РТС :: Радио https://admin.rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://admin.rts.rs/radio/rss.html Саша Радојевић: Слобода, истина и љубав Воје Нановића https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012684/sasa-radojevic-sloboda-istina-i-ljubav-voje-nanovica.html Редитељ Воја Нановић (1922‒1983) био је истакнути илегалац током Другог светског рата и он добар део тог искуства користи приликом рада на првом филму „Бесмртна младост”. Постаје чувен филмском адаптацијом српске народне приче о Баш Челику, филмом „Чудотворни мач”. Нановић је као интелектуалац фасциниран делом Боре Станковића, који није у жижи интересовања ни критике ни публике после Другог светског рата, али он користи своја проницања у срж Станковићевог дела за рад на филму „Циганка”. До краја живота не престаје његова заинтригираност делом тог писца. На врхунцу каријере, после осмог филма, Нановић неочекивано напушта земљу и покушава да се афирмише у знатно захтевнијој средини ‒ у САД прави телевизијске емисије о спорту. Болест спречава његове намере да се тамо озбиљније бави филмом. Повратак у Србију доноси му деградацију у професионалном смислу. Једина мотивација му је била да покуша да направи још једно дело настало по литератури Боре Станковића ‒ ТВ серију „Нечиста крв”.

 
Улоге тумаче: Миодраг Милованов, Владислав Михаиловић, Александар Ђурица, Бранислав Платиша, Зорана Милошаковић, Лепомир Ивковић, Добрила Илић и Петар Михаиловић
Лекторка: Олга Бабић

Тон-мајстор: Милан Филиповић

Музички уредник: Драган Митрић

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Редитељ: Саша Латиновић

Уредница емисије: Мелина Пота Кољевић

Уредница серије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београда, април 2011. године

]]> Tue, 4 Aug 2026 09:54:05 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012684/sasa-radojevic-sloboda-istina-i-ljubav-voje-nanovica.html Милена Радић и Весна Перић: Године које су појели роботи https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012689/milena-radic-i-vesna-peric-godine-koje-su-pojeli-roboti.html Емисија је посвећена стогодишњици постојања појма „робот”, који је први пут употребио Карел Чапек у својој драми „Росумови универзални роботи” 1921. године. У емисији су коришћени инсерти из истоимене радио-драме из 1990. године у режији Божидара Ђуровића.

 


Учествују: Ирена Ристић, редитељка и професорка Факултета драмских уметности; Лале Ерић из Центра за промоцију науке; Јован Његић, Дарија Медић и Владимир Радуновић из Фондације „Дипло”; Иван Станић из Музеја науке и технике.

 
Тон-мајстор: Милан Филиповић

Режија и избор музике: Милена Радић

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Уредница емисије: Весна Перић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 2021. године

]]> Tue, 4 Aug 2026 09:57:10 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012689/milena-radic-i-vesna-peric-godine-koje-su-pojeli-roboti.html Александар Дамњановић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012829/aleksandar-damnjanovic.html Емисија Аутограм петком је посвећена домаћем музичком стваралаштву. Овога пута слушаћете дела нашег композитора старије генерације који већ деценијама живи и ради у Француској, Александра Дамњановића. Емисију ће отворити његова „Поема” за виолину и оркестар. На нашем снимку солиста је Станко Мадић, а прати га Симфопнијски оркестар града Сан Малоа којим диригује аутор, Александар Дамњановић.


Емисију уређује и води Зорица Премате.

]]> Tue, 4 Aug 2026 11:57:33 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012829/aleksandar-damnjanovic.html Миленко Живковић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012798/milenko-zivkovic.html Петком је емисија Аутограм, по традицији, посвећена домаћем музичком стваралаштву. Овога пута слушаћете дела нашег аутора из прошлог века, професора композиције на Музичкој академији Миленка Живковића. Емисију ће отворити једно од његових најпопуларнијих дела ‒ „Свита у старом стилу” за флауту и гудаче, а слушаћете је са архивског снимка на коме свирају Миодраг Азањац и Београдски камерни оркестар под управом Живојина Здравковића.


Емисију уређује и води Зорица Премате.

]]> Tue, 4 Aug 2026 11:50:46 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012798/milenko-zivkovic.html Стојан Срдић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012734/stojan-srdic.html Институт за дечју књижевност објавио је недавно збирку приповедака за децу „Јесен на листу папира”, која тематски обухвата различите аспекте одрастања: пријатељство, прве љубави, моралне дилеме, сусрете са губицима.

Аутор ове сентименталне збирке приповедака, гост данашњег Клуба 2 Стојан Срдић, користећи се доминантним реалистичким поступком, пружа могућност читаоцу да кроз интимну перспективу детета посматра сложеност људског искуства.

Стојан Срдић, драмски писац, приповедач и песник, заступљен је у многим антологијама поезије, прозе и драме. Двоструки је добитник награде „Бранислав Нушић”, коју додељује Удружење драмских писаца Србије, а за изузетан допринос радију и радиодрамском стваралаштву 2015. године овенчан је плакетом за животно дело „Витомир Богић”.

О збирци приповедака „Јесен на листу папира”, која је и повод за данашњи разговор, али и о новим драмским остварењима, са Стојаном Срдићем разговара ауторка и уредница емисије Јелена С. Перић.

]]> Tue, 4 Aug 2026 11:44:50 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012734/stojan-srdic.html Дејан Алексић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012683/dejan-aleksic.html Слушате духовите стихове Дејана Алексића о страшилу које се, како каже власник њиве, покварило.

]]> Tue, 4 Aug 2026 09:42:09 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012683/dejan-aleksic.html Ноћне променаде https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012834/nocne-promenade.html Дела Јозефа Мисливечека, Едмунда Рубре, Антоњина Дворжака и Беджиха Сметане 01.05 Јозеф Мисливечек
Шест Дивертимента
Свирају Росела Кроче, виолина и Маријус Барточини, фортепиано


01.25 Антоњин Дворжак
Виолински концерт у а молу, опус 53
Берлинским филхармоничарима диригује Џејмс Ливајн. Солиста је Шломо Минц


02.00 Едмунд Рубра
Гудачки квартет број 3, опус 112
Изводи квартет Мађини


02.20 Беджих Сметана
Симфонијска поема Влтава
Берлинским филхармоничарима диригује Херберт Карајан


02.30 Антоњин Дворжак
Девета симфонија у е молу, опус 95 – Из Новог света
Берлинским филхармоничарима диригује Херберт Карајан


03.10 Едмунд Рубра
Гудачки квартет у еф молу број 1, опус 35
Изводи квартет Мађини


03.30 Антоњин Дворжак
Концерт за виолончело и оркестар у ха молу, опус 104
Берлинским филхармоничарима диригује Лорин Мазел. Солиста је Јо Јо Ма


04.15 Беджих Сметана
Клавирски трио у ге молу, опус 15
Изводи Београдски трио


04.45 Јозеф Мисливечек
Соната број 1 у Де дуру
Соната број 2 у Ге дуру
Соната број 3 у Ес дуру
Свирају Росела Кроче, виолина и Маријус Барточини, фортепиано

 

 

 

]]> Tue, 4 Aug 2026 12:26:58 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012834/nocne-promenade.html Музеј звука – Дела Филипа Схундорфа https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012328/muzej-zvuka--dela-filipa-shundorfa.html Композиције овог фламанског уметника који је био један од музичара на двору цара Рудолфа II, слушаћете у интерпретацији ансамбла Чинквеченто. Иако су сина Максимилијана II током његовог живота називали „екцентриком из Прашког замка” или „мелахноличним царом”, овај владар је заправо био један од великих заштитника уметности и науке. Вођен идејом да се путем науке и уметности може остварити боље разумевање космоса и библијских откровења, овај пансофиста је на свом двору окупио научнике попут Тиха Брахеа, Јоханеса Кеплера и Ђордана Бруна, сликара Ђузепеа Арчимболда, или музичара из Фландрије предвођених Филипом де Монтеом. Филип Схундорф је био један од музичара из Лијежа који су, најпре у Бечу а потом и Прагу, радили под Де Монтеовим руководством. Схундорф је тридесет година био у служби хабзбуршких владара, радећи као дворски музичар чак три суверена – Максимилијана II, Рудолфа II и потом његовог брата Матијаса. По налозима Филипа де Монтеа, Схундорф је био задужен за компоновање миса, мотета и магнификата, који су често били пародије мадригала или мотета старијег мајстора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

]]> Mon, 3 Aug 2026 14:55:14 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012328/muzej-zvuka--dela-filipa-shundorfa.html Имагинарни пејзажи https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012342/imaginarni-pejzazi.html Представљамо албум „Reflections Vol. 3: Water Poems” Фелисије Аткинсон и Кристине Ванцу, који је објављен у априлу месецу, за њујоршки лејбл RVNG Intl. Саме уметнице кажу да је албум „колекција сноликих песама и саундскејпова укорењених у мору, небесима и камену. Уз помоћ електроакустичне инструментације, гласа и звукова природе „Water Poems” позивају слушаоце у простор несвесног негде између свакодневне интимности и океанске енигме из које је сав живот настао”. Остварење Water Poems резултат је дугогодишње сарадње између ове две уметнице, које је започело још 2009. године. Ванцу и Аткинсон су и наступале као дуо, на пример 2019. године у Париској филхармонији, али је ово први пут да су објавиле и заједнички албум. Обратиле су се тематици воде, с обзиром да обе живе поред мора – Аткинсон на обалама Нормандије, а Ванцу у Грчкој, спајајући теренске снимке са звуцима синтисајзера, клавира, Роудс клавијатура, вибрафона, гонгова, lap steel гитаре, уз коришћење говорних одломака. „Море није узето као монолитна разгледница”, објашњава Аткинсон „већ као својеврсна персона; као енегрија, мистерија, комплексни лик који сусрећемо свакодневно, као људи који живимо поред њега”.

Уметнице су у нумерама користиле материјал забележен у фабрици на грчком острву Хидра, у Вили Медичи у Риму, као и теренске снимке из Делфа и топлих извора Ефталу, који се налазе на северној обали Лезбоса, у нивоу мора. Унутар флуидних, мистичних, езотеричних, таласастих звучних пејзажа Аткинсон и Ванцу умећу речи које понекад исијавају потпуно разумљиво, а понгде се губе унутар измаглице различитих акустичних извора. Роморење људског гласа подсећа на тековине радиофоније, али и на некакав имагинарни наратив, безвремени и митски, о мору, води, сиренама, питањима постојања и вечности.

Уредница Ксенија Стевановић

]]> Mon, 3 Aug 2026 15:30:10 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012342/imaginarni-pejzazi.html Уметност интерпретације – Катја и Маријел Лабек https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012299/umetnost-interpretacije--katja-i-marijel-labek.html Емисија је посвећена клавирском дуу који чине Катја и Маријел Лабек, једном од најутицајнијих и најдуговечнијих пијанистичких састава у историји класичне музике. Непосредан повод је објављивање тротомног издања за дискографску кућу Дојче грамофон под називом „55” којим су ове уметнице обележиле педесетпетогодишњицу уметничког рада. Катја и Маријел Лабек, клавир су почеле да уче са мајком, која је била ученица чувене Маргерит Лонг, а студије на Париском конзерваторијуму окончале су 1968. године. Практично од самих почетака каријере, биле су усмерене на камерно музицирање, свирајућу репертоар намењен за два клавира или за свирање на клавиру четвороручно. Њихов дебитантски албум Визије Амена са истоименим делом Оливјеа Месијана које су извеле под управом аутора, указивао је да ће ове уметнице бити усмерене ка интерпретацији дела савременика, што је остала константа током њихове каријере. Ипак, светску славу стекле су захваљујући снимку Гершвинове Рапсодије у плавом, који је доживео велики комерцијални успех, продавши се у преко пола милиона примерака. Овај успех их је охрабрио да закораче и у друге музичке жанрове, па су поред класичних и авангардних дела, изводиле и џез, регтајм, поп музику, фламенко, експериментални рок, али и барокни репертоар свирајући на оригиналним инструментима.

Интерпретације сестара Лабек одликују се изузетном, готово телепатском синхронизацијом, као и специфичним спојем класичне прецизности и авангардног, готово рокенрол духа. Њихове музички темпераменти се савршено допуњују, јер је Катја екстровертнија, динамичнија половина дуа, док Маријел има израженију лирску природу, која њиховим интерпретацијама даје префињеност и мекоћу.

Сестре Лабек су велики промотери савремене музике које су инспирисале настанак и потом премијерно извеле десетине дела писаних специјално за њих. На њиховом репертоару налазе се композиције аутора као што су Пјер Булез, Ђерд Лигети, Лучано Берио, Луј Андрисен, Мајкл Најман и многи други.

Поред интерпретације авангардног репертоара, ове уметнице не занемарују и дела настала у ранијим стилским епохама, посвећујући се њиховом извођењу са дубоким разумевањем историјских извођачких пракси. Тако су сарађивале са ансамблима специјализованим за историјски информисано извођење, као што је Ил Ђардино армонико наступајући на оригиналним инструментима из 18. века. Но, и када свирају на савременим клавирима, њихова интерпретација је технички и стилски беспрекорна, што је приметно и у делу којим ћемо заокружити вечерашњу емисију – Менделсоновим Концертом за два клавира у Е дуру.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

]]> Mon, 3 Aug 2026 14:33:52 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012299/umetnost-interpretacije--katja-i-marijel-labek.html Александар Павловић: Његош и полити(ч)ка читања (3) https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012194/-aleksandar-pavlovic-njegos-i-politicka-citanja-3.html У емисији Студије и огледи, од 3. до 5. августа, можете слушати текст Александра Павловића „Његош и полити(ч)ка читања: Горски вијенац између иманентизма и миметизма”. Како примећује Александар Павловић, Горски вијенац Петра Другог Петровића Његоша, који је век и по слављен као перјаница српске и црногорске културе, у последњих четврт века постао је предмет тумачења која указују на његов имплицитно геноцидни карактер и истичу паралелизам између „истраге потурица” и злочина против човечности почињених у јулу 1995. године у Сребреници. Павловић најпре даје кратак преглед досадашње афирмативне, махом глорификаторске интерпретативне традиције, а затим ближе разматра теоријску и интерпретативну утемељеност најновијих негативних и поларизованих читања Горског вијенца. У завршном делу текста, аутор заступа становиште да је потреба реинтерпретације овог драмског спева у савременом контексту, и то у правцу који би омогућио превазилажење ових антагонизованих виђења.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

 

 

 

]]> Mon, 3 Aug 2026 12:03:05 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012194/-aleksandar-pavlovic-njegos-i-politicka-citanja-3.html Директан пренос са Фестивала Промс у Лондону https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012245/direktan-prenos-sa-festivala-proms-u-londonu.html Наш циклус директних преноса концерата са летњих евроспких позорница настављамо у Ројал Алберт холу у Лондону, када се по други пут овог лета укључујемо на Фестивал Промс. На овом концерту наступиће два ансамбла Би-Би-Сија – Симфонијски оркестар и мешовити хор под управом Нил Вендити, као и истакнути вокални солисти: Федерика Ломбарди, Кјара Амару, Рене Бареба и Никола Уливијери. Поред њих суделује и Епифони Консорт, ансамбл који је прошле године освојио награду за најбољи камерни хор и Гран при на Међународном хорском фестивалу у Талину.

Вече започиње Промсовом премијером композиције Црквени прозори Оторина Респигија, коју је аутор написао 1927. године инспирисан грегоријанским појањем. Други део концерта испуниће Stabat Mater за солисте, мешовити хор и оркестар Ђоакина Росинија, једно од малобројних духовних остварења италијанског оперског мајстора.

Уреднице преноса Марија Вуковић и Ирина Максимовић Шашић

 

]]> Mon, 3 Aug 2026 13:27:56 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6012245/direktan-prenos-sa-festivala-proms-u-londonu.html Ромски уметници у Радио Београду https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5753221/romski-umetnici-u-radio-beogradu.html Радио Београд, један од најстаријих и најзначајнијих медијских институција у Србији, 1. октобра 2024. године је прославио стоти рођендан. Овај јубилеј обележен је са дубоким поштовањем према свим људима који су својим талентом и посвећеношћу допринели развоју ове институције. Кроз цео један век и ромски уметници су били и остали део Радио Београда доприносећи разноликости програма и обезбеђујући да се чују гласови заједнице.

Допринос ромских уметника је итекако утицао на развој и просперитет националне медијске куће и они заслужују посебно место у свакој ретроспективи.

Анте Грујић, Александар Шишић, Љиљана Петровић Батлер, Жарко Јовановић Јагдино, само су нека од имена ромских уметника чије су се песме, интерпретације и музичко извођење редовно чуле на таласима Радио Београда.

У данашњем издању емисије чућете прву од три репортаже о ромским уметницима у нашем Радију. Слушамо како су песме Софке Николић и дуети Анте Грујића са Верицом Руњајић и Анком Васић бојили таласе националног радија.

Емисију припрема и води Гордана Нешовић.

 

]]> Sun, 2 Aug 2026 18:26:36 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5753221/romski-umetnici-u-radio-beogradu.html Александар Обреновић: Две љубавне романсе https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012059/aleksandar-obrenovic-dve-ljubavne-romanse.html Пензионер Јордан у парку прилази непознатој госпођи и приповеда јој о свом животу и авантурама, да би се испоставило да су они заправо стари познаници из ране младости. Јордан жали што Софији тада није рекао колико је воли јер би њихови животи изгледали другачије. Али, ни Јордан није Јордан, као што ни Софија можда није његова вољена Сока.

Улоге тумаче: Рахела Ферари, Љиљана Крстић, Предраг Лаковић, Јован Јанићијевић, Јелисавета Саблић, Живојин Миленковић, Ђорђе Пура, Дејан Ђуровић, Љиљана Јовановић и Катарина Јовановић (дете)

Лекторка: Радмила Видак

Тон-мајстор: Зоран Јерковић

Избор музике: Југослав Бошњак

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Редитељ: Александар Обреновић

Уредница емисије: Даша Дрндић

Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 1987. године

]]> Mon, 3 Aug 2026 08:07:11 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6012059/aleksandar-obrenovic-dve-ljubavne-romanse.html У средишту пажње: Кошаре – јунаштво и незаборав https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012128/u-sredistu-paznje-kosare--junastvo-i-nezaborav.html У причи о херојском отпору Војске Савезне Републике Југославије многоструко јачем непријатељу током НАТО агресије 1999. године, одбрана Кошара заузима посебно место. 9. априла 1999. године почела је битка за одбрану државне границе у рејону карауле Кошара. Борбе су трајале 67 дана а резултат је био заустављање копнене инвазије непријатељске војске коју су чинили терористичка ОВК и албанска војска уз логистичку подршку НАТО-а. Бранећи државну границу погинуло је 108 припадника Војске Југославије просечне старости од 25 година.

Како се данас сећамо и како памтимо хероје са Кошара? Колики значај је имала одбрана државне границе? Шта би се догодило да су непријатељске снаге пробиле државну границу?

Гости емисије су пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, капетан Војислав Перовић, у току битке командир групе Џокери и водник Владан Стоиљковић, припадник 63. падобранске бригаде.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

]]> Mon, 3 Aug 2026 10:30:27 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012128/u-sredistu-paznje-kosare--junastvo-i-nezaborav.html У средишту пажње: Дан сећања на пробој Јасеновца https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012118/u-sredistu-paznje-dan-secanja-na-proboj-jasenovca.html Пре тачно 81 године последњи преживели логораши из Јасеновца, њих око хиљаду, кренуло је да се докопа слободе и живота. У том походу уместо живота многи су отишли у смрт. Ипак, 117 људи је преживело и успело да изађе на слободу. Био је то 22. април 1945. године, и тај датум обележава се у знак сећања на пробој најозлоглашенијег логора смрти у окупираној Европи. Колико данас знамо о Јасеновцу? Колико доказа о монструозним злочинима је прикупљено и сортирано? Зашто је истина о Јасеновцу толико дуго гурана под тепих и како се после осам деценија борити против покушаја да се историјске чињенице другачије интерпретирају?

Гост емисије је историчар Никола Милошевски из Музеја жртава геноцида.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

]]> Mon, 3 Aug 2026 10:30:43 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012118/u-sredistu-paznje-dan-secanja-na-proboj-jasenovca.html У средишту пажње: цар Николај и Срби https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012110/u-sredistu-paznje-car-nikolaj-i-srbi.html Последњи руски цар Николај II Романов се и речима и делом показао као отворени србофил. Крајем прошле недеље навршило се 108 година од његовог убиства. То је уједно и повод да „У средишту пажње“ осветлимо личност и лик цара, државника и свеца и његово пријатељство према Србији и српском народу. О томе, али и о месту и улози Николаја II у данашњој Русији, о односу савремене Русије према његовој владавини, наслеђу и улози у националној историји, разговарамо са историчарима Мирославом Радивојевићем, вишим научним сарадником Филозофског факултета Универзитета у Београду и Зораном Бајином, научним сарадником са Института за новију историју Србије.

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

]]> Mon, 3 Aug 2026 10:30:49 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012110/u-sredistu-paznje-car-nikolaj-i-srbi.html У средишту пажње: када становништво стари, шта чека привреду? https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012124/u-sredistu-paznje-kada-stanovnistvo-stari-sta-ceka-privredu.html Србија се већ годинама суочава са неповољним демографским трендовима. Број становника опада, просечна старост расте, а удео старијих грађана међу највећима је у Европи. Готово сваки четврти становник Србије данас има више од 65 година, док на стотину деце долазе чак 153 особе старије од 65 година. Истовремено, земља се суочава са дуготрајним исељавањем младих и радно способног становништва, али и са све већим доласком страних радника, који постају важан део домаћег тржишта рада. Да ли је већи изазов то што нас је све мање или то што смо све старији? Како демографско старење и миграције мењају тржиште рада, привредни развој и одрживост пензионог система? Може ли Србија да одговори на све израженији недостатак радне снаге и какве ће последице ови процеси имати по квалитет живота и развој земље у деценијама које долазе?

На та питања, одговоре дају гости емисије „У средишту пажње“ - научни саветник и члан Управног одбора Института друштвених наука Владимир Никитовић и професор Економског факултета Универзитета у Београду Вељко Мијушковић.

Анализираћемо како се мењају демографска слика Србије и миграциони токови, какве економске последице доноси старење становништва и које би мере држава требало да предузме како би се што успешније прилагодила новој демографској стварности.

Уредник и водитељ: Тијана Лукић

]]> Mon, 3 Aug 2026 10:30:34 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012124/u-sredistu-paznje-kada-stanovnistvo-stari-sta-ceka-privredu.html Срећа не станује у Хумској https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012334/sreca-ne-stanuje-u-humskoj.html У Ниону су жребом одређени потенцијални ривали нашим преосталим фудбалским клубовима у плеј офу за Лигу шампиона, односно Лигу Конференције. Црвена звезда би на последњој препреци уколико елиминише израелски Хапоел Бер Шеву) за противника имала победника сусрета Орхус (Данска)-Сабах (Азербејџан). Прва утакмица играла би се у Београду за нешто више од две седмице, реванш 7 дана касније. Многи се слажу да црвено-бели треба да се нађу у фудбалској елити. Међутим, уколико не буде по плану, противник у баражу за Лигу Европе је ВИкторија Плзењ из Чешке. Партизан баш није имао среће, јер црње по црно беле није на жребу могло да буде. Уколико буду бољи од казахстанског Тобола играли би са шпанским Хетафеом, 7-мо пласираним тимом Ла лиге. Први меч био би у Шпанији, реванш недељу дана касније у Београду. Пре жреба Управа црно-белих предвођена Расимом Љајићем и Данком Лазовићем најавила је оставке уколико се Партизан не пласира у Лигу Конференције. Вечерас су на програму простали мечеви 3-ег кола Супер лиге Србије Војводина-Мачва и Железничар-Младост, на челу табеле је ИМТ који је јуче победио, као гост, Партизан са 2:1.

Пратимо нашу кадетску рукоменту репрезентацију на европском првенству у Београду. Вечерас, у првом сусрету друге фазе, противник у дворани “Александар Николић” је Француска. ТИм поводом, гост нам је селектор Александар Брковић.

Биће речи и о припремама наше боксерске репрезентације које су завршене у Лозници, а њих коментарише још један селектор Бранислав Јовичић.

Спортски журнал уређује и води Дејан Николић

]]> Mon, 3 Aug 2026 16:20:42 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012334/sreca-ne-stanuje-u-humskoj.html Србија до даљег под јаким топлотним таласом https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012271/srbija-do-daljeg-pod-jakim-toplotnim-talasom.html Србија је под јаким топлотним таласом са температуром око и изнад 40 степени који ће трајати и наредних дана. Због високих температура и ситуације са водостајем река, заседао је Штаб за ванредне ситуације. Начелник управе за цивилну заштиту и управљање ризиком Бранко Јаснић каже за Први програм Радио Београда како је ситуација тешка, али да за сада неће бити рестрикција. У сусрет обележавању Дана сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској акцији „Олуја", које ће сутра бити одржано у Мркоњић Граду, председник Александар Вучић борави у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Из Јањских потока, код Шипова, поручује да су мир и фокус на економију апсолутни приоритет Србије.

Тропске температуре у Европи не посустају, али ни пожари. У Грчкој се наставља борба са ватреном стихијом. У западној Атици ватра је стигла до насеља, а у Шпанији је и даље претња. У Француској се ситуација смирује. Пожар је избио и у италијанским Алпима.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да се настављају разговори са Ираном, док портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багеи каже да Техеран тренутно не преговара са Вашингтоном. Пријављена је експлозија у близини танкера код обале Омана. Израел је пренео Сједињеним Америчким Државама "озбиљну забринутост за безбедност" у вези са споразумом о разоружању Хамаса.

Пензионери чија месечна пензија не прелази 80.000 динара од данас могу да се пријаве за доделу 30.000 туристичких ваучера у вредности од по 10.000 динара. За прва два сата стигло је око 23.000 пријава, саопштило је Министарство туризма и омладине. Пријаве се подносе на шалтерима пошта широм Србије.

У трећем колу фудбалске Суперлиге, Војводина ће од 19 часова дочекати Мачву. У 21 час у Панчеву почиње утакмица између Железничара и лучанске Младости.

Сутра сунчано и веома топло. Јутарња температура од 23 степена, дневна од 35 до 40 степени. И у Београду сунчано и веома топло. Јутарња температура од 20 до 23 степена, највиша дневна 38 степени.

Уредник и водитељ: Никола Денчић

Уредници вести: Владимир Михајловић и Ненад Селаковић

]]> Mon, 3 Aug 2026 16:19:08 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6012271/srbija-do-daljeg-pod-jakim-toplotnim-talasom.html