20. јуна су наступали дечји и ветерански фолклорни ансамбли, а 21. јуна извођачки. Фестивал је награђен Златном плакетом од стране Централног савеза аматера у култури Србије, са образложењем да се плакета даје за неговање пријатељства међу српским удружењима у дијаспори. Посвећен је фолклорној великанки Десанки Деси Ђорђевић, због њеног доприноса фолклорној баштини и тековини.

Бројаница је показала како се учврћују темељи моста који се гради из године у годину, између удружења у дијаспори, са удружењима у матици. Покровитељи фестивала су били италијанска покрајина Трентино-Алто Адиђе, као и Кабинет председника Републике Српске.

Ђорђе Милановић, идејни творац овог сабора младости, истакао је да је ово био најбројнији фестивал фолклора ван матице до сада, огранизован беспрекорно. Милановић не крије задовољство исходом догађаја, али уједно жели и да се јавно захвали свима онима који су Бројаницу учинили значајном и важном за очување културе и традиције.

"Желим да се захвалим свима који су допринели да Бројаница опстане и иде ка шестом рођендану. Поносан сам на овај фестивал који опстаје и шири се. Сама чињеница да су гости стигли са осмехом, а отишли у сузама, говори много. Захваљујем се свим удружењима, као и локалним и државним представницима у Италији који су подржали и посетили фестивал Бројаница и окарактерисали га као најпосећенији културни догађај у региону. Захваљујем се Валтеру Касвалдеру који је рекао да Срби држе до свог идентитета, историје, културе и традиције, Микели Пакелату, конзулу генералног конзулата из Трста, Николи Пауновићу, Драгану Станојевићу, Душану Марићу. Такође се захваљујем и свим члановима удружења Видовдан, као и породици Ивана Далсаса из Штивора и породици Роберта Постаја, који несебично дају свој допринос организацији, као и градоначелнику Фолгарие Мајклу Реку, Туристичкој заједници АТП, посебно Данијели Векиато Општини Виголана, Аутономној покрајини Трентино Алто Адиђе на финансијској подршци и Кабинету председника Републике Српске на финансијској помоћи", истакао је председник удружења „Видовдан" Ђорђе Милановић.

Публици су се представили млади у више од 35 различитих наступа, као и традиционалним фолклорним играма из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Крајине. Раскошна народна ношња фолклораша је очарала посебно италијанске госте, који су са дивљењем коментарисали богатство и колорит народне традиционалне ношње.

Дружење је употпунила богата трпеза, а гости су, задовољни, поручили да се враћају и следеће године, у још већем броју.

„Тридесет година траје тај њихов покушај да потпуно униште Републику Српску, да је сведу на једну крајину или, ако хоћете, регион у оквиру централне и унитарне БиХ и да је онепособи за живот. А онеспособљање за живот Републике Српске значи једну врсту упозорења за српски народ да ће му се догодити историја коју је преживљавао у 19. веку и у добром делу 20. века.”, каже Слободан Самарџић са Факултета политичких наука у Београду.

Јасно је да се смањењем овлашћења Српске жели централизована, унитарна и грађанска БИХ, истакли су учесници скупа.

“И да се том унитаризацијом, односно, под фирмом унитаризације и централизације српски чинилац, можемо рећи и хрватски донекле, потпуно избрише из БиХ-а. Иза унитаризације се крије хегемонија муслиманска или бошњачка, где би они владали БиХ-ом а остали би били раја. Република Српска ни по коју цену то неће и не може и не сме да одозвали”, каже Миломир Степић из Института за политичке студије.

У том отпору, како је наглашено, најбитније је да на кључним стварима, питањима од виталног интереса за Републику Српску, постоји консензус. Указано је и на нешто бољи геополитички положај Републике Српске. С једне стране, ту су слабости снага на Западу, које су тежиле десуверенизацији Српске, с друге, јачање руског савезника, с треће односи у БиХ и незадовољство хрватског народа.

“Све то указује на то да Република Српска има простора за вођење једне суверене и самосталне политике која ће ојачати њене надлежности или бар неке од оних надлежности које су у међувремену том пузећом ревизијом Дејтонског споразума одузете Републици Српској, да они буду враћени”, каже Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене дјелатности Андрићевог института.

Велика пажња на научном скупу одржаном поводом три деценије од успостављања међународне легитимности Републике Српске али и три деценије трагичног уништења Републике Српске Крајине, посвећена је, и уопште појму Крајине и српском народу као најзападнијем православном народу на мапи Европе.

“Крајина је данас добила неко сакрално значење и она подразумева сећање на сеобе, на страдања, па и на геноцид у XX веку. Крајина је у ствари парадигма целе српске историје. Сви смо ми Крајишници”, каже Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду.

У оквиру научног скупа уз геополитичка, разматрана су и питања безбедности али и демографије.

Под овим слоганом окупили су се и организатори и учесници догађаја, који се годинама традиционално одржава на Видовдан као Дан српске дијаспоре и Срба у региону.

Уредник Владан Ракић.

Редитељка Драгица Гачић.

Овај ликовни пројекат је резултат сарадње српске уметнице Александре Микарић и боливијског уметника Фабриција Ларе. Поводом изложбе у Аргенини уметница нам је изјавила:

"Велика радост ми је донело присуство бројних аргентинских уметника и публике коју раније нисам познавала – њихова топлина и подршка дали су посебну драж овом сусрету.  Захвална сам на могућности да кроз уметност будем део овако снажног и искреног уметничког дијалога. Прелепе успомене носим из Јујуyја."

Александре Микарић живи у Боливији, али ствара у Србији, Хрватској, Боливији, Перуу и Аргентини. Рођена је у Лесковцу 1988. године, а њена породица потиче из Медвеђе. Њен таленат, који је наследила од мајке уметнице, обликован је похађањем уметничке школе Кеика Гонзалез током боравка и студирања у Јужној Америци након чега је започела професионалну афирмацију. Анин ментор је био професор и уметник Миодраг Елезовић.  Дипломирала је на Одсеку за технолошке и уметничке студије у Лесковцу и студирала класично сликарство на Академији уметности.

Почела је да се афирмише 2020. године, а критичари и стручњаци су о њеном сликарству говорили са пуно оптимизма.

"Боравак у Јужној Америци засигурно је обележио мој садашњи рад, где можете препознати фигуре мајанских ископина које су више него инспиративне и за мене јасни показатељ нечијег присуства на нашој планети. На мој досадашњи рад утицала је Боливија, када посматрате, моје слике можете осетити кроз њихово зеленило налик Амазону, јарке боје зрелог воћа попут онога како мирише тамошњи ваздух. Можете приметити живу неспутану енергију која се прелама и косу која није јасно дефинисана баш по старом веровању Индијанаца да је управо коса наш пријемник енергије и директна спона са светим духом. Одушевљена тиме, све је то мом свету дало нову перспективу, промишљања и тежњу да разумем и будем једно са природом, својом духовношћу и људима који ме окружују. Јарке боје којима бојим енергију начин је како доживљавам да свако од нас исијава и делује на друге људе", описује Микарић своја платна.

Прошле године ова сликарка из Лесковца је у Јужној Америци имала четири велике самосталне изложбе, али и једну заједничку са двојицом уметника из Боливије и Перуа. У Ла Пазу се представила изложбом слика ”Непрел”. Овој изложби је присуствовала и Жана Петковић Куљача де Родригез, историчарка уметности, која је почасни конзул Србије у Боливији и која је дала значајан допринос промоцији српске културе на јужноамеричком континенту.

Живела је и стварала у Истри, тачније у Пули, где је учествовала  у посебном уметничком пројекту. У оквиру Истарског свемирског програма „Видулини“ десет слика Ане Микарић лансирано је у свемир. Критика и публика је приметила да су “њене слике прозори у другачији свет, у коме све оно што нам је познато поприма облик илузије и буђења”.

Током своје професионалне афирмације, по повратку у Србију, реализовала је петнаест самосталних изложби. Најдраже су јој биле изложбе у завичајном Лесковцу и Медвеђи. Тада је Александра Ана Микарић изразила спремност и вољу да и убудуће помаже својим радом на побољшању културне понуде у Медвеђи. И да се стално враћа својим коренима и родитељима:

"Још од почетка професионалног пута донела сам одлуку да део организације и промоције преузме моја сестра, уз неколико сарадница које су временом постале и моје пријатељице. Многи од мојих пријатеља су и моји сарадници јер заједно делимо узбуђење због онога што се кроз уметност открива. Путујем често, али се враћам – како физички, тако и у мислима. Иако већ дуго живим ван Србије, трудим се да задржим свој идентитет. Верујем да је важно бити оно што јеси, где год да си, на тај начин и људи које упознајем широм света боље упознају и Србију.

О овој изложби писао је ликовни критичар Здравко Вучинић:

„Код Александре се уочавају замашне величине платна, које прекривају ускомешани актови, уприличени необичним, крајње наглешеним покретима. Они лебде или се слободно крећу кроз простор. Позадна је затворена. Прекривена је широким, лелујавим, разнолико обојеним, дугиним, суптлно стилизованим тракама. Њихов примат је истакнут да кад – кад залазе у први план захватајући целу површину сликане равни. На тај начин се простиру попут особене оптичке датости, која не угрожава дојам целине, већ употпуњује и богати јединство композиционе представе”.

Како је још као студент ликовне уметности одлучила да кичицом осваја свет Александра Микарић се усудила да то данас чини мотивима насталим на просторима њене Србије. Промоција секције Александриних слика под називом „Винча – Тиванаку – Лепенски Вир“ је пројекат који говори о коренима, о сусретима цивилизација неолита и древне културе Анда, која је претходила племену Инка, говори о духовним мостовима који се граде између континената – кроз уметност. Овај њен рад темељи се на истраживању архетипова, духовности и универзалне енергије, а мотиви локалитета Винча, Лепенски Вир и Тиванаку преточени су у снажан и симболичан визуални језик.

"У Боливији сам открила невероватну везу између древне цивилизације коју сам осликала летећим тањирима и наше винчанске културе. Одувек сам трагала за древним мистеријама тражећи одговоре о суштини света и живота. Преносила сам то на своја платна. Добар део одговора открила сам у Латинској Америци, где са поносом представљам Србију". каже млада уметница, која планира нова цивилизацијска истраживања у Европи и Јужној Америци.

Александра Ана Микарић  је чланица Уметничке комуне у Београду и Боливијског удружења пластичких уметника АБАП. Изложбе у Јужној Америци и сусрети са уметницима и публиком су јој донеле радост и нови оптимизам. Зато нам је открила своју нову уметничку тајну:

"У следећој секцији радова желим заједно са публиком да прођем кроз вртове тајни и приче о преобразби свести. То ће бити путовање кроз светове између светова, кроз повезаност и снагу људске свести када је усмерена ка светлу."

На првој радионици учествовало је једанаесторо деце узраста од шест до четрнаест година, а већ први сусрет са позоришним светом био је пун ентузијазма и изненађења. Деца су се брзо повезала и с лакоћом учествовала у двочасовним пробама. Посебно је одушевила најмлађа учесница, шестогодишња Нина Тодоровић, која је равноправно пратила рад, пуна поноса због улоге коју ће играти.

„Наше удружење је до сада углавном неговало традиционално певање и организовало бројне културне догађаје – од балова, књижевних вечери, до концерата и гостујућих представа. Ова радионица је искорак у потпуно новом правцу. Моја ћерка Марта је пожелела да се бави глумом и започела онлајн рад са Николом Угриновићем. Као професор српског језика и књижевности, одмах сам препознала његов изузетан педагошки дар, а у разговору с пријатељицом Мајом, мајком Мие, која је од почетка с нама у певачкој групи, а сада и глуми – родила се идеја да укључимо још деце и покушамо да направимо представу. Ја сам ту идеју са одушевљењем прихватила, Никола је радо пристао, и од тог тренутка чаролија је почела", каже Андријана Адамовић из Уметничког центра СОКО.

Управо ту чаролију осетио је и Никола Угриновић, који је први пут радио с децом ван граница Србије.

 „Носим дивне утиске са првог викенда радионице. Деца су показала велики ниво заинтересованости, креативности и тимског духа. Радимо на представи „Вештица на суду“, рађеној по тексту Сандре Родић Јанковић (оригиналног наслова "Ноћ у Мерлиновом замку"), прилагођеној њиховом узрасту. Овакав рад биће прилика да деце усвоје неке основне законитости позоришне уметности и глумачког заната, методама прилагођеним њиховом узрасту, као и да индивидуално напредују у својој социјализацији, отклањању осећаја непријатности при јавном наступу, стицању самопоуздања. Захвалан сам Андријани Адамовић, оснивачу удружења Уметнички центар СОКО, под чијим покровитељством се и реализује овај пројекат, што је имала иницијативу и храброст да се упусти у овако нешто. Такође, захваљујем свој деци и родитељима на поверењу и топлој добродошлици. Нестрпљиво чекам и радујем се нашем поновном сусрету, крајем августа", истакао је Угриновић.

Родитељи су са великим интересовањем пратили први дан рада и, одушевљени виђеним, већ изражавају жељу за сличном радионицом и за одрасле.

Један од најлепших коментара стигао је од ученика Вида Димитријевића, који је рекао:

„Никада не бих ишао из школе кући када би Никола био мој учитељ! Радионица ми се много свидела. Било је интересантно, забавно и упознао сам нову децу. Већ сам почео да учим текст и радујем се следећим пробама.“

Глумачка радионица се наставља после летњег распуста, а већ крајем августа деца се поново окупљају како би кроз заједнички рад и викенд-пробе наставили стварање представе чија је премијера заказана за 7. децембар.

Факултет има и центар за биомедицинска истраживања са лабораторијама за молекуларну биологију, фармакологију, микробиологију и друге дисциплине. Уско сарађује са Универзитетским клиничким центром Републике Српске, који је уједно и клинички партнер за наставу и истраживања. 

Са највећим бројем научних публикација на годишњем нивоу унутар универзитета, овај факултет потврђује своју кључну улогу у медицинском истраживању у региону. 

Потписивањем актуелног споразума, овај релативно млади универзитет додатно јача своју међународну оријентацију.

1. јула у Галерији „Никола Радошевић“ у Београду, биће изведена  позоришна представа “Искра” и биће отварена међународна изложба.

Културно-уметнички програм планиран је за 5. јул у Кући Ђуре Јакшића (Београд), а 7. јула 2025. у Прес-центру Удружења новинара Србије, биће представљена манифестација “Дани Николе Тесле 2025”.

Програм се наставља у Ужицу, 7. јула, а 8. јула у Кући Краља Петра, Београд, када ће бити отварена међународна мултимедијална изложба Art&Techology “Nikola Tesla”.

9. јул 2025. манифестација се премешта у Смедерево, где ће бити отворена међународна изложба слика "Тишина струја" иоткривена биста Николе Тесле.

9. јула одржаће се поетско вече "У духу Николе Тесле" у Удружењу књижевника Србије (Београд), а 10. јула у прес-центру Удружења новинара Србије панел дискусија за медије Теслине научне фондације.

10. јула 2025. у Народном музеју, Београд , у 18 сати одржаће се концерт интернационалног хора “Singers United”, а у Галерији „Никола Радошевић“, истог дана биће проглашење победника и додела награда.

12. јула 2025. у Општини Жегар биће откривена биста Николе Тесле и обележавање славе, и обићи ће се село Смиљан, Госпић.

(Обилазак  цркве, родне куће и Меморијалног центра Николе Тесле, гробови Теслиних родитеља).

14. јула 2025. манифестација се наставља у селу Кистање, а обићи ће се манастир Крка и гробље сестре Николе Тесле.

„Да би високи ниво нашег рада унапредили још више, потребно је да будемо у сталној вези, да измењујемо искуства и делимо своја знања, што је сврха и овог семинара. Морамо се и даље борити да се у Аустрији призна српски језик, а не да се официјелно користи тзв. „БКС језик“ који је политичка измишљотина. Имали смо у томе успеха, али уз нас најзад мора стати цела српска заједница да би се та борба позитивно окончала. Потребно је да отворимо још школа, да имамо још већи број деце, тако ћемо бити ближи успеху. Од оснивања, 2012. године, када смо прва наставница, Марија Мандић и ја седели сами и очекивали прве ђаке десило се много тога, добили смо поверење и подршку наше цркве, наших грађана, наше државе и амбасаде, која нас је и ове године добро подржала, на чему смо искрено захвални. Иако нико од садашњег тима тада није био присутан и можда неко од наших људи мисли да су се школе саме створиле или су пале с неба, сви ви данас показујете високу свест и доприносите раду на најбољи начин, јер су школе резултат заједништва и прегнућа многих људи, позитивне синергије и стручности, која даје резултате, а овај тим, сви ви, сви ми, чврсто стојимо иза потребе да школе усваком погледу напредују“, истакао је Мијалковић.

Конзул Дејан Удовичић је поздравио присутне, истакавши да је очување нашег језика и писма, културе и традиције, као и неговање националног идентитета важан елеменат рада у дијаспори и да су школе српског језика можда и најважнији чинилац тог прегнућа. Као и до сада, конзулат ће увек подржати све наше грађане и удружења који улажу себе и своје знање и умеће у образовање наше деце, а успешан рад српских школа и сарадња са њима је најбољи пример успешног деловања, додао је он. Конзул Удовичић је присуствовао целом току семинара и активно допринео успешном раду и активностима.

Семинар је увеличан обраћањем оца Драгана Ерића, старешине Храма Покрова Пресвете Богородице у Салцбургу, који је топло примљен од свих присутних.

Присутнима се обратио и Марко Сарић, млади председник Просвјете, а његово излагање је прихваћено са много симпатија и великим аплаузом.

Осим из Беча и Салцбурга, наставнички кадар пристигао је и из Тулна, Линца, Граца, Велса, Гмундена, Браунауа, Винернојштата, Штајера и Енса, Куфштајна и Брегенца, Фелдкирха, Инсбрука, Фигена, као и из школа у Шпиталу, Филаху, Клагенфурту и Салфелдену.

Након уводних обраћања сви присутни наставници су представили школе у којима предају и активности које су обележиле ову школску годину. Свако од њих имао је много добрих вести, лепих пројеката и добрих идеја, било је и значајних сугестија за унапређење рада, али и поменути су и текући проблеми у организацији наставе, као и предлози за њихово решавање. Свима је била заједничка висока посвеећеност и велика професионалност према обавезама у школама.

На задовољство свих, присутнима су се обратили и благајници Срђан Ракић и Александра Ковачевић, чланови организационог тима, који су представили нову платформу и анкете за евалуацију резултата рада, као и апликацију која олакшава рад наставника у административном делу посла. Окупљени на семинару су тако добили јаснији увид у унапређење система функционисања српских допунских школа, те колико је рада и труда до сада уложено да би се школе у Аустрији одржале, а потом и даље развијале. Договорена је правовремена употреба и активирање ових нових „алата“ а наставни кадар је похвалио и поздравио напоре тима, нарочито Ракића и Ковачевићеве на унапређењу услова активности.

У оквиру Семинара одржано је и стручно предавање које је припремила Весна Капор, књижевница и професор српског језика и књижевности. Она је истакла да је одржавање наставе и предавања матерњег језика посао од националног значаја, без обзира на то у којој држави се обавља. Ипак, рекла је, овде у Аустрији је нешто посебно, јер су овде школе основане пре више од деценије храброшћу и пожртвовањем оснивача и кроз подршку мале групе људи, која је постепено расла и досегла велике резултате. Посебно је поменула да се кроз „тестаментарност“ препознаје значај труда сваког педагога посебно, јер они у својим срединама носе мисију образовања деце и младих у свом матерњем језику и чувају националну културу на сваки начин, у тешким околностима одрастања у условима двојезичности. У оквиру семинара, организатори и Весна Капор су увече у просторијама конзулата за грађане Салцбурга приредили књижевно вече и разговор са ауторком, која је надхнуто представила свој књижевни рад, посебно најновију књигу „Маша и медведи.“

За крај је организована подела радних свезака љубазно донираних из Србије, од стране Књижевне заједнице из Крагујевца, на општу радост и изразе дубоке захвалности свих наставника, којима ће ова наставна средства помоћи да своје ученике мотивишу да још преданије упознају свој језик и културу.

Дружење је и после радног дела семинара настављено у оближњем ресторану, где су се уморни и огладнели наставници брзо окрепили и договорили да се што пре поново сусретну.

Подела диплома ученицима Мреже српских допунских школа у Аустрији одржана је уочи Видовдана у школама широм Аустрије. Централна додела одржана је у Бечу, ученицима и полазницима предшколске “Мале причаонице“ и старијих разреда у храму Светог Саве у трећем бечком округу. Симболичан чин, јер је управо у том храму основана прва Српска допунска школа у Аустрији, далеке 2012. године.

Педагози „Мале причаонице“ Босиљка Јанкех, Јелена Сајферт и Јована Митић, као и наставнице Ивана Миловановић и Александра Танасковић поделиле су дипломе својим ђацима у непосредној близини храма у парку дворца Белведере, што полако постаје лепа традиција, јер се деца и родитељи радо одазивају и друже у том парку. А деце је толико да је тешко наћи довољно велику салу за тај догађај.

У учионицама у самом храму наставница Весна Шпирић је организовала маштовит програм доделе диплома за „старије“ ученике, а и те учионице биле су препуне. Родитељи и деца били су врло задовољни. Додели је присуствовала и гошћа Српских допунских школа, књижевница Весна Капор коју су деца и родитељи лепо поздравили. Оснивач, Срђан Мијалковић је по обичају у својој поздравној речи дубоко захвалио свима који подржавају Српске школе, нашим храмовима и свештенству, родитељима и свом тиму, без кога ништа од постигутог не би било могуће.

„И даље нам је потребно пожртвовање, међусобно поверење и преданост која у некима од нас траје дуже од деценије, која нас је довела до овде – до тридесет школа и готово хиљаду ђака у Аустрији – а сви смо то искључиво својим радом и уз помоћ партнера омогућили, за нашу децу овде, која то заслужују. Можда нисмо савршени, можда нам школе још нису званично признате, као ни језик, али смо значајно поправили стање наше културе, образовања и свести међу нашим људима овде. Идемо даље! “, завршио је Мијалковић.

У свом говору, отац Ђокан Мајсторовић захвалио је престолонаследнику на присуству и пожелео њему и целој краљевској породици добро здравље, мир и сваки благослов од Господа. Уз културно уметнички програм, свечаност је посебно улепшао мали Петар, који је рецитовао песму „Видовдан“ блаженопочившег митрополита Амфилохија. Скуп је завршен заједничком трпезом љубави на „Српском имању“.

За нашу дијаспору, Видовдан представља изузетно важан празник, онај који се увек веома свечано прослављао, посебно у периоду после Другог светског рата, када су многи истински родољуби били приморани да напусте нашу земљу, исто као и наша краљевска породица. Видовдан за Србе у расејању симболизује везу са домовином и подсећање на заједничку историју и културу, без обзира на географску удаљеност. То је прилика да се слави наш национални идентитет и изгради и јача наше јединство.

„Кроз векове, Видовдан је постао симбол моралне снаге и неуништивог духа српског народа – снажан подсетник на наше јединство, истрајност и непоколебљиву посвећеност идеалима истине и праведности. Наслеђе овог светог дана живи у сваком од нас, као завет да чувамо непролазне врлине: достојанство, одговорност и солидарност. Тог наслеђа морамо увек бити достојни. Српски народ мора стално да тежи и да ради на јединству. Само уједињени можемо показати колико истински волимо своју отаџбину и радимо на њеној будућности“, рекао је престолонаследник Александар.

Генерални конзул др Божовић је посебно истакао значај и симболику Видовдана, нарочито у Америци и дијаспори.

„Видовдан представља најбоље примере из наше вере, историје, културе и традиције, које морамо неговати, чувати и унапређивати савременим начинима и средствима, не одступајући од суштине и основе које почивају на Косовском светом завету“.

Др Божовић је истакао позитивне примере светих великомученика косовских — Светог цара Лазара и Светог Саве — али и савремених светитеља и узора као што су Свети владика Николај, Никола Тесла и Михајло Пупин, који су живели и стварали овде, у Њујорку и Америци. Указао је на важност захвалности овој великој земљи и америчком народу, и захвалио се престолонаследнику Александру на присуству, истичући позитивне вредности круне Карађорђевића.

Током два дана, представници српског народа из више од 25 земаља, уз званичнике Владе Републике Србије, локалне самоуправе и бројне институције, показали су јединство и снагу наше нације. Ова манифестација није била само свечаност – она је била доказ да Србија никада не заборавља своје људе, без обзира где се они налазили. Било да су у Чикагу, Бањалуци, Паризу или овде на Златибору, Срби су један народ, са заједничким именитељем – Србијом.

„Данас је Србија послала јасну поруку свим нашим сународницима, широм света: Србија је ту за вас. Ми мислимо на вас, као што ви мислите на Србију. Заједно можемо и морамо радити на напретку, на инвестицијама и на стварању боље будућности за нашу земљу“, нагласио је министар Милићевић.

Овај скуп није био само прилика за разговор, већ и за отварање важних питања која се тичу будућности Србије и наших људи ван граница. Од економског повезивања и стварања нових инвестиционих могућности, до очувања нашег културног и језичког идентитета, све су то теме које су се дубоко укорениле у срце овог скупа. Посебно је истакнута улога локалних самоуправа које као партнери у овом процесу играју кључну улогу у сваком сегменту сарадње.

„Србија данас стоји чврсто, као држава која рачуна на своју снагу – и у матици и у расејању. Видовдан је наш највећи подстицај, јер нас подсећа на нашу историју, али и на наш циљ: јединство, мир, и државотворност. Ми смо земља која верује у свој народ и своје институције“, поручио је министар.

Учесници скупа су, такође, упутили једногласну подршку председнику Александру Вучићу и његовој непоколебљивој борби за бољу будућност Србије. Заједно са свим присутним, поново су потврдили своју посвећеност политици која штити интересе Србије и свих њених грађана. Подршка председнику Вучићу представља снажан показатељ јединства српског народа, како у матици, тако и у расејању. Његова храброст и одлучност да Србију постави на стабилне основе, да се супротстави спољним притисцима и води земљу путем мира, стабилности и развоја, нису остали незапажени од стране наших сународника.

Манифестација „Јединство и снага – Србија“ није само завршена, она је представљала почетак нове фазе сарадње. Са заједничким иницијативама за редовна окупљања, боље институционално повезивање и успостављање механизама комуникације између матице и Срба у расејању, наша будућност је сада ближа и јаснија него икада.

На крају, ова манифестација нам је поново показала да је Србија јака и успешна онолико колико је уједињена. Уједно, она нам је поручила да само сабрани, посвећени и отворени једни према другима можемо градити будућност у којој ће сви Срби бити једно – у срцу наше отаџбине.

Министар Милићевић је поручио да данашњи Видовдан шаље снажну поруку јединства и разговора, нагласивши да су нам потребни планови и развој, а не поделе и напади на Србију. „Ово је Видовдан какав је потребан Србији – Видовдан слоге и договора, Видовдан сарадње и напретка“, нагласио је министар.

Радни део скупа обухватиће могућности за инвестирање у локалне самоуправе, потенцијале за сарадњу у области иновација у оквиру пројекта „Експо 2027“, као и иницијативе усмерене на очување националног идентитета младих и деце у расејању. Учесници скупа ће имати прилику да кроз панел дискусије и радионице директно размене искуства и идеје, како би се што ефикасније дефинисали наредни кораци сарадње.

Министар Милићевић је закључио да је ово прилика да се на Видовдан пошаље снажна порука солидарности и одлучности у изградњи модерне и просперитетне Србије, засноване на јединству свих Срба, ма где се они налазили. „Важно је да одавде сви одемо са јасним и конкретним закључцима који ће бити преточени у конкретне активности и пројекте у наредном периоду“, истакао је министар.

Наступи извођача из српских друштава широм Словеније одушевили су публику која их је поздравила заслуженим аплаузом. Ања Младеновић из друштва Видовдан из Љубљане,Симон Тончев из друштва Вук Караџић из Радовљице,Тијана Кондић и Огњен Аврамовић из културно уметничког друштва Младост из Љубљане,Тина Јаћимовић из српског културног друштва Слога из Нове Горице затим гуслар Зоран Миловић као и господин Душан Јовановић и сјајна Снежана Максимовић у улози водитељке, употпунили су изузетну атмосферу у парохијском дому у Љубљани.

Клара Ковачич из СКД Ново Место у Словенији задивила је публику својим прелепим гласом.

"Зовем се Клара Ковачич и долазим из Новог Места и Србију волим свим својим срцем,и певам о Косову И Метохији пошто се ја осећам као да сам са Косова и Метохије и много волим да певам за моју Србију имам и другаре из Србије и много их волим и одлучила сам се за православље и крстила сам се 12 априла у православној цркви у Новом месту и ја када сам ушла у православну цркву сам некако осетила да ми тамо душа припада и пресрећна сам што су ме сви тако лепо прихватили и што могу да се дружим са свима и што се сви волимо”, каже Клара Ковачич.

“Амбасада је та која увек подржава све активности наших удружења,посебно ценимо Савез српских удружења овде у Словенији да у својој агенди обележава овако један значајан празник,један од најзначајнијих празника српског рода који се прославља у миру И тишини као помен свим оним жртвама које су пале за оно што ми данас уживамо И живимо на овим просторима да смо се одржали до дана даншњих. Овај перформанс који сун ам приредила ова наша деца И удружење на један врло достојанствен начин одсликава заправо онај наш карактер. Ми нудимо песму,игру,осмех И увек добру енергију. Сви ми добро знамо шта је косовски завет,речи Цара лазара пред Косовски бој се преносе са генерације на генерацију И радује ме да вечерас има оволико публике И видим да ће се овде Видовдан славити још дуго дуго времена", каже Александар Стаматовић, Амабасада Републике Србије у Словенији.

“Академија поводом Видовдана је једна у низу од наших манифестација ове године поводом тридесет година Савеза И ово је био један моменат када смо хтели да пкажемо да имамо у редовима наших друштава не само људе који се баве фолклором,плесмо,игром И музиком као што то обично бива него смо изнедрили из наших друштава талентоване младе рецитаторе,људ екоји се баве прозом ,децу која свирају одређене инструменте И мислим да смо овој академији дали још додатно на значају”, каже Милан Гламочанин, председник Савеза српских друштава Словеније.

“За мој наступ заслужна је моја учитељица Невена Ступар која ми је такође омогућила и да рецитујем пред Матијом Бећковић који је недавно гостовао у Словенији”, каже Симон Тончев.

На самом крају су додељене захвалнице учесницима програма али и свима који су несебично допринели реализацији овог догађаја.

Борци су са одушевљењем прихватили акцију "Зубари за борце са КиМ" и један од команданата са Паштрика генерал Стојан Коњиковац је у писму подршке реализацији ове акције нагласио да "је од великог значаја осећај бораца, који су ризикујући оно што човек има највредније, а то је живот, да нису заборављени и да имају подршку својих суграђана".

„Овом приликом позивамо и све наше сународнике широм српске дијаспоре да у Отаџбини контактирају своје рођаке, пријатеље или познанике који раде као зубари у болницама или имају своје приватне зубарске ординације и да их замоле да се прикључе овој акцији. Заједно смо јачи!“, поручују из организације "Спасимо српску децу".

За све детаље акције можете контактирати организаторе на:

directeffectusa@gmail.com (Милош Шупица)

predrag.karasovic@gmail.com (Предраг Карасовић)

Гошћа емисије је новинарка и водитељка Радија 202 Олга Кепчија. Њена књига Разговори код Златног папагаја протеклих недеља промовисана је у Хрватској и у Србији. Књига садржи 50 интервјуа на тему новог таласа и евоцира дух времена са краја 70-их и почетка 80-их година.

У студио нам долази Ненад Златановић, блуз музичар, гитариста, певач, аутор музике и фронтмен групе Texas Flood. Разговарамо о наступима које ће током лета имати у земљама региона, о албуму који је снимљен на концерту у Дому омладине, као и о наредном концерту који ће имати такође у Дому омладине. Уживамо у разговору и у наступу овог препознатљивог и популарног музичара.

Уредник емисије је Тијана Паунковић

Редитељ Драгица Гачић.

“Главни јунак је један човек из Зенице који је завршио у Канади и који сада препричава своју ратну, животну судбину 30 година након што се рад десио.”, каже Баздуљ.

Породица главног протагонисте романа остала је недирнута, а живот остао у границама мирног.

“Стотињак хиљада људи је у Босни изгубило живот, огроман број људи је отишао у избеглиштво, огроман број људи је изгубио имовину, а једна од мојих идеја је да кроз овај роман кажем да чак и они људи који су условно рачуно, ако говоримо колоквијално, добро прошли. да су се и њима животи потпуно поломио. То је једна од потекста романа.

Роман “Лимени лијес за Заимовић Зејну, који се нашао у ужем избору за 71. НИН-ову награду за роман године, представљен је у оквиру манифестације “Пријадорско љето 2025”.

“Ми имамо доста планова. Оно што прво следи је 24. јуна. Ту ће бити одржан један књижевни караван, биће промоција издавачке куће “Имприматор” и промоција писаца, домаћих аутора. Након тога следи почетком јула Књигоманија, библиотека под ведрим небом и мислим да ће прерасти у традицију, управо та манифестација. Ми ћемо изаћи на улице, представити наше активности”, каже Гордана Вила, директорка Народне библиотеке „Ћирило и Методије“, Приједор.

Књижевне и публицистичке текстове Мухарем Баздуљ објављује у часописима у БИХ Србији и региону. Књиге су превођене и објављене на немачком, енглеском и пољском језику.

Гости емисије Магазин Србија на вези, у Студију 9 на Кошутњаку, биће новинари и уредници, аутори емисија "Србија на вези", које радо гледате сваког дана у ударним терминима у програмима РТС-а, посебно на РТС Свету, добро позната лица, Нада Вукелић, Бобан Ковачевић, Тамара Дрезгић, заједно са одговорном уредницом Програма за дијаспору и РТС Свет, Сузаном Гвозденовић Пузовић.

Из Студија 3 из Таковске улице, придружиће нам се и Драгана Живојновић, Мирослав Карлица, Вања Васић, Душан Жарковић, Тања Адамовић, Владан Ракић, Тијана Паунковић и редитељка Драгица Гачић.

Богатство овог програма чине и дописници, како из региона, тако и целог света. Овога пута, у програм се укључују, Јадранка Јаћимовић из Вуковара, Александар Жигић из Чикага и Никола Лакић из Темишвара.

Музички гости емисије "Ансамбл Tango- Libercuatro".

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Фондација "Завичајност" основана је крајем 2023. године са седиштем у Новом Саду. Основни циљ ове организације је хуманитарни рад, као и рад са децом и младима. Прва акција фондације зове се "Заједно за Крајину". У току су припреме за донаторски скуп на коме ће се сва прикупљена средства уручити деци која похађају веронауку у Федерацији БиХ. Такође, до краја године планира се одржавање тематског округлог стола о ћирилици, а учесници ће бити предствници организација и институција Србије из региона и дијаспоре. Овим поводом, у госте нам долази директор Фондације "Завичајност" - Душко Ћутило.

Фолклорни фестивал у организацији ансамбла "Растко" окупио је неколико фолклорних група из Чикага и околине. Догађај је одржан у северном чикашком насељу Лејк Форест. Из Чикага извештава Александар Жигић.

И Српски фолклорни савез из Швајцарске организовао је протеклог викенда  први "Фолк арт фестивал" на коме су своја играчка умећа показала 32 ансамбла из Србије и Европе. Кратак извештај о том догађају послао је председник Српског фолклорног савеза из Швајцарске - Ненад Миленковић.

 Књигу "Твоја интеграција", намењену онима који су из матичне земље отишли у свет, представиће аутор Ивица Кљајић.

Уредник емисије Тања Адамовић.

Редитељ Драгица Гачић

„Ту је било много припрема али то је најлепши осећај на свету који неко може да осети. Искрено, дуго дана није ни улазило у главу да се то десило али и даље сам у срећи и даље ме држи то узбуђење које носим“, каже Дина Костић.

Има ли разлике у односу на претходна два шампионата?

„Има разлике, наравно, зато што такмичарке постају искусније и старије од мене и наравно то отежава ситуацију, али ја покушавам да не размишљам толико о њима колико о томе што ја радим“, каже Дина.

„И даље су присутна сва та осећања, било је доста напорно, било је доста припрема, тако да узбуђење је и даље ту“, каже Андријана Симовић.

„Ја сам јако задовољан на успех комплетне целе репрезентације од полетараца до ветерана и што је јако добро имамо заступљене све категорије у мушкој и женској конкуренцији“, каже тренер Милош Сенић.

„Успех наших такмичара и такмичарка је био изузетно добар. Друго место у генералном пласману, поред 41 земље, преко 2500 такмичара, то је изузетно велики успех за нашу земљу“, каже Милорад Марковић, селектор карате репрезентације Србије.

Посебну драж имају медаље најмлађих такмичара, који итекако значе будућност српског каратеа. Можда оваквог успеха не би било без утемењивача каратеа на Балкану, оснивача карате клуба Црвена Звезда, бившег вишеструког југословенског, европског и светског шампиона Илије Јорге, утемењивача и председника Светске фудокан карате федерације.

„Ја сам сањао један сан, шкрт сан, а претворио се у нешто прелепо, да генерације сада, оно што сам ја мислио да је добро и уверио сам се да је заиста било добро, следе, освајају титуле по свим континентима“, каже Илија Јорга.

Под будним оком такве светске величине као што је сенсеј Илија Јорга, чини се да за златну будућност српског фудбока каратеа не би требало бринути.

Од осталих тема у емисији, посебно бисмо издвојили извештај са прошлонедељне трибине „Босна и Херцеговина у слепој улици – година расплета“. Скуп, на коме су учествовали наши истакнути научни радници из различитих друштвених области, организовали су информативно-политички портали "Све о Српској" и "Факти", уз подршку Представништва Српске у Србији.

Важна тема је и будућност институције међународног високог представника у БиХ. Да ли би Сједињене Државе, у оквиру промене своје свеукупне спољне политике, са доласком на чело председника Доналда Трампа, могле да престану са финансирањем Канцеларије високог представника, истраживале су колеге из Радио телевизије Републике Српске.

Ово је само део занимљивих и важних тема које ћемо видети у „Србији на вези – регион“ овог понедељка.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Драгица Гачић

Осим историјских уџбеника, сећање на харамбашу Пера Тунгуза чувају и његови потомци.

"У нашој породици, предање о прецима се преноси са генерације на генерацију, тако да сам доста тога већ знала, а у припремању изложбе  користила сам се богатом породичном архивом, књигама и стваралачким опусом Периних синова, Радована, који је био доктор философије, докторирао је у Бриселу, као и његовог брата Данила, мога деде који је био француски ђак и студирао историју и географију у Дижону и Греноблу", каже Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза, аутор изложбе.

Устанак који је инцирао млади Тунгуз у Невесињу, убрзо се као пожар проширио на читав регион, што је довело до избијања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе.

"Он је оличење духа српског народа, а тај дух је сачињен од храбрости, родољубља и отпорности. Тај господин је као младић ушао у побуну против Отоманског царства, које је било јако и огромно, а та Невесињска пушка, коју је он покренуо, ослободила је све народе  Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.

"Перо Тунгуз је био један од најбунтовнијих хајдука у 19. веку. Он је упорно тражио да се устанак што пре почне, јер је знао да је Црна Гора одлучила да помогне устанике, што је било веомна важно, јер у случају пораза, устаници би свакако бежали у Црну Гору. Ту су се једино мгли сакрити, у планинама Црне Горе", каже Ненад Урић, историчар.

Перо Тунгуз преминуо је 1919. у Трстенику, а његови посмртни остаци пренети су касније на брдо код Улога у Републици Српској, где је 1882. и започео устанак против Аустроугарске.