Аутор, продуцент и водитељ: Душко Марић.

У средишту једне од таквих прича стоји Михаило III, цар кога је историја дуго памтила под подсмешљивим и немилосрдним надимком – Пијаница.

Али тај надимак, као и многи надимци у историји, више открива о онима који су га сковали него о човеку коме је додељен. Јер Михаилова судбина много је узбудљивија од приче о распусном владару који је прокоцкао престо. То је прича о дечаку који је наследио царство после великих верских ломова; о мајци која је владала у његово име; о ујаку који је у његовој сенци подигао државу; о Фотију, једном од најмоћнијих умова византијског света; о Ћирилу и Методију, чија ће мисија променити судбину Словена; о ратовима, дворским играма, коњским тркама, ноћним заверама и човеку који је од царевог љубимца постао његов убица. Ту причу испричаћемо у Клепсидри, која је на програму Радио Београда 2 у суботу од 15 часова.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.

Гост емисије је један од наших најуспешнијих диригената на светској музичкој сцени. Премил Петровић (1973) је студирао музичку теорију на ФМУ у Београду, а потом дириговање на Музичкој академији „Ханс Ајзлер” у Берлину, у класи Винфрида Милера. Добитник је низа престижних признања, као и нагараде „Ханс Ајзлер” за композицију и извођење савремене музике.

Наступао је са реномираним ансамблима са свих меридијана као што су: Филхармонија Оукланда, Филхармонијски оркестар из Кејп Тауна, Филхармонијски оркестар Буенос Ајреса, Дрезденски симфоничари и други састави.

Оснивач је и уметнички руководилац No Borders Orchestra (Оркестра без граница) који уметничким дијалогом превазилази културне и националне разлике на просторима бивше Југославије. Са овим саставом је 2015. године снимио албум „The Opening”, који је објавила дискографска кућа Deutsche Grammophon.

Најављујући још један наступ са Симфонијским оркестром РТС и солистом Николом Јовановићем, Премил Петровић говорио о свом узбудљивом и динамичном уметничком путу, диригентским узорима, омиљеним музичким ствараоцима, као и о посебној повезаности и веома плодној сарадњи са композиторком Исидором Жебељан.

Аутор и водитељ емисије: Матеја Стевановић

На трагу оваквих погледа упитаћемо се, а следећи препоруку из књиге Ранка Бугарског "Језик и идентитет", о могућем релатизовању поделе на „наше" и „страно" где би неке одомаћене позајмљенице биле прихваћене. Али, шта ако изворно имамо и своје речи?

Друго је питање што некима из психолошких разлога могу засметати србизми у хрватском, као што на исти начин може да засмета и употреба кроатизама у српском.

О томе аутор и уредник Мелиха Правдић разговара са др Радом Стијовић, председником Уређивачког одбора Речника САНУ и Александром Милановићем, управником Катедре за српски језик и јужнословенске језике на Филолошком факултету у Београду.

Критикујући такво стање ствари, аутор се позива на појам „света живота”, који је увео Јирген Хабермас у Теорији комуникативног деловања и одредио га као „несвесни темељ на којем се гради комуникација међу људима”. Суштина критике је у следећем: „психотерапија претвара тржишног субјекта који тежи профиту у емоционалног субјекта који је фокусиран на самоспознају и психолошку удобност. Структурно, то је исти субјекат. Према Хабермасу, нема ништа лоше у тржишној економији – она доноси корист када је у својим границама и под контролом друштва. Она постаје проблем када хипертрофира и преузме друштвену сферу. Нешто слично се дешава и са психотерапијом – нема ничег лошег када се терапија користи као средство лечења које омогућује опоравак и повратак у живот са људима, када постоји јасна разлика између живота и терапије, слично као што се разликује здравље од болести. Међутим, ми се налазимо у ситуацији када је психотерапија изашла изван граница зацртаних функционалним задацима медицине и прелила се на цело друштво. Дакле, асоцијалне структуре и ставови, карактеристични за свет болести, пројектују се на живот и разарају свет живота”, пише Финогин.

Текст, који је изворно објављен 2025. године, превели су с руског језика Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао је Жељко Максимовић.
Уреднице емисија Оливера Нушић и Тања Мијовић.

Након тога следи Концерт за два клавира у Е дуру Феликса Менделсона, једно од композиторових младалачких дела, које је написао 1823. године, као четрнаестогодишњак. Како наводе историјски извори, дело су премијерно извели исте године сам Менделсон и његова сестра Фани Менделсон.

Као солисте слушаћете Лукаса Јусена и Артура Јусена, младе холандске пијанисте, чији је таленат препознала и истакнута португалска пијанисткиња Марија Жоао Пиреш, која их је годинама уметнички усмеравала. Често наступају у форми дуа – четвороручно и на два клавира – а критика их посебно издваја по изузетној усклађености, енергији и профињеном звуку. Од 2010. године званични су уметници издавачке куће Дојче Грамофон, а данас редовно наступају и са водећим оркестрима широм света.

Други део концерта испунила је Четврта симфонија у де молу, опус 120 Роберта Шумана.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

У току су ,,Молијерови дани“. Као и увек, прилика су за разговор о француској књижевности и уметности.  

У емисији ћемо најавити и премијеру представе ,,Богојављенска ноћ“ у Београдском драмском позоришту, биће речи и о концерту на којем је Биг Бенд РТС-а наступио са Влатком Стефановским, Дадом Топићем и Рамбом Амадеусом.

Пратимо актуелности на Канском филмском фестивалу, Евровизију, долазак групе Диванхана у Београд.

Емисију води: Нада Бабић.

Наступао је са угледним оркестрима, а поред солистичке каријере, Сорита се све више посвећује и дириговању. Оснивач је, продуцент и диригент Јапанског националног оркестра, а води и сопствену дискографску етикету НОВА. Његово музицирање одликују снажна енергија, јасно обликоване фразе и изразита сценска сигурност, уз спој виртуозности и промишљене, зреле интерпретације – истичу критичари музичких магазина.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене у оквиру Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Аутор: Вуле Журић

Ванвременске хитове краљице рокенрола изводи GOLDEN TINA – TRIBUTE TO TINA TURNER, екипа врхунских музичара предвођена изузетном Јулијаном Винцан. Бенд који је настао из поштовања према једној од највећих уметница 20. века и са жељом да њен дух и невероватно музичко наслеђе пренесе новим генерацијама кроз хитове попут „Proud Mary“, „The Best“, „We don’t need Another Hero“, „Private Dancer“.…

GOLDEN TINA – TRIBUTE TO TINA TURNER није само бенд већ потпуно концертно искуство, створено за велике сцене, фестивале и дворане, а посетиоци ће у четвртак 14. маја имати јединствену прилику да наступ овог сјајног бенда испрате у интимнијој атмосфери, на сцени РТС Клуба. Улаз је слободан, број места ограничен.

Водитељ програма Олга Кепчија.

За све вас, који нисте са нама у РТС Клубу, пратите Сцену у директном преносу на Радио Београду 1 и РТС 3.

Идеју су сматрали исправном умни људи тога доба, те су радо похитали у помоћ. Није било лако сакупити огромна средстава потребна за изградњу објекта, нарочито у земљи која се морала изградити готово од темеља, али управа Карнегијеве задужбине је, захваљујући утицају дипломате Славка Грујића и професора и научника Михаила Пупина, српској влади поклонила 100 000 долара.

За првог управника још јануара 1921. године именован је историчар књижевности, преводилац и писац Урош Џонић. На тој позицији остао је до почетка Другог светског рата када је део простора библиотеке узурпирала немачка војска, али су запослени успели добрим делом да сачувају фонд. Одмах по окончању окупације, на чело Универзитетске библиотеке дошла је Милица Продановић која је била библиотекар и један од оснивача Друштва библиотекара Србије. За време њеног мандата, 1946. године када се обележавало сто година од рођења социјалисте и политичког активисте Светозара Марковића, библиотека је понела његово име.

Данас је на месту управника Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' универзитетски професор, историчар књижевности и књижевни критичар Александар Јерков којег смо поводом јубилеја, сто година ове институције, угостили у емисији ''Код два бела голуба''.

Музикча уредница: Марија Радојевић

Ауторка и уредница емисије: Бранка Селаковић

У пролеће 2003. године, током градње цркве у Прибоју на Лиму, за коју је сачинио пројекат, говорио је за емисију ''Код два бела голуба''. Том приликом сећао се детињства које је провео у Земуну, у којем се заљубио у архитектуру и грађевине, изазовима током градње неких знаменитости, као и Храму Светог Саве чији је био протомајстор.

Аутор: Ребека Леви
 

Својим енергичним наступима и аутентичним звуком, група Кал наступала је широм Европе и света, представљајући ромску културу на фестивалима и великим међународним сценама. Њихове песме говоре о свакодневном животу, љубави, дискриминацији, као и о слободарском духу ромског народа.

У данашњој емисији представљамо групу Кал и њихов вишегодишњи уметнички и музички рад у савременој ромској и светској музичкој сцени.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

Чешки медији известили су о расистичким и антиромистичким објавама на друштвеним мрежама које се доводе у везу са високим званичником Министарства рада Чешке Републике, док Министарство негира било какву повезаност са спорним профилом.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

„Брисeлска миса” или Missa Bruxellensis Хајнриха Игнаца фон Бибера једно је од најобимнијих и, за извођење, најскупљих дела свог времена. Бибер је овде посегнуо за двоструким хором не само у намери да створи несвакидашњи волумен звука, већ и да се опроба у коришћењу вокалних техника позајмљених из опера тог времена, створивши, тако, једно заиста оригинално дело, које је вероватно последње у низу његових миса.

Соло гласове користио је више него у било ком другом свом делу тог жанра, неретко збуњујући савременике солистичким аријама које као да су позајмљене из опере.

Емитујемо пет ставова Биберове „Бриселске мисе” у интерпретацији аснамбла Euterpe Baroque Consort, под управом Ендрјуа Артура.

Аутор емисије: Ивана Комадина.

Са Трампом је, између осталих пословних људи, у Пекинг отпутовао и Сем Алтман, генерални директор компаније "ОпенАИ", који је недавно објавио манифест о примени вештачке интелигенције на уређење друштва. Директор компаније "Палантир" Алекс Карп изазвао је контроверзе својом књигом која заговара савез техолошких компанија и државе. Њихов финансијер и "духовни отац" Питер Тил, већ дуго се повезује са радикалним идејама. Да ли амерички техно-могули желе да владају светом?

О томе разговарамо са Мијатом Костићем, из организације Нови трећи пут.

Емисију уређује и води: Никола Денчић

Породица Светозара Ковачевића населила се у те крајеве пре три века. Он је на све могуће начине покушавао да открије извориште на свом имању. Када је већ изгубио наду, вода је потекла у великим количинама и потпуно променила његов живот. Говори о својим коренима, о упорности и вери, о послу који га испуњава, али и о мало познатим детаљима везаним за тај предео и људе који тамо живе.

Ауторка емисије је Гордана Јелић.