Извор: РТС, Science Alert

Дејство антидепресива на људе је познато, али зашто је важно како ти лекови утичу на рибе

Антидепресиви су помогли милионима људи широм света од 1950-их. Али да ли сте се икад запитали шта се дешава са овим лековима након што напусте наша тела?

Група научника желела је да проучи ефекте фармацеутског загађења на слатководној риби. Ново истраживање показује да чак и низак ниво антидепресива флуоксетина који се углавном продаје под именом Прозак, шкоди рибама мушког пола.

У лабораторијским експериментима, мужјаци изложени флуоксетину на нивоима са којима би се вероватни сусрели у дивљини претрпели су велике последице.

Када узмемо свој лек, само неке супстанце наша тела апсорбују, док већина прелази непромењена, у урин.

Постројења за пречишћавање отпадних вода нису дизајниране да уклоне ове остатке. Тако се огромне количине лекова ослобађају у околину, заједно са третираним отпадним водама широм света.

То значи да ће организми у пловним путевима низводно од постројења за пречишћавање отпадних вода вероватно бити изложени „коктелу остатака лекова”.

Временом, излагање овим супстанцама може потенцијално да омета понашање животиња, физиологију и њихову репродукцију. Посебну забринутост изазивају лекови као што су антидепресиви, који су посебно дизајнирани да измене хемију мозга код људи.

Последњих деценија, антидепресиви попут флуоксетина откривени су у рекама, језерима и потоцима широм света.

Флуоксетин је постао један од најчешћих фармацеутских производа који се налазе у пловним путевима и водама широм света.

Фармацеутски производи дизајнирани за људе могу утицати на рибу и на друге врсте, јер циљају на рецепторе који су нам заједничка одлика.

Прозак и други брендови који сарже флуоксетин повећавају ниво серотонина у мозгу, што повећава осећаје благостања и среће. Код риба утиче на репродукцију, унос хране, раст, стрес и моделе понашања.

Докази са терена сугеришу да ефекти могу бити специфични за животне фазе риба, и да су различити за пол рибе.

Студије до сада биле фокусиране на краткорочно дејство лекова

Највише студија фокусирано је на краткотрајно излагање риба антидепресивима, иако лекови попут флуоксетина могу утицати на рибу током дугих периода.

Упама Ајш, постдокторски истраживачки сарадник у биолошким наукама са универзитета Монаш, Боб Вонг, професор бихевиоралне и еволуционе екологије са истог универзитета, и доцент Ђовани Полверино, прикупили су 3.600 дивљих риба гупица (poecilia reticulata) из Алигатор Крика у Северном Квинсленду (Аустралија). Узорци воде са места за прикупљање риба нису показали контаминацију флуоксетином.

У лабораторији, изложили су 15 узастопних генерација ове рибе на флуоксетин током пет година.

Рибе су подељене у три групе. Прва је била контролна (без излагања антидепресиву), група ниског дејства (рибе су биле изложене ниској концентрацији лека), и група високог дејства, у којој су биле изложене високим концентрацијама антидепресива.

Налази су били такви да су мушке јединке гупица, изложене ниском нивоу флуоксетина биле у лошем стању, нарочито репродуктивни органи.

Ниски нивои флуоксетинга је такође смањио покретљивост сперме. То значи да је семена течност код гупица имала мање покретљиве сперматозоиде.

Чудно је што су налази експеримента показали да су ефекти били мањи у групи која је била изложена високим дозама остатака антидепресива у води.

Могуће је да се десио, како истраживачи појашњавају, механизам, попут десензибилизације према вишим дозама.

Рибе постају лак плен и долазе до мање хране

Поред ефеката на репродукцију, научници су проучавали како излагање антидепресивима утиче на активност и кретање, и уопште – понашање гупица. Скривање и брзина кретања код ових риба, кључна је за њихов опстанак у природи.

Мушке јединке риба изложене флуоксетину постале су мање способне да прилагоде своје понашање у различитим околностима.

У дивљини, то може умањити способност појединца да одговори на промене животне средине, на пример, гупице постају лака мета за предаторе. Такође, примећено је да се спорије крећу, и да губе у „такмичењу за залогај“ када наиђу на храну.

Антидепресиви могу бити спасоносни за људске животе, али представљају проблем када пронађу свој пут у животну средину.

„Наше истраживање је до сада открило утицај на рибу, и тај утицај је у великој мери био потцењен. Ефекти дуготрајне изложености таквим загађивачима захтевају даља истраживања. Пресудно је развијање ефикасне стратегије за заштиту и управљање осетљивим воденим екосистемима, као што су бољи процеси пречишћавања отпадних вода”, наводе истраживачи Ајш, Вонг и Полверино.

Читај ми!