Скоро осам стотина година, Свети Сава је чекао тренутак када ће се вратити у Јерусалим. Откако је у 13. веку ходао његовим уличицама, молио се на светим местима и учврстио везу српског народа са Светим градом, његов лик је остао укорењен у сећању Јерусалима. Иако се није вратио телом, његов дух никада није престао да лебди над древним камењем. Пре шест година, тај дух је добио опипљив и изненађујући израз.

На кампусу Академског колеџа Оно у Јерусалиму, основан је „Српско-јеврејски академски центар Свети Сава и Јехуда Алкалај“. То више није само далеко историјско сећање, већ живи оквир истраживања, језика и сталног дијалога између Јерусалима и Београда. Иза оснивања центра стајала је дипломатска иницијатива са визијом: амбасадорка др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова Републике Србије. Уместо још једне формалне церемоније или свечане декларације, она је затражила да се изгради мост. Мост знања. Мост радозналости. Мост између говорника хебрејског и српског језика.

Одлука да се центар назове по Сави и Јехуди Алкалају није била случајна. Сава, оснивач Српске православне цркве и отац образовног и правног система своје земље, видео је Јерусалим као извор духовне инспирације. Рабин Алкалај, рођен на Балкану и један од претеча ционизма, носио је у свом срцу другачији позив: национални јеврејски повратак у град. Физички повратак народа који је отишао у изгнанство. Обојица су, сваки на свом језику и у својој вери, са чежњом гледали ка истом граду.

Од тада се повратак одвија кроз речи. У Јерусалиму се учи српски језик; у Београду се учи хебрејски. Израелски студенти упознају српску поезију и сложеност Балкана, док се њихови српски вршњаци сусрећу са хебрејским не само као језиком Библије, већ као живим језиком права, и упознају сложеност Блиског истока. Заједно истражују Холокауст на Балкану. Дани студија били су посвећени судбини српског јеврејства током нацистичке окупације, сећању на уништене заједнице, као и начинима комеморације и образовања. Научници из обе земље седе за истим виртуелним столом и питају се како испричати ову болну причу, а да се не изгуби њена сложеност. Заједничка, крвљу натопљена позадина два народа у Другом светском рату и у последњим деценијама помаже у том напору, а удаљеност између два града смањује се путем рачунарских екрана, Зума и заједничких библиотека.

Постоји нешто симболично у томе што Јерусалим и Београд бирају да продубе своју везу кроз академску сарадњу; оба су главна града засићена идентитетом и напетошћу, са многим ожиљцима тешких ратова и у новијој историји и у давним временима. Тамо где политика може да учврсти ставове, знање их омекшава. Тамо где сећање може да дели, учење ствара заједнички језик.

Ове недеље у центру у Јерусалиму прослављен је изузетан догађај. По први пут у граду, Дан државности Србије, познат као Сретење, обележен је кроз самосталну иницијативу израелских студената. Појам Сретење значи „сусрет“, а у Јерусалиму је добио додатно историјско значење: датум означава долазак Исуса у Храм у Јерусалиму, догађај који је и Свети Сава настојао да обнови. Локална иницијатива да се овај дан обележи, без буџета и без упутстава одозго, сведочи о пријатељству које се испреплело између младих људи и две културе и два града.

И тако, после векова, „повратак“ Светог Саве у Јерусалим не од‌јекује звоњавом звона у далеким црквеним кулама, већ шуштањем страница и смехом студената на живом кампусу у срцу Талпиота. Чује се на часу језика, на предавању из упоредног права, у расправи о наслеђу балканског јеврејства, али и у прослави Дана државности Србије као још једног разлога за омладинску забаву.

Ово је живи мост између прошлости и будућности, између вере и науке, између два града која је историја повезала нераскидивом нити. А сада академска заједница претвара ту нит у дебело уже партнерства. Уже на чијем је крају ове недеље окачена застава Србије.

Из емисије бисмо издвојили и две приче које су нам послале колеге из Независне ТВ продукције ЗВО Вуковар. Недалеко од Книна, у месту где је одрастао, са београдским глумцем Јовом Максићем, разговарала наша сарадница Васка Радуловић. Плавно у Северној Далмацији, за Максића је место бројних успомена, место безбрижног детињства, наглог одрастања и сазревања, место присилног изгнанства, подељене судбине са својим народом, али и место коме се често и с љубављу враћа.Та веза јака је попут тврђаве, попут песме "Марама плава".

Колегиница Мирјана Цветковић нам представља књигу „Вековање – идентитет Срба у Хрватској“, аутора протојереја-ставрофора Саше Кузмановића, чија је промоција недавно била у Српском дому у Вуковару. Ово обимно дело, аргумантовано сведочи о вековном постојању и животу Срба у јужним деловима Аустро-Угарског царства, данас Републике Хрватске.

Уредник Нада Вукелић

Редитељ Ернестина Глигоријевић
 

У уводном делу госте је, у име домаћина, поздравио председник СРБТЕЛ-а Жарко Николић, а речи добродошлице су присутнима упутили директор Удружења новинара Македоније Драган Секуловски и председник Самосталног синдиката новинара Македоније Павле Беловски. Модератор догађаја била је Биљана Тодоровић Георгиевска, новинар Јавног сервиса Македоније и СРБТЕЛ портала.

"Конференција није била само професионални сусрет на тему језика и медијског простора, већ и симболично обележавање десет година рада домаћина – Српског видео портала СРБТЕЛ. Деценија постојања представља десет година истрајне борбе да се српска реч чује, поштује и траје у медијском простору Северне Македоније и региона", поручили су из СРБТЕЛ-а, и поводом јубилеја уручили Захвалницу Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, за континуирану подршку, сарадњу и допринос очувању културног, језичког и националног идентитета српске заједнице у Северној Македонији.

У наставку конференције, помоћник директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Николина Милатовић Поповић учествовала је као уводничар на панелу под називом „Положај и улога медија на српском језику у региону“. Говорећи о значају информисања на матерњем језику, Милатовић Поповић је истакла да медији на српском језику представљају један од кључних показатеља положаја српске заједнице у државама региона, као и важан сегмент у праћењу остваривања људских и мањинских права.

Представници медија који извештавају на српском језику у региону (Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Босна и Херецеговина и Северна Македонија), разматрали су теме које се тичу очувања и развоја медијског простора на српском језику у региону, а Вања Васић, новинарка Програма за дијаспору РТС-а представила је рад Програма и начине сарадње са српским медијима у региону и свету. Такође, Јелена Макевић, лекторка српског језика на Филолошком факултету у Скопљу упознала је присутне о могућностима изучавања српског језика као изборног предмета.  

Учесници су указали на потребу континуиране институционалне подршке, стручног усавршавања новинара, као и интензивнијег умрежавања редакција ради заједничке продукције садржаја. Посебно је истакнут значај дигиталних платформи као простора за ширење доступности програма и повезивање млађих генерација са језиком и културним наслеђем.

Закључено је да овакви скупови представљају важан корак ка јачању сарадње медија на српском језику у региону, размени професионалних искустава и креирању заједничких иницијатива усмерених ка очувању српског језика, ћирилице, културе и традиције. Конференција је оцењена као значајан допринос изградњи стабилне и повезане медијске мреже српске заједнице у региону.

Данас нас окупља шах, племенита игра која нас учи да мислимо неколико потеза унапред, рекао је министар Милићевић и додао да живот управо то и јесте – одлуке које данас доносимо, сутра добијају своје право значење.

Манифестација “Мајсторски потез - Јединствени за Србију” представља симбол јединства, континуитета, повезивање младих генерација са коренима, рекао је министар Милићевић и додао да нас повезује једна идеја - љубав према својој матици и припадношћу српском народу.

Данас нас је окупила Србија, истакао је министар Милићевић и додао да млади људи који учествују нису гости, већ наша деца, наша снага, наша будућност и наша највећа вредност.

Нека вам овај дан остане као подсетник да где год живели, припадате једном истом народу и једној истој будућности, рекао је министар Ђорђе Милићевић и додао да можемо живети у различитим државама, али смо јединствени за Србију.

За време трајања манифестације деца ће имати прилику да кроз шаховску игру развијају вештине размишљања, дијалога и заједништва, рекао је министар Милићевић и додао да се тако јача лична веза са својом матицом, јер манифестација спаја спорт, образовање, културу и националне вредности у програм посвећен младима.

Министа Ђорђе Милићевић је посебан акценат ставио на поруку да Влада Републике Србије системски гради и јача политику односа са дијаспором и регионом која је заснована на међусобном поштовању и дугорочном повезивању младих са својом земљом, културом, језиком, писмом и традицијом.

Сваким новим сусретом постављамо мостове који повезују, рекао је министар Милићевић и додао да традиционална манифестација “Мајсторски потез - Јединствени за Србију” представља вредност коју треба неговати и наставити у будућности на радост свих учесника и организатора.

Након интонирања химни Боже правде и Fratelli d'Italia присутне је поздравио генерални конзул Републике Србије у Трсту, Немања Секицки, истичући значај датума и места одржавања:

"Посебна ми је част и задовољство да вас поздравим на овом светом месту, у просторијама цркве Светог Спиридона где смо се окупили да би прославили Дан државности Републике Србије. Петнаести фебруар је установљен у спомен на устанак, који никада не смемо заборавити, када је 1804. у Орашцу вожд Ђорђе Петровић, кога су турци звали Карађорђе, подигао Први устанак српског народа против Отоманске империје. Осим тога, три деценије касније, петнаестог фебруара 1835, у граду Крагујевцу,проглашен је и усвојен, први Устав Књажевине Србије – Сретењски Устав, либералан и демократски и један од првих устава на европском континенту. Први интелектуалци и богати српски трговци су се настанили у Трсту отприлике пре три века оставивши Трсту значајне палате, прелепу српску православну и своју богату традицију и културу.

Многи знаменити Срби као Петар Петровић Његош, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Јован Дучић су радили и живели у Трсту као и многи светски великани као на пример Џемс Џојс и Иво Андрић, српски писац и добитник Нобелове награде за књижевност а такође и некадашњи конзул Србије у Трсту. Изложба која је постављена у овој сали управо сведочи о његовом плодном раду.

Деведесетих година, током ратних разарања Југославије и бомбардовања Србије, доселили су се у Трст многобројни Срби који, већ више генерација раде и живе у Трсту па и данас доприносе и активно учествују у развоју овога града али више не као гости већ као чланови српске заједнице и саставни део града Трста иако су многи од њих већ италијански држављани.

У Трсту се и ја осећам као код куће а не као гост јер је ово мој други мандат у овом граду. Први пут сам у њему боравио у функцији конзула у периоду од 2017. до 2021. а сада сам именован за шефа мисије Дипломатског представништва Републике Србије у Трсту односно Генералног конзула Републике Србије а нарочито конзула свих Срба!

Велика ми је част да представљам Републику Србију у функцији генералног конзула на територији Аутономне регије Friuli Venezia Giulia, Veneto e Trentino Alto Adige. Те територије су веома значајне за земљу коју представљам и за развој регионалне сарадње.
Сарадња између Србије и Италије постоји већ дуги низ година а данас се базира на реципрочном поверењу, пријатељству и стратешком партнерству наших двеју земаља.

Веома ценим сва залагања која свакодневно чине чланови српске заједнице како би сачували традицију, српски језик, културу и веру као и везе са матицом Србијом. Изражавам сву своју захвалност бројним српским културним удружењима и многобројним њиховим члановима који у окриљу Српске православне цркве у Трсту организују, свих ових година, заједно са Генералним конзулатом, бројне културне манифестације, верске и школске прославе, уједињени у добру и у злу и нека заувек остане тако и у будућности. Живела Србија! Живели пријатељство и сарадња између Србије и Италије!".

Породица Адлер одржала је јасеновачки завет кроз генерације, што је потврдио овај документарац. Целокупан програм био је посвећен пробијању истине о скривеном Холокаусту, а присуствовали су преживели логораши, историчари, гимназијалци и студенти, као и друге бројне званице.

„Жртве Јасеновца не могу саме говорити. Да могу, тражиле би само једно: да не буду заборављене. Данас та одговорност припада нама. Ми смо њихов глас и ођек. Докле год су имена страдалих у Јасеновцу, њихове приче и њихова патња запамћени, покушај брисања истине није успео" – чуло се на отварању програма.

„О томе сведочи пројекција овог документарног филма. Остварење је урађено у норвешко-израелско-српској копродукцији. Трејлер овог филма приказан је први пут 10. јула, на Дан рођења Николе Тесле, на Универзитету за мир Уједињених нација, где је поводом 80 година оснивања УН и победе над фашизмом награђен специјалном граматом прошле године“, истакла је амбасадорка др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова.

О значају догађаја и документарца говорио је проф. др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за Холокауст „Шем Олам”. Он је нагласио да је ово премијера у част јасеновачким мученицима.

„Парадигма страдања читавих породица је судбина породице Николе Тесле који је изгубио 92 члана породице, од тога 14 у Јасеновцу, као и породице Теодора Херцла, оснивача модерног ционизма, чијих је 13 чланова брутално уморено у Јасеновцу. Историја Јасеновца чува се не само у архивама и споменицима, већ и у породицама, у сећањима пренетим кроз генерације. Једна таква прича је прича породице Адлер. Њихова историја одражава и литерално и симболично значење преживљавања: преживљавање не само као наставак живота, већ и као посвећеност памћењу и сведочењу.“

Међу затвореницима који су учествовали у последњем бекству у априлу 1945. био је и Артур Адлер, јеврејски затвореник. Као и остали затвореници који су се прикључили бекству, разумео је да останак у логору значи сигурну смрт. Али за многе који су одлучили да побегну одлука није била само питање сопственог спасавања. Радило се о томе да неко преживи.

Тако је 21. и 22. априла 1945. више од хиљаду затвореника јурнуло на стражаре и бодљикаву жицу, знајући да ће већина бити убијена. Само је око стотину преживело и њихова свест се управљала према томе да свет мора знати шта се дешавало унутар Јасеновца.

Преживљавање није био само инстинкт, већ и чин сведочења. Артур Адлер се пробио из логора, али је после неколико дана подлегао ранама, о чему сведочи и смртовница. Његова ћерка, Јосипа, касније позната као Шошана Адлер, преживела је као дете. Као и многи потомци жртава Јасеновца, одрасла је као сироче, носећи сећања на трауму и прошлост. Годинама је ћутање било начин преживљавања. Емигрирала је у Израел. Кроз спремност да памти и исприча своју причу, искуство Јасеновца постало је део историјског записа и део живе породичне меморије. Зато што је говорила, сећање је преживело.

Њен унук, Барак Адлер, одрастао је са тим наслеђем. За њега, Јасеновац је место где је његов прадеда морао да се бори да преживи како би се истина испричала. Пре своје смрти, његова бака га је замолила да обећа: да оде у Јасеновац и испуни јасеновачки завет, да шири истину о бруталном нечовештву у Јасеновцу. И Барак је превео књигу „Јасеновац – Аушвиц Балкана” на хебрејски. И, ево, сада је уложио све своје снаге да се сачини овај документарни филм који сведочи о страдању његове породице, о скривеном Холокаусту на Балкану, геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима.

Барак Адлер је испунио то обећање. Као израелски војник, а касније учесник међународних програма мира и образовања, путовао је у Јасеновац да стоји на месту где је обликована историја његове породице. Та посета није била само лични чин сећања. Била је испуњење заклетве – наставак одговорности која је почела одлуком његовог прадеде да преживи – испричао је, између осталог, проф. др Грајф. Он је додао да прича породице Адлер илуструје дубље значење преживљавања. Артур Адлер је преживео да би неко могао да исприча. Јосипа је преживела да се сећање не изгуби. Барак преживљава да то сећање пренесе даље. Начин на који сећање опстаје није само кроз споменике и истраживања, већ кроз генерације које разумеју да је памћење одговорност.

„Назив филма одражава управо овај процес. И заклетва наредне генерације је: „Преносимо њихову причу у будућност. Докле год тај ланац траје, гласови Јасеновца и даље се чују.” Ми окупљени сада овде смо само њихов глас. Ове године навршава се десет година од када сам учествовао у првом хирингу у парламенту Србије о Јасеновцу у организацији Одбора за дијаспору и Србе у региону и Министарства спољних послова ,“ закључио је проф. др Грајф.

Међународна експертска група историчара коју предводи проф. др Грајф, ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ, основана је 2016. године, пре десет година.

РЕЗУЛТАТИ ГХ7 ГРУПЕ уз подршку Министарства спољних послова, Одбора за дијаспору Народне скупштине и Министарства просвете, као и Удружења преживелих логораша Јасеновца, удружења дијаспоре, архива Израела, САД, Норвешке, Италије, Шпаније и бројних институција и удружења:
1. Прво слушање о Јасеновцу у Народној скупштини Србије 2016. године и прва изложба о Јасеновцу 2017. године — прве такве након Другог светског рата.

2. Највећа изложба у историји Уједињених нација „ЈАСЕНОВАЦ – ПРАВО НА СЕЋАЊЕ” 2018. године — 7 тона артефаката и опреме. Делови изложбе путовали су од Њујорка до Краљева, Крагујевца, Београда, Јерусалима, Андрићграда, уз домаћинство Емира Кустурице.

3. Трилогија проф. Грајфа од 2700 страна и потписивање Меморандума о разумевању 28. марта 2017. године са Министарством просвете и министром Младеном Шарчевићем.

4. Документарни филм „Јасеновачка заклетва”.

5. Оснивање првог српско-јеврејског академског центра у историји билатералних односа, на ONO Academic College 2019. године у Јерусалиму — „Свети Сава и Јехуда Алкалај”. Прва конференција о Јасеновцу у Јерусалиму, делегација од 51 члана 2019. године.

6. Оснивање Фондације Блутвеин у Норвешкој, на челу са Кнутом Фловиком Торесеном, председником .

7. Оснивање Института Диана Будисављевић, чији председник и оснивач Гојко Рончевић Мраовић

Циљ посете био је да се деца подстакну да пишу – да верују својој машти и негују српски језик кроз стваралаштво. За децу у расејању то представља посебан изазов. Сви они похађају школе на немачком језику, читају и пишу првенствено на немачком, док је српски језик најчешће везан за породични дом и допунску наставу. Управо зато важно је пружити им додатну подршку и показати да писање на матерњем језику није само учење, већ и чување идентитета, емоција и осећаја припадности.

Ученица Калина своје утиске о сусрету описала је у рими следећим речима:

За мене је радионица
као играоница.
Смишљала се рима,
забава је била свима.
Од срца хвала, Ела и Жаклина,
ваша Калина.

Школа „Змај“, домаћин овог сусрета, посвећено се бави очувањем и развојем нашег језика и културе у Швајцарској. У оквиру школе језика за све узрасте и нивое – од јаслица и предшколског узраста, преко школског и тинејџерског доба, до одраслих полазника – пружа се могућност учења српског, хрватског и босанског језика, како за почетнике, тако и за оне који желе да своје знање усаврше. Поред редовне наставе организују се и курсеви креативног писања, српске културе и драмски клубови. Школа се налази у Цириху, као и у неколико места источне Швајцарске, уз могућност онлајн сарадње.

За ову посебну прилику, Ела Кулић и Жаклина Марковић Митић написале су заједничку песму под називом „Речима границе бриши“. Песма је настала као дар ученицима и трајна успомена на сусрет испуњен поезијом и стваралачком енергијом. Сваком детету поклоњен је по један одштампани примерак песме, са жељом да их подсећа да негују машту, верују својим мислима и храбро претачу осећања у стихове.

Живимо у времену у којем једна реч има посебну тежину – стабилност, рекао је министар Милићевић и додао да без стабилности нема развоја, нема просперитета и нема сигурне будућности.

Економска, енергетска, спољнополитичка стабилност, наглашава министар Милићевић, представљају окоснице рада Владе Републике Србије и додаје да је најважнија унутрашња стабилност.

Наш задатак је да радимо одговорно, озбиљно и посвећено, рекао је министар Милићевић и додао да се једино тако резултати могу осетити у свакодневном животу људи: једино тако можемо видети да нам је данас боље него јуче. Оног тренутка кад то постане правило, а не изузетак – знамо да смо успели, нагласио је министар Милићевић.

Историја нас је научила и једну тешку истину, подсетио је министар Милићевић и додао да знамо колика је цена слободе коју смо увек високо плаћали.

Србија је увек била на страни правде и истине, рекао је министар и додао да зато имамо обавезу да чувамо мир и стабилност, јер је то снага зрелих и одговорних држава.

Наша одговорност је да градимо односе на поверењу, поштовању и уважавању, рекао је министар Милићевић и додао да једино тако можемо да обезбедимо трајни мир, стабилност и просперитет.

Без дијалога нема ни разумевања, то је начин да се дође до компромиса, до пута прихватљивих и одрживих решења, рекао је министар Милићевић и нагласио да је дијалог незаменљив, а јединство преко потребно.

Потребно је да чувамо оно што смо наследили и да градимо оно што ће остати после нас, да стварамо друштво у којем ће будуће генерације имати више прилика, више сигурности и више разлога да верују у своју државу, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Свечаном пријему поводом обележавања Дана државности Републике Србије у Румунији присуствовали су генерална конзулка Републике Србије у Темишвару Ивана Јакшић Матовић, саветник председника Републике Србије Дејан Савић, часни отац викар и оци Епархије темишварске, префекти жупанија Тимиш и Караш-Северин, представници жупанијских и градских власти, представници Конзуларног кора, представници институција Републике Србије и Румуније.

Наша наредна гошћа Биљана Марчета, испричаће нам причу о „Заборављеном фронту" тј. битци на Кајмакчалану 1916. године. Биљана је туристчки радник, живи у Грчкој у подножју планине Ниџе чији је један од врхова и Кајмакчалан на ком се одиграла једна од најважнијих битака српске војске у Великом рату. Уочи обележавање 110. годишњице од битке, покренула је сајт: кајмакцалан.рс, а два пута годишње организује успон на овај врх. За ученике у Србији покренула је акцију „Мој јунак са Солунског фронта" са циљем да се деца кроз истраживање породичне историје, темељније упознају и са српском историјом.

Екипа РТС-а боравила је недавно у Санкт Петрсбургу где је обишла Галерију хероја 1812. у Зимском дворцу у којој се налази 329 портрета генерала који су учествовали у Отаџбинском рату. Међу њима је и портрет генерала српског порекла Михајла Милорадовића, који се најпре истакао у Руско-турском рату, а затим и током Наполеонове инвазије на Русију, када је његов корпус био један од најуспешнијих у прогањању француске војске из Русије. Прилог припремила Ивана Ковачевић.

 Уредник емисије: Драгана Живојновић

Реализација: Ернестина Глигоријевић

Аутор изложбе „Човек из будућности“, Владимир Перић је прилагодио српско – енглески текст мешовитој публици за коју се очекује да ће присуствовати томе догађају. Поред тога биће изложен и модел Теслиног трансформатора, док ће о Тесли говорити др Милена Татић Бајић из Теслине научне фондације из Чикага.

Сусрет Јове Јовановића Змаја и Тесле, приком његове посете Београду 1892. године, одиграће глумци српских позоришта Милован Глоговац, Миленко Шишарица и Игор Обрадовић. Најмлађи ће Теслу доживети састављајући моделе неких његових изума, а цртежима и речима ће описати како замишљају овога најпознатијег српског великана и његов рад.

Теслу и његове Крајишнике осим у Завичају, рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици и тадашњој Војној Крајини, судбина је повезала и у Чикагу. Тако је баш у овом америчком граду на Светској Колумбовој изложби 1893. први пут јавно примењен систем осветљења на низмјеничну струју, по Теслиним патентима. Тесла је био познат као донатор у изградњи српских храмова у Чикагу, а финасијски је помогао и рад српских удружења у Америци.

Поред ове централне тему у целовечерњем програму Крајишког прела у Чикагу у наступима фолкорних и певачких група доминирати ће игре из крајишких регија и изворне српске и крајишке песме. Најављено је учешће Фолклорног ансамбла Око сокоово, Фоклорне групе Опленац, Пјевачке ето групе Златни вез и Дечјег хора Св. Сава из Миловокија.

Да ће цело вече бити завичајно-крајишко потврђује и избор забављача Рајка Лалића из крајишке групе Тромеђа и Биљне Калем уз пратњу Вука Јона.

На Крајишком прелу у Чикагу биће представљен и недавно покренути Фонд за стипендирање докторских и мастер студија из историје за студенте који се одлуче да изаберу тему страдања Срба Крајишника у грађанском рату у бившој Југославији 1990-1996. године. Овај Фонд ће се формирати од новчаних прилога појединаца и удружења, а акција прикупљања донација први пут ће бити спроведена на овој манифестацији.

Министар Ђорђе Милићевић је затим посетио породицу Пантелић која се 2022. године вратила из Америке у место Раниловић, надомак Аранђеловца. Марко и Јована, заједно са синовима Савом и Тодором, направили су прво етно село у Шумадији, односно еко насеље.

Централна Србија је идеално место за планирање и развој, рекао је министар Милићевић и додао да природни, привредни и туристички потенцијали могу бити добар основ за даље планирање и развој локалне самоуправе.

Добра повезаност Аранђеловца са осталим деловима Србије представља једну од главних ставки када је реч о људима који планирају да наставе живот у том крају, рекао је министар Милићевић и додао да је потребно још више комуницирати са људима који живе изван своје матице, како би се чули њихови афинитети и потребе ради будуће сарадње и инвестиција.

Посао свих нас у Влади Републике Србије јесте јачање свих сегмената друштва, истакао је министар Милићевић и додао да стављање акцента на локалне самоуправе доноси видљив резултат у виду броја људи који су се вратили у своју домовину, јаче и стабилније економије, као и боље инфраструктуре.

Сви ови параметри се осећају у свакодневици, истакао је министар Милићевић и нагласио да не треба бити задовољан оним што смо већ постигли, већ да морамо још више да радимо и напредујемо.

Главна награда за Кабинет, као и оцена рада Владе Републике Србије јесу задовољни грађани, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

У недељи када обележавамо Сретење, говоримо о важним институцијама српске државности. Српска књижевна задруга наша је најстарија издавачка установа,  основана далеке 1892. године. О очувању српског језика, издаваштву и  сарадњи са српском дијаспором говоримо са Николом Маринковићем, главним и одговорним уредником.

„Интерактивна платформа за стандардизовану терминологију примењеног менаџмента“  обухвата  80000 термина на енглеско-српском и српско-енглеском језику. Речник ће бити од велике помоћи српском расејању, нарочито нашим научницима на бројним светским универзитетима. Аутор речника је проф. др Јован Филиповић, професор ФОН и потпредседник одбора за исељеништво Матице српске.

Ове године обележавамо 850 година од рођења Светог Саве. Велики јубилеј обележава се широм српског расејања. Дијаспора у Француској обележава празник у јануару и фебруару бројним манифестацијама. О једном таквом догађају из Париза извештава наш дописник Владан Јочић.

Музички гости етно гупа „Златник“ и трио „Балканске жице“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић.

Присутнима се обратила амбасадор др Љиљана Никшић, која је била тачка спајања и дала идеју да се рођендан Милеве Марић Ајнштајн обележи на највишем могућем нивоу, почевши од Народне скупштине Републике Србије, истакавши да је Математичка гимназија школа од националног значаја, а да су 700 трофеја и награда, које су освојили њени ученици за понос и сваку похвалу. Изразила је жељу да се и ученицима након добијања одређених одликовања на међународним такмичењима, приреди дочек на платоу испред Скупштине Београда, као што се таква почаст приређује спортистима.

Ову идеју амбасадорке Никшић, подржао је господин Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије, истакавши значај Математичке гимназије за свеоукупни углед Србије у свету, захваљујући њеним талентованим ученицима.

Проф. Светлана Матић је поздравила присутне и обратила се ученицима, истичући да су они српски научни подмладак и да су међу њима будући научници и светски признати стручњаци у области природних наука, а представљају Милевин, Теслин, Миланковићев и Ђоковићев српски народ. Проф. Матић је говорила о животу и делу прве српске математичарке и физичарке, која је свој допринос науци приказала кроз заједнички рад и достигнућа супруга Алберта. Милева Марић је била коаутор Албертових научних радова и проналазака. Била је смерна, скромна и повучена жена, мајка, супруга, научница - геније, а није се истицала и јавно експонирала. Ту неправду, која јој је нанета, треба да исправимо. Милева није могла да заштити своју интелектуалну својину, јер је живела у време када жене нису могле, лако, да досегну научне висине, које су им припадале, за разлику од нобеловке пољског порекла Марије Кири, којој је то пошло за руком, јер је уз њу стајао њен супруг нобеловац Пјер Кири. Милева је волела Алберта неизмерно, подредила му свој живот и таленат и неправедно остала у његовој сенци. Као велики родољуб, никада није заборавила Србију, родни Тител, родитеље, кумове, своје порекло и корене. Синове је крстила у православном духу, у Николајевској цркви у Новом Саду и залагала се за очување породичних и традиционалних вредности, које су данас више него икада пре, озбиљно доведене у питање. „Као професор и педагог, већ неколико деценија континуирано подржавам и радим на откривању младих талената и надарених ученика, да своју генијалност крунишу врхунским резултатима“, напоменула је Матић.

Због тога, подржава идеју светски признате научнице Полин Гањон, Канађанке која живи у Немачкој и која је дугогодишња чланица Европске асоцијације за нуклеарна истраживања CERN у Женеви да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху и Нобелова награда, коју је неизоставно заслужила, а коју је лично позвала да присуствује овом догађају.

„Ту неправду према овој истакнутој научници српског порекла, морамо да исправимо“, закључила је проф. Светлана Матић, поклонивши библиотеци ове високо рангиране школе, десет примерака своје књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, коју је изнедрила, поводом 150 година од њеног рођења, а за коју је на београдском Сајму књига од Матице исељеника и Срба у региону, добила књижевну награду „Драгиша Кашиковић“.

Отварању изложбе и откривању бисте, највећој српској научници свих времена, присуствовао је и присутнима се обратио проф. др Ђуро Коруга, водећи стручњак у нанотехнологији. Има девет одобрених међународних PCT/US/EU/Јапан патената. За своју иновативну делатност добијао је бројна признања на међународним скуповима иноватора Kине, Русије, а награђен је златном медаљом Европске федерације за иновације са седиштем у Швајцарској, добитник је WPIO (World Intellectual Property Organization) награде за најбољи патент у 2018. години (US2017035348 (A1).

На овој јединственој култрној манифестацији присуствовао је и ученицима се обратио и проф. др Горан Младеновић, са Машинског Факултета, члан српског тима у CERN, који ради на истраживању "Божје честице" на разбијачу атома "Атлас", у Женеви, где су лабораторије 160 м испод земље у тунелима.

На овом значајном скупу, присуствовао је, између осталих, антиквар Иван Ефимов, са којим је амбасадорка Никшић била део тима, који је учествововао у откупу Милевиних и Ајнштајнових писама на аукцији „Кристис“, у Лондону 2024. године, заједно са амбасадором Њ.Е. Гораном Алексићем. Посебну пажњу је својим доласком изазвала Беата Кухто, најмлађи члан Дипломатског клуба вечног мира „Гроф Сава“.

Изложба у част Милеве Марић, биће доступна посетиоцима до краја марта 2026. године, у свечаној сали Математичке гимназије, која ове године обележава 60 година постојања и рада. Након тога, планирано је да се прикаже у Галерији САНУ- огранак у Новом Саду.

У прилогу говоре др Марко Николић, ген. конзул Републике Србије у Чикагу, политичар Милорад Род Благојевић и Николина Вујчић, мис Илиноис САД

Министар Ђорђе Милићевић је затим посетио Верицу и њеног супруга Хордура Торстеинсона у селу Губеревац код Кнића који су се после 13 година са Исланда вратили у Шумадију где су пренели дух Скандинавије и обновили родитељски дом.

Веома је лако водити разговоре са људима који разумеју шта значи реч посвећеност и преданост, рекао је министар Милићевић на састанку са представницима локалне самоуправе и истакао да само заједничким снагама можемо да стигнемо где смо планирали.

Министар је додао да се проблеми који постоје у свакој локалној самоуправи много лакше и брже решавају када се приоритети и потребе грађана ставе на прво место: када се сваки глас и порука обичног човека поштује и са пажњом слуша.

Потребно је да више разговарамо, да се међусобно боље упознајемо, рекао је министар Милићевић и додао да је то добар пут који води ка резултатима, ка чињеници да људи могу да виде реалан напредак, да осете бољитак на својој кожи. То је смисао рада Кабинета министра, као и осталих чланова Владе Републике Србије, нагласио је министар Ђорђе Милићевић.

Верица је успела да дух Скандинавије донесе у Гружу, рекао је министар Милићевић и додао да је успела да повеже две културе, српску и исландску, да очува један стари српски занат - плетење и штрикање.

Адаптација своје породичне куће у исландском стилу и дочек гостију у традиционалној српској ношњи је пример како се културе могу допуњавати, рекао је министар Милићевић и додао да је то светли пример једне жене која је одлучила да настави живот на селу са супругом који је странац.

Њихова мисија је успела, додао је министар Милићевић и нагласио да је држава увек ту да подржи женско предузетништво, добре идеје које јачају културне везе и промовишу Србију и старе српске занате на најбољи могући начин.

Слика успешне и јаке Србије се најбоље види у јаким локалним самоуправама, рекао је министар Милићевић и додао да мања места дају снагу целој земљи.

Уколико разговарамо отворено, предузимамо паметне и одговорне кораке немамо разлога за бригу, рекао је министар Милићевић и додао да је то доказ мудре политике коју спроводи Влада Републике Србије.

Рад Владе Републике Србије је рад са људима на терену, слушање локалних самоуправа и општина, сагледавање реалних проблема људи, рекао је министар Милићевић и додао да један решен проблем на локалу, значи велику ствар за целу Србију.

Потенцијал мањих места треба више узети у обзир, рекао је министар Милићевић и додао да људи имају поверење у своју државу која ће увек бити у служби грађана, јер препознају одговорност у онима који воде рачуна о њиховим потребама.

Александар и Анита Пауновић, као и њихово двоје деце Габријел и Софија, започели су ново животно поглавље код куће, рекао је министар и додао да данас у Шумадији граде свој сан – покренули су изградњу етно села.

Њихов повратак није био лак, али су у Србији препознали прилику да стварају и развијају нешто своје, на свом имању и у свом крају, рекао је министар Милићевић и додао да су планови које имају у будућности оствариви у Србији која препознаје рад, марљивост и посвећеност.

Породица Пауновић је пример како се знање стечено у иностранству може пренети у Србију и претворити у нову вредност, истакао је министар Милићевић и додао да је Србија сигурно место за дугорочно планирање где рад и визија доносе резултате.

Ашокови родитељи су се упознали у Индији на студијама, заљубили, и након усавршавања дошли у Србију. Како је мама Крунија доживела Индију и зашто је тата Линго постао Линго - Србин? Како Ашок памти одрастање у Шапцу, посету Индији, упознавање своје индијске породице...

Ашок нам је причао о индијским кастама, уговореним браковима, о томе каква је Индија била пре више деценија, а каква је данас. Зашто град Бенгалор зову "силиконском долином Индије"...

Како се архитекта нашао у свету моде и шта се подразумева под појмом стилисте?

Пракса Индије је да брине о својим грађанима који живе широм света, па су у посету породици Мурти долазили многи индијски званичници међу којима је и чувена премијерка Индира Ганди, једна од најутицајнијих жена у светској историји. Како Ашок памти те моменте...

Ашок Мурти је био ангажован као стилиста на РТС-у, Пинку и БК телевизији. Уметнички је поставио неколико телевизијских станица, а као стилиста потписао две сезоне популарне серије „Тајкун“... 

Један је од најдрагоценијих уметника који су иза сцене учествовали у великом броју модних ревија, недеља мода, реклама, промотивних материјала за модне брендове и многе јавне личности из света музике, филма. Поред ангажовања у различитим областима уметности у Србији, Ашок сарађује и са иностраним продукцијама на изради реклама за њихова тржишта.

Софистицираношћу, оштрим оком, бритким умом и импозантним искуством, Ашок Мурти се издваја на уметничкој сцени Србије.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

„Упућујемо искрену захвалност Фондацији принцезе Катарине, Хуманитарној организацији Лајфлајн Чикаго и Добротворној фондацији породице Нелсон на подршци која је омогућила да успешно завршимо реновирање тоалета у Лалинцу и унапредимо хигијенске и функционалне услове у школи. Ова реконструкција је допринела пријатнијем, безбеднијем и здравијем окружењу за ученике. Остварење овог пројекта потврђује колико су континуирана подршка, сарадња и заједнички напори важни за унапређење школске инфраструктуре“, изјавио је директор школе, Миљан Бојанић.

"Веома сам срећна што смо, заједно са нашим дугогодишњим донаторима и пријатељима из Добротворне фондације породице Нелсон, помогли да се унапреде услови за децу у селу Лалинац. Свако дете заслужује безбедно и здраво окружење за учење и одрастање. Лајфлајн Чикаго ће наставити да подржава пројекте који доприносе добробити деце и развоју образовања широм Србије. Захваљујем свима који су учествовали у реализацији овог важног пројекта", рекла је принцеза Катарина.

Остварени резултати још једном су потврдили колико су партнерства са донаторима и ангажовање хуманитарних организација важни за унапређење услова у школама и квалитета живота у локалним заједницама.