Тренутно је на Дурбину пописано преко 165.000 сајтова на .rs и .srb доменима и то је отприлике 1,3 милиона страница које припадају тим сајтовима.

„И резултати претраге не зависе од тога да ли сте куцали ћирилицом или латиницом, јер Дурбин равноправно третира оба писма, резултати претраге зависе само од вредности садржаја сајта у односу на текст претраге“, наводи Илић.

„Такође, резултати се приказују на ћирилици као додатни вид подстицања употребе ћирилице.

И сам интерфејс, значи та основна форма где се уноси претрага и остале странице, написане су на ћирилици“, истиче Илић.

Упозорава и да је налет латинице велики, односно да се латиница много више користи.

„Што се тиче технологије, управо нам сада иде наруку да се ћирилица користи, јер је упркос увреженом мишљењу, писмо изузетно погодно за интернет претрагу. Чак је боља од латинице и то по неколико параметара, ћирилица је једнозначна, значи један глас једно слово, немамо рецимо комбинација два знака да би имали глас“, објашњава творац ћириличког претраживача.

Што се статистике тиче, тренутно десет одсто сајтова на српском интернету користе ћирилицу већински.

„За разлику од деведесетих и двехиљадитих година, сада су кроз стандард сва писма овога света изједначена са латиницом и не постоји никаква технолошка потреба да се ћирилица не користи“, истиче Илић.

Захваљујући томе што је Вук Стефановић Караџић замислио и конципирао писмо по фонетском принципу – значи један глас, једно слово – он је тиме, можда и не слутећи у оно време, а то је био деветнаести век, направио писмо које је баш погодно за интернет претрагу.

Наса је саопштила да је пробни пилот Џим „Клу“ Лес (Jim “Clue“ Less) управљао летелицом током лета дугог 81 минут са ваздухопловне базе Едвардс у Калифорнији. Током тог времена, Икс-59 је достигао брзину од 1,1 маха – односно 1.147 километара на час — на висини од 13.200 метара.

Међутим, упркос проласку овог кључног теста, могућности летелице за „тихи“ суперсонични лет још нису у потпуности потврђене. Током овог лета Икс-59 је пратила ловачка летелица Ф-15, чији је снажан удар од пробијања звучног зида прикрио буку коју производи Икс-59.

Даља испитивања, планирана за крај године, требало би јасније да покажу напредак експерименталног авиона у смањењу буке.

Рушење баријера

Први суперсонични лет у историји изведен је 1947. године, када је пробни пилот америчког ратног ваздухопловства Чарлс „Чак“ Јегер управљао авионом Бел Икс-1 изнад пустиње Мохаве у Калифорнији. Јегер је достигао брзину од 1,06 маха, отварајући нову еру у ваздухопловству, мада не нужно и у комерцијалном авио-саобраћају.

„Често се шалимо да је Икс-1 пробио звучни зид, а да ми сада покушавамо да га поправимо“, рекла је Кетрин Бам, менаџерка Насиног пројекта "Low Boom Flight Demonstrator", која надгледа развој Икс-59, у интервјуу за Би-Би-Си 2023. године.

Када се авион креће напред, он потискује молекуле ваздуха испред себе. То изазива вибрације ваздуха и ствара звучне таласе који се шире од летелице попут таласа које за собом оставља чамац.

Када летелица пробије звучни зид, таласи притиска ваздуха иза ње сабијају се и формирају ударни талас, који ослобађа енергију у облику снажног „звучног удара“.

Звучни удар може да премаши 110 децибела, што је приближно гласноћи потпуно оперативне челичане и изнад прага на којем већина људи осећа бол у ушима.

Познато је и да звучни удари могу да оштете имовину, на пример разбијањем прозора, па чак и акваријума. Због тога је 1973. године америчка Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) забранила цивилним авионима да пробијају звучни зид изнад територије Сједињених Држава.

Иако је авион „Конкорд“, којим су управљале компаније „Ер Франс“ и „Бритиш ервејз“, а који је од 1976. до 2003. године повезивао Лондон или Париз са Њујорком, био први комерцијални суперсонични авион, могао је да лети само зато што је звучни зид пробијао изнад Атлантског океана.

На крају је повучен из употребе након несреће у којој се један авион срушио приликом полетања са аеродрома „Шарл де Гол“ у Француској, при чему су погинули сви путници и чланови посаде.

Изузетно дуг и узак нос авиона Икс-59 пројектован је тако да смањи ударни талас који настаје приликом пробијања звучног зида. Авион који производи тиши звучни „туп удар“ могао би да омогући комерцијалне летове брже од звука изнад копна.

То би значило да би путници, на пример, могли да стигну од Лос Анђелеса до Њујорка за мање од три сата, уместо садашњих пет до шест сати лета. Ипак, НАСА још није објавила податке о томе колико је децибела произвео први звучни удар летелице Икс-59.

Поред комерцијалне примене, тихи суперсонични лет има и очигледне војне предности, јер би тајне мисије учинио знатно теже уочљивим. НАСА планира да у наредним недељама изведе први пробни лет X-59 у условима који симулирају стварну мисију. Током тог лета авион би требало да достигне брзину од 1,4 маха на висини од око 17.000 метара.

„Коначни ефекат ове наредбе је да морамо одмах да онемогућимо Fable 5 и Mythos 5 за све наше кориснике како бисмо осигурали усклађеност са владиним захтевима“, навели су из компаније.

„Антропик“ и Трампова администрација још увек воде судски поступак по тужби због наредбе да се забрани владиним агенцијама коришћење њихових алата вештачке интелигенције.

Клод Фејбл 5 је верзија „Антропиковог“ Клод Митоса, програма вештачке интелигенције који је конкурент „Опен АИ”-вом ChatGPT-у и Гугловом Џеминију.

„Антропик“ напомиње да америчке националне безбедносне власти нису навеле конкретне разлоге за забринутост.

„Наше разумевање је да влада верује да је постала свесна методе заобилажења, односно 'џејлбрејковања' Фејбла 5“, додаје се у саопштењу.

Џејлбрејковање је процес заобилажења софтверских ограничења осмишљених да заштите сајбер мрежу, омогућавајући хакерима приступ осетљивим информацијама или деблокирање функција.

„Прегледали смо демонстрацију ове специфичне технике која се користи за идентификацију малог броја раније познатих, мањих рањивости“, истичу из „Антропика”.

„Све ове рањивости делују релативно једноставно и открили смо да их и други јавно доступни модели могу открити без потребе за заобилажењем.“

Пре објављивања Клод Фејбла 5, компанија је рекламирала разне „заштитне мере“ које је имплементирала како би спречила сајбер хаковање.

Финансијски, технолошки и владини лидери изразили су забринутост због јавног објављивања новог модела, после тестног објављивања у априлу за преглед и проверу рањивости унутар сопственог система.

„Антропик“ је навео да је омогућио приступ пре објављивања за неколицину организација јер је алат толико интелигентан да би могао бити опасан због своје способности да искористи или хакује рачунарске системе.

Компанија је сама прогласила да је Фејбл 5 „превише моћан“ пре него што је јавно објављен, што су неки критичари довели у питање као преувеличану рекламу и маркетиншки трик.

„Фејблове могућности превазилазе могућности било ког модела који смо до сада учинили јавно доступним“, тврде у „Антропику".

„Антропик“ се недавно нашао на мети Трампове администрације

Доналд Трамп је јавно критиковао компанију, а тадашњи амерички министар одбране, Пит Хегсет, назвао ју је „ризиком по ланац снабдевања“ – први пут у историји да је нека америчка компанија јавно добила такву ознаку.

Ознака значи да алат или услуга нису довољно безбедни за употребу у влади и историјски су резервисани за компаније са седиштем у земљама са којима су САД у сукобу.

„Антропик“ је тужио Пентагон после ове ознаке. Амерички судија је пресудио да се директива Пентагона не може спровести, што значи да владине агенције и организације које раде са америчком војском могу и даље користити „Антропикове“ алате док се судски процес наставља.

„Свесни смо да људи тренутно имају потешкоће у приступу нашим сервисима“, написао је директор за комуникације компаније „Мета“, Енди Стоун, у објави на друштвеној мрежи Икс у 10.11 по источном америчком времену. „Радимо на отклањању проблема.“

У исто време, на страници за праћење статуса Метиних система било је означено да постоје „озбиљни поремећаји“ у раду сервиса Facebook Ads Manager, Messenger API, Месинџер платформе и Вотсап бизнис платформе.  

Непосредно пре поднева по америчком времену, Стоун је објавио ново саопштење: „Полако се враћамо у нормалу, али ће бити потребно још мало времена да све услуге у потпуности поново функционишу.“

Корисници су у међувремену на мрежи Икс масовно изражавали незадовољство због проблема у раду „Метиних“ платформи.

„Ово је трећи пут ове недеље да је Фејсбук пао. Сваки пут са собом повуче и Инстаграм, Вотсап и Месинџер“, написао је један корисник.

Други је додао: „Да ли је још неко избачен са Фејсбук Месинџера и не може поново да се пријави? Избацује непознату грешку.“

Поједини су, ипак, искористили ситуацију да се нашале на рачун привременог прекида рада.

Слично обавештење било је приказано и на главној страници Фејсбука, где је посетиоцима поручено да је „нешто пошло по злу“ и да компанија „ради на отклањању проблема и да ће он бити решен у најкраћем могућем року“.

Компанија „Мета“ нема званичну страницу за праћење статуса својих сервиса намењених крајњим корисницима. Постоји страница за праћење рада пословних алата компаније, али у тренутку објављивања вести на њој није било информација о овом прекиду.

Истовремено, проблеме је имао и сајт „Даундетектор“, један од најпознатијих сервиса за праћење кварова и прекида у раду интернет платформи. Није познато да ли су ове сметње повезане са проблемима на Фејсбуку.

Пре него што је и сам постао недоступан, Даундетектор је забележио нагли пораст пријава о прекиду рада Фејсбука, који је почео око 6.45 по локалном времену на пацифичкој обали САД, односно око 14.45 по времену у Великој Британији.

Како православни теолози тумаче ово упозорење? Може ли вештачка интелигенција да помогне Цркви и верницима и где се налази граница на којој користан алат прети да постане идол?

– Мислим да је неопходно да се и Црква и свештеници, али и сви верници, укључе у разговор о вештачкој интелигенцији. Реч је о области која се изузетно брзо развија и зато је важно да разговарамо о томе у ком правцу тај развој иде и какве последице може да има. Није реч о технологији ради саме технологије, већ о питању до чега нас она може довести. Управо зато и свештеници, као и Црква у целини, треба да имају свој глас у тој расправи. Уверен сам да Црква има много тога да каже о тим питањима.

Како сте разумели папину енциклику?

– Енциклику је назвао Magnifica Humanitas, што значи „величина“ или „величанство човечанства и човека“. Њен поднаслов гласи: О очувању људске личности и људског достојанства у доба вештачке интелигенције. Управо је то суштина ове енциклике. Папа жели да у развоју савремених технологија укаже на значај људске личности и људског достојанства.

Не можемо да заборавимо због кога и због чега се технологије развијају. У енциклици се позива и на своје претходнике, између осталих и на папу Бенедикта, који је истицао да је технологија неодвојива од људске аутономије и слободне воље. Али, иако је технологија неопходна, то не значи да је треба развијати ради ње саме, већ ради човека.

Папа упозорава да вештачка интелигенција не треба да господари човеком, већ да служи људском достојанству. Где је, према вашем мишљењу, граница?

– Постоји једна граница, једна црвена линија, са којом бисмо се, чини ми се, сви могли сложити и коју наглашава и сама енциклика. То је граница у начину наше употребе вештачке интелигенције.

Сама енциклика се мање бави технолошким развојем, а више нама у оквиру тог развоја. Када приступамо вештачкој интелигенцији и када је користимо, морамо бити обазриви и свесни начина на који јој прилазимо. Не смемо јој приступати као да је неки ентитет, односно субјект или личност.

То је суштински проблем и ту може доћи до поробљавања. Због тога постоје и иницијативе да се у комуникацији са тим програмима, које називамо вештачком интелигенцијом, што је само по себи прилично заводљива синтагма, буде јасно да то није интелигенција у оном смислу у којем ми разумемо људску интелигенцију.

Тај појам је сугестиван. Када разговарате са таквим програмом, можете стећи утисак да разговарате са неким, а у најмању руку са нечим. Међутим, докле год је реч о програму, то је само и искључиво програм.

Када разумемо механизме који га покрећу, видимо да је реч о коду и алгоритму, и ништа више од тога. Зато вештачка интелигенција у друштву може имати корисну улогу, али мора бити јасно ограничена, и правно и морално, у оквиру којег може да се развија.

Папа је рекао да вештачка интелигенција треба да буде „разоружана“ због опасности које може да носи. О томе говоре и поједини њени креатори, попут Илона Маска и Сема Алтмана, који упозоравају на потенцијалне ризике. Како ви разумете поруку да вештачку интелигенцију треба „разоружати“?

– Папа је у свом првом обраћању у вези са енцикликом намерно употребио израз „разоружавање“. Нагласио је да је то јака реч, али да је свесно изабрана, јер је потребна.

Под тим „разоружавањем“ он подразумева да вештачка интелигенција мора бити стављена у оквире који ће омогућити њен безбедан и одговоран развој. Проблем настаје у начину на који људи користе те системе.

Када човек ступа у интеракцију са вештачком интелигенцијом, лако може да стекне утисак да комуницира са неким бићем, а не са програмом. Тада се нарушава слика стварности и ствара илузија односа који заправо не постоји, што може довести до облика савремене идолатрије.

Да ли је вештачка интелигенција тема којом се Српска православна црква темељно бави?

– Нарочито последњих година постоји мноштво примера који показују да се Црква и те како бави овим питањем. Када сам почео да се бавим овом темом и писао докторску дисертацију, многима је било чудно зашто сам се одлучио на то. Дисертација носи назив: Онтологија виртуелног као изазов православној антропологији, односно православном погледу на човека. Видимо да је то већ део наше свакодневице и да нас из недеље у недељу прати такав технолошки развој, због чега је неопходно да дамо одређен одговор.

А да ли у том простору вештачке интелигенције постоји простор за мисију Цркве?

– Као и код других технологија, нарочито друштвених мрежа и медија, реч је о великом простору за мисију Цркве. Медији су начин да се пренесе порука и да она допре до великог броја људи. И вештачка интелигенција може бити коришћена у ту сврху.

Међутим, свештеници, мисионари и сви људи у Цркви морају бити обазриви у начину на који користе ту технологију. Црква се, наиме, заснива на личном и живом сусрету између Бога и човека, али и међу људима, у заједници у којој је Христос присутан. Зато се не може допустити да нешто што није личност замени тај живи однос.

Најбоље је када човек говор из срца. Када имате реч, важно је да је носите у себи, а не само да је преузимате. Као неко ко говори из пастирског искуства, могу да кажем да се никада не може поредити беседа која је прочитана, односно преузета од некога, са оним што човек сам изговори из свог унутрашњег искуства.

То је, у ствари, један дијалог и сабрање око Логоса, Христа. Тада се тај сусрет заиста осећа као жив и опипљив.

Вештачка интелигенција у том контексту може да има своје место. Она може да помогне, на пример, када је потребно брзо пронаћи неки цитат из Светих отаца, за који отприлике знамо где се налази, али нисмо сигурни тачно. У таквим ситуацијама може бити корисна, али само у ограниченом, помоћном смислу.

То мора бити строго контролисана и ограничена употреба, без шире примене и без замене темељних људских и духовних искустава.

Она може помоћи и верницима у неким практичним питањима; на пример, како да израчунају четрдесети дан од неког догађаја или када тачно почиње пост. То су ствари у којима би, рецимо, и један званични чет-бот Српске православне цркве могао да има своју сврху.

У пракси се поставља питање колико је то заиста потребно. Исти подаци данас се могу добити преко Гугл претраживача за неколико секунди. Тренутно, дакле, не постоји јасна потреба за таквим системом, а чини ми се да би потенцијални ефекат збуњивања верника био већи од користи коју би он могао да донесе. Због тога се о томе још озбиљно не говори. Међутим, у будућности постоји простор да се и такве ствари разматрају.

Кључно је да се не изгуби из вида суштина. Када човек дође у цркву и ступи у живи контакт са заједницом верних, он може поново да се врати, да учествује у литургији и да доживи тај духовни сусрет. То искуство се не може мерити са информацијом коју добија од било ког програма. Зато такви алати могу имати само ограничену и помоћну улогу.

На крају, поставља се и шире питање: да ли постоји опасност да се у дигиталном простору, о којем говоримо у контексту вештачке интелигенције, формирају нови облици „религиозног“ односа према технологији? Да ли постоји таква опасност?

– Таквих појава је било и раније, још пре појаве вештачке интелигенције у савременом смислу. Када су се појавили први виртуелни светови, попут Metaverse-а и Second Life-а, већ су постојали примери крштавања аватара људи који су учествовали у тим дигиталним просторима.

Тада се већ могла видети појава неке врсте потпуно развијене религијске праксе у виртуелном окружењу, људи су учествовали у обредима, имали заједничка богослужења и слично. Због тога та опасност и данас постоји, а са развојем вештачке интелигенције она се још више појачава.

Џон Ленокс, професор математике и филозофије са Оксфорда, указује управо на тај проблем, на могућност обоготворавања вештачке интелигенције. Он то посматра као процес који је супротан хришћанском разумевању света.

У хришћанској традицији постоји вера у Бога који постаје човек – Богочовека, који спасава човека и уздиже га ка Богу. У савременим технолошким и филозофским пројекцијама, попут оних које описује Јувал Ноа Харари у књизи Homo Deus, јавља се обрнут правац: човек који сопственим силама покушава да постане бог.

На то се, између осталог, осврће и папа у енциклици, користећи слику грађења Вавилонске куле као симбола технологије која тежи да досегне небеса. Међутим, историјски исход таквих настојања је добро познат.

„Вештачка интелигенција може помоћи са креативношћу, али не може заменити човека. Ако урадите врло личан интервју, то је нешто што не можете урадити са четдзипитијем. Ако варате публику, о томе како сте нешто креирали, изгубићете поверење. Кључна ствар је бити искрен“, рекао је Марк Иган, Академија Европске радио-дифузне уније.

Иако отвара етичка питања, када недостају аутентични историјски снимци, вештачка интелигенција постаје кључан алат за документарни програм.

„Филм који ће бити у петак Петар Велики, где нисмо имали услове да отпутујемо на саму локацију осим на саму изложбу, пуно тих фотографија знаменитих Срба и самог Петра Великог ја сам користила из разних архива и покушала да их оживим. Некада сам задавала задатак да то буде у цртаној форми, анимираној, а некада сам тражила да неке ствари буду и реалистичније“, рекла је Милица Поповић, уредник Научне редакције РТС-а,

Примена вештачке интелигенције на Малти тек хвата залет. Представници њиховог јавног сервиса су на РТС-овој обуци усавршили креирање мултимедијалних садржаја.

„Она се код нас не користи званично, иако имамо одређене Еј-Ај системе интегрисане у софтвере које користимо и који се аутоматски апдејтују. Јавни медијски сервис Малте још увек нема регулативу у вези са тим“, истакао је Адриан Спитиери, вођа тима Јавног медијског сервиса Малте.

Тродневна обука део је ширег Еразмус плус пројекта  "Вештачка интелгинеција у медијима”. Кроз сарадњу са медјународним организацијама, РТС не само да прати глобалне трендове, већ активно учествује у креирању сигурније и технолошки напредније будућности јавних сервиса.

Највећи део улагања и даље одлази на дисплаy оглашавање, укључујући видео и друштвене мреже, које је достигло вредност од 115 милиона евра, уз раст од 35 одсто. На paid-for search утрошено је 31,6 милиона евра, што представља повећање од 17 одсто, док је за оглашавање на специјализованим порталима издвојено 14 милиона евра, односно 3,7 одсто више него претходне године.

Тренд раста посебно је изражен у мобилном оглашавању, које је достигло 125,83 милиона евра, при чему се чак 90 одсто дисплаy буџета односи на огласе приказане на мобилним уређајима.

Резултате најзначајнијег прегледа дигиталног тржишта у Србији представила је Јелена Савић, Google ASR менаџер у Admixer Media на конференцији Digital Day 2026, одржаној 4. и 5. јуна у Хангару, пред око 600 стручњака из области маркетинга, медија, технологије и дигиталних комуникација.

Конференцију је отворио Игор Чернишевски, извршни директор IAB Serbia, истичући да је протекла година обележена различитим врстама глобалних и локалних притисака и тешкоћа, што је утицало на оглашавање.

“Наши резултати показали су да је индустрија ипак одреаговала на прави начин” – рекао је Чернишевски, истичући да је природа посла у којем се услови константно мењају и људи морају да реагују на дневном нивоу, омогућила да реагују на сваки изазов који се пред њих постави.

На панелу „The State of Digital: Reality Check“, који је модерирала Јана Савић Растовац (McCann), стање дигиталне индустрије, промене у понашанју потрошача и нове изазове с којима се суочавају брендови и агенције анализирале су Сузана Берић из Телекома Србија, Марија Јоксимовић из Publicis Media и Уна Баршић из IAB Serbia.

О новим начинима присуства брендова у дигиталном окружењу, наводећи примере из кампање коју је радио за Ryan Air, говорио је Мајкл Коркоран из компаније SLICE у предавању „Be on Social Without Being on Social“ док је панел Highway to Hell? Крај агенцијског модела какав познајемо“ отворио расправу о томе како технологија и аутоматизација мењају традиционални рад маркетиншких агенција.

Панел је модерирала Данка Трбојевић из Merin Group, а учествовали су Марко Пешић из Merin Group, Предраг Војиновић из Method Agency и Никола Јовановић из Havas Adriatic.

Значај репутације у дигиталном окружењу био је тема разговора који је модерирала Ивана Лазаревић из Representa, уз учешће Руже Вељовић из Wireless Media Group и Милене Ђорић из AiKBank.

Критички осврт на савремену индустрију дигиталног оглашавања понудио је Пол Томпсон из компаније Ескими предавањем„The Dog That Didn't Bark: How Digital Advertising Learnt to Measure Everything but Understand Nothing“ указујући на опасност претераног ослањања на податке и метрике без дубљег разумевања публике.

Публика тражи аутентични садржај

Једна од централних тема првог дана била је будућност медија у ери генеративне вештачке интелигенције. На панелу „Редакције после ChatGPT-ja: Како данас пишемо, уређујемо и дистрибуирамо вести?“ представници водећих регионалних медијских кућа разговарали су о томе како АИ мења новинарске процесе, од прикупљања информација до креирања и дистрибуције садржаја.

“Гугл нас тера да променимо начин на који пишемо текстове: они морају да буду оригинални, са фотографијом и биографијом аутора, јер све то даје јачину и тежину тексту и “гура” нас на прву страну претраживача” – рекла је Сандра Гојковић из босанског портала Независне, најбоље индексираног у БиХ.

Анамариа Тодорић из хрватског дела компаније Styria, Душан Цицмил из црногорских Вијести и Ана Марковић из Wireless Media Group сложили су се с тим да ће преживети само медији који користе вештачку интелигенцију, али као алатку, а не као замену за новинара, јер публика тражи аутентични садржај.

О значају инфлуенсер маркетинга и снази оригиналног сторyтеллинга говорила је Пјера Валентина Тониоло из компаније Dolce & Gabbana, указујући на нове начине изградње односа између брендова и публике. Она је представила листу погодака и грешака које брендови праве у раду с инфлуенсерима.

“Немојте носити, приказати или таговати конкурентске брендове, немојте приказивати мутне или нејасне слике, никада немојте дозволити инфлуенсерима да копирају нечију кампању и водите рачуна о музици и ауторским правима. Инфлуенсери често не знају за то” – поручила је Тониоло.

Панел „Retail Reimagined: Segmentation, Promotions, and AI in Omnichannel“ био је посвећен променама које вештачка интелигенција и напредна анализа података доносе савременој малопродаји, а учествовали су Кирил Динов из компаније Vtex, Бранимир Кулашевић из Планете Спорт, Небојша Петковић из Nespresso-a и Владимир Ћук из Гигатрона.

У паралелном програму у малој сали разговарало се о утицају подкаста на савремене комуникације, одрживом и одговорном оглашавању, односу брендова и инфлуенсера, као и о поверењу публике у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећена је форматима директне продаје (Shopping Ads) и значају пажње корисника као једне од најважнијих валута дигиталног маркетинга.

Други дан: Брендови као људи, људи као брендови

Другог дана конференције програм је био усмерен на практичну примену података, вештачке интелигенције и нових комуникационих канала у маркетингу. Догађај је отворила Паулина Тсатхири из компаније ОЦМ предавањем „The Data Force: How AdSquirrel’s Real-Time Intelligence Fuels Dynamic Creative Success“, посвећеним њиховом производу који успешно користи податке у реалном времену за унапређење креативних кампања и доношење прецизнијих маркетиншких одлука.

У панелу „Hot Takes & Broken Myths“ који је модерирао Игор Чернишевски из IAB Serbia, фокус је био на најчешћим заблудама у савременом маркетингу и оглашавању. На незгодна питања одговарали су Наташа Крстић (ФМК), Ведран Иванковић (Raiffeisen Banк) и Александар Николић (На сва звона).

Тема релевантности брендова у времену убрзаних промена била је у фокусу панела

„The Pressure to Stay Relevant“ Маја Грбовић (ИДЕА Маркети), Уна Забунов (Телеком Србија), Љубиша Егеља (ОТП Банка) и Мартин Атанасовски (The Coca Cola Company) закључили су да велике и старе компаније морају да одрже репутацију тако што ће остати актуелне. “ The Coca Cola постоји 140 година, ми не морамо да правимо кампање којима ћемо да се пробијамо на тржиште, али морамо да правимо кампање којима ћемо да потврдимо репутацију и останемо актуелни” - рекао је Атанасовски.

О улози вештачке интелигенције у савременом маркетингу говорио је Роман Балтеану из компаније Гугл. Предавање „Supercharging Modern Marketing in the AI Era“ било је посвећено начинима на које АИ мења планирање кампања, анализу података, персонализацију садржаја и оптимизацију маркетиншких активности.

Retail media препознаје која роба има истог купца

Иоана Самоила из компаније Teads представила је потенцијал повезаних телевизијских платформи (ЦТВ) кроз предавање „The Omnichannel Booster Effect: Driving Business Outcomes with CTV”, док су Александар Петковић (WМГ), Владимир Зарић (Ананас Е-Комерц), Игор Грмуша (Планета Спорт) представили како се примењују ретаил медиа модели у Србији.

Један од централних панела дана био је посвећен инфлуенсер маркетингу у Србији. На панелу “Инфлуенсер маркетинг у Србији: Између утицаја и одговорности”, који је модерирала Андреа Баба, учествовали су Нађа Вујић, Марта Ловић, Страхиња Ћаловић, Никола Парун и Јован Праштало, разговарајући о професионализацији инфлуенсер индустрије, одговорности према публици и односу брендова и креатора садржаја.

Марта Ловић и Страхиња Ћаловић истакли су да је време да публика схвати да је бити инфлуенсер посао и да он носи озбиљну одговорност. На панелу је најављено да ће у току године бити објављен IAB Serbia Influencer Whitepaper који ће служити као приручник добре праксе за сарадњу са инфлуенсерима - од планирања, преко мерења, до правног и финансијског оквира.

Велику пажњу привукло је предавање Аарти Самани „Your Best Ad and Your Worst Nightmare – Guardians of Trust: Marketers' Role in Protection Against Deepfake Fraud“. Једна од водећих светских стручњакиња за отпорност на деепфаке преваре говорила је о растућим ризицима које вештачка интелигенција доноси компанијама, као и о улози маркетинга у заштити поверења корисника и брендова.

У панелу „Да ли су традиционални медији мртви, или баш и не?“ који је модерирао Зоран Баранац, Нова Communications, положај традиционалних медија у ери дигиталних платформи анализирали су Милош Прелић (Медиа Тree), Јован Јовчић (Havas Adriatic), Филип Шустра (Сомболед Lactalis Srbija).

Када је реч о адвертајзингу, највеће је поверење у традиционалне медије, па тек онда у дигитал, био је један од закључака. Филип Шустра рекао је да је потенцијални реацх за Генерацију З 72 посто, док остале генерације учествују са 90-93 посто reach ЦТВ је ствар која може да помири традиционалне и дигиталне медије.

Конференцију су закључили Франциско Мартин Вера и Андреас(Francisco Martín Vera i Andreas, М. Стефансен из компаније STELLAR предавањем о „media-first“ приступу и новим медијским каналима који се појављују као алтернатива све засићенијем дигиталном простору.

У малој сали, у оквиру панела „Brands Act Like People, People Act Like Brands“ професорка Бранка Новчић Кораћ, заједно са Иваном Живковић (IKEA SEE), Браниславом Антовић Алексић (BDW) и Бојаном Шаптовићем (Pioniri Communications), разговарале су о све израженијем преплитању личних и корпоративних брендова, као и о начинима на које компаније граде аутентичне односе с потрошачима.

Програм је завршен доделом MIXX Awards награда и традиционалним афтерпартијем, на којем су учесници имали прилику да наставе размену искустава и разговоре о трендовима који обликују будућност дигиталног маркетинга.

Проглашени победници MIXX Awards за 2025. годину: Дигитална изврсност награђена на конференцији Digital Day

Победници националногg MIXX Awards такмичења за 2025. годину проглашени су 5. јуна у оквиру конференције Digital Day, најзначајнијег догађаја домаће дигиталне индустрије, која је ове године одржана под слоганом „All That Matters“ Као део глобалне иницијативе IAB мреже, MIXX Awards већ годинама представља једно од најрелевантнијих признања за изврсност у дигиталној индустрији, препознајући кампање које успешно спајају стратешко промишљање, креативност, иновације и мерљиве пословне резултате.

 Овогодишње такмичење обухватило је 10 категорија – Branded Content, Performance Marketing, Influencer Marketing, Social Media (Always-on), Social Media Campaign, Long Form Video, TikTok, E-Commerce, Advanced Creative / Tech Use of AI, Effective Use of Data,Brand Awareness Campaign i Corporate Social Responsibility.Победници у свим категоријама конкурисали су и за највише признање такмичења – Grand Prix nagradu.

Добитници MIXX Awards признања су:

• Branded Content – „A1 Ultra 5G kviz“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Performance Marketing – „Winning Black Friday With Data-Driven Bestsellers“, POPUP ADVERTISING за клијента Sport Vision

• Influencer Marketing – „Кућни духови против A1 оптичког нета“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Social Media (Always-on) – „Tu tvit or not tu tvit?“, Pioniri Communications за клијента Metalac

• Social Media Campaign – „Страшне приче из роминга“, Жишка за клијента A1 Srbija

• Long Form Video – „G80 FORMULA KOJA (NI)JE POSTOJALA“, Fullhouse Ogilvy за клијента Галеника

• TikTok – „A1 TikTok Live feat. Momchadija“, Жишка за клијента A1 Srbija

• E-Commerce – „Not All Products Are Equal“, POPUP ADVERTISING за клијента Shoppster

• Brand Awareness Campaign – „Раскини са старим телефоном“, Ovation BBDO за клијента Xiaomi Srbija

• Corporate Social Responsibility – „Till Death Do Us Part“, McCann Srbija за клијента Аутономни женски центар

Најпрестижније признање такмичења, Grand Prix MIXX Awards 2026, освојила је компанија „Tu tvit or not tu tvit?“, агенције Pioniri Communications, реализована за клијента Металац.

О наградама је одлучивао стручни жири састављен од представника водећих компанија, агенција и медијских платформи: Богдан Шпањевић (NextGame), Андреа Баба, Маја Грбовић (Идеа Маркети), Вера Аћимовић (Leo Belgrade), Јана Савић Растовац (McCann Beograd), Милена Максић (Ovation BBDO), Ђорђе Јовановић (Yettel Bank), Јована Петровић (L’Oréal), Дамир Дураки (Концерн Бамби), Игор Грмуша (Планета Спорт), Марија Шућур (Teads) и Горан Јанкулоски (Жишка), који је обављао функцију председника жирија.

Пријављени радови оцењивани су кроз четири равноправна критеријума – стратегију, егзекуцију, креативност и резултате, при чему је сваки сегмент носио по 25 одсто укупне оцене. Такав систем вредновања омогућава да буду препознате кампање које не само да привлаче пажњу и померају креативне границе, већ остварују и конкретан утицај на пословне циљеве брендова.

Овогодишњи добитници још једном су показали да домаће тржиште прати и креира савремене дигиталне трендове, користећи податке, технологију, садржај и иновативне комуникационе формате како би изградили снажнију везу са публиком. MIXX Awards наставља да препознаје и промовише најбоље примере дигиталне изврсности, постављајући стандарде који доприносе даљем развоју целокупне индустрије.

„Они ће седам дана у недељи, 365 дана у години, 24 часа дневно моћи да комуницирају са туристима, да им одговарају у реалном времену на питања туриста, да дају праву информацију о ценама, радном времену туристичког локалитета, да ли има паркинг простора, шта све могу да виде на дестинацији и да им да предлог шта да посете”, рекао је Владимир Живановић из ТО Златибор.

„Вештачка интелигенција у последње време доста узима примат и у туризму али треба је са дозом мере користити јер су наравно људи кључни у туризму”, каже Миливој Ковачевић, директор ТО Војводина.

„Ниједна вештачка интелигенција неће моћи да пожели добродошлицу госту, да га угости, попије пиће са њим, али ће имати предности у неким другим сегментима”, сматра Тихомир Стојановић, председник Општине Ириг.

Вештачка интелигенција ће, тврде стручњаци, помоћи туристима да изаберу место за себе, резервишу хотел и у њему се осећају пријатно и сигурно.

„Баш уз помоћ вештачке интелигенције као дете од три, четири године, које зна како да помера апликацију, тако ће и вештачка интелигенција бити намењена да људи то користе сасвим природно и мислим да је будућност вештачке интелигенције да побољша корисничко искуство, а не да га закомпликује“, изјавио је Миша Лукић, маркетиншки стручњак.

Старији туристи већ неко време зазиру од хотела јер је боравак често велики изазов: од размагнетисане картице за улазак у собу, компликованих техничких уређаја које не знате како да подесите, до тушева и чесми у купатилу за које вам је потребна диплома. Вештачка интелигенција би требало све то да олакша.

Управо због тога, фокус стручне јавности све више прелази на платформе које обједињују податке из различитих безбедносних система и користе напредну аналитику за брже препознавање потенцијалних инцидената.

Један од праваца развоја представља концепт обједињене безбедносне телеметрије, где се подаци са крајњих уређаја, мрежне инфраструктуре, апликација и система за управљање идентитетима анализирају у реалном времену.

О овим трендовима дискутовало се и на стручном скупу „MBCOM Adriatic Forum“ посвећеном модерним приступима заштити хибридних ИТ окружења.

Централна тема била је нова генерација Symantec CBX платформе, решења које интегрише безбедносне информације из различитих извора и користи аутоматизоване механизме за откривање аномалија и одговор на инциденте.

Посебна пажња посвећена је концептима Secure Service Edge (SSE) и Zero trust архитектуре, који последњих година постају стандард у заштити дистрибуираних пословних система. За разлику од традиционалних модела који подразумевају поверење унутар мреже, Zero trust приступ подразумева континуирану проверу корисника, уређаја и апликација без обзира на њихову локацију.

Међу кључним технолошким изазовима издвајају се заштита привилегованих налога, управљање дигиталним идентитетима и безбедан приступ критичним ресурсима. Савремена ПАМ решења омогућавају детаљан надзор привилегованих сесија, праћење активности администратора и примену грануларних безбедносних политика у реалном времену.

Све значајнију улогу добија и вештачка интелигенција. ВИ модели данас анализирају огромне количине безбедносних догађаја, препознају образце понашања корисника и система, као и одступања која могу указивати на потенцијални напад.

Такав приступ омогућава безбедносним тимовима да брже идентификују претње и смање време потребно за реакцију. Паралелно са технолошким променама, компаније се суочавају и са новим регулаторним захтевима.

Европски оквири попут ДОРА и НИС2 директиве уводе строже стандарде у областима управљања ризицима, отпорности информационих система и пријављивања безбедносних инцидената. То захтева додатна улагања у мониторинг, сегментацију мрежа, контролу приступа и процесе опоравка након напада.

Стручњаци оцењују да ће наредну фазу развоја корпоративне безбедности обележити управо интеграција аутоматизације, ВИ аналитике и Zero trust принципа.

У таквом окружењу кључну предност неће имати организације које поседују највећи број безбедносних алата, већ оне које успеју да обједине податке, аутоматизују процесе и стекну потпуну видљивост над својим дигиталним екосистемом.

За компаније које послују са партнерима из Европске уније, део су ланаца снабдевања великих система или припадају секторима критичне инфраструктуре, усклађеност са НИС2 стандардима постаје важан предуслов пословне поузданости и конкурентности.

Kао званични овлашћени тренинг центар организације Аустриан Стандардс, ХУБ201 и ЦДТ реализоваће четвородневни програм обуке намењен компанијама, институцијама и професионалцима који желе да развију интерне капацитете за разумевање и примену НИС2 захтева.

Програм је посебно намењен малим и средњим предузећима, технолошким компанијама, добављачима великих система, као и организацијама из области енергетике, финансија, транспорта, здравства, телекомуникација, дигиталних услуга и јавног сектора.

Током обуке, полазници ће стећи практична знања из области управљања сајбер ризицима, унапређења безбедносних процедура, припреме за регулаторне захтеве и јачања оперативне отпорности организација.

По завршетку програма, кандидати ће имати могућност полагања званичног сертификационог испита Аустриан Стандардс, чиме стичу међународно признати сертификат за НИС2 стручњаке са важењем од три године.

Програм је намењен ИТ и менаџерима безбедности, стручњацима за управљање ризицима, консултантима за сајбер безбедност и регулаторну усклађеност, као и професионалцима који ће бити задужени за имплементацију НИС2 захтева у својим организацијама. Обука и испит не захтевају никакво предзнање из поља сајбер безбедности.

Пријаве су отворене до 12. јуна.

Савремени системи функционишу кроз комбинацију готових ЦМС платформи, визуелних „drag-and-drop” едитора и хостинга заснованог на дистрибуираним серверима. Таква инфраструктура омогућава брзо учитавање садржаја, аутоматске безбедносне копије и заштиту од сајбер претњи без додатне техничке конфигурације корисника.

Велику улогу имају и ВИ сервиси који данас могу аутоматски да генеришу текстове, оптимизују СЕО параметре, прилагоде дизајн различитим уређајима и анализирају понашање посетилаца у реалном времену. На тај начин и мали бизниси добијају приступ технологијама које су раније биле резервисане за велике компаније и развојне тимове.

Стабилна интернет инфраструктура постаје кључни део читавог система, посебно у ери клауд сервиса и удаљеног рада, због чега компаније попут Орион телекома, са алатима попут AI Sitejet Builder, имају важну улогу у развоју домаћег дигиталног тржишта.

Технолошки трендови показују да ће no-code и low-code платформе наставити снажан раст, док ће аутоматизација и вештачка интелигенција додатно убрзати процес креирања и одржавања сајтова. Фокус будућности више није само на изради сајта, већ на брзини, сигурности и интелигентном управљању дигиталним садржајем.

- Они имају капацитет да то ураде, захваљујући свом садржају и алгоритмима које користе да би вам приказали оно што вас занима.

Ако погледате своје налоге на друштвеним мрежама и налоге својих пријатеља, вероватно ћете уочити одређени образац. Видећете да вама стижу садржаји, теме, информације, слике или видео-снимци који су вама занимљиви, а ваши пријатељи или чланови породице виде нешто сасвим друго.

Те технологије служе томе да открију шта одређену публику занима и прикажу јој садржај за који је вероватно да ће јој се допасти - за разлику од садржаја који би јој се учинио неважним. И управо тај капацитет им омогућава да обликују начин на који људи размишљају, шта виде, у шта верују и шта сматрају стварношћу.

Да ли постоји разлика између алгоритма који препоручује филм или песму и алгоритма који утиче на јавно мњење и политичко или било које друго мишљење?

- Кључна разлика је у намери - у намери организације или људи који те алгоритме користе. Могу се употребити у добре сврхе, али и у лоше. Могу вам помоћи да пронађете нешто што вам одговара - рецимо, када купујете онлајн, алгоритми вам могу предложити мајицу или пар патика за које је вероватно да ће вам се свидети.

Али могу се користити и на злоћудан начин - да заправо манипулишу вашим мишљењем, вашом сликом стварности или вашим схватањем неког друштвеног концепта или проблема.

Да би људи разликовали та два случаја, мислим да се све своди на то како они сами користе технологију и друштвене мреже - и на то колико се ослањају на садржај који им се сервира, уместо да сами трагају за информацијама. Рекао бих да данас људи постају превише зависни од персонализованог и одабраног садржаја, а то није нарочито продуктивно.

Може ли обичан човек да се заштити или је овај вид утицаја вештачке интелигенције на наше мишљење измакао контроли? Јесмо ли, као обични грађани, заправо немоћни?

- Реч је о веома важној теми. Када говоримо о манипулацији или обликовању мишљења, говоримо о веома суптилној манипулацији - о постепеном померању нашег размишљања у одређеном правцу. Но, пошто је изузетно тешко разлучити да ли вам је сервиран персонализован или донекле манипулативан садржај, наспрам шире стварности - управо зато говоримо о регулацији.

Много смо расправљали о томе и сматрамо да је то данас најважније питање, с обзиром на то да когнитивна вештачка интелигенција и ови алгоритми постају све распрострањенији. Неопходно је успоставити одговарајућу регулативу и политике које ће штитити људе - и та одговорност не сме да буде пребачена на леђа самих грађана.

Ко би требало да регулише ове ствари - приватне корпорације, државе, или међународне институције?

- Сматрам да је најбоље да то иде одозго надоле. Веома је важно да одговарајуће политике успоставе друштва и владе, а затим и поједине компаније - ради заштите запослених, купаца, партнера и публике од потенцијалних ризика когнитивне вештачке интелигенције. Такође је важно да компаније имају јасне политике у погледу коришћења система вештачке интелигенције, управљања подацима и сличних питања.

Ако вештачка интелигенција може да предвиди наше понашање, ако може да утиче на наше мисли, шта онда остаје од нашег слободног избора и свега онога што нас чини људима? Шта очекујете да ће се догодити у будућности, гледано из те, хумане перспективе?

- Добра вест је да вештачка интелигенција не може да чита наше мисли, али може да предвиди шта би нас могло занимати или шта бисмо могли да урадимо. Мислим да сте поставили веома важно питање.

Кључно је да разумемо технологије које се данас развијају и напредак који доносе - и да образујемо људе, посебно млађе генерације, да се не ослањају превише на ове системе. Да раде оно што нас заиста чини људима: да негују своје вештине решавања проблема, критичког мишљења и просуђивања, да се ослањају на сопствену процену, сопствено разумевање и критичко мишљење - а не да се препусте вештачкој интелигенцији.

„Њу глен“ је требало да лансира серију сателита за још један Безосов пројекат, „Амазон лео“, већ у четвртак, 4. јуна.

„Сво особље је безбедно и сви су на броју. Још је прерано да знамо узрок, али већ радимо на томе да га утврдимо. Веома тежак дан, али обновићемо све што треба и вратићемо се летовима. Вреди тога“, написао је Безос на друштвеним мрежама.

Сателити „Амазон лео“ још нису били пребачени из центра за обраду терета на лансирну локацију како би били интегрисани са ракетом. Ово је требало да буде прво од 24 лансирања.

Компанија „Блу ориџин“ је тек недавно добила дозволу Федералне администрације за авијацију (ФАА) да настави лансирања ракете „њу глен“, 22. маја.

Краткорочне и дугорочне последице

Чини се да је експлозија у четвртак увече уништила најмање један торањ за заштиту од муња на комплексу ЛЦ-36, као и транспортер-подизач. Док се не заврши потпуна процена штете, немогуће је знати колико ће времена бити потребно за наставак лансирања са те рампе.

И Наса се у великој мери ослања на „Блу ориџин“ и ракете „њу глен“ у оквиру програма „Артемис“ и планова за будућу базу на Месецу. Агенција је у уторак одржала догађај на којем је објавила неколико нових уговора за будуће мисије, укључујући избор „Блу ориџина“ за испоруку два лунарна теренска возила на површину Месеца помоћу летелице „Блу мун марк 1“.

„Блу мун марк 2“ намењена је људској посади и такође је изабрана као један од два лендера у оквиру програма за спуштање на Месец. Заједно са „Спејс-Иксовом“ ракетом „старшип“ биће коришћена за спајање са свемирском летелицом „орион“ током будућих мисија Артемис, како би астронаути били превезени на површину Месеца и назад у лунарну орбиту.

Међутим, додаје, главна разлика између оригиналног садржаја и оног креираног вештачком интелигенцијом је људска несавршеност која даје аутентичност свему томе.

Васић не зазире од технологије и мисли да иновације треба користити, али паметно.

„Мислим да вештачка интелигенција никада неће заменити човека на овом пољу, јер он не креира на основу емоције и искуства и свега онога што човек поседује. Он ствара симулацију“, истиче Васић.

Новинарка РТС-а и текстописац Ружа Јеремић Турудић слаже се са Васићем. Додаје и да препознаје разлику између онога што је радила вештачка интелигенција, а шта човек.

„Знате колико времена морам да уложим да извучем неку идеју од почетка до краја и да она има емоцију и да та тема буде добро испраћена кроз музику. Свако ко има додира са музиком, може да примети оно што човек није стварао“, објаснила је Јеремић Турудић.

Према њеним речима, свако ко је даровит за компоновање или писање песама, тај дар нико не може да му одузме, па ни вештачка интелигенција.

Васић сматра и да ће у будућности, сав садржај који буде створио човек бити означен неким жигом, попут „премијум“ садржаја.

Ипак, обоје се слажу да нове технологије се не треба бојати и да су одличан алат.

„Само је треба користити паметно, за добре ствари и да вам олакша посао“, додаје Васић.

Овог пута, међутим, папа је ту да смири духове (капитализма), али и да упозори.

„Човечанство, које је Бог створио у свом његовом величанству, данас стоји пред судбоносним избором: или да сагради нову Вавилонску кулу, или да изгради град у којем Бог и човечанство заједно обитавају", уводне су речи прве енциклике папе Лава XIV, чији је наслов: Magnifica humanitas: О заштити људске личности у доба вештачке интелигенције.

Посебно су, ипак, занимљиви хуманистичка реторика у корист радника и сиромашних, а против профита као врховног мерила, упозорење на нове облике ропства и позив на разоружање ВИ. Све то прилично одступа од доминантног наратива о новој технологији, агресивно усмереног на логику тржишта, огољеног капитализма и геополитичког надметања.

Такве поруке нису случајне – папа Лав XIV представио је енциклику на 135. годишњицу објаве Rerum Novaruma – чувеног документа свог имењака Лава XIII, којим је Римокатоличка црква 1891. године одговорила на изазове тадашње индустријске револуције залажући се за побољшања права радника.

Шта пише у папиној поруци

Папа Лав XIV у енциклици полази од јасне премисе: у свету у којем богатство народа све више зависи од знања и технологије, та добра не смеју остати у рукама малобројних.

„То продубљује јаз између укључених и искључених – између оних који могу да учествују у дигиталној револуцији и оних који остају на њеним маргинама", пише папа.

Социјална правда у дигиталном добу, према његовом мишљењу, захтева равноправан приступ технологији за све, заштиту најрањивијих и јавни надзор над употребом ВИ – „тако да водећи принцип не буде искључиво профит, него достојанство сваке особе и опште добро свих људи."

Посебно место у енциклици заузима питање рада. „Нови облици рада нису нужно бољи", упозорава Лав XIV.

Иако технологија свакако може да ослободи човека напорних или понављајућих послова, она не сме водити незапослености у име смањења трошкова и повећања профита. У том контексту, папа позива и на обнову активности радничких организација.

Модерно ропство

Енциклика, међутим, иде и корак даље – у оно што западна јавност ретко жели да чује, упозоравајући на нове облике ропства.

Иза сваког „тренутног и беспрекорног" одговора вештачке интелигенције стоји дуг ланац људи – углавном "невидљивих". Милиони људи, претежно жена, обучавају моделе и модерирају садржај за минималне зараде. А негде другде, деца и адолесценти у опасним условима ископавају ретке земне елементе без којих ВИ и најсавременија технологија не би ни постојале.

„Тела тих људи су израњавана, повређена и изнемогла, да би рачунарски процеси могли да теку непрекидно", пише папа.

Томе додаје и упозорење на оно што назива новим лицем колонијализма, где лични подаци грађана постају сировина за туђе економске стратегије, претварајући дигитално окружење у „простор експлоатације".

„ВИ мора бити разоружана"

Папа позива на „разоружавање" вештачке интелигенције – не у смислу одбацивања технологије, него у смислу одузимања моћи онима који верују да им техничка надмоћ аутоматски даје право да управљају светом.

„Разоружати не значи одбацити технологију, него спречити је да завлада човечанством", поручио је поглавар Римокатоличке цркве.

Од цркве се могао очекивати опрезан и конзервативан став према свему што у називу има „револуцију“, па била она и дигитална.

Њени друштвени погледи имају дубоке корене. Уосталом, папа Лав XIV се директно позива на Социјалну доктрину цркве и свог имењака из 19. века.

Зато енциклика уствари мање говори о папи или цркви, а више о данашњем времену у којем Ватикан, барем на нивоу реторике, заступа идеје које је западни политички мејнстрим одавно занемарио.

„Блу Ориџин" (Blue Origin),компанија Џефа Безоса изабрана је за прву неаутоматизовану лунарну мисију. Добили су уговор вредан 188 милиона долара (уз опцију проширења на 280,4 милиона) за испоруку терета помоћу свог лендера "Blue Moon Mark 1 Endurance". Мисија "Moon Base I" планирана је већ за јесен ове године.

Компанија „Фајерфлај Аероспејс" (Firefly Aerospace) осигурала је уговор вредан 75 милиона долара за развој летелице у оквиру мисије "MoonFall" (планиране за 2028. годину), која ће на Месец допремити четири дрона за претрагу потенцијалних локација за слетање астронаута.

Две компаније: „Лунар Аутпост" (Lunar Outpost) и „Астролаб" (Astrolab) добиле су по 220 милиона долара за развој специјалних ровера којима ће астронаути управљати на Месецу. „Лунар Аутпост" ће развити возило "Pegasus LTV".

Велики дан за „Спејс екс" (SpaceX): Капсуле и милијардијски уговор

Иако Наса данас није додељивала нове грантове за сам лунарни лендер, где „Спејс екс" већ држи примарне уговоре за слетање посаде, компанија Илона Маска ипак је узела највећи финансијски колач дана.

Наса је званично објавила проширење уговора за комерцијалне летове са посадом (Commercial Crew). „Спејс екс-у" је додељено још шест мисија до краја оперативног века Међународне свемирске станице (МСС) 2030. године. Три мисије су финансиране одмах, а разлог за ово хитно проширење су стална кашњења Боингове летелице "Starliner".

Истовремено, Ројтерс је пренео да су америчке Свемирске снаге (US Space Force) данас доделиле „Спејс ексу" гигантски војни уговор вредан 2,29 милијарди долара. Овај новац намењен је за изградњу сигурне свемирске мреже података високе брзине, која ће користити оптички повезане сателите за глобално повезивање војних сензора и оружаних платформи. Функционални прототип ове технологије компанија мора да испоручи до краја 2027. године.

Администратор Насе Џаред Ајзакмен нагласио је на конференцији да је циљ свих цивилних уговора успостављање сталног присуства човечанства на Месецу до 2033. године, што ће послужити као одскочна даска за будуће мисије на Марс.

Дизајн је настао у сарадњи са некадашњим главним дизајнером компаније Apple, Џонијем Ајвом, и Марком Њусоном, кроз студио LoveFrom, а у компанији истичу да овај модел означава почетак новог поглавља бренда.

Премијера је одржана симболично у Риму, 79 година након прве велике победе бренда у ауто-мото спорту, чиме се наглашава веза између традиције и нове ере.

Иако без препознатљивог звука V8 и V12 мотора, Luce задржава перформансе по којима је бренд познат. Четири електромотора развијају преко 1.000 коњских снага, што омогућава убрзање од 0 до 100 km/h за око 2,5 секунде, док максимална брзина достиже око 310 km/h.

Модел је заснован на новој електричној платформи са батеријом капацитета око 122 kWh и дометом већим од 530 километара. Брзо пуњење омогућава допуну за приближно 20 минута.

Иако тежак преко 2.200 килограма, аутомобил има нижи центар гравитације у односу на неке претходне моделе бренда, што побољшава стабилност и управљивост.

Унутрашњост се разликује од тренда великих дигиталних екрана: уместо доминације једног централног дисплеја, присутни су физички тастери и минималистички приступ контроли.

Дизајн карактеришу велике стаклене површине, затворена кабина и аеродинамични елементи.

За разлику од неких модерних кинеских аутомобила или Тесле, унутрашњост нема велики мултимедијални екран, а на волану и централној конзоли могу се пронаћи механички тастери.

Иако га не покреће мотор са унутрашњим сагоревањем Ферари је развио посебан звучни систем који појачава вибрације електромотора па у неки начин задржава осећај спортске вожње.

Технолошки искорак или одрицање од идентитета

Међу љубитељима аутомобила овај концепт изазива подељене реакције. Једни га виде као велики еколошки и технолошки искорак, док други сматрају да бренд тиме губи свој препознатљиви идентитет.

Традиционално, „Ферари“ је градио свој имиџ на снажним V8 и V12 моторима, звуку, вибрацији и механичком карактеру који је био део искуства вожње. Управо тај сирови, понекад непредвидив осећај био је суштина привлачности спортских модела.

У том контексту, електрични Luce делује као прекид једног дугог културног континуитета. Није у питању само промена погона, већ промена начина на који аутомобил комуницира са возачем.

Док су класични модели били засновани на буци и физичком осећају машине, електрични систем нуди тишину, линеарно убрзање и дигиталну прецизност. Тиме се добија перформанса, али се губи део емоције која је деценијама дефинисала бренд.

Љубитељи спортских аутомобила често истичу да „душа машине“ произилази из механичке несавршености – из осећаја да возач и машина воде дијалог, а не да један систем савршено извршава команде.

Са те стране, Luce делује као аутомобил који је технички супериоран, али емоционално контролисанији. Снага је равномерно распоређена, реакције су прецизне, али простор за „игру“ возача постаје мањи.

Ипак, у ширем контексту, поставља се питање да ли је то губитак или еволуција. Док се свет аутомобила мења, и сам појам спортског аутомобила мора да се редефинише. Можда „Ферари“ више не мора да буде симбол механичке грубости, већ симбол врхунске технологије и перформанси у новој форми.

Дашић додаје да су песме за које се музички састав опредељивао, умеле да направе проблем у смислу сврставања у програме јер, како каже „код нас иде лево и десно. Или си забавњак, рок, или си народњак”.

Ипак, цела музичка прича „Легенди“ се лепо заокружила и поводом четири деценије постојања, изашла је посебна монографија Од песме до легенде.

Књига бележи вишедеценијско стваралаштво, развојни пут, концерте и антологијске нумере једног од најдуговечнијих састава на овим просторима. С тим у вези, гост Хронике пристао је да искаже неке од својих стихова које су му посебно прирасле срцу.

„Сачувај ме Боже успомена. На тамбурашки звук се увек буде. Па да ми у грудима стена, дробе док ми сузе не изнуде. Сачувај ме Боже пустих жеља. Већ одавно нисам што сам био. Све сам црњи што ми коса беља. Усахнуло врело с ког сам пио.

Пријатељи својим путем газе. Многи од њих небом пале свеће. Као да ми осветљују стазе да бих до њих знао где се скреће. Оних дана док смо били цели, звезде слова, а небо нам писмо, да смо само мало више смели, да смо само, да смо, али нисмо”, говорио је Дашић своје омиљене стихове, који је иначе аутор више десетина песама.

Зоран се осврнуо и на испуњење својих животних жеља.

„Три највеће жеље сам, Бог ми дао да, ето срећа да остварим. Прва срећа, прва жеља ми је била кад сам био млад да, ето, направим неки успех са музиком, као и сви клинци кад се роде. Друга моја велика жеља је била да радим у политици. Мислим, ја сам био уредник теме политике једно петнаест година, а трећа жеља ми је била да будем у РТС-у. И ту сам био петнаест година, до пензије скоро, ето, као уредник”, испричао је Даша и додао да је „срећан човек“.

Упркос великом искуству и вишедеценијској каријери, наступима у око 35 држава… Даша понавља да се и даље бави музиком.

О учешћу у пројекту говорио је Адриан Спитиери, вођа тима Јавног сервиса Малте који има око 120 стално запослених особа на телевизији и радију, али и око стотину ангажованих хонорарних сарадника - монтажера, сниматеља, продуцената – поготову на радију.

Како на Јавном медијском сервису Малте користите вештачку интелигенцију?

– Код нас је употреба вештачке интелигенције на почетном нивоу. Прошле године је Јавни медијски сервис Малте званично имао прву обуку кроз Еразмус плус пројекат, а у којем су учествовали бројни запослени који су били заинтересовани.

Неки су лепо прихватили обуку, други су, пак, осетили да им је то превише и нису подржали идеју. Међутим има колега који је заиста користе, али приватно и тврде да им много помаже у послу који могу да обаве брже у поређењу са онима који је не користе.

Да појасним, у послу који се ради корак по корак – писање текста, транскрибовање интервјуа, уређење звука – вештачка интелигенција може умногоме и веома брзо да помогне. Они који је користе имају користи.

Вештачка интелигенција се код нас не користи званично, иако имамо одређене Еј-Ај системе интегрисане у софтвере које користимо и који се аутоматски апдејтују. Тако да неке особе користе ту могућност, неке не, али Јавни медијски сервис Малте још увек нема регулативу у вези са тим – вештачку интелигенцију користите на сопствену иницијативу.

Дакле, нисте увели нпр. аватаре који особама са посебним потребама представљају садржаје или неке друге могућности?

– За сада нисмо. Зашто? Јер би то значило да се људима одузме посао. Званично, вештачка интелигенција многе послове може сасвим добро да уради, чак и да води програм на малтешком језику. Неки учесници обуке прошле године су то пробали. Али, то би значило да би посао водитеља престао да постоји. То је веома осетљива тема. Да, технологија то може да уради, али регулативе, систем још увек нису то одобрили.

Тренутно смо у заједничком Еразмус плус пројекту. Шта очекујете од овог пројекта?

– Многе ствари и схватања су се изменила током претходних годину дана. Када смо имали обуку прошле године, то је било у кључном тренутку. Вештачка интелигенција од тада постаје озбиљнија, важнија, и можете је користити и за посао. Од тада је постало јасно да је добро продужити пројекат. Сада имамо дилему колико треба користити вештачку интелигенцију. Дошло се до питања етике – да ли ћете рећи да сте користили вештачку интелигенцију, или ћете је употребили потајно и пустити људе да претпостављају? Таква је ситуација сада, а вештачка интелигенција је веома моћан алат, и на нивоу када њена употреба постаје озбиљна. Неопходне су нам регулативе, посебно у вези са етиком – да ли ћемо и како користити вештачку интелигенцију и да ли ћемо публику известити о томе у којој мери смо је користили.

А када говоримо о садашњем Пројекту?

– Обука коју ћемо спровести у оквиру овог пројекта је другачија у односу на ону коју смо имали у оквиру Еразмусовог пројекта “Дигивизија”, јер се вештачка интелигенција променила од тада. Алати које смо користили током пројекта “Дигивизија” су унапређени и постали су свеприсутни и једноставни за имплементацију у пословне задатке. Сада су нам неопходне регулативе у вези са применом. Овогодишња обука ће се више фокусирати на то како да је користимо етички. Етика је сада нешто што треба да буде усвојено пре него што се неко запосли, јер ће се доћи у ситуацију да имате запослене који ће рећи – не, ово не би требало да се уради на овај начин јер су етични, и они други чија етичка схватања нису иста и који ће користити неетички вештачку интелигенцију, а то је највећа опасност.