Упркос томе што трећа сезона Мафије у рату (MobLand) још није званично најављена, с обзиром на успех серије на стриминг платформи, готово је извесно да ће бити снимљена. За сада није познато на који начин ће лик Тома Хардија бити избачен из приче.

Харди у серији тумачи „фиксерa“ Харија Да Соузу. Серија је премијерно приказана на Paramount+ прошлог пролећа и брзо постала друга најгледанија серија на платформи.

Мафија у рату, чији је аутор Ронан Бенет, окупља глумачку екипу коју, осим Хардија, предводе Пирс Броснан, Хелен Мирен и Педи Консидајн.

Радња прати криминалну породицу Хариган, на чијем челу су Конрад, кога игра Броснан, и његова супруга Мејв, коју тумачи Мирен. Консајдин игра њиховог сина Кевина.

Батерворт је написао свих десет епизода заједно са Бенетом.

Ово није први пут да Харди има сукобе са колегама на снимању. Познато је да је имао несугласице са Шарлиз Терон током снимања филма Побеснели Макс: Аутопут беса, а редитељ Џорџ Милер касније је открио да су морали да га „убеђују да изађе из приколице“.

У убедљивој игри, тим из Бирмингема савладао је немачки Фрајбург резултатом 3:0, освојивши Лигу Европе и свој први европски пехар још од тријумфа у Купу шампиона 1982. године. Камера је током целог меча пратила принца Вилијама, бележећи читав спектар емоција – од напетости и нервозе до необуздане радости након сваког постигнутог гола.

После последњег судијског звиждука, принц се побринуо да забележи тренутак када је капитен Џон Мегин подигао трофеј, а убрзо је и поделио поруку честитке са светом.

Победа за историју после три деценије

„Невероватна ноћ! Огромне честитке свим играчима, тиму, особљу и свима који су повезани са клубом! Прошле су 44 године од последњег европског сребра", написао је принц на друштвеној мрежи Икс (некадашњи Твитер). „Посебно бих поздравио Бубакара Камару који је повређен, али је тако интегрални део нашег тима и помогао је да се поставе темељи овог успеха."

Победа у Истанбулу није само прекинула дуг пост, већ је Астон Вили обезбедила и место у Лиги шампиона за сезону 2026/2027, као и учешће у УЕФА Суперкупу. Славље које је почело на трибинама Бешикташ Парка наставило се дубоко у ноћ, а кулминирало је парадом у Бирмингему следећег дана.

Подршка клубу стигла је и са неочекиване адресе, када је оскаровац и познати навијач Виле, Том Хенкс, послао поруку подршке за Би-Би-Си Радио. „Овде Том Хенкс из Сједињених Америчких Држава, мислим само на једну ствар, напред Вила", поручио је кратко.

Више од обичног навијача

Принц Вилијам је редован посетилац Вила Парка, а како је извештава Би-Би-Си, било је сасвим очекивано да ће отпутовати у Турску како би сведочио писању историје. Његова веза са клубом није само протоколарна; она датира још из школских дана у Беркширу, када је свесно одлучио да изабере тим који није био међу најпопуларнијима.

„Давно, у школи, баш сам се 'примио' на фудбал. Гледао сам клубове. Сви моји пријатељи су били навијачи Манчестер Јунајтеда или Челсија, а ја нисам желео да пратим уобичајене, најпопуларније тимове", објаснио је у интервјуу за Би-Би-Си 2015. године. „Желео сам тим који је више средина табеле, који би ми могао пружити више емотивних успона и падова."

Вилијам је рођен само 26 дана након што је Астон Вила освојила Куп шампиона победом против Бајерна из Минхена 26. маја 1982. године, што је чињеница коју навијачи често са поносом истичу.

„Он је само нормалан момак"

Капитен Виле, Џон Мегин, описао је принца као „потпуно нормалног момка" након победе. „Он је човек са стилом, био је у свлачионици пре утакмице. Огроман је навијач Виле, никада не би пропустио овако нешто. Сјајно је имати његову подршку", изјавио је Мегин за ТНТ Спортс.

Та подршка је обострана, а принц је често говорио о радости коју му доноси праћење клуба са свим његовим успонима и падовима.

Хапшење је уследило након вишемесечне истраге која је смрт седамдесетједногодишњег бизнисмена преквалификовала из несрећног случаја у могуће убиство, бацивши тамну сенку на једну од најбогатијих породица у Шпанији.

Мистерија на планини Монсерат

Трагедија се догодила у децембру 2024. године, током планинарења на планини Монсерат, стеновитом масиву популарном међу планинарима у Каталонији. Исак Андик је пао са литице високе око 150 метара и преминуо на лицу места. Кључна чињеница која је од почетка интригирала јавност била је та да је Џонатан Андик био једини сведок догађаја.

Првобитна истрага, коју је водила каталонска полиција Мосо д'Есквадра, закључена је после неколико недеља без доказа о кривичном делу. Међутим, како наводи лист Ла Вангвардија, случај је поново отворен у марту 2025. године због, како се наводи, „недоследности у Џонатановом сведочењу". У октобру исте године, полиција је званично потврдила да се смрт истражује као потенцијално убиство.

Након хапшења, Џонатан Андик је приведен у суд у Марторељу, граду где се води поступак. После саслушања, судија му је одредио кауцију од милион евра, коју је убрзо и положио, након чега је пуштен на слободу.

Изречене су му и мере надзора: одузет му је пасош и наложено му је да се једном недељно јавља суду. Читав случај је под судском забраном објављивања детаља, што додатно појачава интересовање медија. Портпарол породице је за агенцију Ројтерс изјавио да Џонатан у потпуности сарађује са властима и да је породица уверена у његову невиност.

Прича о успеху и породичним тензијама

Исак Андик, рођен у Турској, преселио се као младић са породицом у Шпанију. Са братом Нахманом, отворио је прву „Манго“ продавницу у Барселони 1984. године. Скромни почетак прерастао је у глобалног гиганта брзе моде, са скоро 2.900 продавница на 120 светских тржишта. У години након његове смрти, 2025, компанија је остварила рекордан приход од скоро 3,8 милијарди евра.

У тренутку смрти, магазин Форбс је проценио његово богатство на 4,5 милијарди долара, што га је чинило једним од најбогатијих људи у Шпанији.

Џонатан, као најстарији од троје деце, био је предодређен да наследи оца. Компанији се придружио 2005. године и касније је водио успешну линију мушке одеће Манго Ман. Међутим, шпански медији су годинама извештавали о наводно напетом односу између оца и сина.

Спекулисало се да је Исак, након што је 2014. препустио сину вођење компаније, био приморан да се врати годину дана касније како би стабилизовао пословање, што је додатно нарушило њихов однос. Ове тензије сада се посматрају у новом, много мрачнијем светлу.

Хапшење наследника баца велику неизвесност на будућност компаније, иако њом оперативно већ неко време управља професионални менаџмент. Тони Руиз, главни извршни директор „Манга“, изјавио је након Исакове смрти да ће његова смрт „оставити огромну празнину" и да је најбољи начин да му се ода почаст тај да се „осигура да 'Манго' настави да буде пројекат какав је Исак желео и на који би био поносан".

Док се правна битка одвија иза затворених врата, остаје да се види да ли ће империја коју је Исак Андик градио деценијама издржати потрес који је изазвала сумња у најмрачнију породичну тајну.

Осврћући се на награде, признаје да са годинама долази и другачији однос према признањима. Присећа се да му је један новинар једном приметио како и даље ради и прима награде, што га је навело на размишљање о мери у каријери.

„Дође време кад више не би требало примати ни награде. Требало би човек да има неку меру у томе шта и докле може и треба да ради“, каже Цветковић, уз напомену да би у једном тренутку требало препустити простор млађима.

Повод његовог недавног гостовања у студију била је награда за представу Како сам научила да возим, која је изведена на фестивалу у Ријека. Цветковић наглашава да није једини добитник признање, већ да је награђена и његова колегиница Марта Богосављевић, као и сама представа и њена режија.

Реч је о комаду америчке ауторке Пауле Вогел, написаном пре више од 25 година и првобитно извођеном на Бродвеј. Цветковић открива да је са текстом био упознат још у време док је био директор  Атеље 212, и да је још тада желео да га постави на сцену, али да у том периоду није било лако бавити се темом породичног насиља и сложених односа између старијег мушкарца и младе девојке.

Представа је коначно постављена у режији Таре Манић, у продукцији Хартефакт куће, где се изводи у интимном простору, пред ограниченим бројем гледалаца. Цветковић истиче да та блискост са публиком има посебну тежину: у простору у коме играју присутно је око деведесет људи, који практично постају део саме приче. Ипак, представа није остала ограничена на ту сцену – у протекле две године извођена је широм Европе.

Говорећи о реакцијама публике, Цветковић каже да су оне, без обзира на земљу у којој се игра, веома сличне.

Посебно издваја искуство са фестивала у Ријеци, где је жири одлуку о наградама донео одмах по завршетку извођења и саопштио је ансамблу док су још били иза сцене. Иако је постојало извесно очекивање да би представа могла бити запажена, каже да није рачунао да ће освојити готово сва главна признања.

За Цветковића, та награда има и додатну тежину јер долази из друге средине. Указује на то да је културна размена у региону данас знатно мања него пре две деценије, када је, како каже, била „много флуиднија“. Управо због тога, признање из иностранства доживљава као потврду вредности рада који настаје у домаћем позоришном контексту.

Иако је током каријере подједнако присутан на филму, позоришту и телевизији, Цветковић наглашава да прелазак из једне у другу форму никада није постао рутина.

„Није рутина, никад није била. Нисам се ја трудио да не буде рутина, него су мене те улоге некако бирале“, објашњава, али и да више не постоји улога за којом жали што је није одиграо 

Сматра да свако животно доба носи своје улоге и да се глумачки пут природно развија. „Постојало је време у коме можете да играте неке улоге, али онда то време прође и дођете на ред да играте нешто друго“, каже Цветковић.

Као пример наводи нови пројекат на којем ће радити током лета – представу На чијој страни британског писца Роналд Харвуд, у режији Ленка Удовички. У представи ће играти заједно са Озреном Грабарићем и глумцима Сарајевско ратно позориште. Радња комада бави се суђењем чувеном немачком диригенту Вилхелм Фуртвенглер, којем су савезници судили након Другог светског рата због наступа са Берлинском филхармонијом на дан Хитлеровог рођендана.

„То је нешто где вам дође време да играте једног диригента“, закључује Цветковић, сумирајући на свој начин идеју да се глумачка каријера не гради по плану, већ кроз улоге које долазе онда када је глумац спреман да их изнесе.

Пресуда се односи на спор у вези са порезом за 2011. годину, у којем шпанске власти нису успеле да докажу да је певачица била резидент Шпаније, навео је суд са седиштем у Мадриду у својој одлуци.

Да би се нека особа сматрала пореским резидентом у Шпанији, мора да проведе више од 183 дана годишње у тој земљи.

Иначе, истражни судија Есплугес де Љобрегат покренуо је истрагу на основу тужбе која је покренута против певачице Шакире за пореску превару 2018. године, саопштила је прес-служба Вишег суда правде Каталоније.

Шпанске власти нису успеле да докажу да је Шакира те године у Шпанији боравила више од 163 дана, саопштио је суд, наложивши Министарству финансија да певачици врати уплаћени порез уз камату.

Шпанска пореска управа тврдила је да је Шакира у то време била повезана са Шпанијом због везе са сада пензионисаним фудбалером Жераром Пикеом, као и да је своје главне економске активности обављала у тој земљи.

Међутим, Виши суд је пресудио да се та веза правно не може изједначити са брачном заједницом, нити је доказано да се „главни центар или база“ Шакириних активности или економских интереса током 2011. године, директно или индиректно, налазио у Шпанији.

„Никада није било никакве преваре, а сама Пореска управа никада није успела да докаже супротно, једноставно зато што то није била истина“, навела је Шакира у саопштењу које су пренели њени адвокати.

Шпанско Министарство финансија ће певачици исплатити око 60 милиона евра (скоро 70 милиона долара), укључујући и камату, изјавио је Шакирин адвокат.

„Ова одлука уследила је након осмогодишњег искушења које је оставило неприхватљиве последице и указало на недостатак ригорозности у административним поступцима“, рекао је њен адвокат Хосе Луис Прада у саопштењу.

Шакира је, у саопштењу које је објавио њен тим, поздравила пресуду и поново критиковала пореске власти.

Певачица је додала да је, упркос свему, готово читаву деценију била третирана као кривац, као и да је сваки корак у том процесу био искривљаван и преувеличаван, док су њено име и имиџ коришћени за слање претеће поруке другим пореским обвезницима.

„После више од осам година бруталног јавног блаћења које сам трпела, оркестрираних кампања с циљем уништавања моје репутације и безбројних бесаних ноћи које су угрозиле моје здравље и моју породицу, Национални суд је коначно исправио неправду“, поручила је Шакира.

Манекенка Барбара Палвин на црвеном тепиху је открила да је трудна, а класична елеганција поново се показала као сигуран избор — што је потврдио и Илајџа Вуд у црном смокингу.

„Многи људи не знају да је Кан заправо веома близак нама и историјски, али мислим да су француске глумице ове године изгледале феноменално. Потпуно опуштено су показале шта значи француски стил — не само кроз гардеробу, већ и кроз шминку, фризуре и целокупан изглед.

Занимљиво је што су се појавиле даме попут Џоан Колинс, затим Џејн Фонда и, наравно, Катрин Денев, која је буквално застава Француске, национално благо.

Дивно је и што је ту Деми Мур. Лепо је што су заиста вратили француски гламур“, оцењује саговорница РТС-а.

Иако је холивудски стил и даље присутан, у Кану је ове године доминирала француска естетика.

„Деми Мур је донела холивудски гламур, али је носила креацију француског дизајнера. Многе француске модне куће, као што је Шанел, биле су веома заступљене. Појавио се и Гучи. Све су изгледале дивно и мислим да су дале мали пример како треба изгледати на црвеном тепиху“, рекла је Ирена Мишовић.

Кан је, како истиче, и својеврсни годишњи пресек светске модне сцене.

„Модне куће често управо у Кану најављују оно што ће касније приказати на ревијама високе моде. Рецимо, Џилијан Андерсон носила је Миу Миу. Постоје куће које иначе не раде високу моду, али за звезде креирају посебне, ручно шивене моделе. То је управо тај пресек модне сцене“

Пажњу су привукли и мушкарци на црвеном тепиху, који су се, према оцени саговорнице, ове године определили за елегантнији и сведенији приступ.

„Глумци су изгледали сјајно. Видело се да су радили на томе. Жао ми је што су се разишли Марион Котијар и њен супруг, али су обоје изгледали одлично. И Венсан Касел је изгледао феноменално. Мушкарци данас веома воде рачуна о стилу. Ове године све је било веома класично и елегантно. Носила су се једноставна одела, без екстремних излета, што је по мени право освежење, јер смо у последње време на црвеном тепиху виђали превише екстравагантних креација које нису увек биле успешне“, закључила је Ирена Мишовић.

Фестивал у Кану траје до 23 маја.

Пентхаус са погледом на Ватикан

Реч је о луксузном стану смештеном у историјској палати, са погледом на Базилику Светог Петра и ватиканске куполе. Некретнина укључује и велику панорамску терасу са погледом на кровове Рима.

Према истим изворима, Даглас је стан први пут видео свега неколико дана пре куповине и био импресиониран локацијом, луксузним ентеријером и погледом који се пружа са терасе.

Британски медији наводе и да је куповина реализована у новембру 2025. године, након што је Кетрин Зита Џонс боравила у Риму са родитељима и надгледала прве радове на реновирању резиденције.

Рим као ново европско уточиште

Како преносе медији, пар је ових дана поново виђен у Риму, али не због одмора или јавних догађаја, већ како би проверио напредак радова на новој некретнини.

Нова резиденција наводно се налази на једној од најексклузивнијих локација у Вечном граду и представља још једну у низу луксузних некретнина које пар поседује широм света, од Њујорка и Бермуда па до Шпаније.

Тренутно углавном живе на великом имању у Ирвингтон, у савезној држави Њујорк, које је већ неко време понуђено на продају.

Између филмског сета и римске „долче вите"

Боравак Мајкла Дагласа у Риму није повезан само са новом некретнином. Оскаровац тренутно ради на филму White Lies, новом пројекту редитеља Оливера Стоуна, чије се снимање одвија на више међународних локација, укључујући Рим.

Сцене се, према писању италијанских медија, снимају на више познатих локација у граду међу којима су подручје око Пантеона, Ђаниколо, Виа Марио де’ Фјори и шеталиште код Стадиона Фламинио.

Између обилазака градилишта и филмских обавеза, пар је покушавао да остане непримећен током вечера у ресторанима центра града, скривајући се иза качкета и тамних наочара.

На појединим фотографијама које су се појавиле на интернету види се и италијански предузетник Масимо Фереро.

Холивудски пар са дугим стажом

Кетрин Зита Џонс и Мајкл Даглас венчали су се 18. новембра 2000. године и имају двоје деце, сина Дилана Мајкла и ћерку Кери Зиту.

Обоје су добитници Оскара. Мајкл Даглас награђен је за филм Wall Street, као и као продуцент филма One Flew Over the Cuckoo's Nest, док је Кетрин Зита Џонс освојила Оскара за улогу у филму Чикаго.

Рим последњих година постаје све привлачнија дестинација за међународне звезде. Недавно су, према писању медија, и Том Јорк и његова супруга купили стан у италијанској престоници, док је Орландо Блум купио имање у околини града.

Лик Кеси Хауард, коју тумачи Сидни Свини, почиње да креира садржај за одрасле како би финансирала своје венчање.

Међутим, начин на који је њена нова каријера приказана – кроз сцене у којима позира као пас, одрасла беба или се претвара у биће налик Годзили које уништава Холивуд – изазвао је негодовање.

Гледаоци су преплавили друштвене мреже, описујући ове сцене као „ритуал понижења” за глумицу и доводећи у питање зашто би звезда у успону пристала на такву улогу.

„Сурова шала на рачун жена”

Готово одмах након емитовања првих епизода, критичари су оштро реаговали.

Угледни магазин Rolling Stone оценио је да се наратив серије „подсмева Кеси и другим инфлуенсеркама које су се окренуле оваквом садржају, али да истовремено „похотно посматра своје женске ликове”.

Сличан став изнео је и New York Post, наводећи да серија од Кеси прави предмет подсмеха до те мере да прераста у безобразлук.

Чак и нарација у самој серији, коју изговара Ру, лик који тумачи Зендаја, описује Кеси као „лепу, али без правца” и „толико очајнички жељну пажње да је спремна да се понизи”.

Многи гледаоци су на друштвеним мрежама изразили неверицу, питајући се да ли је новац који је глумица добила био вредан оваквих сцена.

„Убеђен сам да је ова сезона ‘Еуфорије’ ритуал понижења за Сидни Свини”, један је од коментара који сажима опште расположење.

Дебата се проширила и на креатора серије Сема Левинсона, кога су многи оптужили да прелази границе доброг укуса ради шок-ефекта.

„Нереалан и штетан приказ индустрије”

Критике нису стизале само од публике, већ и од оних који имају директно искуство са радом на платформама за одрасле.

Бројне креаторке садржаја за одрасле огласиле су се поводом серије, тврдећи да је приказ њиховог посла „претерано драматизован”, „нереалан” и да учвршћује штетне стереотипе.

Мејтланд Ворд, бивша глумица и радница у индустрији за одрасле, назвала је сцену у којој се Кеси облачи као беба „више него узнемирујућом”.

„Ова сцена служи да овековечи стереотипе да сексуалне раднице немају морални компас и да ће учинити било шта за новац”, изјавила је Вордова за Variety.

Чак је и Клои Чери, колегиница Сидни Свини из серије која је и сама радила у Д продукцији, изјавила да је „сулудо” видети да се лик попут Кеси окреће сексуалном раду, повезујући нормализацију таквог садржаја не са оснаживањем жена, већ са „капитализмом и све гором економијом”.

Ставови Левинсона и Сидни Свини

Упркос лавини негативних коментара, и Сидни Свини и Сем Левинсон стоје иза својих одлука. Левинсон је похвалио глумичину посвећеност.

„Сидни је бриљантна. Она успева да носи сцену својом искреном емоцијом, док се око ње дешавају лудило и хаос”, рекао је он.

Сама Сидни Свини је у више наврата бранила свој рад.

„Веома сам поносна на свој рад у ‘Еуфорији’. Мислим да је то био сјајан перформанс. Али нико не прича о томе јер сам се скинула”, изјавила је за The Independent.

Глумица је истакла да постоје јасни неједнаки аршини у Холивуду.

„Када мушкарац има сцену секса или покаже своје тело, он и даље осваја награде и добија похвале. Али чим то уради девојка, све је потпуно другачије”, нагласила је она, додајући да никада није осећала Левинсонов притисак да снима сцене голотиње и да је увек имала слободу да одбије оно што јој није пријатно.

У пријави се истиче да Дуа Липа није дала дозволу за такву употребу, нити би је одобрила.

Према наводима правног тима, Samsung је почетком 2025. године почео да користи спорну фотографију у оквиру маркетиншких материјала и амбалаже производа на више тржишта.

Фотографија је, како се тврди, настала 2024. године на музичком фестивалу у Сједињеним Америчким Државама. Након што је сазнала за кампању, певачица је затражила да се употреба фотографије обустави, али је тај захтев одбијен.

Тужба наводи да је компанија тиме стекла финансијску корист и створила утисак да певачица подржава производ, што она негира.

Као доказ наводног утицаја на потрошаче, у документацији су приложени коментари са друштвених мрежа у којима поједини корисници наводе да су били подстакнути на куповину због присуства њеног лика у кампањи.

Правни тим се позива на кршење ауторских права и повреду права на јавно објављивање, као и на одредбе савезног законодавства Сједињених Држава које штите јавне личности од неовлашћеног комерцијалног коришћења идентитета. 

Самсунг одговорио певачици

Компанија негира да је постојала било каква намерна злоупотреба.

"Лик госпође Липе коришћен је 2025. године, за приказ садржаја наших спољних партнера, доступног на Samsung телевизорима, а првобитно га је доставио садржајни партнер за нашу бесплатну стриминг услугу Samsung TV Plus. Лик је коришћен тек након што смо од садржајног партнера добили изричито уверавање да су прибављена сва потребна одобрења, укључујући и одобрења за малопродајна паковања. Имајући у виду ово уверавање, одбацујемо све наводе о намерној злоупотреби. Samsung дубоко поштује госпођу Липу и интелектуалну својину свих уметника. Активно смо настојали да постигнемо конструктивно решење са тимом госпође Липе и остајемо отворени за то и убудуће", пише у саопштењу технолошког гиганта.

Када мислимо на сву разноликост и лепоту биљног и животињског света наше планете, прва особа, која нам пада на ум је сер Дејвид Атенборо.

Каријеру је почео 1950. године на Би-Би-Сијевом радију. Три године касније, са рађањем телевизије, постао је продуцент документарних емисија о природи у сарадњи са кустосима лондонског Зоолошког врта.

„Један од кустоса се разболео и Дејвид је ускочио на место водитеља. Тако је почела његова прелепа каријера, којом је приближио природни свет генерацијама“, сећа се др Ендрју Тери из Удружења зоолога Лондона.

Током седам и по деценија, сер Дејвид је снимио преко стотину документарних филмова о природи.

Млада глумица Дилајла Бенет-Карди сматра да Атенборови документарни филмови наводе младе да о планети Земљи размишљају као о једном колективном и међузависном организму.

„Поручује нам да не мислимо шта на нас утиче као појединце, већ шта утиче на цео природни свет“, истиче она.

Век живота највећег приповедача о природи слави се широм Британије – од скулптуре на песку Велса до инсталација у Природњачком музеју у Лондону.

Сам сер Дејвид Атенборо упутио је следећу поруку свима, који су му пожелели срећан стоти рођендан.

„Ганут сам рођенданским честиткама људи од предшколског узраста преко старачких домова до безбројних појединаца и породица свих узраста“, поручује сер Дејвид.

Иако се надао мирној прослави, век од рођења сер Дејвида Атенбороа слави се посебним концертом у Ројал Алберт холу, коју уживо преноси Би-Би-Си – кућа у којој ради седам и по деценија.

Бизнисмен рођен у Охају, познат по надимку "Уста Југа" због своје отворене природе, изградио је медијско царство које је обухватало прву кабловску суперстаницу и популарне канале за филмове и цртане филмове, као и професионалне спортске тимове попут Атланта брејвса.

Тарнер је такође био међународно познати јахташ и филантроп који је основао Фондацију Уједињених нација, активиста који се залагао за елиминацију нуклеарног оружја широм света и заштитник природе који је постао један од водећих земљопоседника у Сједињеним Америчким Државама.

Одиграо је кључну улогу у поновном увођењу бизона на амерички запад. Чак је и створио цртани филм Капетан Планета како би едуковао децу о животној средини.

Године 1991, Тарнер је проглашен "Човеком године" часописа Тајм због "утицаја на динамику догађаја и претварања гледалаца у 150 земаља у тренутне сведоке историје".

Тарнер је на крају продао своје мреже компанији "Тајм Ворнер" и касније напустио посао, али је наставио да изражава понос на Си-Ен-Ен, називајући га "највећим достигнућем" свог живота.

Нешто више од месец дана пре 80. рођендана 2018. године, Тарнер је открио да има деменцију са Левијевим телима, прогресивни поремећај мозга.

Почетком 2025. године, Тарнер је хоспитализован са благим обликом упале плућа након чега се опорављао у рехабилитационом центру.

Копредседавајуће вечери биле су певачица Бијонсе, која се на чувени тепих вратила после десетогодишње паузе, глумица Никол Кидман и тениска икона Венус Вилијамс, док су почасни домаћини били милијардер Џеф Безос и његова супруга Лорен Санчез.

Тема вечери, „Мода је уметност", пружила је гостима широк простор за интерпретацију, што је резултирало спектакуларним и авангардним креацијама.

Уметност као инспирација на црвеном тепиху

Многе звезде су тему схватиле дословно, претварајући се у ходајућа уметничка дела.

Бијонсе је, у пратњи супруга Џеј Зија и четрнаестогодишње ћерке Блу Ајви која је дебитовала на Гали, оставила све без даха у прозирној хаљини Оливијеа Рустеинга, опточеној дијамантима који су формирали облик скелета. „Осећај је надреалан јер је моја ћерка овде и изгледа прелепо", изјавила је певачица.

Певачица и глумица Жанел Моне послала је снажну поруку креацијом Кристијана Сирана, која је симболизовала борбу природе против вештачке интелигенције.

Њена хаљина, направљена од рециклираних електричних каблова испреплетаних са правом маховином и сукулентима, била је украшена црно-белим лептирима.

Хајди Клум, позната по својим екстравагантним костимима за Ноћ вештица, појавила се као жива скулптура, док је Ким Кардашијан понела метални боди дизајнера Алена Џоунса из седамдесетих година, показујући још једном своју смелост.

Тенисерка Наоми Осака имала је трансформацију на самом тепиху. Прво се појавила у скулптуралном белом капуту, да би га потом скинула и открила црвену хаљину са хиљадама Сваровски кристала аранжираних у облику људске анатомије.

Звезде које су обележиле вече

Као што традиција налаже, Ријана је била једна од последњих звезда које су стигле, затворивши црвени тепих у раскошној хаљини са драгуљима на корсету и светлуцавим сребрним плаштом.

Велико изненађење вечери био је долазак Блејк Лајвли, која се појавила први пут после 2022. године, блистајући у архивској Версаче хаљини пастелних боја.

Породица Кардашијан-Џенер такође је била у центру пажње. Крис Џенер носила је елегантан кимоно, док је Кајли Џенер прошетала у хаљини модне куће Скјапарели, са корсетом у боји коже и раскошном крем сукњом.

Ипак, њен партнер, глумац Тимоти Шаламе, није се појавио. Уместо да дебитује са Кајли на Мет гали, он је одлучио да подржи свој омиљени кошаркашки тим, Њујорк Никсе, на плеј-оф утакмици у Медисон Сквер Гардену.

Слично њему, и глумац Бен Стилер је са супругом Кристин Тејлор носио боје Никса.

Бојкот, обавезе и тихи протести – ко се све није појавио

Иако је листа гостију била импресивна, овогодишњу Мет галу обележила су и бројна одсуства. Учешће Џефа Безоса као главног спонзора изазвало је негодовање јавности, па су у Њујорку чак организовани и протести под слоганом „Бојкотујте Безосову Мет галу".

Поп легенда Шер је, упитана на црвеном тепиху за мишљење о Безосовом учешћу, кратко одговорила: „Нисам фан".

Манекенка Бела Хадид, која није присуствовала Гали четврту годину заредом, на друштвеним мрежама је подржала објаве критичне према спонзорима догађаја. Због пословних обавеза изостала је Зендаја, једна од миљеница црвеног тепиха, као и Аријана Гранде, Тејлор Свифт и Лејди Гага.

Мерил Стрип, упркос великим очекивањима обожавалаца због наставка филма Ђаво носи Праду, такође није дошла, а њен портпарол је потврдио да глумица никада није присуствовала овом догађају јер „то никада није била њена позорница".

Контроверзе и изостанци нису умањили значај догађаја, који остаје епицентар моде и популарне културе. Међутим, све гласнији разговори о спонзорствима и друштвеној одговорности указују на промену свести.

Занимљиво је да је Институт за костим почео да издваја део прихода за стварање фонда који би му до 2030. године могао да обезбеди финансијску независност. То би у будућности могло да смањи зависност од контроверзних спонзора и омогућити да уметност остане у првом плану.

Корњаче су се појавиле у оригиналном филму из 1976. године, током сцене која је открила личну страну његовог лика. Многи не знају да оне нису биле само реквизити. Сталоне их је задржао након снимања и оне су остале с њим све до данас.

Сада, скоро 50 година касније,корњаче су и даље део глумчевог живота као редак пример да нешто са филмског сета постане доживотна веза.

Током година, Сталоне је делио тренутке са њима и чак их назива својим „првим другарима“, показујући колико му значе и ван филмског платна.

Истрага обухвата рад алгоритама платформе Икс због сумњи на мешање у политичке процесе у Француској, као и ширење сексуално експлицитних „дипфејк“ садржаја и других спорних материјала генерисаних путем Грока.

„Дипфејк“ садржаји су дигитално манипулисани видео, аудио или слике у којима се помоћу вештачке интелигенције реалистички мења нечији изглед или глас.

Маск је раније одбацио оптужбе, оценивши поступак као „политички мотивисану кривичну истрагу“.

Француске власти покренуле су истрагу након упозорења једног посланика да би алгоритми платформе могли бити пристрасни или манипулисани, чиме би се утицало на јавну дебату и омогућило страно мешање.

Поступак је додатно проширен после навода да је Грок генерисао садржаје који негирају Холокауст, што је у Француској кривично дело, као и сексуално експлицитне „дипфејк“ снимке.

Тужилаштво сада испитује могуће саучесништво у поседовању и дистрибуцији материјала који укључују сексуално злостављање деце, ширење експлицитних садржаја, негирање злочина против човечности и манипулацију аутоматизованим системима података у оквиру организоване групе.

Грок је изазвао међународне реакције почетком године након што је, према подацима организације Центар за борбу против дигиталне мржње, за 11 дана генерисао око три милиона спорних слика, укључујући и оне које приказују малолетнике.

Након критика, платформа Икс ограничила је део функција за генерисање слика.

Француски истражитељи су у фебруару претресли канцеларије компаније у Паризу, а запослени су позвани да сведоче крајем априла.

Тужилаштво је навело да ће истрага бити настављена без обзира на то да ли се позвани одазову.

И Европска унија је у јануару покренула посебну истрагу против платформе Икс због спорних садржаја, док је британски регулатор за заштиту података у фебруару отворио засебан поступак против компанија Икс због забринутости у вези са заштитом личних података.

Када је слетео у Немачку, Оскар за његов документарац Господин Нико против Путина, је нестао.

„Статуета Оскара је сада пронађена и безбедно се налази код нас у Франкфурту“, саопштила је „Луфтханза“, додајући да је авио-компанија у директном контакту са путником како би се што пре организовао повратак статуете.

„Искрено жалимо због настале непријатности и извинили смо се власнику. Пажљиво и безбедно руковање стварима наших путника од највеће је важности за нас. У току је интерна провера околности случаја“, навели су из авио-компаније.

Би-Би-Си је контактирао Академију филмских уметности и наука, као и америчку Управу за безбедност саобраћаја, која је задужена за аеродромску безбедност и која је спречила Таланкина да унесе Оскара у ручни пртљаг.

Коредитељ документарца Дејвид Боренстин рекао је за Би-Би-Си да му је лакнуло што је статуета пронађена после „велике пометње“.

„Само су пронашли ту неку крхку кутију и рекли му да је стави унутра... сви су говорили: ‘Ово је Оскар, зашто то радите?’ Била је то велика сцена“, испричао је Боренстин, додајући да је извршна продуценткиња документарца Робин Хесман телефоном „викала на агенте за аеродромску безбедност: ‘Не можете то да урадите.’“

Трампу је претходно Чарлс Трећи поклонио урамљени факсимил планова дизајна за председнички сто из 1879. године, који је израђен од дрвета са британског брода "Resolute", и који се налази у Овалној соби.

С друге стране, Трамп је краљу на поклон предао копију писма које је Џон Адамс, први амбасадор САД у Великој Британији, написао тадашњем секретару за спољне послове САД Џону Џеју 1785. године, у којем Адамс описује како га је краљ Џорџ Трећи топло примио у палати Светог Џејмса.

Краљица Камила је Меланији Трамп поклонила брош британске дизајнерке накита Фионе Реј, а прва дама је краљици узвратила поклоном – предала јој је сет од шест сребрних „Тифани” кашичица "King Sterling", и теглу меда из кошнице која је недавно постављена код Беле куће. Између густо распоређених обавеза, парови су уживали и у чајанци у башти Беле куће.

Британски краљ Чарлс Трећи и краљица Камила бораве у четвородневној посети Вашингтону. Пре обраћања краља Чарлса у Конгресу у Белој кући, пар се састао са Трампом и првом дамом САД Меланијом Трамп, уз званичну државну церемонију, прелет авиона и свечану паљбу из топова, након чега је уследио свечани пријем.

Током говора на свечаној вечери, председник и краљ су размењивали и шале. Чарлс се осврнуо на раније Трампове изјаве: „Недавно сте коментарисали, господине председниче, да би се без Сједињених Америчких Држава у европским земљама сада говорио немачки. Усуђујем се да кажем да бисте без нас ви говорили француски.”

Трамп је, с друге стране, хумор усмерио према домаћим политичким противницима, па је тако похвалио Чарлса за говор у Америчком конгресу.

„Честитам Чарлсу на фантастичном говору у Конгресу. Натерао је демократе да устану, ја то никада нисам успео.”

Намирнице из врта Беле куће

На вечери су се служила разноврсна француска јела, која су направили најбољи кувари, а припреме је водила је прва дама. Као предјело је сервиран тост са укусом лука и нане уз сос од зачинског биља из баште.

Као главно јело служили су се равиоли са зачинским биљем из врта Беле куће, рикота сиром и пармезаном, пржена риба лист преливена смеђим путером са укусом орашастих плодова, лимуновим соком и першуном.

За десерт је гостима послужен чоколадни колач у облику кошнице са сладоледом од ваниле.

Госте су забављали музичари Војске САД.

Лорејн је уз емотивну фотографију написала: „89!!“

Такође је објавила познату фотографију из седамдесетих година на којој Николсон носи црвену мајицу са логом Кока-Коле и пуши цигарету.

Николсон има ћерку Лорејн, која је такође глумица, као и сина Реја (34), са бившом супругом, манекенком Ребеком Брусард.

Такође има ћерку Џенифер (62) са бившом супругом Сандром Најт, сина Кејлеба Џејмса Годарда (55) са покојном колегиницом из филма Five Easy Pieces, Сузан Анспах, као и ћерку Хани Холман са данском манекенком Вини Холман.

Николсон је у затегнутим односима са наводно најмлађим дететом, 32-годишњом ћерком Тесом Гурин, чија је мајка глумица Џенин Гурин.

Лорејн је једино Николсоново дете које је обожаваоцима пружило увид у приватни живот глумца на друштвеним мрежама откако се пре више од деценије повукао из јавности.

Од тада се повукао и из глуме, а његова последња филмска улога била је у романтичној комедији How Do You Know из 2010. године.

Николсон је један од најнаграђиванијих глумаца у историји, укључујући три Оскара, три Бафте, шест Златних глобуса и Греми.

Током петодеценијске каријере глумио је у бројним култним остварењима – Мала продавница страве, Голи у седлу, Кинеска четврт, Лет изнад кукавичјег гнезда, Исијавање, Неколико добрих људи, Хофа, Добро да боље не може бити, Двострука игра…

Краљица Елизабета Друга рођена је у Лондону, у кући родитеља Краљице мајке, која је нестала у нацистичком бомбардовању.

Абдикација њеног стрица краља Едварда Осмог одредила је њену будућност са само десет година.

У ери доминације радија, народ није познавао породицу краља Џорџа Шестог, те је његова супруга применила пионирске пи-ар тактике како би неочекивану краљевску породицу уселила у сваки дом.

Архивски снимак из 1937. године показује краља и краљица са кћеркама у парку око Бакингемске палате.

„Ово је наша краљевска породица. Њене радости и туге су сличне нашима. Док принцеза Елизабета рецитује оцу песму, коју је научила, а њен отац се осмехује краљици, остављамо их да уживају у приватном животу у који смо накратко радосно завирили“, објашњава глас наратора Филмских новости – претече данашљих телевизијских вести, које су се емитовале пре пројекције филмова у биоскопу.

Судбоносна заклетва и ратне године

Први говор Елизабета Друга одржала је као пунолетна престолонаследница – на 21. рођендан у Кејптауну.

Тада је изговорила судбоносне и толико пута цитиране речи: „Обавезујем се пред свима да ће читав мој живот, био он дуг или кратак, бити посвећен служби вама и великој империјалној породици, којој сви припадамо“.

Други светски рат провела је возећи амбулантна кола.

Само пет година уживала је у релативној анонимности на коју је тачку ставила прерана смрт краља Џорџа Шестог.

Комонвелт као наслеђе и симбол промене

„Наследила је потпуно измењен свет. Када је ступила на престо, Британија је била културно ригидна и банкротирана нација, измучена ратом и јелом на тачкице. Ипак, многи су је и даље доживљавали као царство, које је Елизабета морала да раздружи. Комонвелт је њено највеће достигнуће“, каже биограф Елизабете Друге, Роберт Хартман.

Краљевска пошта посебним издањем поштанских марки слави сваку од рекордних осам деценија владавине Елизабете Друге.

Сенка скандала и критике историчара

Но, три године после њене смрти у време када је њен средњи син Ендру осрамоћен и без титуле због веза са осуђеним педофилом Џефријем Епстином, историчари почињу да указују на грешке и даље најпопуларнијег члана британске краљевске породице.

„Морала је да зна за везу између Ендруа и Епстина. Несумњиво је била упозорена на Епстинову мрачну страну поготово пошто је био осуђен за педофилију“, сматра историчар Едвард Овенс.

Сећање и наслеђе – век краљице

У самој Бакингемској палати краљ Чарлс отворио је изложбу „Краљица Елизабета Друга: Њен живот у стилу“.

До октобра ће бити изложено око две стотине конзервираних краљичиних одевних предмета, од којих неки датирају из њеног најранијег детињства.

Њен наследник краљ Чарлс Трећи обратио се нацији и одао почаст, како је рекао, „драгој мајци“.

„Претпостављам да би је много тога што тренутно проживљавамо дубоко узнемирило. Како је млада принцеза Елизабета рекла у првом јавном преносу са само четрнаест година - Свако од нас има улогу како би сутрашњица била боља и срећнија“, поручује британски краљ Чарлс Трећи.

Век Елизабете Друге обележава се и испаљивањем чак 124 почасна плотуна у Виндзору, Хајд парку и Лондонском Тауеру.

Како је саопштено, боловала је од деменције.

Председник Емануел Макрон рекао је да је вољена звезда француске кинематографије била „глумица коју смо волели, сањали и са којом смо одрастали“.

Рођена у боемској уметничкој породици у Нормандији 6. јула 1948. године, као болешљиво дете које је патило од дислексије. 

Међутим, већ са 14 година је напустила редовно школовање и уписала се у плесну школу у Монаку, а три године касније отишла је у Њујорк да усаврши своје плесно умеће са познатом руском балетском групом.

Баје је добила своју шансу у комедији Франсоа Трифоа La Nuit Américaine из 1973. године, одмах по завршетку глумачке академије, објавио је Монд.

Постала је једна од најодликованијих француских глумица током каријере која је трајала пет деценија.

Освојила је свог првог Цезара 1981. године за споредну улогу у мрачној комедији Жан-Лика Годара Sauve qui peut (la vie).

Поново је проглашена за најбољу споредну глумицу 1982. године, а следеће године за најбољу глумицу за филмове Чудна афера и Равнотежа.

Баје је проглашена за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Венецији 1999. године за филм Порнографска веза.

Касније у каријери појавила се у познатим међународним пројектима, као што је филм Стивена Спилберга Ухвати ме ако можеш из 2002. године, у којем је играла мајку Леонарда Дикаприја.

Недавно је играла пародију на себе у хваљеној серији Позови мог агента! заједно са својом ћерком, глумицом Лауром Смет, и француским аристократом у другом филму серије Даунтонска опатија.

Бајеина последња улога на екрану била је у француско-либанској драми La nuit du verre d'eau из 2023. године.

Министарка културе Катрин Пегар рекла је за АФП да је Баје „осветлила дуго поглавље у историји француске кинематографије својим талентом и блиставом личношћу“.

Толико сам узбуђен што сам овде, хвала вам!

Шта вам је најизазовније било у каријери, и борби за здравију исхрану деце на глобалном нивоу?

Када сте у такозваној ресторанској индустрији, то је индустрија изазова. Вероватно најтежа ствар коју сам урадио је била да преузмем школски округ, школску храну, 52 школе, хиљаде и хиљаде деце. Кували смо и спремали за њих сваки дан. За мене као младог човека концепт промене, идеја промене, и чињеница да људи не подносе промене, чак и ако су оне добре.

То је била велика лекција за мене, вероватно годину и по дана мојих не баш најсрећнијих дана, који су ми дали много стреса, много „Не, не, не можете то.“ Али изгурали смо то и то је вероватно нешто најбоље што сам икада урадио. Преобликовати храну у школама у целој Великој Британији – имамо седам милиона деце у школи сваки дан и влада је одговорна за ручак 190 дана у години узраста од 5 до 16 година. То је много хране. То је за мене била велика част и поносан сам на то.

Шта је значајно када говоримо о различитим формама ресторана? Зашто је важно наставити са иновацијама?

Зато што се публика мења. Ако погледате у Србији, односи мужа и жене, посао, цене куће, свега осталог, користимо технологију. Живимо другачије, погледајте само овај простор, можете да видите младе, дивне људе који раде са свежом храном.

Најчешће, нормално је да сте окружени брзом храном, у фрижидеру је све прерађено, много Е ознака, а ја се залажем за природну храну, у стварним бојама То је лепота живота, да можете да попијете чашу доброг вина, да поједете здраву и праву храну.

Хвала Вам на разговору!

Србијо, заиста сам узбуђен што сам овде. Много је времена прошло од када сам био последњи пут, срео сам предивне људе. Хвала вам на свему!