Са најмлађима ће радити кореограф Срђан Будимир, који у СКУД „Африка“ већ ради са старијим групама.

Подршку почетку овог пројекта су својим присуством дали амбасадор Србије у Јужној Африци Саша Март са члановима своје породице, конзул Иван Самарџић, као и председник СКУД „Африка“ Мирко Агић и потпредседник Миливоје Миловановић.

Посебан гост је била госпођа Сидалиа Оливеира, председница португалске заједнице у Јужној Африци, уз присуство и подршку родитеља и пријатеља деце школе „Свети Сава“.

У овом тренутку је значајно поменути и да је управо ових дана свршени ученик српске школе „Свети Сава“ Виктор Асталош полагао српски језик као један од изборних предмета за упис на јужноафричке универзитете, што је заслугом наставнице Павловић Мариновић тренутно јединствена ситуација у српском расејању.

Пензионерске дане проводи свирајући удараљке и гитару у Херманијусу на крајњем југу афричког континента, где се спајају два океана.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Редитељ Драгица Гачић

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је најважнији циљ оваквих програма да повеже децу која живе у различитим земљама и додао да ту децу повезују заједнички корени, језик, култура и припадност Србији.

"Желим да запамтите једну ствар - где год да живите, Србија је ваша кућа", рекао је министар Милићевић на свечаном отварању спортске манифестације “Деца Србије”.

Ове кампове не организујемо само да бисте играли фудбал, кошарку или одбојку или да бисте само упознали нашу историју и културу, рекао је министар Милићевић и додао да је циљ, пре свега, да се међусобно упознају наши сународници који живе у различитим државама.

Пријатељства која данас започну овде, у Пожаревцу, сутра ће повезати Беч и Бањалуку, Париз и Београд, Цирих и Скопље - и то је права вредност сусрета на камповима које организујемо, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да овај камп има посебан значај јер се њиме завршава велики циклус летњих кампова који су се овог лета организовали широм Србије.

Кроз кампове је прошло више од 5.000 деце из региона и дијаспоре, рекао је министар Милићевић и истакао да је то 5.000 нових сусрета са Србијом и исто толико прилика да неко дете боље упозна свој језик, своју историју и своје корене.

Овим кампом завршавамо овогодишњи циклус, али не завршавамо наш посао, рекао је министар Милићевић и додао да брига о деци и младима у региону и дијаспори не траје само током лета - она траје сваког дана у години.

Желимо да свако наше дете, без обзира на то где је рођено и где одраста, зна свој језик, познаје своје корене и осећа да припада Србији, рекао је министар Милићевић и додао да су управо деца најважнији мост између Србије и нашег народа широм света - мост који градимо за будућност.

Наставићемо да повезујемо нашу децу, да подржавамо допунске школе, наша удружења и организације, да окупљамо наше људе и да градимо мостове између Србије и Срба широм света, рекао је министар Милићевић и додао да је спорт један од најлепших начина да се стварају везе.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да Србија чека своје сународнике, да се радује њиховим успесима и поручио да ће Србија увек бити кућа свих њених људи, без обзира где живе.

"Неретко међу нашим организацијама и истакнутим појединцима постоје одређене ствари које заправо захтевају да се они додатно окупљају, додатно разговарају, и да дођу до одређених решења. Наша улога у свему томе јесте да им то, у неком сегменту, омогућимо, да би на што је могуће бољи начин чували српски идентитет, традицију и културу", објаснио је Кокановић.

Додао је да је важно да српска дијаспора буде јединствена и снажно повезана са Србијом.

"Шах ће управо бити тај један сегмент који ће их превасходно додатно окупљати, додатно им омогућити да се окупљају, да се виђају, разговарају, разматрају и да на тај наццин још у доминантнијој мери буду повезани са својом отаџбином Србијом", рекао је он.

Потписани протокол о сарадњи подразумева и формирање Шаховске лиге српске дијаспоре, а Кокановић је истакао да у преко 14 држава у којима функционишу удружења српске дијаспоре у којима постоје шаховске секције.

"Оснивање неких од тих секција смо управо, кроз досадашњи ангажман и рад, помогли. Ми ћемо у наредном периоду то чинити још више и верујемо да ће ова информација, коју смо ми данас обзнанили, да ћемо формирати Шаховску лигу српске дијаспоре, помоћи заправо да се у удружењима у већ постојећим земљама, али и тамо где их нема, оснује шаховска секција у оквиру постојећих савеза, удружења или клубова, где год је то могуће", истакао је он.

Додао је да је један од првих корака пре званичног почетка Шаховске лиге српске дијаспоре обучавање судија и стварање техничких услова за њено одржавање.

Навео је и да у дијаспори постоји доста шахиста српског порекла који су светског ранга и којима је жеља да наступе за Србију играјући шах.

"На нама ће бити да заједничким напорима њима омогућимо да наступе за Србију играјући шах", рекао је Кокановић.

Према његовим речима, у будућности ће Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Шаховски савез Србије радити на томе да у међусобну сарадњу укључе све релевантне институције, као и удружења Срба, њихове савезе и културно-уметничка друштва.

Председник Шаховског савеза Србије Андрија Јоргић изјавио је да је шах игра попут моста јер такође доприноси спајању људи.

"Мислим да ће и повезивање путем шаха много допринети у наредном периоду да оставимо један печат, један траг", рекао је Јоргић.

Додао је да се нада да ће у будућности бити много шаховских репрезентативаца Србије који су поникли у дијаспори, али да није најважније то да се сви баве шахом кад одрасту, већ да кроз шах развијају концентрацију и стрпљење.

"Дијаспора нам је јако важна, кроз кампове, кроз едукације, поготово та предавања, онлајн предавања на српском језику, где ћемо едуковати нашу децу о основама знања шаха", рекао је он.

Према његовим речима, Шаховска лига српске дијаспоре ће у почетку бити онлајн преко платформи које омогућавају такав начин такмичења.

"Наравно да свуда где будемо то организовали, мора да буде присутан и судија. Зато нам је јако важно да едукујемо и судије који ће бити присутни приликом играња шаха. То су иначе дигиталне табле које преносе партије и можемо да играмо преко табли, а можемо да играмо преко лаптопова, рачунара", објаснио је председник Шаховског савеза Србије.

Јоргић је нагласио да ће након основног дела такмичења, с обзиром на то да се очекује велики број такмичара, тек финалне партије бити одржане уживо у једном граду.

"То не мора да буде у Београду, то не мора да буде у Србији, то не мора да буде ни у Републици Српској. Можемо да направимо у Бечу, у Берлину, у било ком граду", рекао је.

Како је навео, учесници будуће шаховске лиге неће моћи да се такмиче из свог дома, већ ће у току партије морати да буду у просторијама свог удружења.

"Мора да буде у једном простору. Свако удружење Срба има неки простор који им је опредељен", рекао је Јоргић.

Ово дешавање организују парохијани Саборног храма Светог Васкрсења Христовог. Одбор фестивала од десетак чланова почиње припреме почетком године. Врхунска организација и рад дају неминовно и добар резултат.

“Тајна успеха - слога, српска слога, то је најбитнија ствар да би се ово могло организовати да успе“, каже Горан Давидовац, члан одбора Србфеста.

Србфест у Чикаго је уврштен у градски календар фестивала, заузима значајно место и из године у годину видан је већи прилив америчких грађана на оваквој манифестацији.

Такође, тренд преласка Американаца на православље и њихово покрштавање у оквиру Српске православне цркве и других православних јурисдикција у Сјединим Америчким Државама пролази кроз највећи талас у новој историји.

“Хиљаде и хиљаде Американаца свакодневно прелазе у нашу православну веру и то је оно што је нарочито важно, битно за нас јер упознавајући наше обичаје, нашу традицију, историју, они упознају начин нашега живота, спољашњу форму. Али када упознају нашу веру онда тако упознају нашу душу и онда се тако зближавамо и постајемо једно у Христу. Мислим да је то оно што је најважније”, каже протојереј Добривоје Милуновић.

Легендарни Фића Застава 750 Фиат 6 данас у САД има статус праве егзотике и колекционерски је драгуљ. Породица Катанић, пореклом из Мрчејеваца, која сада живи овде, допремила га је пре непуна два месеца. На Србфесту био је изузетна атракција.

“Људи су одушевљени за његове године, како добро изгледа, многи замоле да седну, да се сликају, и онда... старији деци причају како је то био ауто са којим се ишло и на море породично, па се стављао кров горе, галерија, стављале су се торбе, путовало се на море, на летовање”, каже Мишо Катанић, гост фестивала.

Као највећа и најважнија манифестација српске дијаспоре, Србфест је одавно превазишао оквире обичне забаве, јер игра важну улогу у очувању националног индентитета, помажући млађим генерацијама да одрже везу са својим коренима, обичајима, језиком и вером.

“Србфест је почео као полудневни пикник. И у задњих 35 година сваке године се трудимо да буде и већи, да дуже траје и да имамо више да понудимо свима који дођу на Србфест“, каже Јелена Стојаковић, копредседница Одбора фестивала.

Први Србфест је одржан пре 35 година. Од 1991. до данас расте из године у годину. Овогодишњи је био 34. године, а 1995. није одржан. Отказан је у знак солидарности са нашим народом јер се те године и тог викенда догодила акција „Олуја“.

Он наводи да се ова иницијатива доживљава као историјско признање српском народу, Републици Србији и вишегенерацијском доприносу српско-америчке заједнице развоју и напретку Сједињених Америчких Држава.

Истовремено, Божовић сматра да ова иницијатива представља природан наставак процеса институционалног препознавања српско-америчког наслеђа започетог у Њујорку, где је одлуком градских власти, а на иницијативу Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку, 15. фебруар – Сретење, Дан државности Републике Србије – проглашен Даном српско-америчког наслеђа.

Додаје да посебно радује чињеница да ова историјска иницијатива долази управо у години када Сједињене Америчке Државе обележавају 250 година своје независности, као и у години када заједно обележавамо 170 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих научника у историји човечанства – Србина по рођењу, Американца по држављанству и универзалног генија чије је дело заувек повезало Србију и Сједињене Америчке Државе.

Закључује се да ни избор фебруара није случајан. Фебруар је месец од изузетног историјског, државног и духовног значаја за Републику Србију и српски народ. Тог месеца Србија прославља Сретење – Дан државности Републике Србије. Истовремено, Српска православна црква обележава велики празник Сретење Господње.

Одмах након капитулације Краљевине Југославије, више од 6.500 југословенских краљевских официра, међу којима је највише било Срба, одведено је у немачки логор Офлаг VI Ц код Оснабрика.

У најтежим условима заробљеништва провели су готово пет година, настојећи да сачувају достојанство, веру и национални идентитет. Њихова страдања, али и живот иза бодљикаве жице, дуго су остајали на маргинама историје.

О тој готово заборављеној страници прошлости говори историчар др Жељко Драгић, који је годинама истраживао архиве, ратну преписку и судбине потомака некадашњих заробљеника. Захваљујући његовом раду, прича о логору у Оснабрику поново је добила место у култури сећања.

У емисији „Писма иза жице“ откривамо како су сећања преживела време и зашто је важно да овај део историје не остане заборављен.

Уредник емисије Вања Васић

Сниматељ Роман Нуши

Монтажер Марија Арсенијевић

Реализација  Ернестина Глигоријевић
 

Када се наши људи врате, они са собом не доносе само личну одлуку да живот наставе у Србији, рекао је министар Милићевић и додао да они доносе знање, искуство, контакте и нове идеје које могу да буду важне за развој наших локалних средина.

Пре две и по године покренули су сопствени посао и отворили туристичке апартмане “Чалане“, рекао је министар Милићевић и додао да оно што је посебно важно јесте да нису стали само на томе, већ кроз свој посао повезују госте са овим крајем, а производе локалних произвођача пласирају даље.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је то управо Србија коју желимо, Србија у коју се људи враћају, у којој се покреће посао, у којој једна породица својим радом ствара прилику и за друге.

Као министар задужен за дијаспору, желим да сваки наш човек који живи ван Србије зна да су врата његове земље увек отворена, рекао је министар Милићевић и додао да се наши сународници који живе у свету све више одлучују да живот наставе у својој матици.

Србија је земља у коју се враћа, која има потенцијал, привредни капацитет, знање и оно што је важно - зна да цени потенцијале својих људи, где год да живе, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Ова црква иначе има јако дугу традицију и основана је још 1911. године. Срби су ту дошли због индустријских послова којих је у то време било све више у том делу САД.

Град Саут Бенд је удаљен два сата од Чикага. Један од његових значаја је што је управо ту смештен Нотр Дам Универзитет, традиционално један од најпрестижнијих у Америци и ту долазе студенти из целог света. Поред града пролази један од главних ауто путева у Сједињеним Државама.

Фестивал се одржава у суботу 15. августа од 16 сати до поноћи. Очекује се музика уживо уз све обавезне српске специјалитете. 

Организатори припремају аутентичну српску храну направљену по старим породичним рецептима. За целу породицу припремљене су разне активности уз освежење, дружење и забаву, у коју је укључена музика уживо.

Сви су позвани да уђу унутар храма Светог Саве у Милвокију и виде његову задивљујућу архитектуру и чувене мозаике. Сматра се да је ова величанствена црква једно од добро скриваних блага у Милвокију па ће бити организоване и редовне туре обиласка цркве. Наводи се да је то могућност да се сазна више о богатој историји, вери и традицији.

Фестивал траје од пет увече у петак 21. августа до 11 увече, а у суботу и недељу почиње већ у подне и добродошли су сви.

Црква Светог Саве у Милвокију основана је још 1912. године а на садашњој локацији у јужном Милвокију је од 1958. године. Црква има велико имање, са паркингом, српском школом и неколико друштвених сала које је посетило више америчких председника током година.

Председник Црквеношколске oпштине је Мирослав Јовић.
 

Од 2012. године Наташа живи са породицом у Бечу. Каже да јој је требало 5 година да се прилагоди животу у страној земљи, али и да је имала срећу да упозна бројне уметнике и ради у инспиративном окружењу на дунавској променади, у оквиру културне организације "Das Werk".

О уметности, животу у Бечу и подршци коју јој пружа породица, чућемо од саме уметнице…

Аутор емисије "Све коцкице Наташиног мозаика" је Вања Васић, реализација Ернестина Глигоријевић.
 

Од студента се очекује да ће докторски рад припремити, а потом и објавити у облику штампане књиге, а као коиздавач, Удружење крајишких Срба Прело ће са пола износа финасирати трошкове штампања и одржати промоцију у Чикагу.

Заинтересовани кандидати у пријави, поред мотивационог писма, требају да приложе доказ о упису докторских студија, наслов и тему докторског рада са посебним нагласком на одабране крајишке регије, препоруку ментора, краћу биографију, доказ о успеху у досадашњем школовању, попис објављених научних радова и чланака, доказ о учешћу у активностима српске заједнице и завичајним удружењима, као и друга документа на захтев Конкурсне комисије.

Пријаве кандидата, уз коју је потребно приложити сву тражену документацију, примаће се искључиво путем електронске поште на адресу konkurs@uksprelo.org .

Марковићи се баве грађевинским радовима, вредно раде и својим рукама стварају за своју породицу и своју будућност, рекао је министар Милићевић и додао да планирају да започну изградњу Етно насеља.

И оно што је најважније, имају четворо деце, рекао је министар Милићевић и додао да је важно да имамо породице, да имамо децу и да стварамо услове да они своју будућност виде управо овде, у Србији.

Министар Ђорђе Милићевић је упознао и у пријатној атмосфери разговарао да породицом Поповић која планира да се из Аустрије врати у Србију.

Породица Поповић, заједно са три сина, планирају да се трајно врате у своју матицу, рекао је министар Милићевић и додао да је Србија завршила са расељавањем својих људи по свету - сада је фаза трајног повратка.

Наша обавеза је да наставимо да стварамо Србију у којој ће породице имати сигурност, подршку и перспективу, без обзира на то да ли су свој живот градиле овде или негде далеко од матице, рекао је министар Милићевић и додао да су породице Марковић и Поповић добар пример како се одговорношћу, упорношћу и марљивом радом гради будућност земље.

Министар Ђорђе Милићевић је након посете и разговора са породицама посетио и цркву светог Архангела Гаврила, познату као цркву Захвалницу, у Радовању.

На овом месту посебно осећате колико су дубоки наши корени и колику обавезу имамо према онима који су се борили за слободу Србије, рекао је министар Милићевић и додао да историју морамо да памтимо, наше људе да чувамо, а будућност да градимо.

Најлепша Србија је она Србија у којој се памти прошлост, живи достојанствено у садашњости и у којој наша деца желе да остану и граде своју будућност, закључио је министар Милићевић.

У богатом програму Колоније, на сценама „Бора Ђорђевић" и „Арте", ће учествовати Драган Станић, председник Матице српске, глумци Бода Нинковић и Јелица Ковачевић, поп певачица Ивана Јордан, песници Гордана Влајић, Јелена Ћирић, Маја Херман Секулић, Илија Шаула, Душица Ивановић, Јелена Гавриловић, Наташа Бундало Микић, Александра Шаренац, Сњежана Ђоковић, Владимир Пешић, Весна Фекете, Владимир Благојевић, Сања Недељковић, Јованка Лепхерц, Татјана Димитријевић, Мирјана Аврамовић Поповић, Крстина Кика Стојковић и Љиљана Косар, музички састав „Мића Јакшић и Ориендо", вокално инструментални састав „Пелинов мед" из Источног Сарајева, Дуо гитара "Магични близанци", уметница на фрули Биљана Пауновић, као и певачка група "Гледанице". Током програма биће изведена монодрама "Марија Трандафил" у извођењу глумице Јелене Срећков, у част 200 година од оснивања Матице српске и 210 година од рођења велике српске добротворке Марије Трандафил (1816-1883).

Програм ове године носи назив "Наћи ћеш цвет што по мени мирише" по стиховима недавно преминулог песника Радомана Кањевца (1960-2025), који је први песник који је говорио стихове на првој Уметничкој колонији у Крчедину, 2008. године. У знак сећања на Радомана Кањевца биће приреређен омаж његовом делу, а у пратећем делу овогодишње Колоније биће отоврена "Ниша Раше Попова" својеврсна спомен соба, чувеног српског књижевника Радивоја Раше Попова (1933-2017) који је отоврио прву Уметничку колонију у Крчедину у Дому породице Јакшић 2008. године. "Нишу Раше Попова" отвориће писац Мирко Чавић из Мокрина, Рашиног родног места.

Популарном српском глумцу Боди Нинковићу, великој српској књижевници Маји Херман Секулић, професорки сликарства Дани Петков из Темишвара и популарном музичару Филипу Жмахеру, биће додељене традиционалне титуле „Ја, Крчединац", које су до сада, међу осталима, добили, Раша Попов, Брана Црнчевић, Бора Ђорђевић, Матија Бећковић, Перо Зубац, Иван Бекјарев, Слободан Ракитић, Бане Крстић, Миња Субота, Марко Николић, Милован Витезовић, Биља Крстић, Милутин Дедић, Слађана Милошевић, Бора Дугић, Јанош Месарош, Драган Стојков, Рада Ђуричин, Миленко Павлов, Вања Булић, Бруно Лангер, Гојко Ђого, Вицо Дардић, Паулина Манов, Зоран Дашић Даша и други.

Име лаурета сликарске награде „Синиша Попов" за најбољег младог сликара, која је устновљена 2024. године, у сећање на великог сликара и уметничког педагога Синишу Попова (1962-2023) биће објављено током програма.

У петак 14. августа биће приређени музичко-поетски програми "Пеђа и пријатељи" са Предрагом Безбрадицом, Живком Николићем, Јованком Јелић, Илинком Г. Вуковић, Арсенијем Божовићем и Лазаром Станојевићем уз арије оперског певача Илије Гранда, као и музичко-поетски кабаре "С ове стране сна" Сњежане Ђоковић и Владимира Пешића.

У пратећем делу програма биће организован интерактивни програм за децу "Неће ноге да се смире" професорке Љиљане Косар, затим изложба и модна ревија "ханд маде" ексклузивних женских капута и капа креаторке Јелена Габрић из Новог Сада.

Током пет дана на обронцима Фрушке горе, сликаће и вајаће, 58 уметника из 8 држава, међу којима Мариана Георгиева и Красимир Георгијев из Бугарске, Јелена Тијанић Савић, Дана Петков из Румуније, Гордана Ана Мирков, Јелена Бодрожић, Софија Јечина из Русије, Тања Ђокић, Угљеша Цолић, Небојша Ђурановић, Мики Кршанин, Бојан Савић, Младен Ралев из Шкотске, Алмедина Цифрић из Босне и Херцеговине, Синиша Чолаковић, Дамјан Мартиновић, Татјана Димитријевић, Невена Вуксановић, Живорад Милосављевић, Јелена Савић из Босне из Херцеговине, Зорица Нићифоровић Сарић, Ивана Вукајловић Симић, Светлана Цеца Крстић, Илија Шаула из САД, Никола Габрић, Јелена Тишма, Милан Дрча из Фанцуске, Милорад Кнежевић, Јелица Ковачевић, Кристина Ђуришић Маркуш, Зоран Милошевић, Жељка Ћурчин, Асја Симић, Снежана Величковић, Добринка Шашић, Гордана Радишић, Бранислав Јовићић, Весна Главашевић, Лена Љуковчанин, Теодора Вујовић, Александра Валента Кралик и други, а селектор сликарског сазива и уредник програма је књижевник Миодраг Мића Јакшић.

У пратећем програму Колоније биће отворена изложба скулптура ауторке Невене Вуксановић и изложбе слика "Бивствовања" аутора Владимира Прице и „Ђура - инспирација" аутора Владимира Кепића, Јелене Бодрожић, Иване Вукајловић Симић, Милорада Кнежевића и Синише Чолаковића. .

Као и сваке године организатори Колоније показаће друштвено одговорни и хумани карактер манифестације, укључујући се у програм „Чеп за хендикеп", као и програм организације „Наша кућа", прикупљања паклица од цигарета за даљу прераду и израду сликарских папира.

Колонија се одржава у организацији удружења „Мој Срем" из Крчедина и Уметничке групе „Арте", уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

 Весна Рац-Петин Веимола добила петогодишњи мандат

Највише пажње привукао је избор директора Српског образовног центра „Никола Тесла" у Будимпешти. За место руководиоца конкурисале су досадашња вршитељка дужности Весна Рац-Петин Веимола и Аница Пандуровић, која је установу водила у периоду пре ње.

Обе кандидаткиње предале су стручно образложене програме са донекле различитим концепцијама даљег развоја највеће српске образовне установе у Мађарској. Након разматрања предлога надлежног одбора и скупштинске расправе, обе су имале прилику да се појединачно обрате члановима Скупштине.

Портал „Српских недељних новина" преносио је седницу уживо до тренутка када је, на захтев једне од кандидаткиња и у складу са процедуром, овај део заседања затворен за јавност. Потом се приступило тајном гласању.

Са осам према седам гласова, поверење за наредних пет година добила је Весна Рац-Петин Веимола, која је до сада обављала функцију вршиоца дужности директора.

У краткој изјави, непосредно након гласања, захвалила се на указаном поверењу и поручила да је сада циљ да се петогодишњи програм који је представила и оствари.

Посебан акценат у њеном програму стављен је на проналажење правог односа између традиционалних вредности српске образовне установе и нових технологија и потреба савременог образовања.

„Наравно да тај баланс треба да се одржи, али свакако морамо да уведемо и нове технологије", истакла је Рац-Петин Веимола.

Како је објаснила, школа, поред српског језика и наставе на српском језику, ученицима мора да понуди и нова знања и компетенције које захтева 21. век. То је, према њеним речима, важно и родитељима и ученицима, али и за њихово даље школовање, како би из „Николе Тесле" понели што бољу основу за наставак образовања.

Говорећи о кадровским и техничким условима са којима је имала прилику да се детаљније упозна током досадашњег в.д. мандата, оценила је да школа основне предуслове има, као и да већ постоје конкретни прорачуни потребних улагања. Поред сарадње са постојећим институционалним партнерима, најавила је и настојање да се пронађу нови партнери који би се укључили у живот и развој школе.

 Аница Пандуровић: „Ми нисмо противници"

Аница Пандуровић је након објављивања резултата истакла да изборни поступак не доживљава као лично сучељавање две кандидаткиње.

„Мислим да је то сасвим нормално, јер ми нисмо противници. И она има своје предности, а мислим да и ја имам своје. Скупштина је сада донела одлуку о томе шта сматра важнијим за наредних пет година", рекла је Пандуровићева.

Она је посебно нагласила значај чињенице да новоизабрана директорка сада добија прилику да свој програм реализује током читавог мандата.

„Ако говоримо са стручне стране, Весна је млада и амбициозна и сада има прилику да испуни све оно што је обећала у свом програму рада. Имаће пет година за то, што је веома важно. Када се некоме прекине рад усред мандата, тешко је остварити све постављене циљеве и спровести стратешке одлуке", истакла је Пандуровићева.

Осврнула се и на резултат гласања 8:7, подсећајући да су и бројне друге одлуке Скупштине у претходном периоду доношене сличним односом гласова.

„Можда би било време да једном не буде осам према седам, већ да се ствари сагледају и из неког другог угла", поручила је Пандуровићева.

По завршетку поступка Аница Пандуровић је срдачно честитала Весни Рац-Петин Веимола на избору. И поред различитих концепција са којима су изашле пред Скупштину, било је видљиво да су пре свега колегинице и педагози који деле одговорност према истој установи, њеним ученицима и српској заједници. Тако је на колегијалан начин окончана процедура која је претходних недеља привлачила велику пажњу српске јавности у Мађарској.

 Габријела Дохањош Роцков годину дана на челу школе у Батањи

Скупштина је одлучивала и о Батањској двојезичној српској основној школи и забавишту, а за вршиоца дужности руководиоца на период од годину дана изабрана је Габријела Дохањош Роцков.

Она је након гласања истакла да је задовољна указаним поверењем и да ће се у свом раду у великој мери ослањати на стручни колектив школе.

„Важно је да наставимо оно што смо до сада добро радили. Мислим да ћемо добро сарађивати са колегама и да ћу од њих добити велику помоћ", рекла је Дохањош Роцков.

Једно од најважнијих питања које школу у Батањи очекује у наредном периоду остаје решавање дугогодишњег проблема фискултурне сале. Нова вршитељка дужности изразила је наду да ће ово питање бити решено, иако у овом тренутку није могла да говори о конкретним роковима.

Недавни сусрети представника српске заједнице са званичницима мађарских власти ипак дају одређени разлог за оптимизам, јер показују да је потреба за решавањем овог питања препозната и на институционалном нивоу.

 Наталија Дукић-Станић добила петогодишњи мандат у Сегедину

Поверење Скупштине за наредних пет година добила је и Наталија Дукић-Станић, која је изабрана за руководиоца Српског образовног центра у Сегедину.

Пред овом релативно младом образовном установом налази се изузетно важан период развоја. Следе даље ширење образовних капацитета, укључивање средњошколских ученика и прелазак у нове просторе, па ће пред новом руководитељком и њеним колективом бити бројни организациони, кадровски и стручни задаци.

 На почетку промењен редослед дневног реда

На самом почетку седнице вођене су кратке консултације о редоследу предложених тачака дневног реда.

Позивницом је било предвиђено да се најпре разматрају кадровски услови и расподела задужења за школску 2026/2027. годину, док су конкурси за руководиоце образовних установа били предвиђени у наставку заседања.

На предлог Милана Ђурића одлучено је да садржај дневног реда остане непромењен, али да се измени редослед одлучивања и да се питање избора руководиоца Српског образовног центра „Никола Тесла" стави на прво место. Усвајање кадровских услова и расподеле задужења померено је за крај, уз образложење да оно непосредно зависи и од тога ко ће руководити образовним установама.

 Српске школе спремније дочекују нову школску годину

Избором руководилаца три образовне установе, Скупштина Самоуправе Срба у Мађарској испунила је једну од својих најважнијих обавеза пред почетак нове школске године.

Отворени део девете редовне седнице протекао је у коректној атмосфери, а донете одлуке омогућавају да српске образовне институције у Будимпешти, Батањи и Сегедину у нову школску годину уђу са јасно утврђеним руководством.

После периода неизвесности, избори руководилаца донели су извесност ученицима, родитељима, наставницима и запосленима, али и широј српској заједници у Мађарској.

Скупштина ССМ је тиме, када је реч о једном од најважнијих задатака пред почетак школске године, положила важан испит и створила услове за несметано функционисање српских образовних установа у Мађарској.
 

На крају је уследила порука нашој дијаспори, где постоји низ огранака „Вукове задужбине“ и конкретан предлог да једна улица у Берлину или још боље у Лајпцигу (где је Вук докторирао) понесе име по овом горостасу српске и европске културе - Вуку Стефановићу Караџићу.

Уредник емисије је Владан Ракић, редитељка Драгица Гачић

Министар Ђорђе Милићевић истакао је да је Петровачка цеста место на ком су страдали невини и недужни Срби – цивили, жене, старци и деца, чије су животе прекинуле бомбе испаљене на избегличку колону.

И након тридесет и једне године нико није одговарао за један од најсуровијих злочина почињених над српским цивилним становништвом, рекао је министар Милићевић и додао да су пилоти који су извели напад јасно видели да је реч о избегличкој колони у којој није било војске, већ људи који су спас тражили бежећи од рата.

Једини “грех” убијених Срба био је то што су покушавали да сачувају голе животе и животе својих најмилијих, рекао је министар Милићевић и додао да су најдубља и најболнија рана тог злочина деца којој је ускраћено право на детињство, живот и будућност.

Њихови прерано прекинути животи најснажније сведоче да не постоји ниједан политички, војни или било који други циљ који може оправдати напад на невине људе, рекао је министар Милићевић и додао да зато Петровачка цеста није само место страдања, већ трајни симбол страдања читавог једног народа и вечна опомена човечанству шта се дешава када се изгубе границе између рата и злочина.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је обавеза Србије да сваке године, са истим пијететом и истом одговорношћу, говори о Петровачкој цести, чува имена невино страдалих и истраје у захтеву да злочини над цивилним становништвом никада не буду прећутани, релативизовани или препуштени забораву.

Србија ће наставити да чува успомену на Петровачку цесту као неодвојиви део свог историјског памћења, свог националног достојанства и своје културе сећања. То дугујемо жртвама, њиховим породицама и генерацијама које долазе. Наша је дужност да их учимо шта се догодило, не да бисмо живели у прошлости, већ да бисмо знали колико су мир, слобода и људски живот непроцењиве вредности које се морају чувати, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да народ који заборавља своје жртве одриче се сопственог памћења, а народ који се одрекне памћења препушта другима да пишу његову историју. Србија то никада неће дозволити. Наставићемо да достојанствено чувамо истину о сваком невино страдалом Србину, да се боримо за правду и да негујемо културу сећања као један од темеља нашег националног идентитета.

Само истина, правда и памћење могу бити темељ трајног мира и будућности у којој се овакви злочини више никада и нигде неће поновити, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Од пре пар година, вече уоче фестивала, организатори посвећају донаторима, добротворима и медијима који прате ову манифестацију као знак захвалности за подршку која им се пружа, тако и ове године.

“Овај фестивал постаје значајнији по броју учесника и људи који долазе, који посећују, који се овде представљају, не само нашој заједници од Индијане до Милвоке и Вискансина, него и широј америчкој заједници. Град Чикаго има дугу и широку традицију музичких и етничких фестивала и наш српски фестивал при Саборном храму постаје један од тих значајних фестивала у самом граду. који представи широј публици, не само српској него и америчкој, српску културу, духовност, на коме се представљају разни послодавци, бизниси и нашем народу као и америчком народу. И у томе видимо значај фестивала, по броју људи који га посвећују сваке године, а тај број расте, као и по броју Американаца који долазе из шире заједнице”, каже Дарко Спасојевић, старешина Саборног храма Св. Васкрсења Христовог.

Понуда посетиоцима Србфеста је из године у годину све богатија и разноликија. Нуди се аутентичан прозор у српску традицију, уметност, историју, забаву, као и могућност да се испробају наши кулинарски специјалитети. Самим тим, Србфест гради мостове међу културама и јача локални дух заједништва далеко од отаџбине.

“Ми почињемо да планирамо Србфест у фебруару месецу. Комитет од 10 људи и за викенд ћемо имати преко 300 волонтера за сваку област са печењем, роштиљем, конобарима за бар и кухињу. Ово је највећи српски фестивал у Америци, и ово је 34. година и сваке године све је већи и већи и ове године очекујемо преко 5000 људи”, каже Тома Стојаковић , председник Црквеношколске општине при Саборном храму Св. Васкрсења Христовог.

Овај летњи фестивал који се одржава у порти и холу саборног храма је место сусрета и доноси вишеструке културне, друштвене и економске погодности и добити како српској дијаспори, тако и широј локалној заједници.

“Увек пробамо нешто ново да имамо за сваког ко дође на Србфест, оно што ми кажемо од 7 до 77. Могу бити и млађи од 7 и старији од 77, увек има нешто за сваког овде. Могу да уживају сва 3 дана, да дођу једно после подне или као неки 3 дана, има нешто за сваког”, Јелена Стојаковић, копредседница одбора Сербфеста.

Србфест у Чикагу је временом од поподневног дружења за породице из парохије Саборног храма од пре 35 година израстао у један од централних догађаја окупљања нашег народа у САД.

Државе у којима је обављао дужност амбасадора имају посебну симболику, јер је боравио у престоницама некадашњег Римског, Византијског и Османског царства. Једини је Србин, изузев представника цркве, који је разговарао са тројицом папа.

Професор Танасковић нам је толико живописно причао о Београду шездесетих година да смо на тренутак заиста и били у њему...

Зашто се одлучио за оријенталистику? Зашто је поред оданости професури постао дипломата? Како бити дипломата 1999. у време бомбардовања СРЈ? Иако уопштавања треба избегавати, објашњава професор, ипак смо га питали какви су Турци?

Уредник емисије Тамара Дрезгић.

Овај фестивал се већ годинама одржава почетком августа, а последњих година привлачи све више људи.
Иако црква има огроман паркинг, на десетине околних улица буде такође попуњено возилима посетилаца који долазе са разних страна Чикага и шире околине, од Индијане до Висконсина, а увек буде и посетилаца из Србије, посебно родитеља који су у посети код деце.

Највећа посета је у суботу увече. Све на фестивалу је везано за све шта Србија нуди, укључујући и носталгију, а базиран је на раду волонтера јер се тада скупљају средства за разне трошкове које црква има током целе године.

Храна је једна од већих атракција фестивала. Очекује се и наступ фолклорног ансамбла Око соколово који обично припреми и нове игре за овај догађај.

Уз интепретаторе народне музике на једном делу фестивала, у сали унутра наступа и рок бенд који свира хитове Бајаге, Рибље Чорбе и других група. Продају се и разни сувенири.

Једна од најважнијих ствари за све је могућност да се сретну пријатељи и познаници, јер због заузетости и великих раздаљина немају увек могућности за то.

Имање се налази близу чикашког аеродрома Охер и близу је раскрснице ауто путева и у ствари је једна од најповољнијих локација за српску заједницу у Чикагу и широј околини, што је још један разлог за добру посету.

Интересантно је да се у Чикагу и широј околини одржава и низ других српских фестивала, а исто тако се током године одржавају многи фестивали широм Америке и Канаде, који су све више посећени из године у годину.