно да се бавиш послом који волиш, јер ако волиш оно што радиш, никада више нећеш морати да радиш. Многи људи имају велики проблем с понедељком, али проблем није понедељак - то је њихов однос према понедељку или прецизније - према свом послу.
Наравно да је притисак на послу порастао задњих пар година, то не можемо да демантујемо, али и то можемо искористити као мотивацију да створимо нешто сјајно и ширимо што више позитивне енергије. Било да је понедељак или неки други дан у недељи - није важно - важно је да то од срца заиста и чинимо", истакао је Дејан.

На питање на шта ће се убудуће фокусирати када је у питању ментално здравље, одговорио је следеће:

"Наставићу да радим оно што већ годинама чиним - да ширим вирус среће, јер он не доприноси само бољем менталном здрављу, већ и унутрашњем миру. Будите срећни кад год можете и где год можете, јер срећа воли срећне људе!".

Гост у студију биће и Бранко Милисковић, уметник перформанса и визуелних медија. Представићемо његов рад који је препознат широм света и најавићемо активности које ће имати у наредном периоду.

У удружењу Адлигат разговарали смо са почасним председником Виктором Лазићем о легату Миломира Главчића, српског добротвора у Канади.

На крају емисије уживаћемо у музичком споту трија предвођеног Сретеном Крстићем.

Уредници емисије су Тијана Паунковић и Душан Жарковић

Реализатор Ернестина Глигоријевић.