Љубазношћу организатора овог фестивала, који су нам уступили снимке са концерата, моћи ћете да чујете наступ реномираног дуа Ђемини који чине близнакиње Ваншу Жао и Ванчен Жао. Концерт је одржан 29. маја 2025. у Народном позоришту у Источном Сарајеву. Ове високо цењене уметнице пореклом из Кине, од 2019. године живе и раде у Копенхагену, када су одлучиле да наставе своје усавршавање на Краљевској данској музичкој академији, у класи Гејра Драугсвола. Осим интерпретација оригиналних композиција, према речима стручне јавности, дуо пружа потпуно нову димензију жанру камерне музике, наглашавајући чињеницу да на иновативан начин изводе транскрипције великих окестарских дела.

Лауреати су бројних престижних међународних такмичења, као што су она у Кастелфидарду, Пули, Гран при у Берлину и у Бечу, или Међународног музичког такмичење Менхетна.

Уредница емисије Марија Вуковић

Врхунац овог периода стваралaштва Василија Мокрањца су Седам етида које су и данас радо извођене композиције, захављујући спрези између технички комплексне фактуре и свежине композиционе инвенције. У њима се види да је Мокрањац, био и врстан пијаниста, који је дубоко разумевао и познавао проблематику пијанизма и пијанистичке технике, користећи сву изражајност клавира као инструмента. Полифоно богате, ове етиде, свака са своје стране, испитују и неке конкретне техничке проблеме попут свирања терци, репетиције тонова у октавама и слично – што је иначе и сврха етида као жанра, трансцендентирајући их у нешто друго, у узбудљиву и апстрактну музичку минијатуру – што је такође био принцип међу најбољим композицијама овог типа у историји пијанистичког канона. Генерално гледано, Мокрањац користи модалне хармоније и мелодијске склопове, могућности истарске лествице, петоделне и мешовите тактове и комплексну фактурну грађу. Посебан куриозитет је и редак пример директног цитата у Мокрањчевом опусу, у Етиди број 4, када ћете чути мелодију песме Мој се драги на пут спрема из Пете руковети Стевана Стојановића Мокрањца.

Уредница Ксенија Стевановић

У емисији ћете чути како се публици у Вигмор холу представио славни, каталонски, мајстор виоле да гамба, диригент и стручњак за рану музику Жорди Саваљ. Он је наступио у пратњи свог инструменталног ансамбла Хесперион XXI и солиста свог вокалног ансамбла La Capella Reial de Catalunya, односно Краљевске капеле Каталоније. Они су извели програм фокусиран на дела Клаудија Монтевердија, потцртавајући утицај великог италијанског композитора на музичаре у Енглеској и Немачкој у првим деценијама XVII века, на самом почетку једног сасвим новог музичког стила који ћемо означити као барок. Сам Жорди Саваљ је избор композиција насловио „Сузе и ватра муза”, с обзиром на то да оне у себи садрже како емоцију туге, тако и беса и беспомоћности. Поред Монтевердијевих дела, чућете тако и композиције Самуела Шајта, Џона Дауленда, Ентонија Холборна и Ђакома Горцаниса.

Уредница Ксенија Стевановић

Опус овог немачког барокног ствараоца био је обиман, а примат у његовом стваралаштву имала су дела која су припадала духовној музици по којој је и данас остао упамћен. Нажалост, велики број његових остварења временом је изгубљено. У та дела спадају световне песме, прва немачка опера под називом Дафне, која је изведена 1627. године, затим композиције за венчање Јохана Георга II Саксонског, као и комплетан опус инструменталних дела у рукопису.

Ауторка: Саша Тошковић

Како наглашавају организатори овог научног скупа, Културни центар Крушевац и Српско филозофско друштво, 36. заседање Крушевачке филозофско-књижевне школе има неколико основних циљева: први, да се покаже актуелност историјског наслеђа у уметности, филозофији и другим хуманистичким областима; друго, да се покаже како ове духовне области обликују и актуелизују историјско наслеђе у праксама надолазеће техничке доминације и посртања традиционалних културних парадигми; треће, да се појам историјског наслеђа протумачи кроз појмове идентитета, сећања, стваралаштва, језика и њима сродне појмове; и четврто, да се покаже релевантност и актуелни значај историјског наслеђа како у погледу историјске науке, тако и у погледу посебних нучно-историјских области.

Снимак је забележен 6. јуна у Белој сали Културног центра Крушевац.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

У данашњем Аутограму слушаћемо Учелинијеве виолинске сонате из збирки опус 5, опус 4 и опус 7, у интерпретацији коју су остварили: Луси ван Даел, виолина, Боб ван Асперен, чембало и оргуље, Тојохико Сато, лаута и Јаап тер Линден, Виолончело.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Компоновао је бројне симфоније и концерте, који су, највећим својим делом, много допринели спајању италијанског и франсуског оркестарског стила.

Данашњи Аутограм посветили смо Оберовој Концертантној симфонији број 5 у Ф-дуру коју ћете слушати у тумачењу ансамбла Collegium musicum 90, под управом Сајмона Стандиџа.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

У данашњем Аутограму четири концерта из збирке "Кончерти гроси по Доменику Скарлатију" Чарлса Евисона слушаћете у интерпретацији ансамбла Кончерто Келн.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

У данашњем Аутограму  ове Боамортјеове сонате чућете у интерпретацији флаутисте Вилберта Хаслзета и чембалисте Херада де Вита.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Колико је систем у Србји спреман за то?

Гости емисје су Јована Гушић, програмски координатор Канцеларије Међународне организације за миграције у Србији, проф. Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Радош Ђуровић, директор центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Уредник И водитељ је Ивана Прибићевић 

Новозеландски образовни систем је међу најбоље оцењеним образовним системима у свету, вероватно и због тога што је прилагођен деци и нииховим потребама. Александра говори о својим искуствима.

Ауторка емисије Невена Матовић.

У Салону Музеја града Београда отворена је изложба „Чувари времена" и представља 20 скулптура уметника Ивана Грачнера. Кроз своје скулптуре од дрвета, Иван Грачнер подсећа да уметност може бити чин чувања, сећања и трајања, уместо производње нових слика света. Дела која представљају чуваре времена обједињују културу и природу, савременост и традицију. Изгледају препознатљиво иако никад виђена, као сећања која међу собом комуницирају у простору. Поставку чине скулптуре у техникама дрво, метал и комбиновани материјали. Већина њих је из новије продукције уметника, док су поједине позајмљене из приватних колекција. Назив изложбе не означава само скулптуре пред нама. Он говори о самој природи уметничког чина. Његове скулптуре често призивају сећање на стубове, менхире, тотеме или архаичне фигуре. Међутим, њихова снага не произлази из цитата или позивања на одређену традицију. Грачнер не реконструише прошлост. Он додирује дубљи слој људског искуства, онај у којем се култура и природа још нису раздвојиле. Његове форме делују као да припадају времену пре историје и времену после историје истовремено. Салон Музеја града Београда за ову изложбу није само место презентације већ важан елемент њеног значења. У његовом отвореном простору Грачнерове скулптуре не функционишу као појединачни објекти, већ као заједница форми. Оне успостављају међусобне односе, дијалоге и напетости. Крећући се међу њима, посетилац не пролази кроз поставку у класичном смислу; он улази у простор обележен присуством. Простор у којем свака форма поседује сопствену гравитацију. Изложба у Салону Музеја града биће отворена до 19. јула.

Са Иваном Грачнером у Златном пресеку разговараћемо о скулптури као чуварима смисла...

Уметница Даниела Фулгоси, редовна професорка Факултета примењене уметности у Београду, представља се од данас у Галерији УЛУС изложбом цртежа, колажа и радова на папиру ,,Daydreaming", поручујући да је једино лепота данас субверзивна.Према њеним речима, дневно сањарење би могло да означава извесни ескапизам, бежање у своју, измаштану и измишљену реалност. Одређен део таквог садржаја, како је навела поводом изложбе, свакако постоји и у њеном животу, међутим он је извесно резултат елементарне борбе преживљавања, никако комфорни, лагани, дискретни бег од ,,вулгарности". Радови из нове серије радова које је назвала „Daydreaming" рађени су у протеклих пет врло бурних година. „Моћнији и значајнији слој је плод моје животне зрелости, година које имам и унутрашње слободе коју сам временом освојила. Одавно сам освестила да је време одувек било највреднија монета, начин на који га трошим и колико је већина делатности мање вредна од стваралаштва за које време крадем. У том контексту последњих година искључиво враћам дугове сама себи и покушавам да изразим све своје опсесије", навела је Даниела Фулгоси. Према њеним речима, техника, материјали и процеси је никада нису занимали.

Цртеже ради најједноставнијим, класичним средствима, папире за колаже сама боји и припрема. ,,Мој закључак у шизофренији, какофонији, сировом, неартикулисаном шуму који ме стално окружују и уназађују је да је једино лепота истинита и да је једино лепота сада, јуна 2026. субверзивна".

Даниела Фулгоси нам открива све о лепоти...

Емисију води Тања Живковић.

Синоћ је у Старом двору представљена двојезична монографија Београдског спорта, у којој се говори о онима који су врхунским резултатима прославили и себе и Београд.

У прилици смо да вам представимо спорт који у нашој средини нема нарочити значај, али има оних које привлачи и који се са успехом баве америчким фудбалом. На ту тему нас подсећају Краљевске круне из Краљева.

Уредник и водитељ Дејан Булајић.

Дугогодишњи професор српског језика и књижевности на Учитељском факултету у Београду, Чедо Недељковић, објавио је недавно свој нови, девети роман по реду, под називом ,,Изнад самоће“, који је представљен у Педагошком музеју у Београду. Тим поводом разговарамо са њим у Културним круговима.

У финалном издању књижевног циклуса ,,Час поезије“, који се одржава у Телма бару у Београду, песникиња Радмила Петровић разговара са Радмилом Лазић, ауторком четрнаест збирки поезије, више књига есеја и прозе, као и прве антологије савремене српске женске поезије ,,Мачке не иду у рај“.

Преносимо атмосферу и са отварања изложбе у Галерији Коларчеве задужбине младе уметнице Ане Аздејковић ,,У крајевима ока“.

Води: Теодора Аћимовић

А сада, прогноза од пре само неколико дана, са једног Интернет портала: “СТИЖЕ ВЕЛИКО НЕВРЕМЕ! Упаљен аларм и за Београд, зна се тачна сатница КАДА КРЕЋЕ ХАОС! ПАЗИТЕ СЕ!” Наравно, временске прилике нису биле исте као тог 1. октобра 1937. али чак и да јесу, смем да се кладим да прогноза у “Политици” не би била ни приближно страшна као ова скорашња. А ни десетину од ове, од прошле године: “Стиже невиђена суперолуја! Урагански удари ветра, киша неће стати, али то није оно најгоре, стиже пакао на земљи.” Негде између тих сензационалистичких хорор-редова можда се крије и понека информација.

Јасно је да су данашњем човеку потребне веће и јаче сензације и бомбастичније речи да би га тргле из омамљености Интернетом. Али, мора ли то баш овако?

Изгледа да мора, јер ако напишете “јака киша”, то је некако млако. Али “водена змија” или “мокра неман” већ много боље звуче. Једно од логичних објашњења је то да су новинари који данас пишу овакве вести одрастали на епској фантастици попут “Игре престола” и уз јунаке као што су Ноћни краљ и његови бели ходачи.

Моје питање је: зашто не бисмо тај приступ, забаве ради, пренели и у овај офлајн, стварни свет? На пример, улазите у градски аутобус, а аутомат у близини врата виче на вас: “ТОПИЋЕТЕ СЕ КАО СВЕЋА, ПАКЛЕНА ВРУЋИНА И ЗНОЈ ДЕВЕДЕСЕТ ТЕЛА БЕЗ КЛИМА УРЕЂАЈА ОД ВАС ЋЕ ОСТАВИТИ САМО КОСТИ”. Или, долазите на своје изборно место, а гласачка кутија вас злокобно упозорава: “ГОРКО ЋЕТЕ СЕ КАЈАТИ КОГА ГОД ДА ЗАОКРУЖИТЕ! ОСЕТИЋЕТЕ КАКО ВАМ ОПАДА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ИЗ МЕСЕЦА У МЕСЕЦ.” И томе слично. Потенцијалних примена има много, а на нама је само да изберемо шта нас највише и најбоље плаши.

Музички уредник Снежана Станојевић.

Аутор текста Огњен Шестић.

Један травар из Косјерића тврди да има чудотворни противотров за гљиве отровнице. Што се њега тиче, све су гљиве јестиве!

Наслов у новинама: "У Србији нема куће без ракије": Али са основним животним намирницама, ствари стоје другачије.

Све више странаца жели да ради у Србији. Значи, коначно се рашчуло по свету колико се ког нас мало ради.

Музички уредник Петар Вукосављевић.

Аутор текста Александар Стојадиновић.

Аутор и уредник емисије Јелена С. Перић.

Идеја, пројеката и визија о слози и јединству Европе било је и раније. Заједнички су остали и даље географија, историја, култура. Исток и Запад, Русију и Европу, делили су, међутим, интереси, вредности, супарништва, религија, геополитика... На њима су израстали неповерење, спорови па и ратови.

Односе истока и запада континента, Русије и Европе, добро описују наслови неких од најцитиранијих књига које се баве овим феноменом: „Хиљаду година рата", „Слика непријатеља", „Русофобија"... Како данас изгледа историја а како перспектива односа Европе и Русије, за Речено и прећутано говоре академик Никола Поповић, историчар и Синиша Љепојевић, публициста.

Емисију уређује и води Радован Пантовић.

Наталија Мијатовић, родом из Београда, дипломирала је на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, у класи Николе Гвозденовића и Станка Зечевића. Постдипломске студије завршила је на Академији ликовних уметности Пенсилваније, најстаријој оваквој академији у Сједињеним Америчким Државама. Наталија је тренутно шеф Катедре за уметност и дизајн на Универзитету Делавер. У Бескрајном плавом кругу говорићемо о Наталијином животу у Њуарку, професорком позиву и студентским почецима, као и о новој изложби у галерији Хаос у Београду.

Садко Хаџихасановић је рођен у Босни и Херцеговини 1959. године. Дипломирао је сликарство на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, а магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Био је члан уметничке групе ,,Звоно“ у Сарајеву, која је на ове просторе донела идеје савременог покрета конкретизма у поезији и полуарној култури осамдесетих година двадесетог века. Садко је у Канаду отишао 1993. године, а од тад је излагао на више од шездесет самосталних, групних и тематских изложби широм света. О одласку и уметничком раду у Торонту, као и о излагањима на овим просторима и новој изложби у Београду разговарамо са Садком Хаџихасановићем.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

Наше музичко животињско царство садржи бројне животињске врсте, оне добро познате, не тако распрострањене, ретке „звери” и заштићене врсте. Будите са нама и сазнајте, запевајте и забавите се.

Музички уредник је Милош Поповић, а водитељка Јелена Кнежевић.