понедељак, 08.07.2024, 21:55 -> 21:59
Уз модерне брзе возове, након ремонта, љубитеље железнице на пругама очекују и парне локомотиве
Ове године, 15. септембра, биће обележено 140 година од почетка редовног железничког саобраћаја у Србији. После вишедеценијског пропадања, поред модернизације и изградње нових пруга, ради са на очувању богате српске железничке заоставштине.
Готово свакодневно хиљаде људи прође Савским тргом у Београду, а да не примети како један од симбола српске железнице пропада.
„Сутјеска“ је само једна од локомотива које су вукле Плави воз којим је путовао Јосип Броз Тито, као и више од 60 светских државника, међу којима и британска краљица Елизабета. Зато је веома важно сачувати успомену на једну епоху 20. века, као и симбол једне државе.
Три парне локомотиве које су вукле Плави воз изложене су као музејски експонати, и то „Сутјеска“ у Београду испред некадашње Главне железничке станице, а „Динара“ и „Козара“ су у Загребу и Љубљани у железничком музеју.
Дизел локомотиве, које су 1978. замениле парне, налазе се на колосецима железничке станице Топчидер – у лошем стању. Након неколико деценија пропадања, модернизација српских пруга вратила је воз у моду. Док се очекује отварање пруге од Новог Сада до Суботице, тражи се решење за очување симбола српске железнице.
„Ми тек сада, након отварања брзе пруге и након почетка модернизације, располажемо са много већим средствима, па вишак тих средстава можемо употребити управо за сређивање стања историјских возних средстава. Историјских возних средстава у Србији има пуно. Ми смо земља са прилично богатим историјским наслеђем, када је железница у питању“, наводи Иван Булајић, директор „Србијавоза".
„Ситуација када је у питању заоставштина железничка, када су у питању наше старе локомотиве, је трагична. Ми имамо негде око 50 локомотива сличне оној на Савском тргу, које су заиста у лошем стању и управо смо зато, као Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре покренули пројекат са Светском банком да добијемо новац за рестаурацију свих 50 локомотива. Када будемо завршили рестаурацију свих локомотива, односно композиција, онда долазимо у ситуацију да се питамо где ћемо ми то све да чувамо“, напомиње Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Старе локомотиве и вагони, део су културног наслеђа. Кроз историју железнице, дуге 140 година, осликава се и економски напредак Србије од 19. века до данас.
„Ово што ми радимо сада у 'Србијавозу', то је да прво и пре свега три парне локомотиве које имамо у нашем депоу у Лапову и две парне локомотиве које имамо на Мокрој гори, средимо и да што већи број њих вратимо у употребу, да вратимо парну вучу на пруге у Србији. Први корак је ту већ урађен, већ је расписан тендер и ускоро прва парна локомотива са Мокре Горе иде на ремонт“, истиче Булајић.
Према наводима ресорног министра, ради се на пројекту по коме ће на простору поред комплекса Техничко-путничке станице Земун, а у сарадњи са Архитектонским факултетом, бити изграђен, на отвореном, нови музеј какав српска железница заслужује.
„Ми имамо нашу историју, то нису само локомотиве којима су се возили наши владари, то није само Плави воз, то су и друге локомотиве. Наша историја се налази у историји железнице. И зато ће наша идеја када будемо направили тај музеј у Земуну, ми ћемо очувати музеј у Пожеги, да сачувамо железничку заоставштину“, додаје министар Весић.
Осим нових пруга и брзих возова и модернизације, најављују из „Србијавоза“, након ремонта, љубитеље железнице очекује поново парна вуча, носталгично и туристички неће се путовати само на Мокрој Гори већ и на осталим, за то могућим колосецима.