Метеоролог Михајловић: 'Топлотна купола' се надвила над Србијом, али не значи да нас март неће изненадити

Од 1. марта над Србијом се јавио феномен „топлотне куполе“, односно зауставио се топли талас у нижим слојевима атмосфере. С обзиром на то да се 1. март у метеорологији узима као почетак пролећа, за разлику од астрономског рачунања,  топлотна купола није стандардни метеоролошки феномен за ово доба године, наглашава гост Јутарњег програма, метеоролог Горан Михајловић.

„Реч је заправо о топлој ваздушној маси која у комбинацији са високим ваздушним притиском представља, метеоролошки речено, термобарички гребен. Дакле, један систем у пољу високог притиска, који онемогућава продор, пре свега, атлантског ваздуха на копно, што је карактеристично за пролеће, и у том смислу имамо нешто што није баш типично време“, објашњава метеоролог.

С друге стране, то нам се дешавало и претходних година, а генерално је март месец познат по променљивости, због чега је у народу и добио име Баба Марта, јер уме да изненади брзим променама времена, било са снегом, било са високим температуром.

За Србију постоје егзактни подаци за последњих 150 година, али генерално, последњих 30 година постоји тренд глобалног пораста температуре, односно колоквијално речено, климатских промена. Наравно да ћемо и даље имати те нагле промене, касне мразеве, али интензитет тих појава и учесталост је све мања, напомиње метеоролог.

Циклон Алфред

Циклон Алфред који по скали за тропске циклоне и урагане спада у категорију два, стигао је до Аустралије. За јужну хемисферу ово је крај лета и период формирања тропских циклона.

„Оно што је необично у овом случају јесте што је овог пута настао нешто јужније у хладнијем подручју, јер се ове појаве везују углавном за топли део хемисфере, али није да се није дешавало. Дакле, кад се погледа историјски, пре 50 година је постојао један развијен циклон, са друге стране имали су и пре 20 година сличну ситуацију, само што је путања циклона избегла североисточни део Аустралије и становништво није имало последице“, напомиње Михајловић.

Категорија два значи да удари ветра достижу између 150 и 170 км на час. Обилне падавине процењују се на 400-500 милиметара у укупној епизоди, а рецимо Београд има просечне годишње падавине око 750-800 милиметара, додаје метеоролог.

Ово су феномени који у метеоролошком смислу трају релативно кратко. За два до три дана ће порасти притисак, тако да неће више бити тог разорног удара.

Утицај леденог брега на екосистем 

Ледени брег који се насукао код Јужне Џорчије, већ осамдесетих година је откривен да се одвојио од Антарктика и научници су пратили његово кретање.

Јужна Џорџија, прекоморска британска територија, налази се око 1300 километара источно од Фокландских острва и готово је ненасељено. Скоро 100 одсто његове површине је покривено снегом и ледом, и станиште је фока и мрестилиште пингвина и албатроса.

„Удар леденог брега доноси проблем за тај живи свет које оваква ледена маса у том приобалном подручју уништава. Са друге стране, научници процењују да може имати и један позитиван ефекат, с обзиром да носи доста хранљивих материја за микросвет планктона и да ће природа то да избалансира“, истиче Горан Михајловић.

Ледени брег се већ смањио на неких 3200 квадратних километара, али касније када дође до одвајања комада леда, то може донети проблеме у пловидби и локалним рибарима, али у сваком случају то је природни феномен, а са друге стране, климатске промене и глобални пораст температуре утиче на све ове процесе, наглашава метеоролог Горан Михајловић на крају гостовања у Јутарњем програму.