Овај албум је наишао на неподељене похвале критике, која истиче да је у питању једно од најзначајнијих пијанистичких издања у овој године, јер је пред нама нови референтни снимак овог репертоара. Емар, као један од најбољих познавалаца авангардне музике XX века, приступа Шенберговом опусу без академске крутости, наглашавајући контрапунктску јасноћу, артикулацију и звучну боју, те истичући директну везу између Шенберга и аутора који су му претходили, попут Брамса и Бетовена. Он успева да пронађе „праву меру” између јасноће и техничке прецизности која је красила снимак ових дела Мауриција Полинија, али без ексцентричности записа Глена Гулда, на пример. Уместо тога, француски пијаниста у овим делима проналази топлину и спонтаност, те критичар „Гардијана” тако наглашава да „у Емаровом читању дванаесттонска техника уопште не звучи као ограничење или сувопарна теорија, већ као потпуно природан, органски и изразито експресиван говор”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Као композитор, афирмисао се пишући пре свега за сопствене ансамбле, али и за позориште и радио-драме. У периоду од 2011. до 2017. године предавао је хармонику на Музичкој академији у Ослу, да би се потом профилисао као фриленс музичар и аутор.

У вечерашњој емисији слушећете Гагаку варијације Маје Раткје и Халтлијеве композиције инспирисане традиционалном музиком Норвешке: Псалм, Планинарење и Писмо.

Уредница емисије Марија Вуковић

Аутор емисије Бојан Ђорђевић

„Савремени режими ратовања су призор у којем нова десница своди демократију на етнократију и тежи моноетничком саставу народа”, пише Ди Чезаре, „док се капитализам упушта у екстремни подухват катарзичне девастације. Тамо где доминирају затворене заједнице вођене супрематизмом нема места за мигранте, за оне непожељне који се могу депортовати, оне сувишне којих се легитимно можемо решити”. Али ако се одбије дељење истог животног простора с другима, то доводи не само до прогона, већ и до етничког чишћења. „Од страха да будемо уништени до уништења другог – кратак је корак. Избор некрополитике рата тада постаје једини пут којим се може ићи”, наставља Ди Чезаре. Има ли бољег примера за оно што италијанска филозофкиња говори од израелског поступања у Гази. Или од поступања Русије у Украјини?

Као што је увек и радила Ди Чезаре гура прст у око моћи, бесрамности и глупости. Оно што је, одувек, био основни задатак филозофије.

Књигу Донателе ди Чeзaре објавиће „Академска књига” из Новог Сада у преводу Сенке Јевтић.

Читао је Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

Водитељ: Александар Рајковић Алек

Рођена 1949. године у Лондону, Куперова је одрасла у уметничкој породици. Музичко образовање стекла је у родном граду, а потом је наставила усавршавање на париском Конзерваторијуму, код Жака Февријеа и Ивон Лефебр. Већ као седамнаестогодишњакиња овенчана је првом наградом ове угледне високошколске установе, а по повратку у Лондон наставила је уметничко усавршавање. Године 1969. за изузетан таленат и посвећеност музици освојила је и Меморијалну награду Лондон Моцарт плејерса. Након Лондона и Париза, наставила је усавршавање у Бечу, код Алфреда Брендла. Његов приступ музичкој структури, фразирању и разумевању композиторових замисли оставио је дубок траг у њеном интерпретативном изразу. Говорећи о овом искуству, Куперова је истакла да ју је Брендл научио да пажљивије слуша музику, разуме значење и облик музичких фраза и сагледава дело као изражајну целину, а не само као низ нота које треба одсвирати.

Интерпретације Имоџен Купер одликују се истанчаним осећајем за музичку фразу, пажљиво обликованим динамичким нијансама и способношћу да открије унутрашњу изражајност музичког дела, без непотребног истицања виртуозности.

Њена уметничка партнерка на албуму Шуберт: Дела за клавир четвороручно, француска пијанисткиња Ан Кефелек, рођена је 1948. године у Паризу. Студирала је на париском Конзерваторијуму, где је освојила прве награде из клавира и камерне музике, а потом је наставила усавршавање у Бечу, између осталих и код Алфреда Брендла. Међународну афирмацију стекла је крајем шездесетих година, захваљујући успесима на престижним пијанистичким такмичењима у Минхену и Лидсу.

Током каријере наступала је са бројним угледним оркестрима и диригентима, а њен репертоар обухвата широк распон дела: од барокних остварења до композиција двадесетог века. Посебно је позната по интерпретацијама дела Моцарта, Скарлатија, Сатија и Равела, као и других француских аутора. Остварила је богату дискографију, а значајан део њеног уметничког деловања посвећен је камерној музици и педагошком раду.

Занимљиво је да уметничке биографије ових пијанисткиња повезује не само школовање у Паризу и Бечу, већ управо и рад са Алфредом Брендлом, једним од најзначајнијих интерпретатора Шубертове клавирске музике у другој половини двадесетог века. Поред тога, њихово заједничко извођење Шубертових остварења наишло је на похвале музичке критике. У освртима објављеним у Би-Би-Сијевом Музичком магазину и часопису Грамофон, критичари су посебно похвалили интерпретативну усклађеност две уметнице и начин на који заједнички обликују музички ток, посвећујући посебну пажњу равнотежи гласова, артикулацији и динамичком нијансирању. Њихово музицирање открива богатство Шубертовог музичког језика, у којем се лирска непосредност и мелодијска једноставност преплићу са сложеним хармонским односима и изненадним изражајним контрастима.

Слушаћете Фантазију у еф молу, опус постхумни 103, Алегро у а молу, опус постхумни 144, познат под називом Животне олује и Шест Полонеза из опуса 61.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Плесна и клупска сцена је цветала, концерте нисмо снимали мобилним телефонима, а до нове музике смо долазили без интернета. Она је незаустављиво пристизала са свих страна света, а сви смо једва чекали да је откријемо.

Домаћи и страни хитови који су се за сва времена великим словима уписали у музичку историју, уз истраживање наше богате архиве и присећање на неке заборављене музичке драгуље.

Пред микрофонoм je Зорана Минчић.

Понедељком од 21 до поноћи. Слушамо се!

„Ритам деведесетих”

Међу најзначајнијим променама које су обележиле лондонски музички живот током друге половине 18. века било је увођење претплатних концерата Јохана Кристијана Баха и Карла Фридриха Абела. Берни је ову двојицу немачких музичара сматрао посебно заслужним за преображај енглеског музичког укуса и усвајање новог, галантног стила. Абел, виртуоз на виоли да гамба, настанио се у Лондону 1759. године, док је најмлађи син Јохана Себастијана Баха, Јохан Кристијан, у енглеску престоницу стигао три године касније. Од 1765. године заједно су приређивали претплатне концерте, намењене пре свега аристократској и имућној грађанској публици, који су постали једно од средишта лондонског музичког живота, а њихов репертоар обухватао је симфоније, солистичке концерте и синфоније кончертанте, уз наступе водећих европских виртуоза.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Слушаћете Концерт за виолину и оркестар у Де дуру, опус 77 и Прву симфонију у це молу, опус 68.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Музички уредник: Милош Поповић Поп
Са вама je Ксенија.

Зна се да премијере својих нових песама баш на Двестадвојци има већина најбољих домаћих и регионалних извођача, као и многи инострани чија се издања појављују на нашем тржишту.
Зато слушај ‘вамо емисију „Слушај ‘вамо!”.

Mузички уредник и водитељ: Милош Георгијевић Гера

Зна се да премијере својих нових песама баш на Двестадвојци има већина најбољих домаћих и регионалних извођача, као и многи инострани чија се издања појављују на нашем тржишту.
Зато слушај ‘вамо емисију „Слушај ‘вамо!”.

Mузичкa уредница и водитељка: Олга Кепчија

У емисији говоримо о њеном животу, стваралаштву и наслеђу које је оставила иза себе.

Емисију уређује и води Уна Бериша

Линкови за гласање ће за време избора најбоље песме бити истакнути на званичним страницама Радио Београда 202 на друштвеним мрежама: 

• Фејсбук
• Инстаграм
• Икс  

Хит недеље се бира радним данима и суботом од 19 сати.
Музички уредник и водитељ: Милош Георгијевић Гера