Већ у првим деценијама рада Бечки симфонијски оркестар извео је низ композиција које данас заузимају важно место у концертном репертоару. Међу њима се издвајају Брукнерова Девета симфонија, Шенбергова симфонијска поема Пелеас и Мелисанда, Равелов Концерт за леву руку, као и многа друга дела која су обележила музичку историју двадесетог века.

Посебну занимљивост представља чињеница да су у раним годинама са оркестром наступали и сами композитори, диригујући своја остварења. Међу њима су били Шенберг, Малер, Рихард Штраус, Антон Веберн, Франц Шрекер, док су са ансамблом сарађивали и истакнути аутори из других европских средина, попут Клода Дебисија и Беле Бартока, као диригенти, али и као солисти. Поред изразите отворености према тадашњој савременој музици, оркестар је поставио високе стандарде и у извођењу класичног уметничког наслеђа. Примера ради, већ у сезони 1900/1901. постао је први бечки оркестар који је извео комплетан циклус Бетовенових симфонија.

Кроз своју богату историју Бечки симфонијски оркестар предводили су истакнути диригенти попут Вилхелма Фуртвенглера, Херберта Карајана, Карла Марије Ђулинија, Волфганга Завалиша, Фабија Луизија, Филипа Жордана и Андреса Ороско-Естраде, док се од концертне сезоне 2024/2025. на његовом челу налази Петр Попелка. Током деценија, оркестар је остварио плодну сарадњу и са многим великим диригентским именима, међу којима су Лорин Мазел, Зубин Мехта, Клаудио Абадо и Серђу Челибидаке. Поред наступа у најважнијим бечким дворанама – Музикферајну и Концертхаусу – оркестар од раних осамдесетих година двадесетог века организује и сопствене претплатничке циклусе, док бројна дискографска издања сведоче о трајној вредности његовог уметничког наслеђа.

Посебно место у њиховом раду имају и резиденције у значајним музичким институцијама. Од 1946. године они су резиденцијални оркестар Фестивала у Брегенцу, а од 2006. редовно наступају и у продукцијама Театра ан дер Вин.

Снимак припада серијалу Премијум концерти Еурорадија и уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Финиси припада старијој генерацији још увек активних аутора, будући да ове недеље пуни осамдесет година. Овај композитор, пијаниста и педагог, до сада је написао преко 400 композиција за најразличитије саставе, а дело које је прво представљено, под назовом Videtis enim interiorem, савршено одговара поменутој теми фестивала. Наиме, ова композиција је заснована на тексту Светог Аугустина, који композитор обликује у песму у стилу средњовековног „ars subtilior”-а, са ритмички комплексним фигурама у два мелодијска слоја – вокалном и инструменталном, који се сучељавају и допуњују.

У емисији ћете чути и његове композиције Doce me facere и Iam mea certa mannet. Композиција Doce me facere настала је као поруџбина фестивала „Дани нове камерне музике” у Витену и премијерно је изведена на концерту чији ћете снимак слушати. У делу аутор користи латински текст 142. Псалма који у преводу значи „Научи ме творити” и једно је у низу Финисијевих остварења заснованих на литургијским текстовима и реинтерпретацијама историјских музичких облика. Он заснива своју композицију на контрапунктским моделима карактеристичним за франко-фламанске полифоничаре, пре свега на радовима Жоскена де Преа и Јоханеса Окегема. Оригинална мелодија се не може препознати, јер модел, ако је и постојао, Финиси подвргава „ритмичкој дилатацији”, продужавајући га до непрепознатљивости.

Након овог дела уследиће Финисијева кратка композиција Iam mea certa mannet, која је за разлику од претходног дела, заснована на препознатљивом узору – истоименом Де Преовом мотету. Као и у својим другим транскрипцијама, Финиси настоји да радом са већ постојећим материјалом продре у његову суштину, односно открије „унутрашњи живот” те мелодије и осветли је на сасвим нов начин.

Канадско-британска уметница Касандра Милер, рођена 1976. године, позната је по медитативним и пријемчивим делима. Као ученица Мајкла Финисија, и она се у својим остварењима снажно ослања на музику прошлости и користи транскрипцију као један од основних композиционих поступака. Међутим, док Финиси наслојавањем најчешће замагљује оригинални извор, Милерова се фокусира на један краћи сегмент који потом интензивно понавља. Тако настају хипнотишуће структуре, које слушаоца уводе у стање транса. У случају композиције Одлазак тај „узорак”, односно „семе”, како га она назива, је краћи сегмент из Брамсове Рапсодије за виолу. Овај одсечак она транскрибује и користи за стварање карактеристичног звучног материјала, који поседује одлике тужбалице, са препознатљивим силазним покретом. И свирачи имају инструкције да на инструментима покушају да опонашају људски глас, који дише, застаје и временом се умара.

У емисији ћете чути и њен гудачки квартет Warblework, чији су назив и садржај инспирисани песмом птица, али и конкретним транскрипцијама птичјег цвркута. Сваки од четири става заснован је, тако, на специфичном начину певања четири северноамеричке врсте дрозда: Свенсоновог дрозда, Дрозда самотњака, Шумског дрозда и Смеђег дрозда. Касандра Милер је транскрибовала њихов пој и хармонско окружење, а техником успоравања, открила је мелодијске обрасце који личе на људске, повремено и на фоклорне или џез вокализације. Фасцинирана самим звуком, ауторка се у овом квартету не бави толико развојем материјала, већ пажњу публике усмерава на само искуство слушања и уживања у звуку.

Емисију ће заокружити Песма захвалности Касандре Милер у извођењу квартета Боцини и сопрана Џулијет Фрејзер. Дело је настало 2020. године, а инспирисано је Бетовеновим Гудачким квартетом опус 132, тачније трећим ставом који је познат као „Света песма захвалности опорављеника Божанству”, који је аутор написао после опоравка од болести. Ову идеју, Касандра Милер је прерадила у савремену медитацију о захвалности, користећи технику коју је назвала „аутоматским певањем-у-медитацији”. Слушајући Бетовенов квартет, она је инстиктивно певушила мелодије, некада тихо, некада непрецизно, али бележећи природну људску реакцију на музику. Затим је транскрибовала ове своје вокалне „одговоре” на Бетовенову музику, преводећи их у деоницу сопрана у својој композицији. И деонице гудачког квартета прате сличну логику – наиме, током извођења, сваки члан квартета носи слушалице и слуша снимак певања Касандре Милер, реагујући на њега у стварању сопственог, независног материјала.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

У емисији ћете чути Сонату за два клавира, челесту и удараљке, Еволуцију за осамнаест гудача, Вокалинстру и Сидерал.

Уредница Ксенија Стевановић

Град Филаделфија (САД), је, прошле године, званично прогласио 24. фебруар за "Дан Научне Фондације Тесла", одајући тиме признање раду и посвећености Фондације на подстицању иновативног размишљања код младих и очувању лика и дела Николе Тесле. Ове године, на тај дан, у престижном Френклин институту Дан николе Тесле је свечано обележен, уз представљање нових пројеката и доделу награда. Вечерас, о прослави и плановима у Фондацији, разговарамо са оснивачем, Николом Лончаром.

Уредница и водитељка Ружица Зоркић Радичевић.

Овог пута, у Студију 6 ће се представити угледни композитори и извођачи: Васил Хаџиманов, Дејан Илијић, Владан Вучковић Паја, Владимир Маричић и Душан Дуда Безуха, који су у својим најновијим остварењима били инспирисани радовима Дејана Мандића, Жан-Мишела Баскијата, Ивана Генералића, Уроша Предића и Хијеронимуса Боша.

Овај концерт, који је подржао и Сокој кроз свој „Фонд за културна давања”, можете пратити у директном преносу на нашим таласима, а уреднице и водитељке ће бити Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић.

У петак, 13. мартa, наступиће Невена Рељин и бенд.

Директне преносе пратите на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

У неколико европских држава покренути су нови културни пројекти који имају за циљ да боље представе богато наслеђе ромске уметности, историје и културе и допринесу јачању препознатљивости Рома.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

Аутор емисије: Радош Митровић

Србија че отворити капије Експа 2027-е на време. Радови иду по плану, кључеви од павиљона биће предати земљама учесницама до првог децембра ове године - поручују организатори и истичу да ће све бити спремно за специјализовану међународну изложбу „Играј за човечанство“. Експо 2027 биће највећа специјализована изложба ове врсте у историји и највећи догадјај у свету наредне године.

Колико је Експо прилика да се покаже слика великог заједништва?

Гост емисије је Жарко Малиновић, генерални комесар за учешће Србије на Експу 2027.

Уредник: Оливера Симић Милошевић.

Равноправност и заштита равноправности, солидарност, радна права, злостављање на раду, правна помоћ, правна регулатива, положај жена у друштву, праведнија подела кућних послова у домаћинству, теме су о којима се гласно говорило на Дан жена.

Ауторка емисије Невена Матовић.

Катарина Анђелковић је доктор наука у архитектури, мастер инжењер архитектуре и мастер примењене уметности, активна у области сликарства и архитектонске праксе, теорије и истраживања, са искуством на међународном нивоу. Она је предавач на европским универзитетима (Coburg University of Applied Sciences, AHO – Oslo) и гостујући професор на америчким универзитетима (University of Oklahoma, Columbia University New York, Morgan State, SMT New York). Њене уметничке резиденције обухватају MUSAE и Hungry EcoCities истраживачке пројекте. Аутор је трију монографија, предавач је на више од 80 научних конференција у 45 земаља Европе и Америке, и излагач на више од 80 групних међународних и девет самосталних изложби.

Друга изложба коју ћемо представити је „Крај света и још један дан” Кристине Пирковић, која ће 13. марта бити отворена у Салону Музеја града Београда.

По речима Марије Стошић, кустоскњие Музеја Града, „тема краја света се у историји уметности најчешће јавља у оквиру библијских сцена, које су својом наративном структуром са више ликова, планова и радњи које се истовремено одвијају, уметницима пружале простор за слободно и маштовито изражавање. Тако су настала нека од најуспешнијих остварења ликовног стваралаштва попут Страшног суда Хијеронимуса Боша. На оваквом путу нашла се Кристина Пирковић представљајући на изложби ᾽Крај света и још један дан᾽ своју најновију продукцију уз неколико раније насталих дела, која се и тематски и мисаоно уклапају у нови правац”.

По броју радова насталих у претходној и овој години када се у потпуности посветила сликању, може се закључити да је уметница у изразито интензивној стваралачкој фази. Њене композиције делују попут позорнице на којој се одвијају призори савременог живота, али измештени из непосредне реалности у простор симболичког значења у коме се преплићу и митско и религиозно и савремено. У новијим радовима тематика се постепено помера ка световним садржајима и универзалнијем промишљању људске егзистенције, док религијски слој остаје присутан као дубинска референца.

Кристина Пирковић (1991, Смедеревска Паланка) дипломирала је и мастерирала на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, смер Зидно сликарство. До сада је реализовала више од двадесет самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Чланица је УЛУС-а од 2018. године.
Током 2024. године боравила је на уметничкој резиденцији у Cité internationale des arts у Паризу. Добитница је више награда за цртеж и сликарство, као и признања за најбољег студента, међу којима се издваја Друга награда за цртеж Фондације Владимир Величковић (2021).

Катарина Анђелковић и Кристина Пирковић су гошће Златног пресека.

Са њима разговара Тања Живковић.

У Српској књижевној задрузи пратили смо промоцију књиге „Изабрани списи” Милана Кашанина. Кроз огледе о писцима, критичарима и другим великим културним темама Кашанин промишља судбину човека, лепоте и традиције, потврђујући да је култура трајни облик слободе и самопознања народа. Били смо и у Српском књижевном друштву, где су синоћ програмом под називом „У Биљаниним двоколицама” обележене три деценије од смрти Биљане Јовановић и две деценије награде која носи њено име. Говорићемо и о изложби фотографија „Достојанство је мера ствари”, поводом обележавања десет година од смрти глумца Драгана Николића, синоћ отвореној у Атељеу 212. Чућемо каква је представа „То смо ми” Народног позоришта у Приштини, у режији Оље Ђорђевић, која је 10. марта гостовала на Сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.

Уређује и води Ана Вучковић Денчић.

Гости Љубице Крминац ће бити:

Невена Мијатовић, психолошкиња, докторанд и научна сарадница ИФДТ;

Андријана Влаховљак, историчарка, наставница /Музеј 90-их и

др Родољуб Јовановић, психолог, научни сарадник ИФДТ.

 
Емисију уређује и води мр Љубица Крминац.

Почетком ове недеље преминула је последња Српкиња у Гњилану. Деведесетогодишња Милена Павићевић провела је живот у трошној кући у самом центру града. Иако су јој Албанци често куцали на капију, нудећи јој велику суму, старица није желела да прода свој дом. Госпођа Милена била је једна од петнаесторо Срба који су до последњег дана остали верни родном граду. Колега Иван Миљковић последњи пут посетио је старицу крајем лета 2021. Уместо In memoriam, као последњи поздрав последњој Српкињи у Гњилану, причу о Милени емитујемо у данашњем Магазину.

Годину дана након смрти Ива Андрића, у Београду је према жељи нобеловца почела да ради његова Задужбина. Већ пола века Задужбина Ива Андрића баштини његову литерарну заоставштину, легат, преводе на скоро 50 језика, издаје часопис, подстиче таленте и додељује књижевно признање са његовим именом. О 50 година рада и плановима разговарамо са управницом Задужбине Ива Андрића Мајом Радоњић.

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

У овонедељном издању Бескрајног плавог круга гости долазе из научних и теолошких кругова. То су Андреа Рајшић, истраживач у области планетарних наука на Универзитету Браун у Род Ајленду и протојереј Далибор Миленковић, који се јавља из Сегедина.

Др Андреа Рајшић чланица је пројеката које спроводи НАСА. Студирала је и дипломирала на Рударско-геолошком факултету у Београду, док је докторирала на Универзитету Кертин у Западној Аустралији. Током докторских студија била је део NASA InSight мисије на Марсу. После завршених докторских студија Андреа се сели у Сједињене Америчке Државе где је као постдокторанткиња радила на Univerzitetu Purdue у савезној држави Индијани, а од 2024. запослена је на Универзитету Браун у Род Ајленду.

На таласе Другог програма Радио Београда, звуком из Мађарске нам путује свештеник Далибор Миленковић. У осунчаном Сегедину, код Цркве Светог Николе, познате по нарочитом иконостaсу урађеном у рококо стилу, а на трагу лајтмотива Бескрајног плавог круга о животу Срба у истом оном простору који је описивао и Милош Црњански у ,,Сеобама”, са протојерејем Далибором разговарао је наш колега којег слушаоци знају и као водитеља ове емисије Милан Стокановић. У овом разговору чућемо нешто и о изазовима живота у Мађарској, путевима који воде до ове земље, о цркви као препознатом ослонцу човека у дијаспори, као и да ли је захтевно постити ван православног поднебља.

Емисију припрема и води Теодора Аћимовић.

Са вама су Ксенија и Ружица. 

На Светски дан бубрега Теодора Јоксимовић разговара са нефрологом, др Јеленом Павловић.

Осмогодишњи Јаков четврти дан пешачи од Крагујевца до Београда, да би скренуо пажњу са своју болесну сестру и сакупио новац за њено лечење. Није сам, ту су и људи који са њим пешаче да би му пружили подршку, а у колима иза њих је и његова мајка Тамара Стојановић. Са свима њима разговарамо у нашем јутарњем програму.

Са вама је Александра Младеновић.

01.30 Сесил Шаминад
Клавирски трио број 1 у ге молу, опус 11
Изводе: Сара Пастине, виолина, Мартина Бјонди, виолончело и Татјана Ларионова, клавир
Три морсезе опус 31 за виолину и клавир
Изводе: Сара Пастине, виолина и Татјана Ларионова, клавир

02.10 Тереза Карењо
Пролеће
Елегија број 1
Балада опус 15
Интермецо
Корпа са цвећем
Изводи: пијанисткиња Клара Родригез 

02.35 Бенжамен Годар
Романтични концерт за виолину и оркестар у а молу опус 35
Поетичне сцене за оркестар, опус 46
Изводи: Словачка државна филхармонија из Кошица под управом Кирка Тревора. Солисткиња је Клои Ханслип

03.15 Ернест Шосон
Симфонијске поеме Вивијан и Празнично вече
Изводи: Филхармонијски оркестар Би-Би-Сија. Диригент је Јан Паскал Тортелије

04.00 Сесил Шаминад
Клавирски трио број 2 опус 34
Изводе Сара Пастине, виолина, Мартина Бјонди, виолончело и Татјана Ларионова, клавир

04.25 Тереза Карењо
Мазурка
Елегија број 2
Лажна белешка
Морски сан
Дечји сан
Венеција
Прашка ревија
Изводи: пијанисткиња Клара Родригез