Хојби није присуствовао изрицању пресуде због, како је наведено, здравствених разлога, већ је рочиште пратио путем видео-линка.

Тужиоци су тражили казну од седам година и седам месеци затвора, док је одбрана захтевала знатно блажу казну од 18 месеци и најавила жалбу на пресуду којом је принц осуђен на четири године затвора.

Иако Маријус Борг Хојби није члан краљевске породице у ужем смислу, суђење је бацило сенку на норвешку монархију. Његова мајка се удала за престолонаследника Хокона када је Маријус имао четири године и одрастао је у оквиру краљевске породице. Из краљевске палате саопштено је да неће бити коментарисања пресуде.

Принцеза Мете Марит болује од тешког облика плућне фиброзе и недавно је стављена на листу паијената који чекају трансплантацију плућа.

Адвокати њеног сина више пута су тражили да Маријус буде пуштен из притвора како би могао да проводи време са мајком због њеног погоршаног здравственог стања.

Након изрицања пресуде, адвокат Петар Секулић поново је затражио његово пуштање на слободу, али је суд то одбио, уз образложење да постоји опасност да би могао да ступи у контакт са једном од жена коју је напао и већ је кршио забрану приласка.

Судија Јон Свердруп Ефјестад, један од троје чланова судског већа, на почетку рочишта изнео је сажетак закључака суда, након чега је представљено образложење пресуде на 128 страна.

Маријус је негирао све оптужбе

Хојби је негирао све четири оптужбе за силовање, али га је суд прогласио кривим за силовање две жене – једне на имању престолонаследника у Скаугуму 2018. године и друге у Ослу 2024. године.

Осуђен је и за злостављање бивше девојке, норвешке инфлуенсерке Норе Хаукланд, као и за наношење тешких телесних повреда другој партнерки, у чијем је стану у елитном делу Осла, Фрогнеру, ухапшен у августу 2024. године.

Истовремено, ослобођен је оптужби за још два силовања. Једно се наводно догодило у хотелу у Ослу, у новембру 2024. године, а друго током одмора на Лофотенским острвима 2023. године.

Адвокат Секулић изјавио је да је „у природи оваквих случајева да може доћи до жалбе“.

Његова колегиница из тима који брани Маријуса, Елен Холагер Анденес, рекла је новинарима да су задовољни ослобађајућим делом пресуде, али да имају озбиљне примедбе на друге делове судске одлуке.

Након тога, адвокати су отишли у затворско-притворски центар Ила, недалеко од Осла, како би са Хојбијем разговарали о пресуди.

Четири оптужнице за силовање, посебне тужбе за злостављање

Шест жена теретило је Хојбија за разна кривична дела, али је само једна од њих присуствовала изрицању пресуде. Према наводима медија, расплакала се када је Хојби проглашен кривим по оптужници у којој је она била жртва силовања.

Тужилаштво је навело да је жртва била онеспособљена или у сну када је силована после једне забаве у Ослу у марту 2024. године, након што су претходно имали добровољан сексуални однос.

Кључни доказ били су видео-снимци које је Хојби сам направио. Сведочећи у фебруару, жена је изјавила да је спавала и да никада не би пристала на оно што се догодило. Суд је утврдио да жртва није била у стању да се супротстави.

Све четири оптужбе за силовање односиле су се на жене које су у тренутку догађаја биле у сну или онеспособљене. За инциденте су сазнале тек након што је полиција на Хојбијевом телефону пронашла видео-снимке после његовог хапшења.

Судије су такође утврдиле да је и жена из случаја из 2018. године спавала у време силовања и да није могла да пружи отпор. Она је тек прошле године сазнала да је Хојби снимио тај догађај.

Хојби је проглашен кривим и за више других кривичних дела, укључујући злостављање и насилничко понашање према шестој жени у предмету, која је у медијима постала позната као „жена из Фрогнера“, по делу Осла у којем је живела.

Пар се упознао пре три године преко своје деце, а глумица верује да су се срели у правом тренутку.

Иако је Џејн Симор, која се већ четири пута удавала, истакла да нема намеру да још једном, пети пут, стане пред олтар, изгледа да се предомислила и да је њен садашњи партнер променио то правило.

„Неко је одлучио да жели да са мном проведе остатак живота“, изјавила је глумица, а потом је њен вереник објаснио зашто је инсистирао на веридби и венчању.

„Човек сам старог кова, не волим израз ‘партнер’“, рекао је Замбети.

Просидба је била на Дан заљубљених у њиховом дому у Малибуу.

Прстен који симболише њихову љубав

Пажњу јавности привукао је и сам дизајн прстена. Како каже Џон, он симболизује њихово јединство и међусобну повезаност, јер два дијаманта на прстену савршено представљају Џејн и њега.

Пар, који ће у августу прославити три године везе, истакао је да су њихове породице са радошћу прихватиле њихов однос.

Замбети, који је био у браку 43 године, има двоје деце, док је Џејн Симор четири пута разведена и мајка је шесторо деце.

Вест о постигнутом договору омогућила је Трампу да у посебно слављеничком расположењу напусти Белу кућу и упути се ка борилачком спектаклу. У привременој арени, постављеној испод металне конструкције зване „Канџа“, која подсећа на свемирски брод и опремљена је расветом, озвучењем и великим екранима, придружили су му се чланови кабинета, републикански законодавци и више од 4.000 гледалаца.

Први човек Беле куће настојао је да недељни догађај, који је обухватио седам борби и трајао до после поноћи, повеже са вишемесечним обележавањем 250. годишњице потписивања Декларације о независности САД.

Међутим, многи сматрају да је приредба у већој мери била посвећена самом Трампу. Чак је и самит Групе седам индустријски најразвијенијих земаља померен како би председник могао да присуствује слављу, а затим директно отпутовао у Француску на састанке.

Te salutant!

Осим чланова кабинета и републиканских законодаваца, Трамп је испред октогона био окружен и бројним члановима породице, али и моћницима попут оснивача „Фејсбука“ Марка Закерберга и директора компаније „Парамаунт Скајденс“ Дејвида Елисона.

Током интонирања америчке химне, војни авиони прелетели су изнад Беле куће.

У првој од седам борби састали су се Бразилац Дијего Лопес и Американац Стив Гарсија. Бразилац је однео победу, а након тријумфа попео се на ограду октагона, што је изазвало одушевљење публике.

Централна борба био је окршај између Сирила Гана и Алекса Переире, у ком је Ган доминирао над Бразилцем. Судија Херб Дин био је приморан да прекине борбу техничким нокаутом у петој рунди.

Призори бораца који се загревају унутар Беле куће и потом лагано силазе са Трумановог балкона, многи огрнути америчком заставом, били су, најблаже речено, необичан спектакл.

За Трампа, међутим, овакав догађај савршено се уклапа у његов имиџ.

Сурови борилачки спорт поклапа се са Трамповим политичким стилом, обележеног конфронтацијама и бескомпромисним приступом. Погрдни надимци на нивоу оних основне и средње школе, јавне прозивке противника, па чак и позиви на хапшења и кривична гоњења судија и државних тужилаца, такорећи су модус операнди америчког председника.

Наравно, ни гладијатори нису пропустили шансу да поздраве и захвале се председнику. Након победе над сународником Кајлом Даукаусом, борац Бо Никал упутио је похвале председнику.

„Морам да се захвалим председнику Трампу за ово“, рекао је Никал, додајући да је председник „посебна особа“.

„Хлеба и игара“ у Трамповом стилу

Међутим, оно у чему је Трамп изврстан је способност да скрене пажњу јавности са проблема са којима се суочава његова администрација.

Док је рат са Ираном трајао и поред председникових уверавања да је крај близу, цене горива су нагло расле. Поново се појавила забринутост због инфлације, Трампов рејтинг је у паду, што је, према критичарима, допринело томе да рођенданска прослава у Белој кући послужи као својеврсна дистракција.

„Све је ово скретање пажње“, оценио је за агенцију АП Мајк Фонтејн, професор класичних студија на Универзитету „Корнел“, упоређујући догађај са гладијаторским играма у старом Риму, када су сурове борбе служиле за забаву народа, јачање популарности владара и спречавање друштвених немира.

„Ово је класична стратегија. У старом Риму постојала је изрека: ‘Хлеба и игара’“, додао је Фонтeјн.

Парафразирајући речи сенатора из Скотовог Гладијатора: „Куцајуће срца Рима није мермер у Сенату, већ песак у Колосеуму“.

Трамп тврди да је УФЦ финансирао догађај, али укупни трошкови нису објављени.

Америчка Национална служба паркова навела је у судском поднеску да је у организацију уложено више од 60 милиона долара и десетине хиљада радних сати, док је седам државних агенција ставило на располагање значајне ресурсе и људство.

Проблеми су настали непосредно пред планирано полетање. Процедура узлетања започета је око 16.15 по локалном времену, са више од једног сата закашњења, када је посада пријавила технички проблем на мотору авиона „ербас А320“ шпанске националне авио-компаније.

Након тога путници су искрцани, а папа Лав XIV враћен је у ВИП салон аеродрома заједно са краљем Фелипеом VI, који га је непосредно пре тога испратио на лету за Рим.

Убрзо су авион напустили и државни секретар Свете столице, кардинал Пјетро Паролин, као и остали кардинали, бискупи и чланови папине пратње.

Према наводима компаније „Иберија“, мотор авиона вероватно није могао да се покрене због јаког ветра. Компанија је саопштила да квар није могао брзо да буде отклоњен, због чега је одлучено да се путници искрцају и организује алтернативни превоз.

У међувремену, шпански краљ понудио је папи авион из састава шпанског ратног ваздухопловства, којим је и сам требало да се врати на шпанско копно. За повратак Фелипеа VI била је обезбеђена друга летелица.

Са папом се у Рим вратила само ужа пратња, док су остали чланови делегације и око 80 акредитованих новинара допутовали касније посебним летом који је организовала „Иберија“.

Необичан завршетак апостолског путовања протекао је без даљих компликација, а захваљујући брзој реакцији шпанских власти и сарадњи са Светом столицом, повратак поглавара Римокатоличке цркве успешно је реализован упркос техничким проблемима.

Иначе, папа је на аеродром стигао око 15.45 часова, где су га дочекали шпански краљ, представници локалних власти и делегација Католичке цркве.

Након интонирања химни и одавања војних почасти, папа и краљ обишли су почасну гарду и поздравили чланове својих делегација.

Међу званичницима који су присуствовали испраћају били су портпаролка шпанске владе и министарка за инклузију, социјалну заштиту и миграције Елма Саиз, као и председник Канарских острва Фернандо Клавијо.

Трамп се нашао у незавидној позицији због непопуларног и скупог рата у Ирану, за који критичари тврде да је помогао да започне. Споразум о окончању сукоба могао би бити близу, али кључни детаљи још нису договорени.

Истовремено, свега око километар и по од места рођенданске прославе, радници су уклонили Трампово име са Центра за примењену уметност „Џон Ф. Кенеди“ након што је судија пресудио да је именовање установе по њему отишло предалеко.

Без обзира на то, председник ће изаћи из Беле куће окружен члановима кабинета, високим званичницима администрације, републиканским конгресменима и више од 4.000 гледалаца који ће навијати из привремене арене смештене испод конструкције познате као „Канџа“ – металног лука налик свемирском броду, опремљеног расветом, озвучењем и великим екранима. Још хиљаде људи пратиће догађај на видео-бимовима постављеним на оближњем простору познатом као Елипса.

„Ово је јединствен догађај, невероватан догађај. Обожавам га“, рекао је председник УФЦ-а Дејна Вајт, близак пријатељ председника, током промотивног догађаја одржаног у петак увече, где су се борци гурали и нагуравали пред камерама под будним погледом мермерне статуе Абрахама Линколна.

Председник настоји да недељни догађај, који укључује седам борби и траје до иза поноћи, повеже са вишемесечним обележавањем 250. годишњице потписивања Декларације о независности Сједињених Држава.

Нешто потпуно другачије

Када је Трампов претходник, Џо Бајден, у новембру 2022. напунио 80 година, рођендан је прославио приватним породичним бранчем у Белој кући, што јасно показује колико су се околности и политичка култура промениле за кратко време.

Упитана о тој разлици, портпаролка Беле куће Алисон Шустер изјавила је да ће борилачки спектакл „бити једно од најзабавнијих вечери у америчкој историји“ и да је термин догађаја пажљиво одабран.

„Одржавање овог спектакла у народној кући, на Дан заставе, током обележавања 250. годишњице наше државе, представља прикладан омаж“, навела је Шустерова.

Када је напунио 80 година, Бајден је био најстарији председник у историји САД и налазио се на неколико месеци од покретања кампање за реизбор.

Упркос вишегодишњем лечењу, њено стање се постепено погоршавало.

Баџракитијаба је била правница по образовању, са последипломским студијама на Универзитету Корнел у САД. Обављала је дужности у тајландском правосуђу и дипломатији, а била је и амбасадорка Тајланда у Аустрији.

Посебно се залагала за реформу затворског и кривичноправног система.

Због поверења које је уживала код оца и значајне јавне улоге, годинама је била у средишту спекулација о будућем наслеђивању тајландског престола.

Краљ Ваџиралонгкорн, који има 73 године, до данас није именовао наследника престола, па је смрт принцезе Баџракитијабе поново покренула питање будућности тајландске монархије.

Сви водећи медији, укључујући политичке аналитичаре Калифорнијске политичке платформе CalMatters, процењују да републиканац Стив Хилтон „нема реалне шансе у новембру"; изразити фаворит је некадашњи Бајденов секретар за здравство и социјалне службе – Завијер Бесера, који је већ проглашен „првим кандидатом који иде у следећи круг избора". Међутим, још је непредвидива, односно „тесна ситуација" око тога ко ће бити други кандидат.

Како преноси ktsm.com, Decision Desk HQ (приватна америчка новинска и аналитичка организација која се бави праћењем резултата избора) још није објавила резултате трке за другог кандидата који ће проћи даље.

„Прошло је пет дана, а нису ни близу објави (резултата)“, рекао је Трамп, алудирајући на спор процес бројања гласова у Калифорнији, и додао: „Знате ли зашто то раде? Зато што варају на изборима."

Када је Велкерова питала председника да ли има доказе да је трка „намештена", Трамп је одговорио да „има доста доказа", да су изборни званичници у Калифорнији „покварени“, заједно са Велкеровом и њеним колегама новинарима, и да је изборни систем „налик онима у земљама трећег света".

Велкерова је одговорила да није „покварена" покушавајући да настави разговор, да би Трамп убрзо додао: „Или сте покварени, или сте глупи. Идете им наруку са овим глупостима. Немате кредибилитет. Знате да су ови избори намештени. Ваша мрежа зна да су намештени."

Трамп је рекао и да су осим Велкерове, „покварени и ABC, CBS и CNN". Након тога је решио да заврши интервју речима: „Хајде да завршимо јер ми је доста. Хвала вам, леп провод“, додао је председник пре него што је скинуо микрофон.

Након што је новинарка протестовала и молила Трампа да не прекида интервју рекавши да је „путовала чак до Висконсина“ због тога, Трамп је рекао да јој је дао „довољно времена“, устао је и напустио студио.

„Нажалост више се памти по скандалима. Ми овај циклус и често стављамо на програм Југословенске Кинотеке баш зато да би људи видели њу из неког другог угла, оно што је она стварно била, емблематична личност средине прошлог века једна врло занимљива и непоновљива глумица", испричала је Ксенија Зеленовић, из Југословенске Кинотеке.

Кроз циклус филмова Југословенска Кинотека представља богат глумачки опус Монро.

„На пример филм Аутобуска станица из критичарког угла се истиче као филм који је можда њен најбољи филм, ако гледамо само њену дакле улогу. После наравно, Неки то воле вруће Билија Вајдлера, па све до Неприлагођених Џон Хјустона и тиме се можда лепо заокружује цео циклус", каже Јован Марковић из Југословенске Кинотеке.

Мерилин Монро умрла је са само 36 година. Данас, 64 године након смрти, и даље је једна од највећих филмских звезда и култни симбол.

Чувени портрет са њеним ликом, који је насликао Енди Ворхол, продат је на аукцији 2022. године за 195 милиона долара.

Најскупље понуде предвиђају закуп комплетног простора за до осам особа по цени од 1.600 евра, уз додатне погодности попут освежења, вина, коришћења тоалета и простора за седење. Појединачна места продају се по ценама од око 250 евра, док се друге понуде крећу између 350 и 1.200 евра, преноси RTVE.

Већина огласа односи се на станове у четврти Ешампле, у непосредној близини цркве, где се очекује велики број верника и туриста током папине посете. Закуп углавном траје између два и три сата, а поједини власници нуде могућност резервације целог балкона или појединачних места.

У неким случајевима тражи се уплата аванса у висини од 50 одсто укупне цене. Медији упозоравају грађане на могућност превара приликом оваквих неформалних аранжмана између приватних лица, препоручујући проверу идентитета оглашивача и опрез при авансним уплатама.

Градске власти Барселоне најавиле су успостављање безбедносне зоне од девет градских блокова око базилике током посете папе Лава XIV, при чему ће приступ имати само становници, акредитовани новинари и особе са посебним одобрењем.

Папа Лав XIV стигао је у вишедневну посету Шпанији, током које ће обићи прихватне центре за мигранте, обратити се шпанском парламенту и посетити базилику Саграда Фамилија у Барселони. Очекује се и његов сусрет са жртвама сексуалног злостављања у Kатоличкој цркви.

Посета која ће трајати до 12. јуна, долази на позив шпанског премијера Педра Санчеза, који је у више наврата јавно подржао папине ставове о миру и миграцијама. Санчез је раније бранио поглавара Римокатоличке цркве од критика америчког председника Доналда Трампа, оценивши да „док неки сеју ратове, Лав XIV шири мир".

Папа је последњих недеља више пута упозоравао на последице ратних сукоба и критиковао коришћење религијског језика за оправдавање војних интервенција.

Међу првима су у град стигле и друге познате личности, укључујући певачицу Чарли XCX и њеног супруга.

На венчању се очекује око 300 званица, међу којима су и Елтон Џон, Оливија Дин и продуцент Марк Ронсон.

Луксузна логистика и строга тајност

Главни центар дешавања је хотел „Вила Иђиеа“ (Villa Igiea) у Палерму, где пар борави у ексклузивном „Дона Франка“ апартману са погледом на море.

Цео догађај је под строгим мерама безбедности, уз уговоре о поверљивости за све учеснике, као и системе заштите који укључују и анти-дрон технологију.

Фотографисање је строго забрањено, а приступ хотелу и локацијама ограничен.

У Палермо су пристигле и екипе британских медија, које покушавају да забележе ексклузивне кадрове, али без успеха због високог нивоа обезбеђења.

Долазак приватним авионом и „забрањена зона“ за медије

Дуа Липа и Калум Тарнер допутовали су приватним авионом из Лондона на аеродром Пунта Раиси, а затим су одмах пребачени у хотел.

У међувремену, у луци Палерма примећена је и луксузна јахта „Неро" дуга око 90 метара, чије изнајмљивање кошта стотине хиљада евра недељно.

Лична веза са Сицилијом

Избор Палерма није случајан. Пар је већ раније боравио на Сицилији, где је Дуа Липа 2024. године била виђена у историјским деловима града попут Калсе и Трга Риволуционе.

Касније је на друштвеним мрежама објавила фотографије уз поруку да јој је „Палермо у срцу", чиме је додатно потврдила емотивну везу са градом.

Други чин: венчање у Багерији

Главна свадбена церемонија биће одржана у суботу у луксузној вили Валгуарнера у Багерији, недалеко од Палерма.

Ова барокна резиденција из 18. века биће буквално претворена у праву сцену велике прославе са око 200 гостију.

На менију су традиционална сицилијанска јела попут аранћина, канола и касате, које ће спремати врхунски кувари и посластичари.

Организацију потписује позната планерка венчања, Алесандра Грило, која је раније радила и на венчању инфлуенсерке Кјаре Ферањи и репера Федеза.

Град под рефлекторима света

Долазак светских звезда изазвао је велико интересовање јавности и медија, али и одређене протесте појединаца који сматрају да се јавни простори претварају у приватне зоне.

Ипак, већина грађана са одобравањем гледа на догађај, док локалне власти истичу да овакве манифестације доприносе међународној промоцији Палерма и расту туризма.

Рођена је на северу Ирана, 1969. Одрасла у Техерану, школовала се у Европи. Најпре у Аустрији, а потом у Француској. У Персеполису, чији наслов асоцира и на велику традицију и културу древног царства и тако појачава контраст у односу на догађаје из друге половине XX века у Ирану, Сатрапи описује своје одрастање у Техерану, критикујући теократску власт која је успостављена у Ирану после револуције 1979. године, али њене духовите критике није поштеђена ни Европа.

Са Маржан Сатрапи снимили смо за Око магазин један кратак интервју у јануару 2010. године. Она је тада већ била позната, мало пре тога анимирани филм Персеполис освојио је Награду жирија на Канском фестивалу, номинован је и за Оскара у категорији анимираног филма.

Роман-стрип Персеполис, објављен 2000. године. Тада још није био преведен на српски језик (српско издање објавила је „Фабрика књига“ неколико година касније). Колега Зоран Станојевић донео је са неког путовања само један примерак, који је у редакцији кружио из руке у руку; сви смо га читали и доживљавали као деца сликовницу која духовито и информативно приказује прилике у Ирану за време, али и пре Иранске револуције.

Тог јануара 2010. имали смо само петнаестак, можда двадесет, минута за снимање интервуја. На аеродрому, када се са фестивала Кустендорф враћала кући, у Француску. У земљу у коју се доселила у последњој деценији XX века, да би 2006. добила и држављанство.

Сећам се да, када сам је питала како се правилно изговара њено име (и данас, на весто о њеној смрти, можемо да прочитамо све варијанте које су „у оптицају“ још откако је чталачка јавност открила њено дело па је тако и МарЂан и МарЖан и МарДЖан) и на њено „Маржан“ приметила да то „звучи француски“, одгворила је са осмехом уз констатацију да заиста звучи тако, али да га није прилагођавала својој новој домовини, него је тако изговарала одувек.

Зато је и било обавезно питање о Ирану и о Француској.

„Ја увек говорим, кад хоћу сликовито да упоредим, да је Иран као мајка, а Француска је као супруга. Моја мајка може да буде луда, да ме уцењује, може да чини шта год жели – али она је моја мајка увек и ја је волим јер имам само једну мајку. А супруга, знате – она се бира, али зато може и да се промени. Веза коју имамо са својом земљом, са местом где смо одрасли, то је ваш матерњи језик, географија на коју сте навикли – много је тога што вам значи и зато није важно где одете“, рекла је тада Сатрапи.

За свој Персеполис рекла је да је писан врло субјективно: „Трудила сам се да будем искрена што је више могуће. Револуција која се десила у мојој земљи, касније је названа исламска револуција. Али реалност је била да је избила због диктатуре и људи, као нпр. моји родитељи, подгли су револуцију јер су веровали у више правде, демократије итд. Али, није све кренуло како треба, ствари су се промениле, не можете од револуције да добијете увек оно што желите.“

Иако, како је тада рекла, у Ирану није била од почетка XXI века, своју слободу није открила у Француској, него као девојчица, у Ирану. Одрасла је у породици интелектуалаца, а чак је прадеда њене мајке био ирански шах. И о том „аристократском“ пореклу је духовито говорила, као уосталом и у Персеполису – краљеви у то време (XIX век) имали су доста деце, па је сада, сигурно, много и принчева.

О томе шта значи вео и покривање у исламу, како је Маржан Сатрапи говорила о религији, о слободи, путовањима, али и о Србији – погледајте видео.

Концерти одржани током протеклог викенда у Сава центру заокружили су вишегодишњи пројекат Друга страна плоче, који је, према речима ауторке, почео још 2018. године из жеље да публици понуди личнији и интимнији музички доживљај кроз песме које воли, иако нису њене. Овај пројекат до сада је испратило преко 150.000 људи.

На питање шта је данас, после дугогодишње каријере и бројних награда, покреће пред излазак на сцену, Шерифовићева објашњава да се у последње време суочава са преиспитивањем како посао не би постао рутина.

„Временом постанемо нека машина, и постанеш неки робот који тако иде и ради, ради, ради. А ја музику и свој посао не замишљам тако. Један од разлога зашто нећу певати у Београду до 2029. је управо тај да нађем неку нову страст, да нађем неко ново светло које ће да ме радује, и да се заправо сретнем са тим новим неким тренутком који ће и мене учинити изузетно срећном особом која ради свој посао са невиђено пуно страсти, као што је то и било одувек“, истакла је Марија Шерифовић.

Додаје да је након албума Долази љубав и остваривања у улози мајке осетила потребу да успори темпо.

„Мислим да је само време да малкице само застанем, да видим где се ја налазим као извођач, уметник, као интерпретатор, шта је то нешто што је преостало заправо да ја, не само Београду, него својој публици, понудим, дам, приуштим. Оног тренутка када будем била спремна, ја ћу се вратити са неким новим песмама, новим пројектима, али је једно сигурно да нећу у Београду певати наредне три године“, поручила је певачица, напомињући кроз осмех да због нових родитељских обавеза тренутно спава знатно мање.

Две деценије од Молитве и жеља за ретроспективом

Ускоро се навршава и 20 година од историјске победе Србије на Песми Евровизије у Хелсинкију. Шерифовићева наводи да јој је тешко да поверује да је прошло толико времена, али истиче да су иза ње две прелепе деценије.

„Свашта се нешто издешавало у мом пословном и приватном животу, и то су једне прелепе две деценије, препуне најразличитијих искустава, успомена, ожиљака, прелепих ствари, истовремено и неких мало мање лепих. Али, сада када гледам тај неки период, мени се то догодило када сам била јако мала и млада, 22 године, и десио се један велики успех на који нико није био спреман. Мислим да је доста тога лепо урађено после тога и мислим да је то једна лепа каријера која је расла“, навела је она, додајући да се кроз каријеру трудила да њени кораци буду „урезани трагови једне балканске уметнице“.

Том приликом упутила је и јавни позив публици и сарадницима за несвакидашњи подухват:

„Молим да неко направи неку ретроспективу од 2008. до 2027. шта се све догодило у мом животу. Ако неко ово слуша или види, ја бих волела онако као нека видео ретроспектива када је шта изашло, кад су били који концерти, да погледам мало то, да видим где сам била, шта сам радила и где сам стигла заправо.“

О чарима аналогног времена и захвалности

Говорећи о традиционалним медијима, Шерифовићева је истакла специфичан „мирис“ и атмосферу зграде Радио Београда, изразивши жаљење што такве ствари полако нестају пред налетом дигиталног доба. Истакла је да себе, са напуњеном 41 годином, види на пола пута јер је имала привилегију да ужива и у аналогном и у дигиталном времену, али да би увек бирала мануелно и аналогно јер се у супротном „губи нешто изнутра“.

Када је реч о песми која би најбоље описала њен тренутни период живота, након краћег размишљања изабрала је легендарну нумеру Purple Rain.

На крају, певачица је поделила и своја интимна размишљања о свакодневној захвалности у брзом времену у којем живимо.

„У последње време, чешће но икада, заиста, пре него затворим очи и одем у сан, захвалим се на том дану, захвалим се што су сви они које волим добро. Као што сам и захвална сваког јутра, данас барем, када се пробудим и угледам и свог сина и своју мајку и своје пријатеље, зато што заправо живот је толико непредвидив да ми не знамо шта ће нас дочекати. Мислим да је то један важан тренутак, јер ова наша душа се више неће поновити, неће поново сићи на земљу, и мислим да је важно да је негујемо“, објаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, Марија Шерифовић.

Снимак, који је објавио канал "QuotidianoNazionale", приказује Макрона како трчи поред мора, окружен палмама и дискретним обезбеђењем, док се у позадини виде усидрени бродови и приобални кафићи.

Оваква јутарња рутина није неуобичајена за француског лидера, који је познат по одржавању физичке кондиције и током густих дипломатских распореда.

Слична сцена забележена је и у мају 2026. године, када је током самита Africa Forward трчао у Најробију са чувеним маратонцем Елијудом Кипчогеом.

Јутарњи џогинг у Тивту, међутим, имао је посебну симболику – представљао је миран увод у дан испуњен разговорима од стратешког значаја за стабилност и будућност европског континента.

Скуп у Тивту окупио је највише европске званичнике, укључујући немачког канцелара Фридриха Мерца, италијанску премијерку Ђорђу Мелони и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.

Вест је поново привукла пажњу јавности јер је управо ова фирма израдила затамњена стакла за наочаре које је француски председник Емануел Макрон носио у јануару током Светског економског форума у Давосу. Те наочаре су убрзо постале предмет бројних коментара на друштвеним мрежама и стекле велику популарност након што је Макронова изјава "For sure“ постала интернет мим.

Информација о ликвидацији компаније проширила се и на друштвеној мрежи Икс, где су поједини корисници указивали на иронију чињенице да фирма чији је производ стекао светску видљивост захваљујући председнику Француске сада престаје са радом.

Према пресуди Трговинског суда у Лон-ле-Сонијеу од 17. априла, донета је одлука о раскиду плана финансијског опоравка и покретању поступка судске ликвидације над компанијом „Далоз Креасјон". Како произлази из објаве у Службеном билтену грађанских и привредних огласа Француске, датум престанка плаћања обавеза утврђен је на 20. март ове године.

Ликвидација практично означава крај пословања компаније и губитак радних места за њене запослене. Бивши директор фирме потврдио је да је „Далоз Креасјон" имао 29 радника у тренутку покретања поступка.

Компанија је иначе била под судском заштитом и у поступку финансијског реструктурирања још од јануара 2024. године. Међутим, мере предузете током тог периода нису довеле до стабилизације пословања нити до обнове активности предузећа.

„Далоз Креасјон" се годинама позиционирао као произвођач висококвалитетних сунчаних стакала, а његови производи користили су се у сарадњи са француским произвођачима наочара.

Управо је сарадња са произвођачем наочара Анри Жилијен донела компанији неочекивану међународну пажњу почетком године, када су Макронове плавичасто затамњене наочаре привукле интересовање медија широм света.

У време највеће медијске пажње, компанија је на друштвеној мрежи Линкедин истицала да је поносна што њено знање и производња добијају међународну видљивост. Неколико месеци касније, међутим, фирма се суочила са коначним гашењем пословања.

Случај „Далоз Креасјона" тако представља још један пример тешкоћа са којима се суочава део француске индустрије, чак и онда када њени производи накратко доспеју у центар глобалне пажње.

Дејвис је био најпознатији по улози агента Вилсона у римејку серије Твин Пикс, оживљавању хит серије из 1990-их од стране Дејвида Линча и Марка Фроста, које је емитовано 2017. године.

Такође се појавио у „Нетфликсовој" научнофантастичној драми ОА, у којој глуме Брит Марлинг и Џејсон Ајзакс, као и у филму Алиса кроз огледало и хорор сатири Водич за живот серијског убице.

У саопштењу на Инстаграм страници серије Твин Пикс објављено је: „Наше мисли су са његовом породицом, пријатељима и свима онима који су га познавали и волели уз додатни опроштај: „Хвала вам што сте део света Твин Пикса, агенте Вилсоне".

И Велшко национално позориште је одало почаст саопштењем у којем се наводи: „Овејн је био изузетан таленат чији је рад обогатио велшко позориште и филм, а чији ће допринос сценским уметностима памтити публика, колеге и пријатељи. Његова страст, креативност и посвећеност занату оставили су трајан утицај на културни живот Велса".

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, једна од најпознатијих певачица на овим просторима истакла је да јој управо публика даје снагу да и даље ствара и наступа.

„Моја генерација је, ја мислим, једна од најжилавијих. Има нас доста који још увек јако добро и активно радимо. А где црпим енергију, вероватно у тој синергији са публиком, јер да нема тог импулса занимања, да нема те посете, да нема тих аплауза, не бих се сигурно бавила тиме“, истакла је Неда Украден.

Нови албум настајао је постепено, кроз серију синглова које је објављивала после претходног издања Једном када ово прође из 2022. године.

Зора је у студију „Еби Роуд“ – круна каријере

Посебно место у њеној каријери заузима песма Зора је, али и снимање њене нове верзије у легендарном студију „Еби Роуд“ у Лондону, што је за њу представљало испуњење младалачког сна.

„Била сам фасцинирана англосаксонском музиком, пре свега 'Битлсима', Тином Тарнер и њиховом културом. Једина ми је жеља била да одем у Лондон и да пређем Еби Роуд и онај чувени пешачки прелаз“, открива певачица.

Позив да песму сними са Краљевском филхармонијом из Лондона у почетку јој је деловао нестварно: „Кад сам добила позив и кад су ми рекли да би Зора требало да се сними у Лондону уз Краљевску филхармонију, ја сам мислила да сањам и да је то нека шала“.

Улазак у студио памти као један од најемотивнијих тренутака у животу. „Али сама чињеница да сам ушла у тај фантастични студио, да сам на зидовима видела од Марије Калас до Ејми Вајнхаус, разних солиста, најпознатијих имена светских, до наравно, тих познатих тема филмске музике ... кад сам закорачила у тај студио, ја сам мислила да ћу се срушити од узбуђења. Све мислим: Не, не, не, ово није истина. Чекај, чекај, је ли ово стварно Еби Роуд?“, испричала је гошћа Јутарњег програма.

Нова верзија песме Зора је добила је и спот са кадровима Лондона и снимања са оркестром.

„Једно дивно искуство, веома се поносим. Мислим да је то круна каријере, нешто што се не догађа сваки дан свакоме и част ми је и задовољство било“, нагласила је певачица.

Сталне промене као тајна дуговечности

Говорећи о новом албуму, Неда Украден је истакла да је управо стална промена разлог њеног тако дугог опстанка на сцени: „Мислим да је то у ствари шифра дуговечности – да не досадиш истим звуком, истим темама, истим аранжманима, истим композиторима“.

Албум има шест раније објављених песама и пет нових, а посебна очекивања певачица има од нумере по којој је издање добило име, али и од песме Вино у венама где пева о томе како „није лако бити ја“.

„Своја на своме је у ствари прича о томе колико се успеш издићи из тих падова које ти живот намеће. Деси ти се тај breakdown и сад треба да скупиш те своје мрвице преосталог живота и кренеш даље. Е, то је Своја на своме“, објаснила је Неда Украден.

После скоро шест деценија на сцени, порука новог албума једнако је лична колико и универзална – после сваког пада могуће је поново стати на ноге и наставити даље.

Напоран рад, коментаришу познаваоци његовог начина рада, управо је обликовао Клинтову етику, ефикасност и радну дисциплину према којој је препознатљив.

Иствуд је каријеру глумца започео 1953. године, када је својом физички маркантном појавом оставио утисак на агенте „Униварзала“, са којим је и потписао први уговор.

Међутим, пут до славе није био лак, па тако глумац први запажени успех остварује 1958. у серији Rawhide, а посебан преокрет у каријери настао је са његовим путем Италију и сарадњом са Серђом Леонеом.

Суперзвезда са почетним хонораром од 15.000 долара

Улога Човека без имена у Леонеовој трилогији (За шаку долара, За долар више и Добар, лош, зао) направила је од Иствуда у глобалну суперзвезду.

Интересантно је да је Иствуд улогу у првом филму играо за хонорар од свега 15.000 долара.

Анегдота каже да је глумац у сва три дела трилогије носио један исти – пончо и да га никада није опрао. Објаснио је то речима:: „Да сам га опрао, вероватно би се распао”. Чувени пончо, глумац данас чува у својој посебној колекцији.

Седамдесетих година, од ангажмана у Прљавом Харију одустаје Френк Синатра, па је тако улога Харија Калахана припала Иствуду, чиме је створен један од најпрепознатљивијих ликова у историји кинематографије.

Како је његова каријера ишла узлазном путањом, Иствуд отвара и своју продукцијску кућу "Malpaso Productions".

Тако осим глумом, почиње да се бави и редитељским послом, у коме је веома специфичан: Готово да никада не снима други дубл, а на сету влада тишина и нема сувишних речи.

Нема традиционалних повика „Акција!“ или „Рез!“, већ Клинт само каже: „У реду, идемо даље“, јер, како кажу његове колеге, сматра да наређења чине глумце нервозним.

Слобода лизања сладоледа на улици

Иствуд је од 1986. до 1988. био на функцији градоначелника града Кармела у Калифорнији. Најпопуларнији политички потез био је укидање бизарног закона који је бранио конзумирање сладоледа на улици.

Познато је да већ четири деценије Иствуд практикује трансценденталну медитацију два пута дневно, како би „лакше пребродио убрзани живот и притисак Холивуда“. Колико цени свој мир и једноставност, можда показује и то што је одбио неке врло захтевне улоге попут Џејмса Бонда и Супермена, јер је једноставно сматрао да му такви ликови – не пристају.

Легендарни холивудски стваралац Клинт Иствуд наставио је да пркоси годинама иза камере, заокруживши свој импресивни редитељски опус правосудном драмом Поротник број два (Juror No. 2) из 2024. године.

Пре овог хваљеног трилера, филмски ветеран је 2021. године режирао и истовремено одиграо главну улогу у драматичној причи о бившој звезди родеа под називом Cry Macho.

Свој препознатљиви ауторски печат и фокус на моралне дилеме обичних људи Иствуд је приказао и у биографској драми Ричард Џуел (Richard Jewell) из 2019. године, чиме је још једном потврдио статус једног од најплоднијих режисера савремене кинематографије.

„Пре свега, Здравко Чолић је на најлепши начин симбол правих и трајних људских вредности.Он је неприкосновена музичка легенда, заиста највећа звезда на просторима бивше Југославије.То је просто нешто што имате у себи. Он има све, глас, појаву, емоције, а он има велико срце. Он је симбол добра и љубави на најлепши могући начин“, истакао је Вук Жугић.

Додаје да је Здравко Чолић, који данас пуни 75. година, човек који је просто такав, природно осваја, воле га све генерације људи, толико различити, воле га пре свега највише даме.

„Позната су и јавна имена која нису пропустила ниједан концерт Здравка Чолића на просторима бивше Југославије. А просто, ако немате то, тај спој свега што Здравко Чолић има, сјајних песама, сјајног гласа, такве појаве, не, не би тога било", рекао је Жугић.

Здравко Чолић је човек добра, давања и хуманости

„Посебно морам да кажем, јер знам а мало је познато.Он је скроман и то никада није истицао. Он је човек добра, давања и љубави, који је помогао многим појединцима, хуманитарним и здравственим организацијама, а то никада није истицао. Почев од великог концерта, првог на Маракани, сав приход је поклонио Савезу слепих, до бројних којима сам био сведок. У Центу 'Сава' је знао да каже: 'Део прихода дајте или цео, усмерите овамо или онамо," и никада није желео то да се истиче“, а помагао је и Хиландару“', навео је Вук Жугић.

Терет славног презимена Копола

Као нећак редитеља Френсиса Форда Кополе, суочавао се са сталним поређењима и оптужбама за непотизам. Прекретница се догодила током снимања филма Побуњеници са Риџмонта (1982), где је био потписан као Николас Копола. Колеге су му непрестано добацивали парафразиране цитате из филма његовог ујака.То искуство га је фрустрирало. Због тога је одлучио да промени презиме.

Инспирација за презиме "Кејџ" стигла је из два неочекивана извора. Први је био Лук Кејџ, Марвелов стрип-јунак, а други авангардни композитор Џон Кејџ, о чијем се делу говорило у његовој уметнички настројеној породици. Тражио је и нешто "кратко и упечатљиво", по угледу на Џејмса Дина.

Комбинација популарне културе и високе уметности савршено је осликавала дуалност коју ће касније неговати кроз каријеру, балансирајући између акционих блокбастера и ексцентричних независних филмова.

Глумац је променио презиме,али је име Николас је задржао као посвету оцу, Августу Кополи. Међутим, и ту постоји детаљ који га је, како признаје, одувек фрустрирао. "Задржаћу име 'Николас' јер ми га је отац дао – са француским правописом, без слова 'х', што ме је увек нервирало, јер га сви додају", објаснио је. "Не знам зашто ми је дао француско спеловање! Али јесте." Додао је да му не смета да га људи зову "Ник" или "Николас", јер се осећа као оба и људи га тако и познају.

Породица Копола је истинска холивудска аристократија

Поред ујака Френсиса, ту су и редитељка Софија Копола и глумица Талија Шајер. Одрастање у таквом окружењу доноси привилегије, али и огроман притисак. Формалном променом имена, Николас Кејџ није само правно потврдио идентитет који је градио више од четрдесет година, већ је симболично заокружио своје путовање. Од младог глумца који је бежао од породичне сенке, постао је јединствена фигура  под именом које је сам одабрао.

Пажњу јавности привукла је и информација да је била на аудицији за улогу Вивијен у мјузиклу Pretty Woman у Позоришту на Теразијама.

„Дошла сам промукла од проба на аудицију за мјузикл, тако да сам ишла на неку храброст”, рекла је Вучко и додала да јој је филм Pretty Woman са Џулијом Робертс и Ричардом Гиром добро познат.

„Мени је то једна од оних узбудљивијих романтичних комедија”, изјавила је глумица и истакла да јој је „плес једнако важан као и глума”.

Поред глуме, Дарија Вучко годинама се бави плесом и сценским покретом, што јој, како каже, много значи у раду на мјузиклу.

„Ишла сам на балет још у приватну школу од вртића, а бавим се и pole dance-ом, тако да сам увек ту негде у контакту са покретом”, рекла је глумица.

На питање шта јој је важније – глума или плес, одговорила је: „Мислим да је то све једна целина”.

Говорећи о раду на Академији драмских уметности, истакла је значај професора који студенте подстичу да превазилазе сопствене границе: „Имамо дивне професоре који нас храбре да излазимо из зоне комфора”.

Дарија Вучко се осврнула и на улогу у Тврђави, која ју је обележила на почетку каријере.

„То је један дуг период који на неки начин обухвата и овај тренутак сада. Верујем да ћу разговарати о томе још неко, па можда и цео мој живот”, рекла је глумица.

Она је додала да јој је највећи изазов био да дуго остане у емотивном простору свог лика: „Рекла бих да је можда најтеже било остајање континуирано у том емотивном простору”.