Нова тема кампање је предуго чекање на шалтерима. Најдуже се чека на шалтерима катастра, полиције, судова и Фонда ПИО.

"Чекање на појединим шалтерима у Србији и даље велики проблем који изузетно оптерећује грађане и привреду", упозорио је председник Управног одбора НАЛЕД-а Владан Атанасијевић.

"Све се своди на две ствари, а то су компликоване процедуре и обимна документација, коју на поједине шалтере широм Србије треба донети. Радимо на томе да се то промени", објаснио је председник Управног одбора НАЛЕД-а Владан Атанасијевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истраживања показују да се грађани највише жале да најдуже чекају на шалтерима катастра (у просеку 35,8 минута), затим полиције, судова и шалтерима Фонда ПИО.

"Привредници с друге стране, кажу да су најкомпликованије процедуре у Фонду ПИО, Републичком здравственом осигурању, Пореској управи и за издавање грађевинских дозвола. Један од начина за решавање дугих и скупих шалтерских процедура јесте мењање појединих прописа. Њих треба променити и тако компликоване процедуре и преобимну документацију учинити мање обимном али омогућити да грађани са државом комуницирају и преко Интернета, да и тим путем подносе документа." истакао је Атанасијевић.

После кампање за смањење потребне документације продиљама за остваривање права на накнаду током трудничког и породиљског одсуства, Министарство здравља смањило је папире са 11 на четири потребна документа, док са друге стране- Министарство рада још није скратило време породиљама да остваре своја права.

"Још један од резултата наше кампање је и укидање 138 фискалних намета. Сада ће законом бити прописано како се накнаде формирају", закључује Атанасијевић.

Због спорих процедура и великих трошкова за добијање грађевинске дозволе, поново смо на дну лествице. Убрзавање издавања грађевинских дозвола и борба против сиве економије кључне су теме кампање "Питајте када", коју РТС и Национална алијанса за локални економски развој спроводе у наредној години.

Поред тога што се због кризе све мање гради, многе потенцијалне инвеститоре обесхрабрују дуго чекање на дозволе и компликоване процедуре. Да би дошао до дозволе, инвеститор мора да прође кроз 18 процедура и чека 269 дана.

Ирина Билоцеркивска из Светске банке рекла је да је њигов савет да Србија учи од земаља региона.

"Добар пример је Македонија, која је скратила време за добијање дозвола и овластила општине да региструју зграде у име власника", каже Билоцеркивска.

Надлежни тврде да на све захтеве одговорају у законском року, као и да је свих последњих 600 захтева било непотпуно.

Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове Београда Милан Вуковић каже да све дозволе које су издате, односно захтеви који су поднети били су непотпуни без накнаде за уређење грађевинског земљишта и врло често без противпожарне сагласности, тако да се чека да инвеститори то доставе или отклоне друге недостатке.

Потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а Ана Брнабић рекла је да оно што може да се уради је успостављање једношалтерских система.

"То би пуно помогло у том процесу и његовој ефикасности увођења електронског пријављивања за грађевинске дозволе и електронског надгледања процеса издавања грађевинских дозвола да бисмо знали где смо у том процесу", каже Ана Бранабћ.

Требало би да Закон о планирању и изградњи убрза добијање грађевинске дозволе.

Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић рекао је да ће се грађевинска дозвола добијати на једном шалтеру, најдуже за 30 дана.

Према његовим речима, у старту ће бити бесплатна, грађани неће имати никакве обавезе плаћања и што је битно обавезе се испуњавају према граду и општини само оно што је уграђено. Међутим, град добија порез на имовину као могућност да инвестира даље у инфраструктуру", навео је Илић.

Закон, који ускоро треба да се нађе у Парламенту, предвиђа и санкције против оних који не издају дозволу, као и право министра да је изда ако администрација затаји.

Кампања ће трајати годину дана, а кључне теме којима ћемо се бавити су убрзавање издавања грађевинских дозвола и борба против сиве економије. Грађани ће, као и до сада, моћи да пријаве лоше бирократске процедуре на које наилазе, не само у тим него и у другим областима. 

Србија је по извештају Светске банке "Дуинг бизнис" по брзини издавања грађевинских дозвола сврстана на 179. место од 185 земаља, са просеком издавања дозвола од 279 дана.

Србија је сада у кругу 10 најлошијих земаља када је у питању време за добијање грађевинских дозвола, али не зато што су услови побољшани већ зато што су ти услови у неким другим земљама у међувремену постали још гори. НАЛЕД је урадио озбиљну анализу тим поводом. 

Потпредседница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Ана Брнабић захвалила је РТС-у на партнерству у камапњи.

"Грађевинске дозволе дефинитивно су један од највећих проблема у Србији и ми ћемо ове године поново бити у групи 10 најлошијих земаља по Дуинг бизнис извештају Светске банке", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, највећи проблеми у процесу издавања грађевинских дозвола су неусклађеност Закона о планирању и изградњи са секторским законима које прате јавна предузећа у процесу одлучивања о грађевинским дозволама, као недостатак једношалтерског система на који је влада указала.

Говорећи о превазилажењу проблема, Брнабић је рекла да Закон о планирању и изградњи мора да се усклади са секторским законима и сада је велика шанса јер су измене закона у процедури и требало би их усвојити до краја године.

"Друга  ствар која мучи генерално законодавстви у Србији је процедура усвајања подзаконских аката. У овом случају девет подзаконских аката се није донело, иако је закон усовојен са скоро четири године закашњења, што би требало исправити у овом процесу", рекла је Брнабић.

Она је рекла да је Македоније увела праксу да се само електронским путем могу подносити захтеви за грађевинске дозволе и онда се електронским путем прати процес издавања тих дозвола.

Општина Инђија је увела да се електронским путем прати процес издавања грађевинских дозвола. "Проблем код нас је што је доста ингеренције у републичкој надлежности", каже Брнабић.

Удео сиве економије у укупној екониомији је 24 одсто. Према њеним речима, постоје три основна начина које НАЛЕД предлаже да се то реши.

"Први начин су подстицајне мере смањивање пореза на најниже зараде. Други део су репресивне мере - кажњавање људи који раде у сивој економији. Битно је нагалсити да је свако раднио место у сивој економији је једно радно место у легалној економији, тако да треба едуковати људе око тога. Једна од стваки за коју се НАЛЕД залаже су измене закона који се тичу инспекција, тако да не постоји више преклапање надлежности инспекцијских органа а самим тим и њихово успоравање", објаснила је Брнабић.  

РТС и НАЛЕД ће покренути још две иницијативе. Прва је избор локалне самоуправе која има најбоља решења за рад администрације. Од 10 најбољих самоуправа, РТС ће урадити телевитијске прилоге који ће бити емитовани на нашем програму. Друга иницијатива је шалтерметар где ћемо позвати грађане и привреднике да пријављују најлошије шалтере на које наилазе.

Идеја кампање је да се скрене пажња јавности и изврши позитиван притисак на надлежне институције да обећају не само шта, већ када ће одређени бирократски проблеми бити решени.

Привредници и грађани ће преко веб сајта НАЛЕД-а и путем друштвених мрежа, моћи да пријаве компликоване процедуре које ометају њихово пословање или свакодневно функционисање и да питају изабране представнике власти када ће ти проблеми бити решени.

Сви прикупљени предлози ће бити објављени на сајту НАЛЕД-а, а најзначајнија питања ће бити обрађена у оквиру "Сиве књиге прописа" и достављена у форми петиције председнику Владе РС и ресорним министрима од којих ће се тражити конкретан одговор.

Циљеви кампање су јачање свести грађана о значају постојања добрих услова за "здраво" пословање привредника у циљу обезбеђивања нових радних места и унапређења квалитета живота, подстицање грађана и привредника да се укључе у акцију и укажу на конкретне административне проблеме са којим се суочавају у свом пословању и свакодневном функионисању.

Уместо да материнство буде награда, неке жене због њега бивају и кажњене. Тако је Бојана Петровић из Ниша остала без посла шест дана пред порођај. Уговор на одређено, који је сваког месеца потписивала за место хигијеничарке у алексиначкој полицији, тада јој је истекао и више није продужаван.

"Све су ми обећавали да ће бити нешто. Нисам смела ни трудна да останем, зато што сам се плашила ако останем трудна, остаћу без посла. Чекала сам пет година и на крају сам рекла: 'Остаћу трудна, па ваљда ће неко да сагледа трудну жену", објашњава Бојана.

Жалила се свим надлежним службама, али одговора нема. За разлику од Бојане, Сунчица Алексић из Кикинде, која је отказ добила у четвртом месецу трудноће, добила је одговор од суда. Тужба јој је одбијена и неће бити враћена на посао.

"Осећам се понижено, више него кад сам потписала отказ, баш зато што је држава пресудила да је тај отказ сада оправдан", каже Сунчица.

Небојша Стефановић, посланик СНС-а и предлагач Измене закона о раду, тврди: удар на трудницу, удар је на државу. Његов предлог је да се жени уговор на одређено време, који истиче док користи породиљско одсуство, продужи док је на боловању. Стефановић ће тражити и да се породиљама које се врате на посао омогући 90 минута паузе ради подоја детета.

"Са тако малим бројем деце који се рађа у Србији, мислим да за то неће бити потребан никакав додатни новац осим оног који је већ обезбеђен у буџету Републике Србије", каже Стефановић.

Бојана Селаковић из Удружења "Родитељ" каже да се може имати стваран ефекат ако механизми за контролу закона буду мало оштрији и уколико се престане са праксом да се послодавцима гледа кроз прсте.

Канцеларија Повереника за равноправност примила је десетак притужби породиља. Најчешће се жале зато што по повратку са боловања буду распоређене на ниже позиције и мање плаћена радна места.

Повереница за родну равноправност Невена Петрушић каже да се мора "мењати свест људи, у овом случају послодаваца". Послодавци имају друштвену одговорност и ту су да спрече сваки вид дискриминације, каже Петрушићева и додаје да послодавци не смеју бити дискриминатори".

Да је проблем дискриминације трудница алармантан, показују и подаци Асоцијације за европске интеграције. Породиље отказ, у 93 одсто случајева, добијају због боловања, у исто толико случајева инспекција неће да прими усмену пријаву породиље, док тек свака девета жена решење суда на тужбу чека краће од шест месеци.

Награду за реформатора године добио је државни секретар Министарства здравља Сима Вуковић за смањење папирологије код трудничког боловања. Специјална признања уручена су и градоначелницима Сомбора и Крушевца.

Награда је додељена на представљању петог издања "Сиве књиге" прописа, која садржи 76 бирократских процедура и где се саветује властима да смање бирократију.

Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање усвојили су препоруку НАЛЕД-а и укинули чак седам од 11 прописа, па ће труднице и послодавци подносити мање докумената. То се не односи само на будуће мајке, већ и на све остале који су на боловању дуже од месец дана.

"Успели смо стварно једну велику ствар, а то је да скратимо, да смањимо папирологију, број одлазака на шалтер и број докумената који се подносе да би се остварила рефундација, да би привредник могао да добије натраг паре које је дао за трудничко боловање трудници, односно било којој другој особи која је на боловању више од 30 дана", објашњава Јелена Бојовић из НАЛЕД-а.

Родитељи сматрају да је ово важан корак, јер је за остваривање било какве накнаде било потребно много и времена и новца.

"То је велики помак у врло позитивном смислу. Сматрамо да је раније било крајње непотребно оптеретити једну такву групу као што су труднице и породиље двоструким документима и беспотребном администрацијом", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Раније су труднице, породиље и послодавци морали да прикупе 86 листова разне документације, од чега је чак 80 непотребно.

Са поједностављеном процедуром – а данашња одлука је само један корак – привреда би уштедела око 690 милиона динара годишње, што је довољно да се запосли 1.200 људи.

Накнада за сливне воде, доприноси за социјално, републичка такса, извод из матичне књиге рођених, крштеница, уверење, накнада за прекомерно коришћење пута..Завртело вам се у глави?

Чекајте, тек смо почели.

Данска већ има порез на брзу храну, Јапан на оне мало крупније. Ни ми не заостајемо. Имамо поприлично пореза, накнада и намета који звуче помало чудно.

Држава од привреде потражује око 370 различитих парафискалних намета, неке плаћају и обични грађани. Шта су уопште парафискални намети?

Јелена Бојовић, директор програма за реформе Националне алијансе за развој локалне економије (Налед) : " Када кажемо парафискални намети, пре свега мислимо на оне намете за које не добијамо адекватну услугу или је не добијамо уопште".

Занатлије плаћају 35 различитих пореза, угоститељи чак 42 различите таксе.

Према истраживању, од намета које су платили привредници током протекле године у државну касу је отишло око 730 милиона евра.

Колико свако од нас на исти начин плаћа држави?  "Око сто евра по особи односно житељу Србије, укључујући и бебе", каже Јелена Бојовић из "Налед"-а

Наравно, да би држава могла нормално да функционише неки од ових пореза су уобичајени, нормални и неопходни.

Проблем је само што је све више оних пореза због којих ми, грађани - не функционишемо.

Таксе за шумарину, за коришћење рибарских подручја, рекламних паноа, за држање средстава за игру, за прекомерно коришћење државног пута. Многе од њих плаћамо, а чак и не знамо да постоје.

Анализа коју су урадили Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Ју-Ес Ејд (USAID) показује да је таквих намета више од 300, а већина њих не пролази кроз централни трезор. Колики је тачно укупан износ – не зна се. Једино што се зна јесте да је 77 намета само у прошлој години наплаћено преко 730 милиона евра. "То је 2 одсто бруто друштвеног производа, односно 40 одсто директних страних инвестиција или – 530 евра годишње по једном запосленом у привреди", објашњава Владан Атанасијевић, члан Управног одбора НАЛЕД-а.

НАЛЕД указује на неправилности. Представници те организације учествују и у радној групи Министарства привреде и финансија и, како је најављено, већ од 1. октобра може се очекивати укидање 104 парафискална намета.

Атанасијевић напомиње да је важан и притисак јавности и медија и да би он могао да допринесе да се укидање непотребних намета и процедура убрза.

Кампања "Питајте када", коју организују РТС и Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Ју-Ес Ејда и Фонда за отворено друштво, траје до краја године, а већ почетком следеће очекују се и конкретни резултати.

Први пример, на који је медијском кампањом указано је сувишна папирологија за труднице и породиље. У фасциклу треба да спакују чак 86 докумената- пријаву, фотокопију здравствене и радне књижице са печатом, исплатне листиће, изводе и још 36 образаца који доказују да је породиља примала плату претходних годину дана.

Анализа ове процедуре је показала да је од 86 чак 80 докумената- непотребно.

И то све да би дванаест месеци добијале исти износ, око 22 хиљаде динара.

Међутим, није одувек било овако. Министарство рада и социјалне политике увело је нова правила прошле године.

Јован Беара, председник пословног удружења "УВРА" : "Када је Влада Србије  прошле године усвајала 200 препорука о гиљотини прописа, они су увели измене закона тако да су увели ових 86 папира."

Свакако да може другачије и једноставније. Решење овог проблема резултирало би побољшањем квалитета живота грађана Србије, унапређењем привредног амбијента и смањењем административних трошкова.

Уколико би се само процедура за труднице и породиље поједноставила, привреда би уштедела око 690 милиона динара годишње што је довољно да се запосли 1200 људи.

Налед, РТС и сви партнери пројекта "Питајте када" посвећени су подстицању реализације гиљотине прописа у Србији.

Јелена Бојовић, директор програма за регулаторну реформу, НАЛЕД:

"Требају нам што прецизније информације од грађана и привреде да опишемо тачан процес и онда ћемо куцати буквално на сва врата док не нађемо некога ко је надлежан за реализацију, за ту процедуру. Потрудићемо се да окупимо све оне који су за то задужени, покушати да сагледамо процес од почетка до краја и на тај начин на њега да утичемо.

Током шест месеци Радио - телевизија Србије ће емитовати видео и аудио спотове, извештаје и специјализоване емисије о различитим бирократским проблемима са којима се сусрећу житељи Србије али и представници привреде (компликоване процедуре, високи и непотребни порези, неспроводиви закони).

Један од циљева кампање је да укаже на значај и неопходност спровођења регулаторних реформи у нашој земљи.

Привредници и грађани преко интернет сајта НАЛЕД-а могу да пријаве компликоване процедуре које ометају пословање или свакодневно функционисање, могу да поставе питања представницима власти када ће ти проблеми бити решени.

Сви прикупљени предлози ће бити објављени а најзначајнија питања ће бити обрађена у оквиру "Сиве књиге" прописа и достављена у форми петиције председнику нове Владе РС и ресорним министрима од којих ће се тражити конкретни одговори.

Пратићемо рад институција и извештавати о њиховој спремности да отклоне административне препреке за пословање.

Очекујемо да ће кампања скренути пажњу јавности, да ћемо заједно извршити позитиван притисак на надлежне институције да грађанима и озбиљним привредницима одговоре када ће одређени бирократски проблеми бити решени.

Циљеви кампање:

- Јачање свести грађана о значају побољшања услова за пословање привредника  како би се обезбедила нова радна места и унапредио квалитет живота

- Подстицање грађана и привредника да се укључе у акцију и укажу на конкретне административне проблеме са којима се суочавају у пословању и свакодневном животу

- Позивање на одговорност и подстицање надлежних институција на деловање, односно решавање идентификованих административних проблема

- Унапређење привредног амбијента

- Праћење ефеката спровођења решења и корективно деловање

- Стварање пословног амбијента који ће подстаћи развој домаћих и страних фирми, запошљавање, прелазак на легално пословање, плаћање пореза и свих финансијских обавеза

- Стварање ефикасне државе и унапређење животног стандарда грађана Србије

Директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић изјавила је да су користи од смањења бирократије вишеструке, а пре свега да што више инвеститора може да дође у Србију и отвори више радних места.

"Држава може да има више прихода од пореза које може да усмери у школе, болнице, путеве и самим тим створи бољи животни стандард за грађане", рекла је Јовановићева гостујући у Дневнику РТС-а.

На питање које ће све процедуре НАЛЕД покушати да скрати на почетку кампање која ће трајати шест месеци, Виолета Јовановић је рекла да ће се водити препорукама које су им дали привредници, а које не захтевају промену закона.

"То су оне процедуре које се могу променити у року од неколико месеци. Конкретно је био захтев да се радно време институције прилагоди радом времену привредника како би они могли да заврше све што је потребно, да све процедуре које су могуће буду обједињене на једном шалтеру", навела је Јовановићева.

Директорка НАЛЕД-а позвала је грађане да се прикључе кампањи, јер је, како је истакла, "притисак на институције најјачи инструмент да се проблем реши".

НАЛЕД је пословна асоцијација која у свом чланству окупља представнике сва три сектора друштва – компаније, општине и невладине организације, који заједно раде на побољшању услова за локални економски развој и пословање у Србији.

Циљ је да администрација буде бржа и одговорнија и да грађани могу да пријаве сваку дугу и непотребну процедуру са којом се суочавају.

Споразум су потписали генерални директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић и председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Чупић.

Чупић каже да ће сви грађани Србије имати прилику да се њихов глас чује. "Сви који су уочили неку непотребну, претерано обимну и скупу или нелогичну процедуру, могу да пријаве НАЛЕД-у, а НАЛЕД ће је проследити надлежним институцијама и то у форми који омогућава њено укидање или мењање", прецизирао је Чупић.

Стављањем потписа на овакав пројекат, РТС наставља низ друштвено одговорних активности.

"РТС, као већ деценију једна од најстабилнијих српских институција, подржаће и стајаће иза сваке иницијативе која може да олакша, побољша и учини живот српских грађана једноставнијим и бољим", истакао је генерални директор РТС-а Александар Тијанић.

Привредници месечно изгубе у просеку више од сат и по на подношење пријава о порезу и доприносима на зараде, што их годишње кошта више од 615 милиона динара. У расправи се чуло да би редове на шалтерима могао да реши увођење електронског сервиса за плаћање.

Џозеф Лаутер, директор УСАИД пројекта за боље услове пословања, каже да резултати једног истраживања показују да само три процента бизнисмена троши мање времена на бирократске процедуре него претходне године. "То значи да ствари не иду на боље", нагласио је Лаутер.

Директорка Фондације за отворено друштво Јадранка Јелинчић истиче да су ове препоруке израз интензивне дебате која тече унутар Србије у којој учествују и привредници и запослени.

Милијарду и 350 милиона евра годишње привреда троши на сувишну папирологију. Додатних 730 милиона евра губи се у шуми непореских намета и надокнада.