Кочетов на албуму „Foolin’ Myself” комбинује свој препознатљив композиторски и аранжерски стил утемељен у звуку шездесетих и издавачке куће Blue Note, са естетиком и третманом ритам секције на трагу савремене америчке мејнстрим џез сцене. Премда се опредељује искључиво за сопран саксофон, Кочетов слушаоцу ипак представља веома разноврстан дијапазон дувачких инструмената. Наиме, на албуму гостује неколико важних актера европског џеза, као што су италијански трубач Фабрицио Босо, флигхорниста Алекс Сипјагин и тромбониста Самуел Блазер, док богату листу гостујућих музичара употпуњује домаћи трубач Иван Радивојевић. Са сваким од њих Кочетов добија на ширини израза, док ови солисти такође проналазе начин да своје импровизаторске таленте уклопе у музичку визију бендлидера.

Аутор Никола Марковић.

У наставку ћете чути композицију Тринаест промена Полин Оливерос, посвећену Малкому Голдстину, пиониру „дубоког слушања” и виолинисти-виртуозу, познатом по својим радикалним импровизацијама. Дело се састоји од тринаест кратких, дескриптивних фраза, у којима Полин Оливерос даје инструкције Голдстину, свесна његове способности да пренесе апстракне описе у живи, физички звук. Фразе су изузетно евокативне, али недефинисане, попут „Стојећи на ивици литице” или „Једно перо пада са велике висине”, јер је према речима ауторке, њена жеља није била да подстакне интерпретатора да „одсвира” текст, већ да на њега реагује. Ово је, дакле, потпуно отворено дело и никада неће постојати две исте интерпретације, те је и ова, забележена у Витену прошле године, када је наступила Силвија Тароци, јединствена и непоновљива.

На крају концерта, ова виолинисткиња је представила и своје дело Корал и перле. За разлику од два остварења са почетка концерта, у питању је много конвенционалнија композиција, ослоњена на спој популарне и италијанске традиционалне музике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Светомир Настасијевић испрва започиње да компонује као самоук, али 1931. године креће да похађа музички семинар Милоја Милојевића на Филозофском факултету у Београду, да би потом у Музичкој школи „Станковић” у Београду уписао и курс дириговања и инструментације у класи Ивана Брезовшека. Ипак, убрзо напушта дириговање, а 1935. године постаје помоћник режисера београдске Опере, те пред Други светски рат и у генерални секретар музичког програма Радио Београда. У том периоду почиње да држи часове композиције и инструментације, а међу његовим приватним ученицима посебно се истакао Војин Комадина. У Београду је 1962. године објављен његов трактат „Наука о музичким инструментима”, а четири године касније Светомир Настасијевић је завршио писање своје књиге „Музика као општи феномен у уметностима” која је после бројних перипетија штампана у Врњачкој Бањи 1972. године. У овом месту је Настасијевић живео по престанку својих композиторских и других активности. Умро је у Београду 1979. године.

Симфонијску свиту „Сабор” Настасијевић је компоновао 1927, а први пут у деловима је изведена 1938. године када је Београдском филхармонијом дириговао Ловро Матачић. Према речима самог аутора ово дело представља „непосредан музички доживљај изразитих сцена са једног сеоског сабора, а не сликање тоновима”. Ипак, ово је колоритна и евокативна музика, а сами наслови ставова попут „Игре мечке”, „Сеоски свирачки” и слично, дају усмерење слушаоцима о каквом се расположењу и штимунгу ради.

Светомир Настасијевић је више него други српски композитори овог периода тежио стварању личног, самосвојног стила, који се базирао на стваралачким принципима његовог брата Момчила Настасијевића. Тај стил се заснивао на равнотежи између националне традиције и модернистичких тенденција времена у којем су стварали, као и на принципу „матерње, односно родне мелодије” која је нераскидиво везана за идеју „матерњег поетског језика”. Како то закључује Властимир Перичић, Настасијевићева „основна преокупација је национални израз, остварен једноставним композиционо-техничким средствима”.

Настасијевић је, иначе, био плодан композитор који се окушао у готово свим музичким жанровима, а посебно се истакао као оперски композитор написавши чак осам дела овог типа. Међу њима се истичу опере „Међулушко благо” и „Ђурађ Бранковић” обе написане на текстове његовог брата Момчила Настасијевића, који је осим песника, важио и за једног од најистакнутијих драмских писаца у периоду између два светска рата.

Сама опера „Ђурађ Бранковић”, довршена је 1938. године. Премијера у Београдској опери, била је заказана за 12. јун 1940. године, када је ансамблом дириговао Ловро Матачић, а у главним улогама су наступали прваци Београдске опере попут Милорада Јовановића, Аните Мезетове или Жарка Цвејића. Опера је добро примљена и задржала се на репертоару све до три дана пред бомбардовање Београда 1941. године, када је већина чланова опере мобилизована.

Ово дело се сматра једним од најважнијих остварења Светомира Настасијевића. Краси га доследни речитативни третман текста, изражена употреба елемената фолклора, уз употребу цитата, као и коришћење модалних хармонија, реских оркестарских комбинација и хомофоне фактуре. Све ово доприноси архаичној атмосфери, врло упечатљивој и драматичној, која је по свему судећи оставила снажан утисак на све оне који су учествовали у продукцији дела.

Уредница Ксенија Стевановић

Како није зависио од јавног успеха своје музике, Марчело је био слободан да развије потпуно индивидуалан стил који није био подложан модама и токовима свог времена. Његов најамбициознији подухват представља осмотомна збирка L’Estro poetico-armonico, стварана између 1724. и 1726. године. Садржи композиције написане на основу првих педесет псалама у преводу на италијански језик Ђиролама Асканија Ђустинијанија, и ово остварење сматра се врхунцем његове музичке каријере. 

Ауторка: Саша Тошковић 

Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине разговарао је у румунском парламенту о положају мањина и упозорењима на раст говора мржње, уз посебно истицање проблема са којима се суочава ромска заједница.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

У Шпанији ромска заједница се и даље суочава са изазовима у образовању и социјалној инклузији, а стручњаци истичу да улагање у децу и подршка породицама представљају кључ дугорочне правде и једнакости.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.

Поред тема у области музичког извођаштва, време ћемо посветити и педагошком раду са младима, коме је ова уметница веома привржена.

Аутор и водитељ Александра Паладин.

Овим речима је велики енглески песник Џон Драјден описао сарадњу са Хенријем Перслом, композитором који је флескије гласа преплитао са инструменталним формама које је иначе писао. Отуда су многе од његових песама наставиле свој музички живот као популарни инструментални комади, посебно они писани за виолину или чембало.

У данашњем Аутограму представићемо 16 Перслових песама, компонованих на стихове енглеских песника: Џона Драјдена, Виљема Фулера, Ентонија Мотоа, Наума Тејта, Хенрија Хевенингама, Томаса Шедвела и Тома Д'арлија. Извођачи су: Ема Киркби, сопран, Кристофер Хогвуд, оргуље и спинет, Ентони Рули, лаута, Ричард Кембел, виола да гамба и Кетрин мек Кинтош, виолина.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.

У емисији Аутограм, слушаћемо музику за балет Шах мат, у извођењу Шкотског краљевског националног оркестра, под руководством Дејвида Лојда Џонса.

Аутор, Радош Митровић.

Ауторка емисије Невена Матовић.

Уредница и водитељка емисије: Маја Чоловић Васић.

Ауторка је вишеструко награђиваних романа за младе Црна птица и Петра је стварно отишла, као и сликовнице Лена и пуж у издању Креативног центра. Недавно је објављена и представљена њена нова књига Ово није љубавни роман што је и повод за овај разговор.

Емисију води Александра Вукадиновић

Биће речи и о пећинама као скривеним жариштима биодиверзитета, о сложеним односима слепих мишева и микроорганизама, као и о огромном потенцијалу микрогљива у биотехнологији – од медицине до индустрије.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић

Пред микрофоном је Игор Обрачевић.

01.40 Џорџ Вокер
Прва клавирска соната
Свира Џорџ Вокер

01.50 Артур Хонегер
Прва симфонија
Изводи Оркестар града Тулуза под управом Мишела Пласона

02.10 Френк Бриџ
Гудачки квартет у ге молу, број 2
Свира квартет Бриџ

02.35 Џорџ Вокер
Соната за виолончело и клавир
Изводе Итало Бабини и Џорџ Вокер

02.50 Артур Хонегер
Друга симфонија за гудаче
Изводи гудачка секција Оркестра града Тулуза под управом Мишела Пласона

03.15 Едвард Грегсон
Други гудачки квартет
Изводи квартет Навара

03.35 Александар Бородин
Клавирски квинтет у це молу
Изводе чланови Московског трија и Московског гудачког квартета

04.00 Артур Хонегер
Соната за виолину и виолончело (14:32)
Изводе Донг-Сук Канг и Рафаел Волфиш
Соната за виолончело и клавир у де молу (14:19)
Изводе Рафаел Волфиш и Паскал Девојон

04.30 Алексанар Бородин
Гудачки квартет у Де дуру, број 2
Изводе чланови Бородин квартета

За програмски коментар на омоту овог издања је одабран одломак из књиге „Приче из позоришта” чувеног новосадског позоришног критичара Владе Поповића, док су фотографије којима је илустрована Јанковићева богата каријера из фонда Музеја позоришне уметности. Текст и фотографије документују најзначајније улоге овог уметника као и значајне сегменте из његове дугогодишње каријере која је трајала пуне четири деценије. Занимљиво је да сви снимци, осим последњег, који се налазе на овом издању, потичу из позног периода његове каријере, и настали су само неколико година пре његовог пензионисања 1966. године.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић