Један од главних проблема је то што загађење настало сагоревањем ракета и сателита приликом повратка у атмосферу, према досадашњим сазнањима, забрињавајуће брзо расте у стратосфери. Летелице и објекти у атмосфери ослобађају чађ, ретке метале, оксиде алуминијума и друге загађујуће материје чији дугорочни ефекти још нису познати.

Неки научници страхују да би ово загађење могло да оштети озонски омотач, повећа изложеност људи ултраљубичастом зрачењу и додатно дестабилизује климу током актуелне климатске кризе. Поред тога, честице би могле поново да падну на Земљу, док би милиони сателита постали значајан извор светлосног загађења.

Петиција позива на обуставу издавања нових дозвола за пројекте свемирских дата центара, уз образложење да предложени планови „крше савезни закон“.

„Компаније које развијају орбиталне дата центре описују своје планове као цивилизацијски револуционарне, али истовремено одбијају било какву озбиљну анализу њихових последица по животну средину, науку, економију и друге јавне интересе“, наводе научници.

Документ су поднеле непрофитне организације Public Employees for Environmental Responsibility (PEER), Earthjustice и DarkSky International, која се бави заштитом ноћног неба од светлосног загађења.

Неколико бивших америчких државних званичника задужених за свемирске програме изјавило је за Гардијан да сумњају да су орбитални дата-центри уопште технички изводљиви. Ипак, упозоравају да би лансирање милиона нових сателита представљало озбиљан ризик по животну средину.

„Ови системи садрже велики број сложених материјала. Чак и ако сагоре приликом повратка у атмосферу, не желите да атмосферу пунимо њиховим остацима, баш као што не бисмо желели додатно загађење из индустријских димњака“, рекао је Стив Волц, бивши директор сателитске службе Националне управе за океане и атмосферу (НОАА), који је током администрације Доналда Трампа најпре суспендован, а затим отпуштен.

Суочене са снажним отпором јавности према изградњи великих дата-центара на Земљи, технолошке компаније су прошле године почеле да промовишу идеју њиховог премештања у свемир. Неке су већ поднеле захтеве за неопходне дозволе.

Број активних сателита у орбити порастао је са око 1.400 у 2015. години на приближно 15.000 данас. Очекује се да ће у наредној деценији тај број достићи чак 100.000, не рачунајући сателите намењене орбиталним дата центрима. Тренутно највећи део загађења потиче од сателитских мрежа „Старлинк“ компаније „Спејс-Икс“ и „Амазоновог“ пројекта „Пројекат Кујпер“, које заједно броје око 10.000 сателита за широкопојасни интернет.

Свемирске летелице стварају загађење и приликом полетања и приликом повратка. Лансирања ослобађају чађ, азотне оксиде, угљен-моноксид, оксиде алуминијума, хлорне гасове, а током боравка у орбити забележено је и ослобађање живе. Када се сателити после пет до 15 година повуку из употребе, током сагоревања испуштају различите метале, уносећи загађење у до сада готово нетакнуте делове стратосфере. Последице овог процеса још увек су слабо истражене.

Научници су тек крајем 2023. године почели да откривају размере проблема, када је током истраживачког лета који је финансирала НОАА утврђено присуство метала у аеросолима сумпорне киселине који чине велики део стратосфере.

Сматра се да ови аеросоли имају кључну улогу у регулисању температуре Земље јер делују као својеврсни „планетарни штит од Сунца“, формирајући високе облаке који одбијају део сунчевог зрачења. Истовремено спречавају да гасови стаклене баште и други загађивачи из нижих слојева атмосфере доспеју до озонског омотача.

Међутим, научници наглашавају да је интеракција између метала које ослобађају свемирске летелице, природно присутних метала и аеросола сумпорне киселине „углавном непозната“, а након доласка администрације Доналда Трампа нова истраживања нису настављена.

У међувремену, еколошке организације упозоравају да су биљке и животиње зависне од природне таме, док светлосно загађење доприноси опадању популације свитаца и других инсеката.

„Ови пројекти могли би трајно да промене ноћно небо какво познајемо“, рекао је Раскин Хартли, извршни директор организације „DarkSky International”.

Кол Донован, бивши стручњак НОАА за свемирску политику, који сада ради у организацији “Stand Up for Science”, указао је да би свемирски дата центри захтевали огромне количине ретких метала и других ресурса који су већ сада ограничени, што би створило нове еколошке проблеме и на Земљи.

Нагли пораст броја сателита отвара бројна правна и еколошка питања. У петицији се наводи да амерички Конгрес обавезује FCC да процени да ли је сваки захтев за управљање сателитима у складу са јавним интересом.

Организације такође сматрају да се на ове пројекте односи Национални закон о заштити животне средине (NEPA), који захтева да федералне агенције процене еколошке последице предложених пројеката. Тај закон омогућио би процену утицаја, разматрање алтернатива, мера ублажавања последица и транспарентно представљање ризика јавности.

Међу компанијама које су већ затражиле дозволе налази се и “Cowboy Space Corporation”, коју је основао милијардер и један од извршних директора компаније “Robinhood”, са амбицијом да „изгради америчку електроенергетску мрежу у свемиру“. Компанија планира мрежу од 20.000 сателита, а прво лансирање предвиђено је за 2028. годину.

Такође се наводи да „Спејс-Икс“ у свом захтеву тврди да ће његови орбитални дата-центри „обезбедити будућност човечанства на више планета“, док се питање заштите животне средине своди на кратку напомену да ће компанија „развити водеће мере за смањење светлосног сјаја сателита“, без додатних објашњења.

Према наводима петиције, захтеви технолошких компанија не садрже озбиљну анализу еколошких последица.

Компаније које развијају вештачку интелигенцију, попут "OpenAI" и „Антропика“, током протекле године представиле су моделе посебно прилагођене откривању сајбер-безбедносних слабости, уз упозорење да би њихова технологија могла да створи нове ризике јер може проналазити пропусте у рачунарским мрежама компанија брже него што их стручњаци могу отклонити.

Саопштење компаније "OpenAI" указује на то да такви безбедносни инциденти почињу да се дешавају и да чак ни технолошки најнапредније компаније за развој вештачке интелигенције можда нису у потпуности спремне за њих.

Упад у "Hutting Face" започео је када је OpenAI тестирао комбинацију два своја модела – GPT-5.6 Sol и још моћнији модел који још није јавно представљен – како би проверио колико успешно могу да повежу више рањивости у јединствен сајбер-напад.

Тест је био замишљен тако да модели раде у безбедном окружењу за тестирање, познатом као „сендбокс“. Међутим, модели су пронашли рањивост која им је омогућила да изађу из тог изолованог окружења и повежу се са интернетом. Затим су као мету одабрали "Hutting Face", закључивши да библиотека, која садржи милионе модела вештачке ингелигенције, може да пружи информације које би им помогле да успешно прођу безбедносну проверу.

OpenAI је саопштио да сарађује са библиотеком "Hutting Face" на отклањању пропуста који су омогућили напад.

„Сматрамо да је ово сајбер-инцидент без преседана, који укључује најсавременије сајбер-способности, и реагујемо у складу с тим. Уводићемо строге контроле у конфигурацији инфраструктуре, чак и по цену успоравања истраживања, док се рањивости не отклоне“, наводи OpenAI.

"Hutting Face" је прошле недеље саопштио да је открио упад и да зна да га је изазвао аутономни систем, али тада није навео да иза инцидента стоји OpenAI.

Извршни директор библиотеке, Клем Деланг, изјавио је да је „захвалан на сарадњи“ са компанијом OpenAI након хакерског напада.

„Овај инцидент, вероватно први такве врсте, потврђује оно у шта дуго верујемо: Безбедност вештачке интелигенције неће решити ниједна компанија која ради у тајности“, рекао је Деланг.

Модели вештачке интелигенције показали су се изузетно способним за програмирање, што их чини корисним и хакерима и стручњацима задуженим за заштиту рачунарских мрежа.

У априлу је „Антропик“ представио модел за сајбер-безбедност под називом „Митос“ (Mythos), који је учинио доступним само малом броју организација како би им помогао у одбрани од сајбер-напада.

Недуго затим, OpenAI је представио сопствени модел за сајбер-безбедност и омогућио ограниченом броју организација да га користе за јачање своје одбране, пре него што га понуди ширем кругу корисника. У уторак је и „Гугл“ саопштио да је развио модел усмерен на сајбер-безбедност и ставио га на располагање мањој групи партнера ради тестирања.

Знате ли које се тактике користе? Модерна фишинг порука није направљена насумично. Она је пажљиво осмишљена да циља тачно одређене емоције, рутине и менталне пречице које користимо сваки дан.

Напади нису случајни, дизајнирани су

Један од најмоћнијих механизама је ауторитет. Kада порука изгледа као да долази од неке званичне институције, мозак аутоматски претпоставља да је ауторитет једнак истини. Уколико вам банка пошаље „Извршена вам је уплата. Kликните и потврдите трансакцију”, иницијална срећа због прилива новца лако се може претворити у озбиљан инцидент.

Подједнако ефикасан је страх од губитка. Психолошке студије показују да људи много снажније реагују на могућност да нешто изгубе него на могућност добитка. Поруке попут „Ваш приступ је укинут” или „Рачун ће бити угашен” нису случајно формулисане, оне терају на ирационалне одлуке донете у секунди.

Ту је и притисак времена. „Ваш налог ће бити угашен за 15 минута” је типичан пример. Kада осећамо временски притисак, логика се гаси. Мозак прелази у реактивни мод и прескаче кораке провере које би иначе предузео. Баш тај прескочени корак је оно што нападач чека.

Радозналост постаје оружје

 Kако? Kада приметимо јаз између онога што знамо и онога што желимо да знамо, тај јаз ствара менталну тензију коју морамо затворити. „Kолега је поделио фајл са вама” или „Измењен распоред смена” су неутралне поруке које готово рефлексно отварамо, без да се питамо одакле заиста долазе.

Посебно подмукла је злоупотреба поверења унутар организације. Ако порука изгледа као интерна комуникација, мејл од „колеге”, ХР обавештење или лажни Teams линк, људи знатно ређе проверавају детаље.

Kоначно, ту је и оно што психолози називају хало ефектом. Једно позитивно својство утиче на то како процењујемо све остало. Леп дизајн мејла делује безбедно, лого познате банке делује легитимно, професионалан тон делује поуздан. И зато не анализирамо даље, преносимо први утисак на целу поруку.

Kако данас изгледа фишинг напад

Заборавите на мејлове пуне правописних грешака и нелогичних реченица.

Модерни фишинг је кратак, неутралан и са веома мало видљивих знакова упозорења.

Захваљујући вештачкој интелигенцији могуће је генерисати савршено написане мејлове, а аутоматизовани напади користе јавно доступне податке о вама како би поруке звучале застрашујуће уверљиво.

Пет навика које могу да заштите вас и вашу компанију

Добра вест је да у овом тренутку релативно једноставне навике могу помоћи да се одбраните. Пре свега, застаните пре него што реагујете.

Свака порука која ствара осећај хитности или страха заслужује бар неколико секунди пажње. Необичне захтеве, посебно финансијске, увек потврдите телефоном или кроз други комуникациони канал.

Пре него што кликнете на линк, пређите мишем преко њега и проверите да ли води на легитимну адресу. Будите опрезни према непланираним прилозима, чак и када изгледају као да долазе од познатог пошиљаоца. И на крају, пријавите сваку сумњиву поруку, јер оно што ви препознате може заштитити и колеге.

Разумевање психологије фишинга није само занимљива тема, то је прва (али не и једина) линија одбране сваке организације. Едукација запослених и систематични  тренинзи освешћивања нису трошак, већ инвестиција. Kомпанија која разуме како напади функционишу и на људском и на техничком нивоу боље је припремљена за потенцијалне нападе.

У тренутку када се у мрежу уводи све више обновљивих извора енергије, попут ветра и сунца који зависе од временских прилика, РХЕ Ђердап 3 се намеће као незаменљиви „џиновски акумулатор". Овај објекат ће бити у стању да прихвати вишкове произведене струје и врати их у систем онда када је потрошња највећа.

Министарства рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић 16. јула, потписала је меморандум о РХЕ Ђердап 3 у Букурешту, и том приликом рекла да „Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3". Председник Владе Румуније Илије Боложан изјавио је да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.

Како раде реверзибилне хидроелектране?

За разлику од класичних проточних хидроелектрана које једноставно користе природни ток реке за покретање турбина, реверзибилне хидроелектране поседују два басена (акумулације) на различитим висинама – горњи и доњи.

Њихов рад се заснива на двосмерном циклусу који директно зависи од тренутне потрошње и цене електричне енергије на тржишту: Пумпни режим (пуњење акумулатора): Током ноћи или викендом, када је потрошња струје у Србији ниска, а на мрежи постоји вишак јефтине енергије, РХЕ ради као пумпа. Она користи тај вишак струје да би препумпала воду из доњег басена у горњи басен. На тај начин се електрична енергија претвара у потенцијалну енергију воде.

Турбински режим (производња струје): Током дана, у периодима такозваног „шпица" када грађани и индустрија троше највише струје, процес се обрће. Вода из горњег басена се пушта да пада ка доњем басену, покреће турбине и генерише скупу, дефицитарну електричну енергију која у тренутку стабилизује мрежу.

Технологија стара један век

Иако се данас помињу као решење за будућност, реверзибилне хидроелектране имају дугу историју. Први овакви системи развијени су још крајем 19. века у Швајцарској и Италији.

Прва комерцијална реверзибилна хидроелектрана са великим пумпним складиштем пуштена је у рад у Немачкој крајем двадесетих година прошлог века.

У бившој Југославији, визионарски инжењери су рано препознали овај потенцијал.

Србија већ деценијама успешно користи снагу овог концепта кроз РХЕ Бајина Башта, која је пуштена у рад 1982. године.

Она представља један од најсложенијих хидроенергетских објеката у овом делу Европе и деценијама служи као главна златна резерва нашег електроенергетског система.

Зашто су ове електране кључне за енергетски систем

Због своје јединствене способности да балансирају понуду и потражњу, реверзибилне хидроелектране имају три кључне улоге.

Складиштење енергије у великим количинама: Данашња технологија још увек нема батерије које би могле да складиште терават-сате енергије за целу државу. РХЕ су тренутно једина комерцијално исплатива технологија за масовно чување струје.

Балансирање обновљивих извора: Извори попут соларних панела и ветропаркова су непредвидиви – производе превише струје када нам не треба (нпр. током сунчаног поднева), а нимало када је најпотребнија (ноћу или при умирењу ветра). РХЕ буквално спасава мрежу тако што упија те нагле вишкове и чува их за касније.

Брзо реаговање у ванредним ситуацијама: У случају хаварије на термоблоковима или наглог пада увоза струје, РХЕ може да се покрене и достигне пуну снагу за мање од неколико минута, спречавајући тако потенцијални колапс система (тзв. "blackout").

Инвестирање у реверзибилне хидроенергетске капацитете већ дуго није питање еколошког престижа, већ кључни елемент националне безбедности и економског суверенитета једне државе. У ери незапамћене нестабилности на глобалним тржиштима енергената и све строжих међународних регулатива о декарбонизацији, државе које немају сопствене системе за складиштење енергије постају директно зависне од скупог увоза и флуктуација на туђим берзама.

Изградњом објеката попут Ђердапа 3, Србија не би побољшала тек локалну инфраструктуру, већ и позиционирала  свој електроенергетски систем као стратешко чвориште читавог региона Југоисточне Европе. У коначном збиру, способност да се управља сопственим вишковима и мањковима енергије представља најважнију границу између технолошки независних економија и оних које су препуштене на милост и немилост енергетских криза.

У Европи је цена индивидуалне претплате повећана са 10,99 на 11,99 евра месечно, породичног пакета са 16,99 на 19,99 евра, док студентски пакет сада кошта 6,99 евра месечно.

Према наводима специјализованог портала Мјузик бизнис ворлдвајд, више цене већ су уведене и у Уједињеном Краљевству.

Епл наводи да је циљ повећања цена покривање растућих трошкова лиценцирања, али и већа зарада извођача и аутора од стримовања музике. Слично образложење компанија је дала и приликом претходног поскупљења 2022. године.

Поскупљење Епл Мјузика долази након што је и Спотифај повећао цене својих претплата. Упркос томе, Епл Мјузик и даље остаје нешто јефтинији од Спотифај премијум пакета за индивидуалне кориснике на америчком тржишту.

Промене су обухватиле и поједине пакете Епл Ван, док је цена индивидуалног пакета остала непромењена. Студентска претплата и даље укључује приступ сервису Епл ТВ+, а Епл Мјузик Класикал остаје доступан свим претплатницима без додатне накнаде.

Овим потезом Епл се придружио тренду раста цена у индустрији дигиталног стриминга, која се суочава са све већим трошковима пословања и захтевима музичке индустрије за већим приходима.

– Обучавам многе новинаре и видим да нису довољно припремљени – нису свесни свих ризика о којима говорите. Неки већ користе вештачку интелигенцију, али не увек на промишљен начин – без размишљања о последицама и предрасудама које можда шире. Зато је веома важно да наставимо да едукујемо колеге новинаре и цео свет информисања и комуникација – не само о томе шта вештачка интелигенција може да уради него и о ризицима.

Све више редакција широм света користи вештачку интелигенцију на различите начине – да пише чланке, за претрагу, за различите ствари... Где је граница између њене употребе као алата и као нечега што за последицу има лоше новинарство? Ко је одговоран за постављање те границе?

– Мислим да та граница постаје све тања, и то зато што немамо осећај да је прелазимо. А зашто? Зато што делегирање – и когнитивно делегирање – није нешто што се догоди преко ноћи, него је резултат малих, свакодневних одлука. Данас вештачкој интелигенцији препуштам брејнсторминг, сутра структуру текста, а прекосутра вештачка интелигенција пише чланак уместо мене и одлучује о уредничкој линији.

То не смемо да допустимо. Где је одговорност? И даље сматрам да је одговорност на нама као појединцима – али ако радимо у редакцији, морамо имати заједничке смернице за употребу вештачке интелигенције. Иначе, као што сте рекли, свако почиње да га користи како му падне на памет. Тако вештачка интелигенција почиње да нас замењује, па се онда љутимо – а заправо смо то сами тражили, иако то заправо нисмо хтели.

Да ли вештачка интелигенција обликује наше политичко мишљење и јавно мњење, и да ли је пристрасна? Као важна помиње се разлика између персонализације и манипулације.

– Вештачка интелигенција јесте у стању да обликује и манипулише – и увек је упоређујем с масовном пропагандом. Зашто? Уз све разлике, наравно – масовна пропаганда је нешто видљиво. Можда постоји режим који блокира интернет и говори вам шта смете да гледате и мислите, и знате да постоји непријатељ.

Насупрот томе, када вам вештачка интелигенција пружи савршен резултат, ако не употребите критичко мишљење, можда нећете уочити пристрасност ни манипулацију. И када вам се сервира садржај генерисан вештачком интелигенцијом, шта добијате? Стварност, или само њен део, измењену стварност.

То постаје пропаганда без непријатеља. Самим тим је опаснија, јер многи људи – а понекад чак ни ми, којима је то посао – нису тога свесни.

На пример, треба знати да чак и савршен текст, аудио, видео-снимак или слика – може садржати не само грешке него и пристрасност, јер је вештачка интелигенција обучавана на нашим подацима, а ми сами смо пристрасни. Зависи где живимо, где смо рођени, шта смо учили – сви имамо предрасуде. Уградили смо их у вештачку интелигенцију, и она нам враћа садржај с тим истим предрасудама.

Свуда имамо дипфејкове јавних личности и политичара, лажне вести, лажне фотографије. Шта обичан човек, али и професионални новинар, може да уради? Може ли да се заштити? Јесмо ли немоћни?

– Ако мислите на људе који конзумирају вести, да ли је тај садржај лажан или не, ако нисмо сигурни, не делимо га. Не прихватамо га здраво за готово. Постављамо питања, а ако нисмо сигурни – питамо некога ко би могао знати. Ако не знамо такву особу, не делимо и идемо даље да тражимо поуздан извор. То може бити редакција или новинар – јер много нас је чије лице стоји на видео-снимку или чије је име потписано испод чланка, и можемо вам рећи да ли је извор поуздан или ћемо сами истражити.

А ако сте новинари, увек третирајте садржај као непоуздан извор. Увек се запитајте да ли је цитат, видео или садржај који конзумирате аутентичан и да ли долази из поузданог извора, и увек идите до изворног материјала ако можете. Ако не можете – не делите. То мора бити апсолутно јасно.

Као едукатор – шта покушавате да промените у новинарству и у јавности? Шта вам је важно?

– За мене је најважније повезивање човечности и технологије, јер мислим да је наше главно – дозволите ми да употребим ту реч – оружје, управо човечност.

Најбоља ствар коју можемо да учинимо јесте да је сачувамо, заједно са способношћу просуђивања. То више није само пожељна особина – способност да просуђујемо и критички мислимо јесте суштинска ствар, оно што заиста прави разлику између нас и машине.

Нисмо машине. Не можемо да производимо ударне вести сваке секунде – машина може. Али ми можемо да идемо у дубину. Зато ми је важно да људи схвате да не говоримо о будућности – говоримо о садашњости. Морамо знати о чему причамо, шта користимо, које алате имамо. Користите их – али одговорно.

Следећи корак у развоју ове технологије биће вај-фај 8, али за разлику од претходних генерација, његов главни циљ неће бити повећање максималне брзине, већ стварање стабилније, поузданије и отпорније мреже.

Поузданост уместо рекордних брзина

Осма генерација вај-фаја представља промену у начину на који се развијају бежичне мреже. Док су ранији стандарди углавном били усмерени на већи проток података, вај-фај 8 ставља акценат на кључне карактеристике свакодневног коришћења – стабилност везе, мање кашњење и бољу покривеност сигналом.

Нови стандард развија Институт инжењера електротехнике и електронике (IEEE), а један од његових главних циљева биће омогућавање непрекидне повезаности уређаја чак и када се корисник креће кроз простор. То би требало да смањи број прекида везе и елиминише такозване „мртве зоне“.

Као и претходне генерације, вај-фај 8 биће компатибилан са старијим уређајима. Нови рутери моћи ће да комуницирају са телефонима, лаптоповима и другим уређајима који користе старије стандарде. Ипак, пуне предности нове технологије биће доступне само на уређајима који имају подршку за вај-фај 8.

Технологије за поузданију везу

Једна од најважнијих новина биће боља координација више приступних тачака. Уместо да рутери међусобно стварају сметње, они ће моћи ефикасније да сарађују, што би требало да донесе бољу покривеност сигналом, већу ефикасност мреже и мању потрошњу енергије.

Вај-фај 8 требало би да омогући и неприметно пребацивање између различитих приступних тачака. То значи да корисници током видео-позива, гледања садржаја или играња онлајн игара не би требало да примете прекиде приликом преласка са једног дела мреже на други.

Нови стандард унапредиће и управљање мрежним саобраћајем. Системи за препознавање приоритета уређаја омогућиће да активности које захтевају минимално кашњење, попут видео-позива и онлајн игара, добију предност у односу на мање осетљиве активности, као што је гледање филмова или серија.

Поред тога, вај-фај 8 требало би да смањи утицај сметњи које стварају друге бежичне технологије, попут блутута, Треда и Зигбија, које могу негативно утицати на квалитет сигнала.

Иста максимална брзина, мање кашњење

На папиру, вај-фај 8 неће донети повећање максималне брзине у односу на вај-фај 7. Теоријски максимум остаће око 46 гигабита у секунди, а користиће се исти фреквенцијски опсези – 2,4, 5 и 6 гигахерца.

Ипак, стварна побољшања требало би да буду видљива у свакодневном коришћењу. Према циљевима развоја новог стандарда, брзина преноса у условима слабијег сигнала могла би да буде већа до 25 одсто, кашњење смањено за око четвртину, а број изгубљених пакета података значајно мањи.

Највећу корист од новог стандарда имаће корисници у стамбеним зградама и густо насељеним срединама, где велики број бежичних мрежа често доводи до сметњи и нестабилне везе.

Када стиже вај-фај 8?

Увођење новог стандарда за вај-фај обично траје неколико година, јер је произвођачима чипова, рутера и других уређаја потребно време да нову технологију примене у својим производима.

Пошто је сертификација за вај-фај 7 завршена почетком 2024. године, очекује се да би вај-фај 8 званично могао да буде сертификован током 2028. године.

Ипак, произвођачи већ сада раде на развоју уређаја заснованих на новом стандарду. Компаније које производе чипове припремају своја решења, док су неки произвођачи, попут ТП-Линка, већ најавили прве рутере и меш системе који би могли да се појаве до краја 2026. године.

Стручњаци, међутим, сматрају да већина корисника неће имати потребу за брзом заменом опреме, нарочито ако им вај-фај 7 већ обезбеђује довољно брзу и стабилну везу.

Развој вај-фаја 8 показује да будућност бежичних мрежа више неће зависити само од све већих брзина, већ пре свега од њихове поузданости, стабилности и способности да подрже све већи број паметних уређаја, сервиса заснованих на вештачкој интелигенцији и технологија интернета ствари.

Рођен је 1939. године у Ковину, а на Економском факултету је допломирао 1962. Убрзо се заинтересовао и за први југословенски рачунар ЦЕР-10, који је изузетно брзо рачунао и штампао. Што је више сазнавао о овом компјутеру, то му је било јасније да је његов животни позив заправо информатика.

Од 1970. до 1985. године радио је на развоју информационог система Скупштине града Београда у својству директора Градског завода за информатику.

Од 1985. до 2000. године радио на развоју информационог система савезних органа и организација у својству помоћника савезног секретара за правосуђе(за сектор информатике ) и касније као директор Савезног завода за информатику. Сарађивао на увођењу Интернета у СРЈ и од 1996. до 2000. године био администратор .gov домена за државне органе у СРЈ.

Истовремено, од 1975. до 1990. године био професор на Вишој школи за информатику за предмет „Примене рачунара у јавној управи”.

Марковић је објавио око 100 стручних чланака из области информатике. Био је на челу експертских тимова који су припремели предлоге докумената и прописа из области информатике.

Обављао је дужност председника Друштва за информатику Србије, непрофитне невладине организације и стручно удружење информатичара. Од 2003. године уређивао је ИКТ Билтен који су покренули ТАНЈУГ и Републички завод за информатику и интернет.

Године 2013. објавио је монографију 40 година Друштва за информатику Србије и електронску књигу Пут у информационо друштво која садржи избор објављених чланака и коментара.

Од 2007. године био је сарадник за област информатике у експертском тиму који ради на изради Српске енциклопедије, а коју издају САНУ и Матица српска.

Добитник је признања : „ИТ Глобус 2007“ за развој ИТ сцене у Србији, „Повеље Радио Београд 2“ за дугогодишњу сарадњу у емисијама из информатике, Е-трговина „AWARD 2010“ за ангажовање на развоју електронског пословања у Србији, „еРазвој за 2012“. годину за целокупну делатност у области ИКТ и „ПЛАКЕТЕ ДИС 2013“ за заслуге у развоју информатике, а поводом 40 година постојања и рада Друштва за информатику Србије.

Једну операцију предводио је хуманоидни робот уз асистенцију хирурга, док су другу у потпуности извела два хуманоидна робота, саопштио је Универзитет. Роботи су свињама уклонили жучну кесу, што представља важан корак пре него што истраживање пређе на испитивања на људима.

„Као доказ да је концепт изводљив, све је функционисало“, изјавио је др Рајан Бродерик, вршилац дужности директора Центра за будућност хирургије при Универзитету Калифорније у Сан Дијегу, за телевизију Еј-Би-Си њуз.

Хуманоидни роботи имају главу и руке и мањи су од већине хируршких робота који се данас користе у болницама и захтевају знатно више простора. Истраживачи и лекари дали су им и надимак – „Серџи“ (Surgie).

„Ограничења у погледу простора, која постоје код традиционалне роботске хирургије, овде нису представљала проблем“, напомиње др Бродерик. „Робот је функционисао као асистент поред пацијента, па се природно уклопио у простор у којем иначе радимо лапароскопске операције.“

Лекари и истраживачи надају се да би „Серџи“ у будућности могао да се користи и ван класичних болничких операционих сала.

„Можете да замислите да се овај уређај користи на броду, у неком удаљеном селу или у мањим операционим условима, ван великих градова“, напомиње др Шанглеј Лиу, колоректални хирург са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу. „Мислим да то отвара бројне могућности за бољу доступност хируршке неге.“

Лекари и истраживачи такође сматрају да би „Серџи“ могао да помогне у ублажавању недостатка медицинског особља у болницама и омогући већи број хируршких захвата у будућности.

„Верујем да смо показали да је могуће користити хуманоидне роботе у операционој сали за извођење стварних хируршких захвата који би једног дана могли да спасавају људске животе“, изјавио је др Мајкл Јип, професор Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Др Марија Гњатовић, државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, наводи да Министарство науке заиста интензивно већ годинама улаже у инфраструктуру.

"Инфраструктура је потребна да нека основна научна знања и резултате претворимо у применљиве и опипљиве резултате и производе и услуге који су важни за заједницу и за развој читавог друштва", каже Гњатовићева.

Оквирни концепт наступа на специјализованој изложби Експо 2027 у Београду представљен је на панелу одржаном у Експо-плејграунду. Осим улагања у инфраструктуру на павиљону ће бити достигнућа у развоју вештачке интелигенције.

Гњатовићева истиче да ће из ове области имати и највише презентованих резултата и иновације у оквиру Експо изложбе, али да ту су и биотехнологија и биомедицина и пољопривреда.

“Дакле, у најразличитијим областима подржавамо развој опипљивијих и конкретнијих решења и резултата, применљивијих на националном нивоу, али наш приоритет је свакако да наше иновације дођу и до међународног тржишта и угледају светлост дана на међународном нивоу", наводи Гњатовићева.

Др Саша Лазовић, директор Фонда за иновациону делатност, каже да је реч о изузетно занимљивом и интересантном програму.

"Програм садржи прошлост, садашњост и будућност, оно што наши стартапови сада раде, оно што су наши научници постизали у прошлости и оно што треба да да одговор на питање како ће изгледати будућност човечанства имајући у виду развој у технологији, пре свега у роботици и вештачкој интелигенцији", истиче Лазовић.

Поводом националног дана науке и у сусрет Експу 2027 у Београду, Министарство науке и технолошког развоја и Фонд за иновациону делатност доделили су уговоре о финансијској подршци за развој 16 регионалних стартап центара у циљу јачања иновационог екосистема Србије.

Фокс је на друштвеној мрежи Икс навео да је Гугл претрага „оборио све досадашње рекорде коришћења”, док је потпредседник за развој Роби Стајн потврдио да је тог дана забележен историјски максимум употребе сервиса.

Компанија, међутим, није објавила конкретне податке о броју упита нити методологију мерења.

Према наводима Си-Ен-Би-Сија, највећи скок интересовања уследио је одмах пошто је Енцо Фернандез постигао победоносни гол за Аргентину у завршници сусрета, што је изазвало глобални талас претрага повезаних са утакмицом, Лионелом Месијем и Светским првенством.

Ово није први пут да велико фудбалско такмичење обара рекорде Гугл претраге.

Извршни директор компаније Сундар Пичаи саопштио је да је током финала Светског првенства 2022. године између Аргентине и Француске забележен највећи интернет саобраћај у историји Гугл претраге у претходних 25 година.

Нови рекорд показује да највећи спортски догађаји и даље подстичу милионе корисника широм света да информације траже управо путем интернет претраживача.

Екосистем са бројним актерима и одговорностима

Обрада личних података у видео-играма обухвата широк и разноврстан екосистем у којем сваки актер има своју улогу – од произвођача хардвера (конзола, графичких картица и специјализоване опреме за играње), преко добављача технологија за развој игара (библиотеке, middleware – посреднички софтвер за управљање подацима, развојни пакети, интерфејси за програмирање апликација (API), програмски пакети и графички мотори), до издавача који финансирају, пласирају, дистрибуирају, а понекад и производе игре.

У овај систем спадају и storefront платформе – онлајн продавнице преко којих играчи купују или преузимају игре. Оне делују као посредници између издавача, произвођача хардвера и крајњих корисника.

Сви ови учесници имају обавезу да поштују прописе о заштити података о личности, а у Европској унији то је Општа уредба о заштити података (GDPR). Ипак, сложеност сектора, односа међу бројним актерима и глобални карактер ових услуга чине да није увек једноставно обезбедити да свака карика у ланцу поступа одговорно.

Шта се ради са личним подацима

Не обрађују све игре исте личне податке, нити их користе у исте сврхе или на исти начин. Није исто да ли је реч о офлајн игри за једног играча, попут класичне RPG игре за конзолу, или о масовној онлајн игри за више играча (MMO), односно бесплатној онлајн игри (free-to-play).

У првом случају могуће је да се чува само напредак у игри, и то локално на самом уређају. Насупрот томе, код онлајн игара, посебно оних чији се пословни модел заснива на микротрансакцијама или оглашавању, количина и разноврсност прикупљених личних података расту експоненцијално.

Обрада тих података обухвата бројне активности, али се три издвајају као најчешће.

Прва је креирање и одржавање корисничких налога. За приступ већини онлајн игара неопходно је отворити налог, што подразумева достављање података као што су имејл адреса, корисничко име, а понекад и подаци за плаћање. Они се користе за идентификацију корисника, управљање његовим профилом и омогућавање приступа напретку у игри са различитих уређаја.

Проблем је у томе што све игре нису транспарентне у погледу тога које податке прикупљају приликом регистрације и у које сврхе их користе. Поједине траже и претерана овлашћења, попут приступа листи контаката на телефону или локацији у позадини.

Циљ: праћење играча

Још једна уобичајена активност је телеметрија, односно прикупљање података у реалном времену о начину коришћења игре. То обухвата како техничке информације (попут перформанси уређаја или софтверских грешака), тако и податке о понашању играча (његове поступке, време проведено у игри или друштвене интеракције).

Овакво праћење може имати различите сврхе – од прилагођавања тежине игре и осмишљавања занимљивијих нивоа, до понуде награда и мисија усклађених са преференцијама сваког појединачног играча.

Проблем настаје када обрада података пређе границе онога што је неопходно и сразмерно или када корисник није јасно обавештен да се такви подаци прикупљају.

Тако, на пример, поједине игре прикупљају биометријске податке (као што су срчани ритам или неуроподаци преко носивих уређаја – wearables), а да корисници нису свесни последица дељења таквих информација.

Слично томе, код free-to-play модела, телеметрија се користи за препознавање играча који имају највећу вероватноћу да троше новац унутар игре. Они су у индустрији познати као „китови“ (whales). То омогућава компанијама да им пласирају посебно прилагођене понуде, па чак и да искористе њихове слабости или психолошке склоности.

Подаци који се изводе током играња

Подаци о играчима не само да се прикупљају, већ се користе и за извођење закључака о њиховом понашању. Уз помоћ техника предиктивне анализе, које се често заснивају на вештачкој интелигенцији, различити учесници у индустрији могу да изведу закључке о играчима који превазилазе податке које су они сами директно дали.

На пример, игра може да сврста кориснике према нивоу вештине, особинама личности или емоционалном стању и да те профиле користи за персонализацију искуства или боље упаривање играча. Али, такви профили могу бити и предмет продаје трећим лицима.

Да бисмо то боље разумели, систем може да закључи да је неки корисник малолетан на основу начина на који игра или куповина које обавља, чак и ако је приликом регистрације навео нетачан датум рођења.

Такође, може се проценити да неко има склоност ка зависности и, уместо да буде упозорен на ризике, та информација може бити искоришћена како би остао што дуже ангажован у игри кроз систем променљивих награда – механизам сличан ономе који користе аутомати за коцкање.

Претње – шта може поћи по злу

Као што се може видети, обрада личних података у овом контексту носи бројне ризике.

Пре свега, онлајн игре су честа мета сајбер-напада. Ако нападачи дођу до база података неке платформе, могу украсти осетљиве информације као што су лозинке, имејл адресе, подаци за плаћање или биометријски подаци.

Међутим, постоје и бројне друге претње које нису тако очигледне. Једна од њих је повезивање података. Иако многе игре избегавају употребу директних идентификатора, подаци као што су IP адреса или понашање у игри (на пример, јединствен начин кретања или ритам пуцања) могу бити довољни да се, самостално или комбиновањем више образаца, различите сесије, налози или трансакције повежу са истом особом.

То је посебно забрињавајуће јер се на тај начин може направити детаљан профил сваког играча. Такав профил може послужити као јединствени „дигитални отисак“, који омогућава праћење или надзор играча како у самој игри, тако и у другим дигиталним окружењима.

Повезивање података може довести и до откривања стварног идентитета играча. Због тога је доксовање (doxing), односно јавно објављивање приватних информација, реалан ризик у играчким заједницама. Подаци попут корисничког имена, IP адресе или разговора у чету могу процурити или бити злоупотребљени за узнемиравање, уцену или дискриминацију.

У играма за више играча, у којима је друштвена интеракција један од кључних елемената, откривање личних података може имати озбиљне последице, укључујући крађу идентитета или чак угрожавање физичке безбедности.

Нетачни подаци и дизајн који подстиче зависност

Подаци који се прикупљају у играма, као и закључци који се на основу њих доносе, нису увек тачни.

Тако, на пример, игра може погрешно означити корисника као особу „склону зависности“ само зато што је током једног викенда играо дуже него иначе. Или га може прогласити „варалицом“ на основу одређених догађаја забележених у систему.

Такве грешке не утичу само на корисничко искуство, већ могу имати и правне последице ако се аутоматизоване одлуке – попут искључивања играча – доносе на основу нетачних података или погрешних процена, како у самој игри тако и ван ње.

Поред тога, треба имати у виду и манипулативне обрасце дизајна корисничког интерфејса или специфичне механике игре, као што су козметички додаци који мењају изглед лика, скинови или различити облици персонализације аватара.

Овакве технике могу подстаћи играче да донесу одлуке које иначе не би донели, користећи њихове психолошке слабости и когнитивне пристрасности.

На сличан начин, многе игре су осмишљене тако да максимално продуже време проведено у игрању, повећају количину прикупљених личних података или подстакну потрошњу новца – на пример, путем такозваних кутија са пленом (loot boxes) или борбених пропусница (battle pass).

Такви механизми могу имати посебно негативан утицај на млађе играче, јер их могу навести на неовлашћене куповине или развој зависничког понашања.

Шта корисници могу да учине

Иако је основна одговорност на компанијама које обрађују личне податке, и сами играчи могу предузети кораке како би заштитили своја права:

Прочитајте политику приватности и обавештења о обради података. Иако су често дугачки и сложени, важно је разумети који се подаци прикупљају и у коју сврху. Ако вам нешто не улива поверење, размислите о томе да не користите ту услугу. Запитајте се да ли је заиста неопходно повезати игру са друштвеним мрежама или укључити гласовни чет.

Подесите опције приватности. Многе игре и платформе омогућавају ограничавање прикупљања података или искључивање одређених функција телеметрије и аутоматског профилисања. Добро је прегледати ова подешавања пре почетка играња.

Користите јаке лозинке и двофакторску аутентификацију. То смањује ризик од преузимања налога и крађе идентитета.

Будите опрезни са подацима које делите. Избегавајте да остављате осетљиве информације, попут кућне адресе, података за плаћање или биометријских података, осим ако је то заиста неопходно. Не прихватајте услове коришћења механички, без читања.

Едукујте се и подижите свест. Разговарајте са другим играчима, посебно са млађима, о значају приватности и ризицима који прате играње видео-игара. Корисно је пратити и препоруке надлежних институција за заштиту података о личности, као и других поузданих организација из области образовања, здравства или професионалних гејмерских заједница.

А ви – да ли сте икада проверили које податке прикупља ваша омиљена видео-игра?

Уместо дугог претраживања и уношења података, довољно ће бити да корисник потврди да прихвата предлог свог дигиталног асистента.

Да би такав начин куповине постао свакодневица, мењају се и технологије које стоје иза самог процеса плаћања.

„Један од кључних технолошких трендова је токенизација. Уместо да се при свакој куповини користе стварни подаци са картице, они се замењују јединственим дигиталним токеном, чиме се повећава безбедност и поједностављује плаћање. Посебан фокус је на малим предузећима. Уместо куповине посебних ПОС уређаја, трговци данас могу обичан паметни телефон претворити у терминал за бесконтактно плаћање једноставним преузимањем апликације. Али највећи изазов остаје финансијска инклузија. Око 1,3 милијарде људи у свету и даље нема приступ банкарском систему“, напомиње Тарек Махмуд, председник компаније „Виза“ за регион Централне и Источне Европе, Блиског истока и Африке.

Како вештачка интелигенција преузима све већу улогу у финансијама, из корена се мења и принцип финансијске безбедности.

Деценијама се подразумевало да се са обе стране сваке трансакције налази човек. У будућности ће, међутим, све више одлука доносити ВИ која ће куповати и плаћати у име корисника.

Због тога више неће бити довољно заштитити само трансакцију – биће потребно проверити идентитет, овлашћења и намеру онога ко куповину обавља.

„Мишљења људи су у овом тренутку подељена. Када је реч о финансијским трансакцијама, поверење је и даље ограничено. Само око четвртине испитаника рекло је да би дозволило вештачкој интелигенцији да самостално обави плаћање у њихово име. Истовремено, чак 80 одсто грађана очекује да управо ВИ помогне у њиховој заштити од превара приликом онлајн куповине. Све више се преплићу преваре, сајбер криминал и финансијски криминал. Сајбер безбедност постаје један од клучних елемената функционисања финансијских система“, истиче Чарлс Лобо, стручњак за управљање ризицима у компанији „Виза“.

Вештачка интелигенција није једина промена која чека финансијски сектор. Све више пажње привлаче и “stablecoini“ – дигиталне валуте чија је вредност везана за класичне, попут евра или долара.

Њихова улога није да замене постојећи финансијски систем, већ да повежу свет дигиталне имовине и традиционалног банкарства, посебно када је реч о међународним плаћањима.

Од готовине, преко платних картица и мобилних телефона до вештачке интелигенције која ће куповати у наше име. У Паризу се није разговарало само о будућности плаћања, већ о томе како ће изгледати однос човека и технологије у свету финансија. Јер у ери вештачке интелигенције можда и најважнија валута постаје – поверење.

Обележавање стогодишњице прати и представљање ексклузивног модела "Superleggera V4 Centenario Tricolore", најскупљег серијског мотоцикла у историји „Дукатија“.

Овај модел развија 228 коњских снага, произведен је у свега 100 примерака који су већ распродати, а његова цена износи 200.000 евра. Мотоцикл доноси технологије развијене у Мото ГП шампионату, укључујући карбон-керамичке кочнице и елементе од угљеничних влакана.

Генерални директор компаније Клаудио Доменикали поручио је да „Дукати“ и после једног века остаје веран својим коренима у Борго Панигалеу, настављајући да развија мотоцикле који представљају спој италијанске традиције, иновација и врхунских перформанси.

Прослава јубилеја трајаће током целе 2026. године кроз низ међународних догађаја, међу којима су глобално окупљање "WeRideAsOne", путнички програм "Expedition Masters", уметнички пројекти, документарни филм, обновљени Музеј „Дукатија“ и завршна изложба на сајму EICMA у Милану.

Централни догађај јубилеја је "World Ducati Week 2026", који се од 3. до 5. јула одржава на стази Misano World Circuit, под слоганом "Live the Legend – Celebrate 100 Years Together". Десетине хиљада љубитеља „Дукатија“ окупиће се из целог света.

Спортски врхунац манифестације је традиционална "Lenovo Race of Champions", на којој ће заједно наступити возачи Мото ГП и Светског супербајк шампионата, међу њима Франческо Бањаја, Марк Маркес, Фабио ди Ђанантонио, Франко Морбидели, Алекс Маркес, Николо Булега и Алваро Баутиста. Овогодишњи програм предвиђа слободне тренинге и квалификације у суботу, 4. јула, док ће главна трка бити одржана у недељу у подне.

Посетиоци ће моћи да присуствују традиционалним вожњама "Lap of Honour" са шампионима из различитих генерација, сусретима са возачима и потписивањем аутограма, као и такмичењима "V4 Elite Cup" и "V2 Future Champ Academy", намењеним младим талентима.

Првог дана манифестације одржана је традиционална парада мотоцикала од стазе у Мисану до Ричонеа, где је организован "Ducati Beach Party".

У суботу увече на програму је велики спектакл посвећен стогодишњици компаније, уз нарацију глумца Франческа Панофина.

У оквиру "Heritage Village", посетиоци могу да виде историјске моделе мотоцикала, лимитиране јубиларне серије међу којима су "Collezione 100" и "Superleggera V4 Centenario Tricolore", као и бројне интерактивне садржаје посвећене историји и технологији овог италијанског произвођача.

Током тродневне манифестације организоване су и тест-вожње на путу и ван њега, симулатори вожње, мотокрос наступи слободног стила, стант програми, концерти, садржаји за најмлађе и презентације Италијанског ратног ваздухопловства.

За „Дукати“, прослава у Мисану није само јубилеј једне компаније, већ симбол уласка у нови век постојања, уз амбицију да задржи место једног од најзначајнијих имена светске мото-индустрије.

„Када разговарамо о оваквим комплексним стварима, увек је лако или преценити или потценити. Све у великој мери зависи од онога ко шаље поруку. Ако сам ја у домену креирања алгоритама и вештачке интелигенције, наравно да ћу рећи да решавам ваше проблеме. У крајњем случају, они хоће да вам продају производ“, објашњава Петкоски.

С друге стране, додаје, опасно је и потцењивање могућности које нова технологија доноси.

„Потцењује се онда када игноришемо потенцијал вештачке интелигенције и нисмо спремни да прихватимо ту реалност. Треба да се питамо шта је нама, као корисницима, потребно да те алате употребимо тако да решавају наше проблеме, а не само оне за које неко други мисли да су важни.“

Вештачка интелигенција мења читав систем образовања

Говорећи о томе може ли вештачка интелигенција ускоро да замени универзитетске професоре, Петкоски наглашава да је само питање погрешно постављено јер се не мења појединачно занимање, већ читав систем.

Подсећа да је на недавној конференцији професору са Универзитета у Вашингтону било потребно десет минута само да наброји промене које су неопходне да би се вештачка интелигенција интегрисала у рад универзитета.

„Није ствар само шта професор може да уради. Вештачка интелигенција мења системе, мења цео концепт приступа образовању“, истиче Петкоски.

Према његовим речима, вештачка интелигенција може бити одличан помоћник професору, али не и замена за суштину наставе.

„Ако ја студентима само преносим пасивно знање, то ће вештачка интелигенција да уради далеко боље од мене. Ако студенте ангажујем да заједно креирамо знање, то никад неће моћи да замени.“

Зато, каже, не сматра да студенти који користе вештачку интелигенцију на испитима варају професоре.

„Ја њима кажем – не варате мене, варате себе. Завршићете курс без знања, а на крају ће о вашој будућности одлучивати не вештачка интелигенција, већ то да ли сте способни да створите вредност.“

Посебно наглашава да будући послови неће захтевати само рад са дигиталним алатима већ и сарадњу са људима.

„Студенти не могу да науче само интеракцију са вештачком интелигенцијом. Они ће радити у тимовима, а то значи да морају да развијају и људске способности да сарађују са другима.“

Као пример новог приступа настави наводи да ако студентима зада неки проблем и они му представе одговоре које је дала вештачка интелигенција, од њих тражи да понуде боље решење.

„Кажем им: 'Ево шта је алат вештачке интелигенције мени одговорио. Урадите боље од тога.' Ако машина може да реши задатак, нема проблема. Прави проблем је када је потребно нешто више. На крају, неко мора и да дефинише шта је уопште проблем, а осим тога, ВИ не разуме последице примене својих решења.“

Човек мора да контролише интеракцију са машином

Проф. Петкоски сматра да је погрешна полазна претпоставка да ће људски интелектуални развој стати ако машине преузму део послова.

„Не развијамо се ако стартујемо од глупе поставке да вештачка интелигенција може да нас замени“, сматра професор. Према његовом мишљењу, вредност настаје у сарадњи човека и машине.

„Вредност се не креира кроз вештачку интелигенцију као независан део, него вештачка интелигенција са нама креира вредност. Интелектуални развој је управо у томе да ту интеракцију контролише човек, а не алат.“

Истиче да ће највећи изазов бити за оне који годинама обављају рутинске послове без потребе да стичу нова знања.

„Треба да будемо захвални тим алатима јер нас терају да се другачије понашамо. Ми ништа не радимо ако немамо разлог и притисак. То је, у крајњем случају, еволуција.“

Што пре људи прихвате да их вештачка интелигенција може заменити у одређеним задацима, додаје, то ће пре почети да развијају нове вештине.

„Ако ја останем где сам сада са својим знањем, онда ће ме, пре или касније, заменити. Само је питање времена", додаје професор уз напомену да се променио и сам појам конкуренције. 

„Ми смо увек конкуренцију везивали за другог човека. Сада је конкуренција и човек и вештачка интелигенција. Игра се променила.“

Краткорочне уштеде могу скупо да коштају

На питање да ли ће широка примена вештачке интелигенције довести до пада плата и смањења броја запослених, проф. Петкоски упозорава да компаније не смеју да размишљају искључиво о краткорочним уштедама.

„Постоје уштеде које су краткорочно добре и уштеде које дугорочно могу потпуно да вам униште цео бизнис модел. Зато морате константно да балансирате.“

Као пример наводи велика отпуштања у компанији Икс, некадашњем Твитеру.

„Када је Илон Маск отпустио велики број људи, у том тренутку је уштедео огроман новац. Међутим, то више није иста институција. Они који су остали више немају исто поверење у послодавца јер се није размишљало о дугорочним последицама.“

На крају гостовања у Јутарњем програму, професор упућује једноставну поруку свима који страхују да би их вештачка интелигенција могла да замени.

„Прихватите то као реалност. Немојте да је игноришете и константно се питајте шта треба да промените у свом знању и како да стичете нове вештине.“

Истовремено, наглашава да одговорност није само на појединцима већ и на компанијама које морају својим запосленима да омогуће усавршавање како би остале конкурентне.

Најважнију поруку, ипак, упућује младима.

„Не останите пасивни. Треба да учите боље и више захваљујући вештачкој интелигенцији, а не упркос њој. Време је да почнете да преузимате више контроле у своје руке, уместо да чекате да неко други реши те изазове", наглашава проф. Ђорђије Петкоски.

Јелена Бојовић из Центра за четврту индустријску револуцију истиче да је највећи утисак оставио начин на који Данска повезује државу, науку и привреду.

„Успели смо да видимо како ти различити елементи друштва у Данској имају заједничку стратегију и у оквиру те једне стратегије свако има своју јасно дефинисану улогу и свако доприноси том неком кључном циљу који је држава поставила“, рекла је Бојовићева.

Према њеним речима, циљ Данске је да до 2030. године удвостручи извоз фармацеутске и медицинске индустрије, а том циљу доприносе сви – од научних института и истраживача до компанија и стартапова.

Каже да је за Србију посебно важно искуство сарадње различитих сектора.

„Некад нисмо могли да разликујемо да ли је у питању јавни сектор, приватни сектор или невладина организација, с обзиром на то како раде и како сви раде у интересу свог друштва и своје државе“, истакла је Бојовићева.

Говорећи о клиничким испитивањима, навела је да су Данци значајно скратили време за њихово одобравање.

„На нивоу ЕУ законски минимум је 106 дана да се одобри клиничка студија. Данци су сами себи поставили рок од 14 дана и ту су направили изузетне напретке“, рекла је Бојовићева, додајући да ни Србија „не заостаје у тој мери, чак ни мало у ефикасности рада саме Агенције за лекове“.

Вештачка интелигенција у медицини – од дијагностике до организације ресурса

Јелена Бојовић истиче да се вештачка интелигенција данас користи у готово свим сегментима медицине.

„Од саме дијагностике или селекције одговарајућег лека, развоја лекова, до тога да помогне здравственим установама да боље организују своје ресурсе – примена вештачке интелигенције присутна је од почетка до краја процеса“, наглашава Бојовићева.

Као пример домаћих решења издваја стартап који помоћу фотографија и вештачке интелигенције процењује закривљеност кичме код деце, чиме би се смањила потреба за рендгенским снимањем. Наводи и пројекте који развијају системе за прецизније одређивање количине течности која се уклања током дијализе код деце, као и примену вештачке интелигенције у анализи мамографских снимака.

„Циљ је да се адекватан лек у адекватној дози примени свакоме од нас“, истиче Бојовићева, објашњавајући да персонализована медицина узима у обзир генетске карактеристике и индивидуални метаболизам сваког пацијента.

Бојовићева наглашава да је за даљи развој пресудна сарадња са привредом.

„Привреда у Данској врло често финансира развојне пројекте и труди се да што више клиничких истраживања и иновација остане у њиховој земљи. То је, наравно, и нама циљ“, каже Бојовићева.

У Центру за четврту индустријску револуцију тренутно раде на пројектима дигитализације здравства, укључујући систем е-боловања, унапређење е-картона и припрему инфраструктуре за примену вештачке интелигенције.

„Радимо на томе да формирамо адекватне скупове података, како бисмо имали AI-ready болнице, односно здравствене установе које ће бити спремне да користе, развијају или тестирају вештачку интелигенцију“, закључила је Бојовићева.

Ове недеље, корисници могу почети да резервишу име путем апликације, иако то неће бити обавезно.

Компанија је саопштила да ће људи моћи да уклоне или промене своја корисничка имена у било ком тренутку. Када се апликација у потпуности активира, корисници Вотсапа ће моћи да се повежу само након размене корисничких имена. И даље ће постојати опције за блокирање или пријављивање нежељених порука.

Имена ће бити ограничена на 35 карактера и биће неких рестрикција при њиховом избору. У компанији најављују да имена и функције неких високих званичника и познатих личности неће бити доступна ником другом.

На пример, мало је вероватно да ће Вотсап бити преплављен корисницима који се зову Доналд Трамп. Фирма у власништву „Мете“ описала је корисничка имена као функцију приватности.

Алис Њутн-Рекс, шефица производа у компанији „Вотсап“, рекла је да је чула од корисника да не желе увек да деле своје бројеве телефона како би били у контакту са другима, посебно у групним ћаскањима.

Како је истакла, нада се да ће ова функција „дати корисницима контролу над начином на који бирају да се појављују“ у апликацији.

Како се резервише корисничко име?

Према најавама представника „Мети“, корисничка имена за Вотсап биће увођена „постепено током наредних месеци“ и корисници ће бити обавештени када им се корисничко име активира.

Они који желе да резервишу корисничко име могу то урадити преко подешавања налога у апликацији. Опција за резервисање корисничког имена појавиће се када буде доступна.

Могућност резервације није доступна на WhatsApp Web-у или верзији за Desktop. Компанија је саопштила да ће имати опцију за креаторе, мала предузећа и организације да преузму корисничко име које имају на Инстаграму или Фејсбуку ради доследности. Али свако ко жели да усклади своје корисничко име на Вотсапу са оним које има на било којој другој „Метиној“ апликацији мораће да га повеже са својим постојећим налозима у Центру за налоге.

То значи да ће се неки од података корисника делити на више апликација, као што су Тредс (Тhreads) и Месинџер.

Неки су се жалили на друштвеним мрежама да им се опција за резервисање корисничког имена још увек није појавила. Из компаније поручују корисницима да „провере да ли имају преузету најновију верзију Вотсапа и да прате новости које добијају у апликацији“.

Има ли приватности на „Метиним“ апликацијама?

„То је добра функционалност, али чак и ако нуди више приватности, имајте на уму да Вотсап генерално није апликација која поштује приватност“, рекла је Кариса Велиз, професорка на Универзитету Оксфорд и ауторка књиге Приватност је моћ.

Како професорка наглашава, „Мета“ прикупља много метаподатака о корисницима у маркетиншке сврхе: „Морамо запамтити да је Вотсап у власништву компаније 'Мета' – једне од технолошких компанија са најгорим резултатима када је у питању приватност“.

Вотсап не користи садржај приватних ћаскања за оглашавање. Они су заштићени енкрипцијом, што значи да фирма не може да чита садржај порука.

Али користи податке – као што су ваша локација и основне информације о налогу, као што су године – за подршку оглашавању.

Када опција за бирање корисничког имена буде у потпуности имплементирана, појединачни бројеви телефона више неће бити видљиви на Вотсапу.

Током типичне смене, како каже, Сафир је истовремено разговарао са више од сто људи преко десетина профила, док су надзорници патролирали између столова са електричним палицама, спремни да казне свакога ко не испуни дневну квоту.

Његов задатак био је део глобално распрострањене преваре познате као „клање свиња” (pig butchering), где се жртве, или „свиње”, пажљиво „хране” лажним обећањима љубави и богатства пре него што буду финансијски „заклане”.

За само месец дана, Куриманил је циљао око 50.000 жртава из најмање 17 земаља. Међу његовим „клијентима” били су удовац кројач из Курдистана, посластичар из Турске, фармер оваца из Киргистана, војници из Ирака и студент из Индонезије.

Све је то радио користећи софтвер изграђен на моделима вештачке интелигенције америчких технолошких компанија, које преваранти злоупотребљавају да би циљали жртве невиђеном брзином и у огромном обиму. „Сви су тамо роботи”, рекао је Сафир за АП, описујући аутоматизовану природу операције. „Систем ради све, ми само пратимо упутства.”

Америчка технологија дуж читавог криминалног ланца

Истрага је показала да је америчка технологија присутна дуж читавог дигиталног ланца који повезује преваранте са њиховим жртвама. Проблем је достигао размере које Уједињене нације описују као „скандемију”, са глобалним губицима који премашују хиљаду милијарди долара годишње.

Само у Сједињеним Државама, губици од превара које потичу из југоисточне Азије процењени су на 3,5 милијарди долара у 2023. години. Криминални синдикати, углавном смештени у специјалним економским зонама у Мјанмару, Камбоџи и Лаосу – регионима обележеним политичком нестабилношћу и корупцијом – изградили су читаве градове посвећене преварама.

Према проценама УН-а, најмање 300.000 људи, попут Куриманила, приморано је да ради у овим центрима широм југоисточне Азије. Иако не постоје докази да америчке компаније раде било шта незаконито, злоупотреба њихових алата поставља питање колико ригорозно спроводе сопствене услове коришћења, који забрањују илегалне активности.

Вештачка интелигенција унела револуцију у преварама

Модели вештачке интелигенције америчке производње, пре свега ChatGPT компаније ОпенАИ и Џемини (Gemini) компаније Гугл, коришћени су за израду специјализованог софтвера који преварантима омогућава да неометано раде на десетинама језика, надзиру раднике и циљају жртве широм света.

Ови алати, познати под називима као што су КТ (Kongtian) и 007ТГ, део су сивог тржишта технологије која има и легитимне и нелегитимне примене. Функционишу као „превара као услуга” (Scam-as-a-Service), где криминалне организације могу да купе готове пакете за покретање сопствених операција.

Бивши преваранти описују их као „све на једном месту” за вођење превара на индустријском нивоу. Софтвер користи ChatGPT и Џемини за генерисање аутоматских одговора, покретање четботова за играње улога, које преваранти користе за развијање уверљивих ликова, као и за превођење у реалном времену на више од сто језика.

Али технологија иде и даље. Ове платформе су заправо софистицирани системи за управљање односима са клијентима (CRM), прилагођени за управљање жртвама.

Преваранти могу да прате стотине „свиња” истовремено, бележећи личне податке, пратећи ниво поверења и бележећи колико је новца извучено од сваког од њих. Администратори могу чак и да манипулишу оним што жртва види на лажној инвестиционој платформи, приказујући измишљене добитке како би је подстакли на даља улагања.

Анализа блокчејна, коју је за АП урадила компанија ТРМ Лабс, показала је да су преваранти који су користили ове алате зарадили десетине милиона долара.

Криминалне групе користе и вештачку интелигенцију за креирање уверљивих лажних профила, користећи ВИ генераторе слика за стварање фотографија које не постоје у стварности.

Најновији тренд је употреба ВИ „face-changing” софтвера, односно дипфејк технологије, која омогућава преваранту да током видео-позива у реалном времену прикаже лице друге особе, чиме се отклања и последња сумња жртве.

За оне који су присиљени да раде у овим фабрикама превара, одбијање или неуспех нису опција. Куриманил, који није био вешт у превари, био је брутално пребијан.

Скривена инфраструктура: од сервера до сателита

Софистицирана, глобална интернет инфраструктура подржава економију преварантских центара у Мјанмару, која се ослања на услуге компанија као што су Коџент Комуникејшенс (Cogent Communications), АТ&Т, ДиџиталОушен (DigitalOcean) и Оракл (Oracle).

Анализа више од 200.000 конекција уређаја у четири центра за преваре у Мјанмару, спроведена за АП, показала је да је сваки пети сигнал преносила компанија регистрована у САД. Ови центри су често смештени у удаљеним, слабо контролисаним подручјима дуж границе са Тајландом, где владавина права практично не постоји, а локалне милиције пружају заштиту криминалним синдикатима у замену за део профита.

Посебно се истиче Старлинк, сателитска интернет компанија Илона Маска, која је постала провајдер број један у Мјанмару, укључујући и центре за преваре. У земљи разореној грађанским ратом, где влада често искључује земаљске интернет везе како би сузбила отпор, Старлинк је постао спас за школе, болнице и хуманитарне групе.

Ипак, одаци показују да преваранти чине несразмерно велики део његове корисничке базе. Сателитски интернет им омогућава да заобиђу локалне рестрикције и наставе са радом чак и када им власти пресеку земаљске везе. Стабилна и брза веза је кључна за 24-часовни рад ових центара, који функционишу као глобални позивни центри, само са далеко мрачнијом сврхом.

Како да се стане на пут злоупотреби

Стручњаци за сајбер безбедност кажу да би интернет провајдери, компаније за вештачку интелигенцију и Старлинк могли да ураде више како би спречили злоупотребу од стране превараната – али им недостају законски, регулаторни и пословни подстицаји.
У међувремену, у Вашингтону, законодавци и владини званичници траже од америчких технолошких компанија да сарађују како би преваранте одвојили од америчке инфраструктуре, али на добровољној основи.

У новембру, америчка тужитељка округа Колумбија, Жанин Пиро, основала је Ударну групу за центар преваре како би циљала на преварантске комплексе.

У четвородневној вежби у мају, Ударна група је сарађивала са компанијама Мета, СпејсИкс, Гугл и другима како би пореметила више од 1,4 милиона налога на друштвеним мрежама и имејл налога, прекинула саобраћај злонамерних ИП адреса, запленила сателитске интернет терминале и деактивирала сервере и хостинг инфраструктуру повезану са преварантским мрежама југоисточне Азије.

„Нећемо дозволити криминалним организацијама да наоружају нашу сопствену инфраструктуру против нас или да униште животне уштеђевине вредних породица“, рекла је Пиро у имејлу за АП.

ОпенАИ и Гугл су саопштили да имају робусне програме за проактивно спречавање превараната да злоупотребљавају њихове алате. Старлинк није одговорио Еј-Би-Сију на детаљне захтеве за коментар.

Провајдери интернет услуга су нагласили да не могу да виде садржај који њихове мреже преносе или шта крајњи корисници раде на мрежи – приватност по дизајну ограничава њихову могућност праћења злоупотребе.

Сви су рекли да су одговорили на валидне пријаве злоупотребе и сарађивали са органима реда. Нико није желео да открије конкретне информације о клијентима, позивајући се на правила приватности, али неколико њих је рекло да су предузели конкретне мере као одговор на извештаје АП-а.

ОпенАИ је саопштио да је на основу информација које је АП поделио идентификовао и забранио три налога који су користили њихове моделе за подршку онлајн преварама. Оракл је саопштио да „марљиво сарађује са органима реда“ на материјалу који је поделио АП. 

Извршни директор ОпенАИја, Сем Алтман, упоредио је вештачку интелигенцију са комуналним предузећем, сличним електричној енергији или води. Али за разлику од водоводних предузећа, технолошке и телекомуникационе компаније у Сједињеним Државама генерално нису одговорне за проактивно обезбеђивање безбедности садржаја који преносе.

Неки људи верују да би требало да се промене.

„Ово мора бити као чиста вода“, рекао је Метју Мојнахан, извршни директор компаније GetReal Security, фирмe за сајбер безбедност. „Све што излази из славине за крајњег корисника, било да је та славина рачунар, прегледач или ваш мобилни телефон, прљава вода не би требало да дође до вас. А ово је управо то – прљава водa.“

Употреба вештачке интелигенције у преварама толико брзо експлодира да се многи у заједници сајбер безбедности плаше да ће потпуно аутоматизоване преваре које воде агенти ВИ ускоро постати уобичајене.

„Крећемо се ка свету у коме вам можда више не требају људи“, наглашава Ари Редборд, глобални шеф политике у ТРМ Лабсу, фирме за криптоаналитику. „Све што вам треба су стотине, хиљаде, милиони агената који не морају да спавају, не морају да једу, који ово раде 24/7.”

Европа их свакодневно користи, али их не прави. То је постало питање не само економије, него и безбедности.

Црвени аларм у ЕУ, грађани желе контролу

Опасна зависност Европске уније упалила је црвени аларм у Бриселу.

Око 80 одсто европске дигиталне инфраструктуре и технологије долази изван ЕУ, а тржиштем доминирају амерички гиганти попут "Амазона", "Енвидије", "Гугла", "Мајкрософта" и "Епла", као и кинески конгломерати попут "Алибабе" и "Бајтданса", власника "Тиктока".

Према најновијем извештају Евробарометра, већина грађана ЕУ жели дигиталну инфраструктуру под европском контролом.

Испитаници у Шведској (94%), Финској (93%) и Данској (92%) сматрају да би ЕУ требало да дâ приоритет тим улагањима.

Истовремено, грађани ЕУ убедљивом већином желе да виде мању зависност од земаља као што су САД и Кина. Такав став најраспрострањенији је међу испитаницима у Шведској (88%), те у Немачкој, Данској, Финској и Луксембургу (свуда по 87%).

Европљани (не)спремни да плате цену

Ствари ипак мало другачије стоје у погледу спремности Европљана да се одрекну стране технологије, уколико је јефтинија. Притом, ставови се у великој мери разликују међу државама чланицама.

Испитаници из Данске (76%), Шведске и Хрватске (обе по 73%) најспремнији су да направе тај корак, док су Естонци (35%), Бугари и Чеси (обе по 45%) забележили најниже нивое слагања.

Одговор Америци: Купујмо европско

Европска комисија, у оквиру Пакета за технолошку сувереност (European technological sovereignty package), планира да оснажи домаћи технолошки сектор, у покушају да парира америчком протекционизму.

Према нацрту закона који је ЕК представила овог месеца, нове мере би, у секторима попут одбране и здравства, практично онемогућиле неевропским компанијама да добијају јавне уговоре.

Циљ је спречавање такозваног сценарија "кил-свича" (kill switch) – ризика да би страна влада могла једноставно да обустави приступ кључној дигиталној инфраструктури.

Иако Европска унија има јасну намеру да се осамостали, пут до технолошке независности оптерећен је бројним препрекама, тешко савладивим.

Прва препрека: Финансије расуте на 27 држава чланица

ЕУ, за разлику од САД, нема довољно концентрисану финансијску моћ, неопходну за покретање огромних инвестиција. То није само питање количине новца, већ структуре финансијских тржишта.

У САД постоји јединствено, дубоко тржиште, док у ЕУ свака чланица има своје регулаторне режиме, своје берзе и своје пореске системе, па се капитал не слива на једно место.

"Државе су подељене, имају своје некакве националне шампионе. Тек у последњих неколико година почињу да причају о дигиталној суверености", наводи научни сарадник ФПН-а у Београду Милош Вукелић.

Друга препрека: Одлив мозгова

Потом, Европска унија има проблем одлива талената у Сједињене Америчке Државе.

Млади инжењер који заврши факултет у Минхену или Паризу често ће отићи у Калифорнију - тамо су највеће технолошке компаније и најбоље плате, али и читав екосистем: окружен је другим инжењерима, инвеститорима и менторима, што му убрзава каријеру.

Европа тако школује стручњаке, а Америка их добија готове.

Трећа препрека: Америчка доминација, за шаку долара

Проблем представља и доминација америчких корпорација на глобалном тржишту.

"Деси се врло лако да када и нека европска компанија достигне неки ниво развоја, онда се појави друга америчка компанија која је лако купи за ситне новце, ми бисмо овде рекли, у односу на оно што је битно у Америци. Дакле то је, то је трећи проблем", наводи Вукелић.

Четврта препрека: Политичке поделе

Четврти проблем, наводи Вукелић, јесте организационе природе и на крају крајева питање и политичке решености ЕУ, која долази доста касно у односу на Америку, Кину и Русију.

"Ми смо имали некакве европске пројекте да се направи европски претраживач још 2005. године. Жак Ширак је био човек који је покренуо ту причу. То је пропало након осам година због немогућности француских и немачких инжењера да се договоре како би то требало да изгледа и уложен је чак и не мали новац у тај пројекат, али на крају од тога ништа није било", подсећа Вукелић.

Пета препрека: Бирократија

Европска унија можда је најнапреднија у свету што се тиче регулативе у вези са заштитом података и коришћењем вештачке интелигенције.

Међутим, директор пословног развоја "Орион телекома" Горан Обрадовић сматра да управо та регулатива успорава ЕУ.

"Ја бих рекао да ту не говоримо о процентима, говоримо о редовима величине колико Европа заостаје за Кином и за Америком, или за Америком и Кином, пошто су те две силе ту негде", оцењује Обрадовић.

У САД су уверени да строга правила гуше иновације, па нема свеобухватне регулативе какву има ЕУ, док је "сечу" државне бирократије предводио Илон Маск, који и сâм, преко својих компанија, развија вештачку интелигенцију и напредне технологије.

Шеста препрека: Недостатак енергије

И Обрадовић указује на неефикасно тржиште капитала у ЕУ, мањи резервоар радне снаге, али као најважнији фактор наводи недостатак енергетских капацитета.

"Енергија је суштински битна за развој инфраструктуре вештачке интелигенције, Европа нажалост има проблема са тиме и то је кључни фактор", сматра Обрадовић.

Брисел је, дакле, препознао проблем – питање је само да ли га је препознао прекасно.

ЕУ улази у трку коју други воде већ деценију – са много регулативе, мало енергије и капиталом расутим по двадесет седам адреса.

Амбиција постоји, питање је да ли је остало довољно времена.

Према наводима технолошке компаније, GPT 5.6 ће у почетној фази бити доступан само ограниченом броју пажљиво одабраних партнера, о чијем су идентитету обавештене америчке власти.

Представници компаније "OpenAI" наводе да је реч о привременој мери док са администрацијом ради на успостављању јединственог оквира за будућа лансирања напредних модела вештачке интелигенције.

Вашингтон настоји да кроз рани приступ такозваним „граничним“ моделима заснованим на ВИ процени могуће претње, укључујући сајбер нападе и потенцијалну војну злоупотребу, пре него што они постану широко доступни корисницима.

Овај потез уследио је након уредбе америчког председника Доналда Трампа, којом је раније овог месеца успостављен добровољни механизам.

То омогућава америчкој влади да до 30 дана унапред тестира најнапредније моделе засноване на ВИ пре њиховог пуштања у ширу употребу.

Из компаније "OpenAI" саопштавају да ће наставити тестирање модела GPT 5.6 и у сарадњи са партнерима припремати свеобухватније лансирање, али наводе да овакав ниво државног надзора и раног приступа не би требало да постане трајни стандард за развој и пласирање напредних система заснованих на ВИ.