После обраћања представника Амбасаде републике Србије у Словенији као и Савеза српских друштава Словеније уследио је програм који је одушевио све присутне.

Младост није само друштво, то је део наших живота а самим тим и део наших породица, рекао је у емотивном обраћању присутнима Бојан Антонић, председник друштва. Било је и тешких периода када је у питање био доведен опстанак друштва али је жеља, воља, ентузијазам и љубав према фолклору добрих људи савладала све препреке.

"Дозволите ми да искажем своју личну емоцију, и сам као четрнаестогодишњи дечак направио сам своје прве фолклорне кораке баш у овом друштву 2001. године, зато је Младост је део мог живота", каже Бојан Антонић председник КУД “Младост” Љубљана.

"Драго ми је да су се 2021. када су славили 20 година, морали су из разних разлога да стану, а после наставили 2023. и данас смо гледали више 260 играча на сцени, 260 фолклораша, 260 душа које играју и певају и чувају српску традицију у Љубљани и Словенији", каже Милан Гламочанин,председник Савеза српских друштава Словеније.

У завршници програма уследила је додела признања и захваланица свима који су несебично допринели да Културно уметничко друштво Младост из Љубљане буде на нивоу који достојно представља културу,музику, игру, песму и српску традицију. И на крају слика за памћење.

Манифестација „Дани Србије и српске културе“ у Паризу одржава од 19. до 21. јуна традиционално у организацији Савеза Срба Француске, асоцијације „Синги арт-Модно култ“ и Српског културног центра у Паризу. Гост емисије Петар Гојковић, председник Одбора за културу Савеза Срба Француске.

Професорка Вебстер Универзитета из Сент Луиса др Љупка Катана одржала је предавање у храму Свети Стеван Дечански у Чикагу. Тема скупа била је духовна диполоматија и садашње глобалне кризе као својеврсни омаж животу и раду Светог владике Николаја Велимировића. Из Чикага извештава Нина Стојковић.

У РТС Клубу одржана је Међународна научна конференција „Теслини дани 2026“, посвећена обележавању 170 година од рођења Николе Тесле и сећању на његов историјски боравак у Београду 1892. године. Прилог Мирјане Раичевић Тасић.

Музички гости Александра Падров, сопран и тамбураши РТВ Војводина и Душан Бирач, виолиниста.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.
 

„Напротив, писао сам је суочен са спознајом да време пролази брже него што смо икада веровали да ће пролазити и да човек, ако на време не сачува своја сећања, ризикује да једнога дана остане без најважнијег дела себе. Дуго сам мислио да човек памти док год живи. У младости нам се чини да су догађаји које проживљавамо урезују у нашу свест тако дубоко да их никаква пролазност не може избрисати. Веровао сам да ћу се увек сећати лица која су ми нешто значила, кућа у којима сам боравио, мириса детињства, улица и гласова људи који више нису међу нама... А онда неосетно, почнемо да примећујемо како време односи неке важне ситнице. Најпре нестану детаљи, потом читави разговори и на крају почну да бледе лица. Тек тада схватимо да заборав није тренутак, него лагано умирање прошлости у нама. Можда је зато човек одувек имао потребу да прича“, каже Јаковљевић, који је и новинар, дугогодишњи главни уредник будимпештанских „Српских недељних новина“ и професор универзитета.

Додаје да није желео да пише класичну аутобиографију, јер му се чини да у многим таквим књигама човек, покушавајући да исприча свој живот, заправо изгуби оно најважније - душу сопственог искуства. Хронологија, по њему, уме да буде тачна, али не и истинита, јер живот није састављен од датума, већ од тренутака који нас изнутра мењају, а који понекад споља изгледају сасвим безначајно.

„Једна реченица може да нам обележи читав период живота, а један сусрет, поглед или растанак да промене човекову судбину. Зато ови текстови нису писани као аутобиографија, већ као мемоарске приче и есеји. Сваки од њих је покушај да се ухвати оно што се догодило, али и оно што је човек осећао док му се живот догађао. И није било лако. Набројати чињенице није тешко, али како оживети страх који смо некада носили у грудима, усамљеност коју нико није примећивао, младалачке заносе у које смо веровали или тугу која нас је мењала, а да тога нисмо били свесни?“, пита се аутор.

Открио нам је да је, док је писао ово дело, све више схватао да човек заправо читавог живота разговара са својом прошлошћу. Понекад јој бежи, понекад је улепшава, понекад покушава да је заборави, али никада не успева да је напусти.

„Сви ми у себи носимо читаве невидљиве светове. У нама и даље живе деца која смо били, младићи који су веровали да су бесмртни, људи које смо волели, пријатељи које смо изгубили, градови који више не постоје онакви какве их памтимо… И човек, што је старији, све више осећа да је његов прави завичај заправо сећање. Зато мислим да свако ко намерава да пише аутобиографију, мемоаре или било какво дело које захтева напор присећања, то треба да учини пре него што га време превише удаљи од сопственог живота. После шездесете године човек почиње другачије да осећа пролазност, јер постаје свестан колико је све крхко и неизвесно“, сматра Јаковљевић, који је аутор дваесетак прозних и песничких књига.

Он очекује да ће ова књига имати и своје наставке, које управо исписује у својој списатељској радионици. За РТС каже да писање ове врсте литературе за њега представља дуго унутрашње путовање кроз сопствени живот.

„Враћао сам се местима која као таква више не постоје, људима које више не могу да сретнем и разговорима који су заувек завршени. За то време схватио сам да прошлост никада заиста не пролази, већ наставља да живи у нама, тихо и упорно, обликујући наше мисли и нас саме. Понекад сам током писања осећао и тугу коју је тешко објаснити, ваљда зато што је сваки покушај присећања истовремено и суочавање са губицима. Човек тада јасно види колико је људи нестало из његовог живота, колико путева није пређено и колико је речи заувек остало неизговорено“, наводи аутор.

Књигу „Опрост“ објавила је издавачка кућа ЗиД из Будимпеште, на челу са Зораном Меселџијом. Уредник издања је Драгана Меселџија, док је поговор написао проф. др Робер Колар.

“Читалачко искуство које књига "Опрост" Драгана Јаковљевића нуди, разликује се од онога на шта је савремени читалац навикао. Ово није штиво које се чита брзо, нити оно која се памти по заплетима. Реч је о књизи која захтева спорост, враћање и застајање. Неке њене приче и есеји траже да се прочитају више пута и неминовно воде повезивању са личним искуством читаоца”, пише проф. Колар у својој рецензији.

Он наводи да се „Опрост“ може читати као тиха хроника сазревања, у којој се не бележе прекретнице спољног живота, него готово неприметна померања у начину на који човек види себе и друге. Управо зато се, сматра он, ова књига не завршава последњом страницом, већ се наставља у читаоцу, кроз начин на који он после ње посматра сопствени живот.

Првог дана одржана је церемонија доделе награда, на којој су одате почасти институцијама, фондацијама и појединцима чији рад доприноси позитивним друштвеним променама и хуманитарном напретку. Вече је окупило појединце и организације који су посветили своје животе и ресурсе служби онима којима је помоћ потребна. Награде се додељују у различитим областима, укључујући здравствену заштиту, образовање, исхрану, социјалну заштиту, уметност и културу.

„Наш рад је увек био вођен уверењем да патња не познаје границе, тако да ми и помажемо свима, без обзира на њихову етничку припадност или вероисповест. Свако људско биће заслужује бригу, наду, љубав, достојанство, једнаке шансе, разумевање и саосећање. Уз помоћ дивних људи који помажу рад организације „Лајфлајн“, подржали смо болнице неопходном медицинском опремом, омогућили операције које спасавају животе деце, донели опрему школама и домовима за децу, али најважније – показали смо онима којима је помоћ потребна да нису сами. Да постоји неко ко их воли и брине о њима.

Како је ово вече посвећено наградама, морам да напоменем да је највеће признање које неко може да добије сазнање да смо направили позитивну промену, да смо нечији живот учинили бољим. То је нешто што вам даје енергију и инспирацију да наставите свој пут. Топлина, поверење и поштовање које сам добила од народа Србије јачају моју посвећеност да наставим своју мисију. Али највише од свега, то је била љубав коју сам добила од њих, јер без љубави немамо ништа. Зато ми је мисија организације „Један свет, једна породица“ тако блиска срцу. Њена посвећеност служењу свим људима без дискриминације – виђењу света као једне породице – одражава саму визију која је водила мој рад и рад свих људи који су ме подржавали од њеног почетка. Дубоко сам дирнута обимом рада организације и хуманитарним иницијативама њеног оснивача, као и искреношћу којом они окупљају људе из разних народа и култура“, рекла је принцеза Катарина у свом говору.

Принцеза Катарина је такође била члан међународног жирија задуженог за избор осталих добитника награда. Пошто положај краљевске породице захтева да се одржи дух неутралности и непристрасности, уздржавањем од процењивања хуманитарних и добротворних подухвата, принцеза Катарина је свим номинованима подједнако доделила највишу оцену, као гест јединственог признања и захвалности за изузетан рад који је свако од њих обавио.

Престолонаследник Александар и принцеза Катарина су овом приликом били у пратњи професора др Афксендијаса Калангоса, светски признатог и уваженог стручњака из области кардиохирургије и дугогодишњег пријатеља краљевске породице Србије.

Основана од стране Шри Мадхусудана Саија, Мисија „Један свет једна породица“ је међународна хуманитарна иницијатива вођена принципом „Воли све, служи свима“. Кроз бројне пројекте и партнерске организације, Мисија подржава бесплатне програме здравствене заштите, образовања и исхране за заједнице које немају приступ основним потребама, истовремено промовишући саосећање, службу и глобалну солидарност. Активности организације инспирисане су концептом да човечанство чини једну глобалну породицу уједињену кроз бригу о другима и несебично служење. Са фокусом на иновативне, инклузивне и моделе службе који се могу примењивати вишеструко, Мисија има за циљ да врати достојанство, наду и потенцијал милионима живота. Превазилажењем баријера географије, расе и економског статуса, ствара одрживи утицај и подстиче глобалну заједницу саосећања и бриге.

Другог дана Фестивала „Један свет, једна породица“, 9. јуна 2026. године, престолонаследник Александар и принцеза Катарина  присуствују почетку образовног дела ове манифестације и биће покровитељи догађаја који је на овај дан посвећен Србији и Грчкој.

Представа ће се одржати 19. јуна у Трсту (Teatro Miela Bonawentura, Piazza Duca degli Abruzzi 3), 20. јуна у Вићенци (Cinema Aurora,
Via Chiesa 36, Malo (VI)) и 21. јуна у Милану, и то у сарадњи са Српском православном црквеном општином и парохијом Светог Стефана Првовенчаног у Милану (Cineteatro Edelweiss, Piazza Cuzzi 8, Besana in Brianza (MB)).

Радња представе смештена је у једну необичну ноћ током прославе десетогодишњице пријатељства краља Луја XIV, дворске луде и писца Молијера. Док се тројица пријатеља присећају прошлости и препуштају атмосфери славља, краљ открива да његови најближи сарадници припремају представу у којој га исмевају. Од тог тренутка вече се претвара у узбудљиву игру моћи, истине и емоција, пуну неочекиваних обрта и снажне драмске напетости.

„Ноћ богова“ је представа која публику истовремено насмеје, узнемири и подстакне на размишљање. Кроз духовите дијалоге и драматичне сукобе, поставља вечита питања: колико смо слободни, колико смо искрени једни према другима и да ли људи на власти икада могу бити сигурни да су вољени због себе, а не због моћи коју поседују.

Комад Мира Гаврана, једног од најизвођенијих савремених европских драматичара, доживео је бројне премијере широм света – од Београда, Сарајева и Подгорице до Прага, Вашингтона и Мелбурна – освајајући публику снажном причом, хумором и емоционалном дубином.

Догађај се реализује уз подршку Регије Фриули Венеција Ђулија.

Гошћа емисије је и Моника Хусар, стручњак из области односа с јавношћу у култури и уметности. Повод је њено гостовање на ЦИМ форуму одржаном у Котору прошлог викенда. Овај форум под слоганом "Алхемија стварања- чаробњаци својих професија", окупља креативце, уметнике, предузетнике, и медијске професионалце. Разговарамо о њеним активностима у земљи и региону, и о начинима на које се креативним ангажовањем у медијима и на мрежама постаје ауторитет у свом послу.

У прилогу Александра Жигића гледамо како је протекла фолклоријада у Чикагу, а у прилогу Тамаре Дрезгић чућемо да је најзначајнији подухват Баварско-српског академског форума промовисање образовања и какве се радионице организују у дечијем креативном центру Змај у Минхену.

На крају емисије уживамо у бравурозним нотама нашег прослављеног виолинисте Немање Радуловића.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Маја Мандић.

Том приликом председница Удружења је господину Гујону уручила примерак прошлогодишњег зборника, као знак захвалности за његов дугогодишњи хуманитарни рад и посвећеност српском народу на Косову и Метохији.

Свечаном отварању изложбе присуствовали су представници Амбасаде и Генералног конзулата Републике Србије у Швајцарској, као и бројне званице из културног и јавног живота у Швајцарској.

Полазећи од чињенице да је медицина наука у којој се готово свакодневно остварују нова достигнућа, где размена знања и искустава у свакој области здравствене заштите имају велики значај, ова традиционална Конференција још једном ће омогућити лекарима из Србије и свих делова планете да стварају и унапређују професионалне односе и деле своје знање са колегама широм света.

Конференција српске медицинске дијаспоре је акредитована од стране Здравственог савета Републике Србије као међународни конгрес и део је система континуиране медицинске едукације. Одржава се под покровитељством принцезе Катарине, у организацији Српског краљевског медицинског удружења и Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине, уз подршку Министарства здравља, Лекарске коморе Србије и Краљевског медицинског одбора.

На недавно одржаном Сабору дијаспоре и Срба у региону, колега Владан Ракић разговарао је са представницима српских заједница из Румуније, Северне Македоније, Албаније и Хрватске и забележио шта су њихове актуелне преокупације.

Посебном монографијом, изложбом и предавањем,у зрењанинском Културном центру обележено је осам векова постојања манастира Базјаш, који се налази на територији данашње Румуније. Основан је 1225. године, у време Светог Саве првог архиепископа аутокефалне српске цркве и представља један од најважнијих чувара културног и верског наслеђа, уопште идентитета нашег народа у суседној Румунији.

Такође, имамо и важну информацију за матуранте средњих школа из Румуније, који су заинтересовани за студирање српског језика у комбинацији румунским или страним језиком на Филолошком факултету Западног универзитета у Темишвару. Детаљније податке припремио је колега Дејан Перинац, новинар Српске редакције Јавног сервиса Румуније.

Уредник Нада Вукелић

Реализација Маја Мандић

Програм овогодишњег Самита био је фокусиран на иновације, отпорност и висококвалитетни развој у оквиру глобалне туристичке економије и обухватао је дијалоге са градоначелницима, тематске форуме и посебне сесије које се односе на међународну сарадњу и инвестиције.

Овогодишњи Самит отворио је градоначелник Пекинга и председавајући Савета WTCF, гдин. Yin Yong. Присутним делегатима су се обратили гђа Gloria Guevara, председница WTTC -World Travel & Tourism Council, и гдин Gao Zheng, заменик министра културе и туризма НР Кине, представивши најновије резултате у туризму светских градова.

На Генералној скупштини Београд је ове године изабран за члана 4. Савета WTCF од стране представника чланова, на тајном гласању.

У интервјуима за WTCF, The Economist China, централну кинеску телевизију CCTV и националну агенцију Xcinhua, у светлу недавне посете председника Србије Александра Вучића НР Кини, директор ТОБ Миодраг Поповић је рекао да су политички економски и културни односи две земље на таквом нивоу да туризам и сарадња у туризму имају подстицај који је на WTCF добио нове перспективе. Поповић је нагласио да је Београд после десет година, као члан ове организације прешао велики пут а резултати уложеног ће се тек видети у годинама пред нама, а посебно следеће године за време EXPO 2027. Посебно је истакао значај културне размене у оквиру промоције туризма, али и развоју нових технологија у туризму и вештачке интелигенције која је учинила да раздањина од Београда до Пекинга од 8.000 километара више практично не постоји, као ни препреке везане за плаћања, локални транспорт и језик.

Говорећи на форуму под називом „Future Travel, Savoring Cities" посвећеном развоју промоције и искуствима у сегментима туристичке понуде, Поповић је говорио о грађењу специфичног бренда Београда, кроз гастрономију, културу, и планиране садржаје и активности ослањајући се на светску изложбу EXPO 2027.

На форуму су, поред Миодрага Поповића, учествовали Angela Moreno Ramon, заменик градоначелника за туризам и култру Севиље, Vasileios Vasileiadis, директор Туристичке организације Солуна, Daniela Maia, секретар за туризам Рио де Жанеира, Frederique Ada-Kouassi, директор туризма Обале Слоноваче, Liu Dong „Global Gourmet" и члан жирија „Golden Dish Awards", док је домаћин сесије био генерални менаџер Time Out China.

Туристи из НР Кине у константно растућем броју у Београду како по броју долазака тако и остварених ноћења, и тренутно се налазе на другом месту са 114.341 посетилаца у 2025. години (+19%) и 237.100 остварених ноћења (+12% у одноду на 2024. годину).

„Учешће на овом догађају била је прилика да се још боље упознају потребе, навике и интересовања кинеских туриста, као и да се Београд представи раме уз раме са водећим европским и светским туристичким градовима", рекао је Миодраг Поповић.

Главни спонзор догађаја је Институту Превент из Љубљане, који успешно послује од 1991. године у области превентивних делатности, а заменик главног директора Института Саша Гајић се, поред свог професионалног рада, бави поезијом и учествује на научним конференцијама.

Програм су својим наступом отворили гусларка Јелена Ђапић, фрулаш Никола Опалић и мушка певачка група КЗС „Шамарица“. 

Публици су се обратили председник Удружења српских књижевника Словеније и Европске академије српских наука и уметности, професор Саша Гајић и технички потпредседник Савеза српске дијаспоре Европе, др проф. Жељко Еремић.

"Част и обавеза су ми да кажем нешто о Савезу српске дијаспоре Европе. Регистрован  је недавно, а окупља тренутно 50 српских друштава из различитих држава. Ово је један од европских српских субјеката. Као што сте приметили у називу, код регистрације није назив ЕУ, него Европе јер су саставу и поједина друштва балканских република ван ЕУ, а наше главне делатности су повезивање Срба кроз српску дијаспору целе Европе па и шире кроз, културну, уметничку, научну па политичку област. Главно наше финансирање биће од чланарина и донација из појединих фирми. Ширићемо наше чланство, а свако српско друштво из било које земље и наравно које то жели, може постати члан нашег Савеза. Нагласићу, да су нам се придружили врхунски стручњаци, научници. Ускоро ћемо активирати и нашу интернет страницу преко које ће још лакше да се обављају наше регистроване делатности", рекао је, између осталог, проф. др Жељко Еремић.

Након тога наступио је познати гуслар Никола Ђапић.

 Међународна презентација традиционално окупља три организације - Савез српске дијаспоре Европе, Удружење српских књижевника Словеније и Европску академију српских наука и уметности, који су доделили своја висока признања и награде појединцима који су својим радом, трудом и стваралаштвом оставили значајан траг.

Међународни научни конкурс „Научник године“ Балкана и Европске уније 2026. године, са укупно 57 пријављених учесника, а заслужна признања и награде уручио је председник Гајић.

Признање „Иноватор – научник године Балкана и ЕУ“ са златном медаљом и значком додељује се Далибору Гмитровићу, студенту ВТШ из Зрењанина.

Преостале награде и признања биће накнадно достављене лауреатима из Белорусије и Русије преко генералне секретарке Академије, докторандкиње Дајане Лазић.

Добитници признања: протојереј Александар Романчук из Белорусије, архимандрит Афанасије Соколов из Белорусије, доцент Алексеј В. Корољ из Белорусије, др Сања Шуљагић из Србије, протојереј Виктор Васиљевич из Русије.

Следио је Међународни песнички конкурс „Златно перо“ Балкана и ЕУ – 2026, са 102 пријављена учесника.

Главне награде додељене су:

1. Јелена Дардић из Новог Сада са песмом „Пробуди се Србијо“ – прво место.
2. Братислав Тодоровић из Земуна са песмом „Србија“ – друго место.
3. Иван Миленковић – Јесењин из Ковачевца са песмом „Где сам рођен ту припадам“ – треће место.

Додатне награде и дипломе освојили су: Дамјана Савчић из Вишеграда са песмом „Манастир Добрун“, Милован Петровић из Смедеревске Паланке са песмом „Мала Света гора“, Данијела Арсовић из Ужица са песмом „Божуров цвет“.

Након доделе, поново је наступила мушка певачка група КЗС „Шамарица“, а затим гуслар Никола Ђапић и фрулаш Никола Опалић.

Настављено је са Међународним песничким конкурсом „Витез поезије“ Љубљана 2026, са 53 пријављена учесника.

Главне награде додељене су:

1. Јована Живадиновић из Рашевице код Параћина са песмом „Сваке ноћи“ – прво место.
2. Милица Симоновић из Шилова код Гњилана са песмом „Љубав је смисао времена“ – друго место.
3. Љубица Ракас из Земуна са песмом „Пупољак мали“ – треће место.

Додатне освојене награде и дипломе: Радмила Стојадиновић из Пожаревца са песмом „Фали љубав“, протојереј ставрофор Момир Васиљевић из Миљена код Чајнича са песмом „Љубави моја“, Братислав Тодоровић из Земуна са песмом „Далека“.

Након доделе својим песмама представили су се песници Даринка Марковић, Нада Јовичић, Даница Кнежевић, Мирјана Матић, Марија Божовић, Раде Пантелић.

Председник Гајић уручио је признања заслужним појединцима: др проф. Милораду Ранчићу признање Савеза српске дијаспоре Словеније са сребрном медаљом, др проф. Жељку Еремићу златну медаљу и значку са звањем почасног академика Европске академије српских наука и уметности, диплому са златном значком младој гусларки Јелени Ђапић.

Посебна признања уручена су и новинарки Вањи Васић из Београда, која дуги низ година професионално прати и извештава о активностима српске дијаспоре и културним догађајима, ауторки збирке „Коме смета моја песма“ Јовани Живадиновић, ауторки збирке поезије „Девојачка соба“ Љубици Поповић Ракас, мушкој певачкој групи КЗС „Шамарица“, гуслару Николи Ђапићу, фрулашу Николи Опалићу, председници КЗС „Шамарица“ Даници Богдановић, којој ће бити уручена специјална захвалница, песнику Радету Пантелићу.

Захвалнице су добили и учесници који су представили своје поетске и уметничке радове: Даринка Марковић, Нада Јовичић, Даница Кнежевић, Мирјана Матић, Марија Божовић, Маша Станојловић и Димитрије Ракас.

Заслужене захвалнице успешне сарадње организаторима уручене су од Братислава Тодоровића СКК “Иво Андрић” из Земуна и председнице СКК “Иво Андрић” КЗС Шамарица из Београда.

Програм је водила Милица Ракас, а завршен је наступима Данице, Милице и Љубице, из удружења КЗС Шамарица, са песмом „Суза Крајишка“, уз пратњу Димитрија Ракаса на гитари.

Ритам српског кола, традиционални звуци и шаренило ношњи привукли су пажњу бројних пролазника и посетилаца различитог порекла, пред којима је наш фолклор на најлепши начин представио дух заједништва и лепоту српске традиције.

Удружење "Никола Тесла Ханинге" ове године прославља 20 година рада. Током две деценије постојања, постало је важно место окупљања деце, младих и породица српског порекла у Стокхолму. Данас окупља око 400 чланова, од којих је велики број активан у фолклорним групама. У удружењу играју сви узрасти, од најмлађих чланова до ветерана, а поред фолклора негује се и песма кроз певачку групу.

Циљ удружења је очување српског језика, културе и традиције у дијаспори, али и представљање српске културе шведском друштву.

Кроз игру, песму и дружење, удружење настоји да млађим генерацијама пренесе осећај припадности, заједништва и поноса на своје порекло.

Диплому продуцента са београдске филмске академије Маја је практично применила у Лос Анђелесу. Кроз ангажман у компанији “Relativity media” и позицију асистенткиње главне продуценткиње, стекла је драгоцено искуство на холивудским серијама и филмовима.

Међутим, посебну емотивну и професионалну вредност за њу има сарадња са рођеном сестром Машом, успешном стилисткињом и костимографкињом у Америци.

Живописно, спонтано и шармантно Маја нам је причала о првом филму "Виртуална стварност" и познанству са валиканима наше глумачке сцене, Драганом Николићем и Соњом Савић... О одласку у Америку и начину на који је доживела ту земљу и народ, о чувеном америчком продуценту и једном од најутицајнијих личности у историји Холивуда, Роберту Евансу, иза ког су остали класици попут филмова Кум, Љубавна прича, Кинеска четврт, Велики Гетсби...

Сазнаћете ко је Мајин деда по мајци, Душко Муждека, човек који је оставио неизбрисив траг у нашој култури сећања...

Маја Манџука је била водитељ доделе "Сателит награда" коју у Холивуду организује Интернационална прес академија на челу са Мирјаном Ван Блариком, Београђанком која деценијама повезује Србију и свет, и која је у Београд доводила највећа глумачка и редитељска имена...

И, као да су јој се у животу низали изазови који су је инспирисали, мотивисали... а управо тако се зове и серија у којој Маја има не само једну од главних улога, већ је и креативни продуцент, "Изазов"...

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

У видео прилогу говоре:

Нада Хинић, председница Српског друштва из Лондона
Светислав Лазић, председник Савеза Срба из Шведске
др Ана Шерер, УО Културно-просветна заједница "Просвета" из Немачке
Звонимир Јовановић, председник Српског културног савеза из Швајцарске
Милена Лазић Техеда, Српска црквена општина Валенсија из Шпаније
Др Нина Марковић, председница Савеза Срба из Аустралије
Марија Маринковић Медић, Удружење "Крагуј" Париз из Француске
Огњан Крстић, председник Савеза Срба из Румуније

Драгана Николић, Привредна комора Берлина
Миле Аврамовић, Савез Срба из Холандије
Биљана Љубинковић, Удружење "Женски свет" из Шведске

Награда се додељује са намером да се очува наслеђе Мирослава Мајкла Ђођевића, да се инспиришу други да следе његов пример у изградњи боље и повезаније заједнице, као и да се обнови и ојача традиција задужбинарства. За награду могу бити предложени појединци неспорног угледа који су се истакли добротворним делима и изузетним филантропским доприносом, и то како они у отаџбини, тако и они српског порекла широм света.

Образложене предлоге кандидата за награду могу поднети појединци, организације и компаније као и непрофитне организације, медијске куће, маркетиншке агенције и сви заинтересовани појединци.

Главни критеријуми су: мерљив позитиван ефекат који кандидат својим деловањем има на заједницу; затим вредности које промовише – пословни морал, друштвени углед и препознатљивост, утицај на друге да се придруже доброчинству као и обим и континуитет улагања у филантропске пројекте, тј. филантопски стаж. Узимају се у обзир подухвати у свим сегментима друштвеног живота: развој науке и образовања, заштита животне средине и културног наслеђа, унапређење људских права, помоћ угроженим категоријама становништва итд.

Одлуку о добитнику награде "Мирослав Мајкл Ђорђевић" доноси петочлани жири којег именује Управни одбор Фондације Студеница. Награду чини скулптура, уметнички ауторски рад алумнисте Фондације Студеница, која симболизује доброчинство и филантропију. Добитник награде биће и медијски промовисан од стране Фондације Студеница и партнера.

Крајњи рок за предлагање је 25. септембар, а награда ће бити додељена на посебној свечаности након одлуке Жирија.  Све информације о конкурсу могу се сазнати на: www.sr.studenica.org

Разговарамо о уметности, женском принципу и о таленту који имају обе наше гошће а то је да окупе и повежу уметнике и уопште људе сличних интересовања са различитих крајева света.

Александар Жигић нам шаље прилог који повезује тамошњу српску заједницу са удружењем родитеља деце оболеле од рака Нурдор.

Вања Васић припремила је репортаже о манифестацији посвећеној српској култури која је одржана у Мајамију и о деветом Међународном бијеналу наивне уметности у Макону, у Француској, где је представљено 35 сликара, међу којима је и наш Драган Михаиловић.

На крају емисије уживамо у нумери коју изводи Урош Перић, светски познат извођач музике Реја Чарлса, која је снимљена у Студију 6 Радио Београда у пратњи Биг Бенда РТС-а.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Пажњу је привукао и панел “Дијаспора у процесу очувања културног, образовног, националног и верског индентитета”, као и део о допунској настави на српском језику у иностранству итд.

Следећег дана организована је посета градилишта Експо 2027.

Присуствовало је око 200 учесника из тридесетак земаља.

Најзначајнијој манифестацији у наредној години," ЕXPО 2027"., посвећен је један панел који је изазвао велику пажњу, пре свега зато што су сви наши људи кроз разне привредне, културне, спортске организације у свету, укључени у промовисање тог значајног догађаја који је од великог интереса за све нас.

Посебно интересовање је изазвао и онај који се односи на саобраћај, инфраструктурне пројекте, и ткз. закон "Свој на своме", који омогућава озакоњење нелегалних објеката.

Гости у студију су, министар за дијаспору, Ђорђе Милићевић, као и Радомир Босиљчић из Аризоне, који у Америци живи свој сан, као власник 18 рудника и фабрике, али и редовно обилази свој шљивик у родним Горјанима код Ужица, где прозводи ракију коју пласира у Америку, Аустралију...

Велики број учесника овогодишњег Видовданског сабора говори за нашу емисију, а бићете у прилици и да видите много тога још са целе манифестације, коју је испратила комплетна екипа редакције за дијаспору РТСа.

Музички гости емисије, "Belgrade Swing trio", које предводи Анамарија Збиљић, контрабасиста, наступиће уживо у нашем студију, као и хор Основне музичке школе "Јован Бандур", који предводи Јелена Цветић, директор школе.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Међу посетиоцима је и пун Американаца. Они са интересовањем гледају видео снимке о туристичким лепотама Србије и поставке о обичајима, култури и значајним личностима.

Главни домаћин фестивала је старашина храма протојереј ставрофор Борис Чоловић.

“Црква је почета да се гради 2007, 2008, 2010. године је освећена и од тада крећу унутрашњи радови са осликавањем и свим осталим стварима које су потребне за храм, да би се он улепшао. Иза храма смо направили нашу салу. дечја игралишта, сада завршавамо школицу за децу.

Супруга Ведрана је цео дан ангажована са Колом сестара на продаји и припреми великог броја торти и колача.

“Било је заиста велико интересовање за колаче. Имали смо јаоко 70 различитих врста домаћих торти.”, каже попадија Ведрана.

“Наравно данас делимо ракију која је део наше традиције и културе и која је сигурно у сваким кућама у Србији и тако мало информишемо овде наше комшије о како се користи ракије, како се мало и прави”, каже Александра Ђурковић.

Српске заједнице на југоистоку из САД су новије али одлично повезане. Тако су и на овај фестивал дошли гости и фолклорни ансамбли из Џексонвила на Флориди, који су возили 7 сати да би дошли овде, као и из Ричмонда у Вирџинији.

Иструкторка фоклора из Џексонвила Јована Делић је рођена и одрасла у гламурозном Лас Вегасу.

“Ја бих се волела да вратим у наш крај, то ми је циљ да се вратим тамо да радим, у Србију. Рођена сам у Вегасу, али обожавам тамо, тамо ми је и срце и душа и све”, каже Јована.

Организатори кажу да овај фестивал привлачи све више посетилаца из годину у годину и верујемо да ће тако бити и наредне године.