Говорећи на Међународном дигитал форуму у Букурешту, он је рекао да ће документација за тендер за оператере DTT мултиплекса бити објављена до краја ове године. На новом тендеру ће поново бити понуђена два национална, 27 регионалних и 18 локалних мултиплекса, који нису подељени у претходним тендерима.

Од марта 2014. и марта 2015. године, ANCOM је организовао три тендера за доделу фреквенција за DTT мултиплексе.

Он је објаснио да од 17. јуна ове године грађани БиХ који користе аналогни сигнал, а таквих је између 40 и 50 одсто, имају проблеме са пријемом сигнала, тако да ће пробно емитовање дигиталног сигнала додатно закомпликовати ситуацију. Тај проблем, како је навео, може решити Регулаторна комисија за комуникације додељивањем других фреквенција емитерима.

Матановић је рекао да ће Министарство комуникација и промета именовати Комисију за набавку опреме за другу фазу дигитализације, расписивање међународног тендера за другу фазу дигитализације, размотрити могућност преласка са стандарда DVB-T на стандард DVB-T2, и дефинисати модалитете, изворе и износ средстава за субвенционисање становништва за набавку уређаја за пријем дигиталног сигнала.

На легитиман захтев администрације Републике Србије, а у складу са Међународним споразумом, Регулаторна агенција за комуникације БиХ је примила захтев за гашење ТВ предајника на локацији Велики Жеп са кога се емитује БХТ.

То је директна последица неспровођења процеса дигитализације у Босни и Херцеговини, казао је у разговору за Анадолију Синиша Петровић, помоћник директора РАК-а за управљање радиофреквенцијским спектром.

Он је додао да су од 17. јуна све државе су дужне да пређу на нове фреквенције које су додељене међународним споразумом. БиХ ће се понашати у складу са споразумом, односно престаће да ради и користи оне фреквенције које би могле на било који начин да утичу на рад и пријем телевизијског сигнала у суседним државама.

Према доступним информацијама, у Босни и Херцеговини између 40 и 50 одсто грађана ТВ сигнал прима путем кровне или собне антене.

"Велики број становништва БиХ нема могућност праћења кабловске телевизије, тако да ће у сваком случају део становништва остати без пријема телевизијског сигнала.", додао је Петровић и нагласио да предајници телевизијских станица у Босни и Херцеговини неће више уживати међународну заштиту.

Девет година након потписивања споразума о дигитализацији, БиХ није окончала ни прву фазу пројекта која је она подразумевала, као и то да два јавна емитера из два ентитета синхронизују своју мрежу и своју опрему. Одредбе споразума о дигитализацији и одлуке које су из њега произишле нису биле у складу с политиком ентитета РС у тој области, тврде из Министарства саобраћаја и веза РС. Како прва фаза није окончана, Веће министара БиХ блокирало је раније предвиђених 18 милиона евра за другу фазу пројекта дигитализације, преноси Al Jazeera.

Медија Експрес преноси да је у јуну прошле године Радиоком добио дозволе за три националне мултиплекса, после одустајање јединог конкурента RCS&RDS. Међутим, још се морају доделити дозволе и за преостала два мултиплекса.

У последњих седам година, колико у Босни и Херцеговини траје процес преласка са аналогног на дигитални систем, мало шта се урадило, а све је додатно успорено и због политичких неслагања у земљи.

Последњи покушај да се ствари убрзају био је крајем прошле године, када је Регулаторна агенција за комуникације БиХ организовала заједнички састанак свих учесника у том процесу. До данас се мало тога променило, каже Синиша Петровић, помоћник директора за радио-фреквентни спектар у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК).

"Од новембра до данас нису се десили никакви озбиљнији помаци у реализацији процеса дигитализације. Већ после округлог стола, који је био одржан крајем новембра, направили смо интензивну кампању договарања, пре свега са јавним радио-телевизијским сервисима. Чинило се да смо направили одређене помаке, међутим, до данас нисмо реализовали ниједан од договора који је постигнут на тим састанцима", наводи Петровић.

Уколико се до 17. јуна ове године не заврши процес дигитализације, аналогни систем емитовања ће моћи да покрије тек делић садашње територије, а сметње у емитовању неће имати ко да отклони. Последице неспровођења дигитализације у БиХ су несагледиве, сматрају у РАК-у. Помоћница директора за емитовање у РАК-у, Хелена Мандић, објашњава шта Босну и Херцеговину чека у јуну уколико се процес дигитализације не заврши.

"Фактички, ниједна станица неће моћи да ради на додељеним френкфенцијама. Односно, могу наставити да раде, међутим имаће сметње од суседних земаља, а ми ћемо бити дужни, по међународном споразуму, да све те сметње које наше станице узрокују станицама из суседних земаља, отклонимо, што ће сигурно довести до гашења одређеног броја станица. Агенција покушава у овом тренутку да интензивно анализира постојећи законски и регулаторни оквир, укључујући и овај међународни споразум, покушавајући да предвиди неку ситуацију у којој ћемо покушати, колико је то уопште могуће, да после 17. јуна смањимо штету коју ће ТВ станице сигурно да трпе", тврди Мандић.

"Ми смо чекали последњи воз, а то се не сме пропустити. Процес дигитализације иде споро или стоји, а неки од учесника у поступку се првенствено баве међусобним окривљавањем, сумњичењем и пребацивањем одговорности, па чак и политикантством", констатује Пламенко Ћустовић, члан савета Регулаторне агенције за комуникације.

О каквим је заправо проблемима реч, објашњава Синиша Петровић, помоћник директора за радио-фрекфентни спектар у РАК-у.

"Проблема има више. Пре свега од набавке опреме до расподеле опреме и власништва над опремом за дигитално емитовање и пренос телевизијског сигнала између три јавна телевизијска сервиса. Чини се да је то можда и основни разлог нерешавања осталих питања. Сви очекују, пре свега, да се направи уговор о расподели власништва над опремом коју држава набавља за три јавна телевизијска сервиса", каже Петровић.

Прва фаза процеса дигитализације крајем прошле године у потпуности је блокирана јер Радио-телевизија Републике Српске, како тврде у државном Министарству промета и комуникација, не дозвољава инсталирање већ купљене дигиталне опреме на њихове објекте. Овај посао у Федерацији БиХ је у потпуности завршен. БиХ сада чека друга, много компликованија фаза дигитализације.

"Опрема која је намењена за те објекте ускладиштена је у Сарајеву и требало би да буде отпремљена на место инсталације", речи су Мехмеда Аговића, саветника министра за промет и комуникације.

Милош Шолаја, члан савета Регулаторне агенције за телекомуникације БиХ, подсећа да је Споразум за планирање дигиталног земаљског сигнала ратификован још пре седам година, те да је одговорност за његово неспровођење - искључиво политичка.

"Последице су политичке. Становништво остаје без информација. На међународном плану БиХ губи углед и губи поверење. Економске последице се пре свега огледају у томе што комерцијалних програма неће бити, комерцијални програми из других држава ће се видети на територији БиХ, поскупљује сам процес дигитализације, успорава се или се чак прекида развој програмских садржаја", оцењује Шолаја.

Уколико Босна и Херцеговина не испуни све своје обавезе до 17. јуна, што се, како ствари сада стоје, чини немогуће, јавни сервиси морали би емитовати програм или на интернету или путем кабловских мрежа уколико желе да програмски покрију територију коју данас покривају.

Све дозволе за мултиплексе - два национална, 40 регионалних и 19 локалних - биће издате на период од 10 година.

Према постојећем закону, произвођачи ТВ пријемника не би били у могућности да рекламирају телевизоре који немају DVB-T2 тјунере, док би трговци морали у року од само шест месеци (до 1. јула 2015.) да распродају постојећи DVB-T лагер.

Удружење потрошача, као и представници ТВ индустрије изразили су многе недоумице и проблеме везане за обавезе око продаје телевизора са новим стандардом. Иако тек треба да буде објављен текст Уредбе, нови рок за почетак обавезне продаје DVB-T2 уређаја знаће се у наредних неколико дана. Према незваничним изворима, одлагање може бити за период од 18 месеци.

"Све оне недоумице које смо имали у овој области отклоњене су и већ смо договорили да нас тројица директора са сарадницима седнемо и покушамо направити усаглашен предлог према Одбору система", казао је Мухамед Бакаревић, генерални директор БХРТ-а.

Драшко Милиновић, генерални директор РТРС-а, потврдио је да челници три јавна сервиса иду са заједничким захтевима за дозволе за које је регулаторно тело казало да су потпуно легитимни и легални и да ће регулаторно тело учинити све са своје стране да би дозволе за дигитално земаљско емитовање биле потпуно у стандардима и у складу са свим законима који се тичу те области.

Директор РТВ ФБиХ Џемал Шабић је за застоје у овом процесу окривио РАК и надлежно министарство. "Јавност треба да зна да проблем музејске фотографије коју виде на сва три екрана лежи у ресорном министарству и Регулаторниј агенцији", додао је Шабић.

Договор који су челни људи БХРТ-а, ФТВ-а и РТРС-а постигли, омогућује даље спровођење процеса дигитализације у Босни и Херцеговини. Остало је још да се пре слања захтева за издавање дозвола за емитовање ка РАК-у усагласе параметри који се односе на дигитално земаљско емитовање програма.

Закључци са састанка за генералне директоре три јавна сервиса у БиХ су охрабрујући јер отклањају могућност да се због неспровођења процеса дигитализације, 17. јуна наредне године дође у ситуацију медијског мрака.

Дигитализација се односи искључиво на грађане који телевизијски сигнал примају преко антене. Процес дигитализације је завршен или је у току у већини европских земаља. Завршиле су га и Хрватска, Словенија и Мађарска, док га Србија, Црна Гора, Румунија, Бугарска и Македонија приводе крају.

Преласком на дигитални сигнал, гледаоци добијају бољи квалитет слике и звука, разноврснији садржај, више ТВ програма, а знатне су користи и за државу, јер се ослобађа велики део фреквенција који је до сада користила телевизија.

Већином гласова чланова Одбора система подржан је захтев РТРС-а да Републичка агенција за комуникације БиХ (РАК) овом јавном емитеру изда дозволу за појединачне деонице микроталасних веза. Члановима Одбора система достављен је допис РАК-а који је послат РТРС-у. Биће затражено мишљење РАК-а да ли се захтеви за дозволе за микроталасне везе морају подносити усаглашено за сва три јавна сервиса или се могу одобравати на основу појединачних захтева јавних емитера.

Одбор система тражиће да се одржи састанак са министром промета и веза БиХ којем би присуствовали председници управних одбора и генерални директори три јавна сервиса, на којем би се покушале расправити све дилеме у вези са обавезама из пројекта дигитализације и другим питањима од интереса за рад јавних сервиса.

Одбор система тражиће од Већа министара БиХ тумачење одлуке овог тела из 2010. године која се односе на дигитализацију. Интензивиран је и договорен побољшан рад и комуникација три јавна сервиса, те Одбора система.

Понуде се могу доставити до 1. децембра 2014. године и сваки понуђач ће морати да плати депозит у износу од 5.000 евра. Регулаторно тело ће објавити листу кандидата у року од 10 дана и донети одлуку о најбољим понуђачима у року од 60 дана.

Према правилима тендера, приоритет приступа мултиплексу ће добити тзв. "непрофитни емитери", односно образовне, верске и студентске научне институције, као и невладине организације, регистроване најмање три године, који ће морати да производе најмање 50 одсто емитованог програма.

За комерцијалне емитере, главни критеријум при оцењивању понуда биће садржај програма (60 од укупно 100 бодова), затим финансијска одрживост пројекта (30 бодова) и организациона структура (10 бодова).

Изменама тог плана из појединих италијанских јадранских регија избацују се канали на којима су се емитовале италијанске телевизије, а услед чега је долазило до сметњи на хрватској обали Јадрана.

Ти канали су међународним споразумима додељени Хрватској, али и поред тога италијанске телевизије су на њима емитовале још од краја 2010. године, услед чега су гледаоци ХРТ-а али и осталих телевизија у Хрватској имали проблема са сметњама у пријему програма.

План измена AGCOM-а објављен је крајем прошле недеље, а између осталог се предвиђа и накнада италијанске државе оним емитерима којима ће бити одузети спорни канали. Применом новог плана омогућиће се знатно смањење сметњи на хрватским каналима већ крајем 2014 године.

Сметњама из Италије највише су били погођени гледаоци у Истри и Далмацији. Овим мерама се ослобађају управо канали у хрватским јадранским регионима. То се односи на укупно 20 канала и то у следећим регионима у Хрватској: Д5 (Истра и северно приморје) Д7 (северна Далмација), Д8 (средња Далмација) и Д9 (јужна Далмација).

На решавању овог проблема неколико година су радиле разне хрватске институције и то Хрватска регулаторна агенција за мрежне делатности (ХАКОМ), Министарство спољних и европских послова, Министарство поморства, промета и инфраструктуре, као и Агенција за електронске медије.

Почетна цена за национални мултиплекс биће 300.000 евра, док ће за регионални мултиплекс цена бити 12.000 евра, а за локални мултиплекс 1.000 евра. Тендер ће бити покренут крајем новембра, док ће емитери који су добили дозволе за мултиплексе бити објављени почетком наредне године.

ANCOM је већ доделио дозволе за два национална DTT мултиплекса, уз први који је додељен јавном емитеру ТВР. Мултиплекс има капацитет 14 канала, а јавни сервис тренутно има пет, односно ТВР1, ТВР2, ТВР HD, ТВР International и ТВР News.

Неусвајање Акционог плана преласка са аналогног на дигитално емитовање, кашњење тендера за набавку преносне и емисионе опреме за потребе реализације Пројекта дигитализације три јавна РТВ сервиса у БиХ, као и вишегодишње неиспуњавање законске обавезе три јавна РТВ сервиса на формирању Корпорације разлози су због којих је процес блокиран.

Имајући у виду важност реализације и актуелност процеса преласка са аналогног на дигитално емитовање, као и чињеницу да је рок за прелазак 17. јун 2015. године, Веће тражи од релевантних фактора да без одлагања реше ово питање, како Босна и Херцеговина не би била једина земља у региону Западног Балкана без дигиталног емитовања.

"Сада имате могућност да са провајдером садржаја комуницирате. Можда ће то да буде програмски водич или нека иновативна услуга, можда у некој скоријој будућности ћете и интернет моћи да корстите, неке основне претраге да радите путем својих тв апарата.", рекао је Кнежевић.

Упитан за цену рисивера који ће грађани морати да купе Кнежевић каже да према тренутној информацији тренутно се за 30 евра може набавите рисивер, с тим да они корисници који користе услуге неког кабловског оператера њих дигитализација на дотиче.

Слободан Станишић из Радио дифузног центра Црне Горе објашњава да је покривено 90 одсто становништва Црне Горе те да се тренутно на 73 локације широм земље тестира дигитални сигнал.

"Пошто се ради о новој технологији, одређених проблема је било приликом имплементације, али рачунамо да ћемо до краја овог месеца или почетком следећег и са тих неколико локација које су спорне отклонити кварове заједно са Еуротелом и Европском комисијом.", каже Станишић.

Инсталација опреме за дигитализацију радиодифузног сигнала, почела је у мају прошле године. Иако је опрема требало да буде испоручена још у децембру 2011, рок је продужаван три пута. Због тога је и мењан Закон о дигиталној радио-дифузији, те је рок за завршетак пројекта померен чак три године.

"Мени је као професионалцу у Влади Црне Горе битно да је пројекат доведен до краја. Пројекат је каснио али није каснио грешком било које институције у Црној Гори. И ми на то нисмо могли да утичемо. Какав је такав је, систем ради", објашњава Кнежевић.

На конференцији за медије је саопштено и да би до краја године требало да крене паралелни рад аналогног и дигиталног сигнала, све до јуна наредне године. Грађани се упозоравају и да не купују DVB-T примјенике, који су преплавили тржиште Црне Горе, већ DVB-T2.

Такође, Суд у Луксембургу наводи да неуспели процес дигитализације у Бугарској ниједан суд не може да реши. То је поткрепљено чињеницом да је у овом тренутку гледаоцима доступно само шест FTA канали - bTV, Nova TV, Diema Family +1,TV7, News 7 и Bulgaria on Air, упркос томе што у овој земљи постоје дозволе за седам DTT мултиплекса.

Гледаоцима ће, међутим, бити потребни нови уређаји за пријем дигиталног сигнала премда постојећи DVB-T пријемници нису погодни за пријем DVB-T2 сигнала.

Нови тендер ће обухватити DTT мултиплексе А и Б који дистрибуирају следеће ТВ канале: ORF eins, ORF 2, ORF III, ORF Sport+, ATV, Puls 4 и Servus TV, као и SchauTV.

Комерцијална DTT платформа simpliTV која је покренута у априлу 2013. увелико већ користи DVB-T2 стандард за пренос својих 30 ТВ канала. Тендер траје до 26. новембра 2014. године.

Подаци које је сачинило регулаторно тело NMHH показују да је на основу података осам водећих оператера на тржишту било укупно 2.036.164 корисника услуга кабловских и IPTV оператера. У исто време, број DTH корисника био је око 900.000, а pay DTT сервис MinDig TV Extra имао је нешто више од 120.000 корисника.

Независно од технологије која се користи, UPC je vodeći pay-TV провајдер, са тржишним уделом од 26,2 одсто, после њега следи Magyar Telekom (24,2 одсто), Digi (22,9 одсто), Invitel (3,9 одсто), MinDig TV Extra (3,6 одсто), Tarr (2,9 одсто), PR-Telekom (2,4 одсто), ViDaNet (2,1 одсто) и Parisat (0,6 одсто).

Компанија Антена Хунгариа је почела тестирање HbbTV услуге на MinDig TV Extra Pay DTT платформи у октобру 2013. Они наводе да је интересовање за HbbTV апликацијама знатно порасло у Мађарској у последњих месец дана, захваљујући Светском првенству у фудбалу.

Већ од јесени, пети мултиплекс омогућиће побољшање понуде своје Pay TV услуге MinDig TV Extra. У својој првој фази, он ће за дистрибуцију сигнала користити 34 предајника - 19 предајника великих и средњих снага и 15 предајника мале снаге, чиме би требало да се постигне покривеност од 85 одсто територије.

Антена Хунгариа додаје да ће друга фаза која се очекује следеће године пратити искључивање аналогног телевизијског сигнала у Србији, Украјини и Румунији.