Током неколико година рада и бенд је мењао своје чланове и чланице, тако да га данас чине саксофонистиња Амали Дал, саксофониста Карл Хјалмар Ниберг, пијанисткиња Марта Варелис, гитариста Џонатан Ф. Хорн и бубњар Олаф Олсен. С овом поставом Хoкер Флатен је наступио на џез фестивалу у Залфелдену, изводећи репертоар ослоњен на албум „Breezy” из 2024. године. Поменуто дискографско издање посвећено је америчкој трубачици Џејми Бранч која је преминула пар година раније, а са којом је бендлидер сарађивао у различитим констелацијама. Имајући у виду управо начела на којима је и сама Бранч стварала музику – иновативну, слободну и разиграну – Ингебригт Хoкер Флатен креира концертни амбијент у којима сви ови квалитети долазе до изражаја.

Аутор Никола Марковић.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

Савремен звук и енергију живог наступа представиће млади чланови све популарније и траженије групе Гемини који привлаче пажњу сваком својом свирком. Оригиналност у приступу модерном звуку, главна је карактеристика овог бенда, који ће извести неке од својих најпознатијих хитова, међу којима је и нумера са овогодишњег српског избора Песме за Евровизију.

У такмичењима за избор наше песме на Евровизији, учествовао је и свестрани музичар, певач, мултиинструменталиста Игор Симић. Карактерише га препознатљив вокал, модерн звук и аутентична енергија. Познат је по сјајној атмосфери коју ствара сваким својим наступом у клубовима, на телевизији и где год је потребна одлична забава, верујемо да ћете и ви певати и играти уз Игорове хитове и познате нумере у његовој верзији.

Домаћин ове вечери је Радио Београд 202, а водитељка програма је Олга Кепчија.

Придружите нам се и уживајте на Сцени у РТС Клубу 23. априла у 20 сати. Улаз је слободан, а број места ограничен.

Ако нисте у могућности да дођете у РТС Клубу, будите уз директaн пренос на Радио Београду 1 и РТС 3.

Датум је изабран као сећање на ноћ између 21. и 22. априла1945. године, када је око хиљаду и 200 логораша покушало да се пробије из усташког концентрационог логора Јасеновац. Спасило се само њих 106. У вечерашњој емисији говоримо о страдању у логору Јасеновац.

Емисију уређује и води Уна Бериша

Уредник и водитељ: Ана Ћирица

Уредник и водитељ Катарина Тошић. 

Гост емисије је историчар Никола Милошевски из Музеја жртава геноцида.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

Гост Филмораме је и редитељ Стефан Арсенијевић, селектор осме Недеље финског филма која почиње 23. априла у ДКЦ-у. Током пет дана ће бити приказано десет филмова снимљених у Финској у последње две године. Филм отварања је „Светло које никада не ишчезава“, остварење које је овенчано најзначајнијим националним наградама на фестивалу у Јуси. Први пут ове године осмишљен је и програм намењен деци који ће кроз радионицу и пројекције филомова у суботу 25. априла, малишанима приближити свет Мумина који је створила списатељица и илустраторка Туве Јансон.

Емисију уређује и води Невена Матовић

И ову емисију преипрема Спортска редакција Радио Београда 1. У непосредној реализацији учествују Владе Радичевић, Дејан Николић, Слободан Малетић и Душан Ђукић.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић

Сервантесова недеља почиње данас у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, у сусрет Светском дану књиге који се обележава 23. априла. Уз јавно читање „Дон Кихота”, разговоре о књижевности и превођењу, радионице и наградне конкурсе, програм ће трајати све до 29. априла. Гост емисије Културни кругови биће Младен Савковић из Института Сервантес.

У духу обележавања светског празника писане речи, најављујемо занимљив догађај који организује Народни музеј. Реч је о размени књига која ће бити одржана у четвртак 23. априла од 12 до 19 сати у Музеју Вука и Доситеја. „Понесите једну своју књигу, а у музеју ће вас чекати музејска издања и књиге других посетилаца спремне да пронађу нове читаоце”, поручују организатори.

Изложба цртежа Тафила Мусовића отворена је у Галерији Графички колектив у Београду. Избором од 55 радова из опуса, сликар, ког ћемо чути у данашњој емисији Културни кругови, обележава пет деценија од своје дебитантске изложбе у Графичком колективу.

У емисију ће се данас укључити и Селман Тртовац из Гете института у Београду. Најавићемо онлајн разговор „Информисање у поларизованој јавности” у ком ће учествовати Озге Шомјај, доценткиња и докторанткиња на Институту за медије и комуникације Универзитета ELTE у Будимпешти и професорка Дивна М. Вуксановић, филозофкиња и теоретичарка медија, уз модерацију Габора Пољака.

Емисију води Сара Арсеновић.

Уредник и водитељ је Бојана Жижић

У младости, крајем 1940-их и током 1950-их, свирао је џез и забавну музику као гитариста (Секстет Борислава Роковића, Трио Александра Нећака, Плави ансамбл).

О џезу почео је да пише 1953. године. Уређивао је и писао прву редовну џез рубрику у југословенској штампи (ДУГА, 1959-1963). Сарађивао је у листовима и публикацијама: Билтен Удружења џез музичара, Савремени акорди, Музичка ревија Нота, Џубокс, Про Мусица, Дуга, Политика, НИН, РТВ Теорија и Пракса.

Од средине 1960-их је на програмима Радио Београда (Први и Други програм) водио редовне тематске емисије џеза следеће две деценије. Запажен је његов сценаристички рад и учешће у програмима телевизије (серија Евергрин и друге), а као дугогодишњи музички уредник Продукције грамофонских плоча РТБ(данас РТС), остварио је богат фонд џез и блуз издања (око 250 ЛП плоча!).

Аутор је прве домаће књиге о џезу „Џез - Двадесет импровизација“ (Нота, 1981), потом у издању „Речник Џеза“ (Вук Караџић/ Ларус,1980), пише и даје свој допринос – поред превођења, даје и 100 нових одредница, ради прилог о џезу у Југославији, као и прву Дискографију југословенског џеза на ЛП плочама.

Следе књиге „Џангологија“ (1983), „Дјук Елингтон“ (1988), „Џез Јуче... Џез Данас“ (1989), „Један век џеза & кратки прилози за изучавање џеза у Србији“ (2ОО3), „Пут гитаре у џезу“ (2005), „Бекстејџ сусрети у џезу“ (2010)...

Аутор је и више публикација – „Завештање блуза“ (С. Чартерс) прилог колекцији од 12 ЛП плоча (ПГП РТБ, 1985), „Београдски џез клуб“ ПГП РТБ, 1993), Душко Гојковић - Џез је слобода (Кехл /Типелт/ Видеман, 2007), „Антологија српске популарне песме“ (2016).

Слушаћете избор његових снимака сачуваних у нашој Фонотеци.

За то време, у анектираној Босни стасавала је нова генерација „револуционарне омладине", чија ће историјска улога бити много већа него што су и сами могли да замисле. Ти млади људи остаће упамћени по називу њихове организације Млада Босна.

Млада Босна остала је упамћена данас највише по Гаврилу Принципу и његовом атентату на Франца Фердинанда у Сарајеву 1914.године. Али историјска улога и значај Младе Босне много су већи од само тог најважнијег чина. Припадник покрета Боривоје Јевтић поручио је у својим писмима будућим историчарима да када буду истраживали Сарајевски атентат и Младу Босну морају најпре да разумеју економске и политичке прилике у тадашњој Босни, где на свега неколико стотина километара од Беча постоји феудални кметски систем, мада су високи царски чиновници истицали да доносе европску културу и вредности на назадни Балкан.

О природи покрета, историјској улози Младе Босне и значају данас у емисији Речено и прећутано говоре књижевник и новинар Мухарем Баздуљ и историчар и професор на Филозофском факултету у Бањалуци Боривоје Милошевић.

Емисију припремио и води Марко Ђурић.

Аутор: Драгана Маринковић

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије трећу годину заредом, од петка до недеље, организује манифестацију „Ноћ славуја“ у оквиру које ће грађани моћи бесплатно, на више од 30 локација широм Србије, да слушају мале славује у вечерњим сатима, у пратњи орнитолога и других љубитеља птица. Чувена песма малог славуја траје веома кратко, од повратка у наше поднебље током априла па до краја маја. Певају искључиво мужјаци, у настојању да успоставе гнездеће територије и привуку женке. Након тога, мали славуј је ту све до септембра када крећу пут Западне Африке где проводи зиму, али више не пева.

Обележавамо Дан планете земље. Догађај је започео 1970. године у Сједињеним Америчким Државама, а сада се обележава широм света. Милиони људи из читавог света сваке године се окупе да прославе покрет заштите животне средине. Овогодишња тема је "Наша снага, наша планета", која ставља нагласак на колективну акцију заједница и појединаца у очувању животне средине и прелазак на обновљиве изворе енергије.

Уредник и водитељ Николина Миљковић

Од 2022. године, када је донета Уредба о додели субвенција мајкама за изградњу, куповину или учешће у куповини стана или куће, до данас је исплаћено близу 23 милиона евра за више од 1.400 породица у Србији. Међу њима су и Ивана и Милан Лазовић, који су почели изградњу куће у Ивању, код Пријепоља, општини у којој је, у Златиборском округу, највише поднетих захтева за ову субвенцију, као и одобрених средстава. Припремила Наталија Видић.

Данас почиње 20. Међународна бициклистичка трка Београд-Бањалука. Прва етапа стартује у Београду са Савског трга у 11 часова и дуга је 83 километра са циљем у Пожаревцу. Прошлогодишње издање трке показује да је управо на овој етапи била најбржа етапа на свету, са просечном брзином од 54 километра на час. Са Савског трга кренуће 154 такмичара из 22 екипе. Циљ у Пожаревцу се очекује око 13 часова. Слободан Малетић је разговарао са Владимиром Куваљом директором трке.

Горњи Милановац од данас до 26. априла биће домаћин 18. Српског фестивала светске музике. Фестивал поред низа концерата Етно музике на високом уметничком нивоу, уједињује и музичаре и људе из различитих земаља. Програм је употпуњен и концертима специјалних гостију фестивала. О фестивалу разговарамо са Слободаном Божовићем директором фестивала.

Уредник и водитељ Биљана Шујдовић.

01.25 Петар Чајковски
Виолински концерт у Де дуру, опус 35
Изводи Мидори уз пратњу Берлинских филхармоничара под управом Клаудија Абада

02.00 Дмитриј Шостакович
Први виолински концерт у а молу, опус 77
Изводи Мидори уз пратњу Берлинских филхармоничара под управом Клаудија Абада

02.35 Мирјам Хајд
Клавирски комади:
Популарна авенија
Пролеће
Браун Хил Крик у пролеће
Свраке при изласку сунца
Успаванка за Кристину
Долина стена
Свира композиторка

02.55 Ерно Дохнањи
Кончертино за харфу и камерни оркестар, опус 45
Анаел Туре наступа уз пратњу Камерног оркестра из Штутгарта под управом Бар Авни

03.15 Дмитриј Шостакович
Соната за виолину и клавир, опус 134
Изводе Давид Ојстрах и Свјатослав Рихтер

03.45 Петар Чајковски
Серенада за гудаче у Це дуру, опус 48
Изводи камерни оркестар Жан-Франсоа Пајар који предводи овај диригент

04.05 Јоханес Брамс
Прва виолинска соната у Ге дуру, опус 78
Трећа виолинска соната у де молу, опус 108
Свирају Јозеф Сук, виолина и Џулијус Кечeн, клавир

После тога, селимо се на Бир Фест 2021. године и слушамо наступе бендова Електрични оргазам, Гоблини и Деца лоших музичара. 

Уживајте!

Према сведочанствима савременика, обе су биле импресивне у својим владарским улогама, али истовремено и жене чији су судбине одређене несталним династичким савезима, а животи испуњени болом због вишеструких смрти деце и супружника.

Маргарита Аустријска, ћерка хабзбуршког цара Максимилијана I, са само две године морала је да напусти родитеље како би била одгајана на француском двору, као будућа жена француског престолонаследника. Уместо тога, постала је њихов талац, да би се након промене политичке климе удала за наследника шпанског престола, који је убрзо умро. Иста судбина задесила је и њеног другог супруга Филберта II Савојског, а последњи велики губитак била је смрт њеног брата, шпанског краља Филипа Лепог.

Ипак, као владарка Фландрије, у име свог нећака Карла V, своју престоницу у Мехелену учинила је центром бургундске културе. Музика је заузимала значајно место на њеном двору, те су у краћем или дужем пероду, у служби Маргарите Аустријске били Жоскен де Пре, Марбрианус де Орто и пре свих, Пјер де ла Ри.

Судбину испуњену политичким интригама и породичним несрећама имала је и Ана од Бретање – након смрти оца, са само дванаест година морала је да брани независност ове територије, ступајући у брак са хабзбуршким царом Максимилијаном I, Маргаритиним оцем. Ипак, ова унија није била успешна и три године касније, пошто је Француска освојила Бретању, овај брак је поништен, а Ана приморана да се уда за француског краља. Након смрти три сина, а потом и супруга, Ана се удала и за новог наследника Француског престола, Луја XII, до краја живота покушавајући да поврати аутономију родне Бретање.

У њеном случају, осим метафоричног значења, назив „Краљица срца“ има и сасвим опипљив траг, јер је након смрти ове владарке, њено срце положено у златни реликвијар, који је потом, према њеној жељи однесен у престоницу Бретање, Нант, док је тело сахрањено у Сен-Денију.

На албуму ансамбла Gesualdo six из 2024. године, ови музичари су представили програм чију окосницу чине „шансоне туге“ – специфичан жанр меланхоличних дворских песама, који су обе краљице посебно волеле. Маргарита Аустријска је чак поручила песмарицу у којој су сакупљене ове шансоне, међу којима су, између осталих, радови Пјера де ла Рија и Луизета Компера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић