понедељак, 13.02.2023, 20:15 -> 20:23
Око: Земљотрес у Турској и Сирији, бројеви и личне приче
Осам дана прошло је од земљотреса. Број погинулих премашио је 36.000. Стотине хиљада људи постали су бескућници у сред зиме. Сведочимо невероватним причама о преживелима испод рушевина, чак и 150 сати после земљотреса. За емисију Око РТС-а говоре новинари, спасиоци, волонтери, фоторепортери чије су слике обишле свет и Лука Чаушић, начелник Сектора за ванредне ситуације.
Срушило се више од 7.000 зграда у Турској. Земљотресом је погођено можда и до 23 милиона људи, међу којим пет милиона из рањивих група, оцена је Светске здравствене организације.
Спасиоци не одустају и још траже преживеле, док тло не мирује: Турску је погодио 49-ти земљотрес за мање од четири дана. Тресе се тло и у Сирији.
Репортер РТС-а из Адијмана каже да то више није град у коме је живело више од 250.000 људи. Град је пуст, људи су из њега отишли. Ту су још спасиоци који покушавају да пронађу преживеле.
Ту су и волонтери из целе Турске који помажу онима који су остали у Адијаману. Чак и зграде који нису порушене су оштећене и стоје накривљено.
Путеви су санирани и проходни, како би помоћ могла да буде допремљена.
Ирански спасилачки тим је данас престао са потрагом у Адијаману. Спасилачки тим из Турске и даље покушава да пронађе људи испод рушевина.
Tимова за спасавање нема довољно. Јавља да му се чини да се полако дижу руке од тог града.
Чаушић: Неколико фактора који утичу на то да ли неко може да преживи
Лука Чаушић, начелник Сектора за ванредне ситуације напомиње да постоји неколико фактора који утичу на то да постоји могућност да има преживелих испод рушевина. То су, каже Чаушић, фактор степена повреда код угроженог, његово опште здравствено стање, количина ваздуха, да ли има приступ води и фактор климатских услова у том моменту.
"Нашим спасиоцима није једноставно из више разлога, али они су опремљени, мотивисани и сконцентрисани. Хладно време може да погодује јер се смирује метаболизам човека, а са друге стране може да дође до хипотермије. Ово је једна велика катастрофа светских размера. Наш тим је и даље на терену, не одустаје", наводи Чаушић.
Према његовим речима, наш специјалистички тим за трагање и спасавање из рушевина је један од најопремљенијих који је упућен у Турску.
"Ми поседујемо специјалну опрему за аудио и видео претрагу и нашег пса Зигија као равноправног члана тима. Ту су разни алати за бушење, подизање, подупирање терета. Наш тим је самодовољан, што значи да све оно што може да им послужи, а да не морају да траже од домаћина", истиче Чаушић.
Спасилац из Републике Српске о спасавању девојчице
Један од спасилаца из Републике Српске, Жељко Јанковић каже да се потраге обустављају током ноћи.
"Још увек се надамо да можемо да пронађемо некога од живих, посебно када смо пронашли девојчицу заједно са припадницима АФАД-а. Ми се придружујемо земљи домаћину и од њих добијамо задатак. Нама је јуче посебно помогао наш пас Тора, пронашла је један леш, а поред леша смо пронашли рупу, дозивали смо и та девојчица се јављала. Прокопали смо рупу десно од ње, питали смо је да ли нас чује. Када нам је рекла да нас чује, имала је два јоргана којима се покрила. Она је била на другом спрату, а ми смо копали рупу између темеља. Све је земља била и на једном месту је пробијан темељ да бисмо дошли до ње. Остала је без породице, живи су јој бака, дека и ујак", прича Јанковић.
Испричао је да је довољно јака била да преживи, да је мала и да је вероватно преживела зато што је ситна.
"Пришла је првом спасиоцу, узео је у наручје и после смо је пребацили на носила", истакао је Јанковић.
Додаје да су им сузе у очима када се понадају да је неко жив, а не када нађу некога живог.
"Морате схватити ове људе, ми смо изнад лешева цео дан. Ми ту једемо, некада се и насмејемо. Не треба узети за зло ако се појави неки снимак нас са осмесима, јер ту смо 12 сати дневно изнад лешева, копамо, тражимо, па онда једемо, пијемо воду, паузирамо. Дани теку, ту смо седам дана, не знамо колико ћемо бити", казао је Јанковић.
Истиче да је ружно што ретко ко пружа помоћ Сирији.
"Ако би нас упутили у Сирију ми бисмо били спремни да им помогнемо. Јер је то жалосно, то нема везе са хуманошћу и односу према људима", испричао је Јанковић.
Влатко Ристић, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије каже да са овако великим бројем уружених објеката и жртвама се до сада нису сусретали.
"Остаћемо колико год буде потребно. Пружићемо све да мскимално помогнемо. Тренутно смо у Атакији, сваког дана добијамо нове секторе рада и максимално улажемо напора. Остајемо и у вечерњим часовима, трудимо се свом снагом", прича Ристић.
Чаушић додаје да ће наш тим остати у Турској док год има потребе. "Нећемо се повлачити док год постоји нада да помогнемо неком од унесрећених људи тамо".
Фоторепортер АФП-а: Почео сам да плачем када сам видео човека који држи руку ћерке
Адем Алтам фоторепортер АФП-а каже да је био у Кахраманмарашу, шетао сликао околину. Видео је човека који држи нечију руку. Када је фотографисао видео је да држи дечју руку и то мртвог тела.
"Када сам направио прву фотографију кренуле су ми сузе, јер је реч о детету под рушевинама. Испрва ме је гризла савест. Када сам завршио фотографисање, пришао сам ближе човеку. Питао сам човека чију руку држи, и рекао је да је то рука његове ћерке Ирмак. Била је велика гужва, њега су склањали са рушевина да би могли да извуку његову ћерку. Пожелео сам да се земљотрес никада није догодио и почео сам да плачем. Колика год да је катастрофа, на крају дана ја сам морао да радим свој посао. У овим ситуацијама то је веома тешко", испричао је Алтам.
Оливера Видак, волонтерка из Србије, каже да је преко потребна храна за бебе, шатори, душеци за шаторе, ћебад, топла обућа и одећа.
"Понестаје им горива за агрегате. То је нешто што је најнеопходније, батерије такође. Замолила бих људе да колико ко год може да однесе у турску Амбасаду и однесе помоћ", каже Видакова.
За емисију Око РТС-а говоре новинари, спасиоци, волонтери, фоторепортери чије су слике обишле свет и Лука Чаушић, начелник Сектора за ванредне ситуације.