Признања и успеси на међународној сцени

Вера Столић је још као студент Факултета музичке уметности у Београду награђена престижном Светосавском наградом.

„Добила сам Светосавску награду за изузетан допринос и унапређење нематеријалног културног наслеђа 2023. године. И ето, то је једна награда на коју сам данас заиста онако поносна, и сматрам да је изузетно велика одговорност добити је, навела је Столићева.

Она је 2022. године освојила прву награду на интернационалном фестивалу фолклорне музике у Брашову, у Румунији, који представља највећи фестивал ове врсте у свету.

„Наступила сам представљајући традиционалну музику из Призрена“, објаснила је Вера Столић, додајући да су пропозиције тражиле да се испуне услови попут верног приказа ношње, стила и обичаја области из које песма потиче.

Изазови у ПГП РТС-у и дигитализација наслеђа

Као музички уредник у ПГП РТС-у Столићева балансира између очувања архивског изворног мелоса и модерних стандарда. Према њеним речима, рад у овој кући представља изузетну част, с обзиром на то да су највеће музичке звезде започеле каријере управо под њеним окриљем.

Говорећи о доступности традиције на модерним платформама, нагласила је да су студијски снимци „Српкињица једна мала“ и „Пошла ми сутка на воду“, објављени на платформи РТС Планета, доказ важности савремених технологија.

„Сматрам да је то данас кључни фактор, јер живимо у времену када можемо рећи да те дигиталне платформе представљају једну доминацију, и сматрам да је неопходно пронаћи неки начин на који ће се младима поготово, а генерално, дакле, и широј популацији представити наша традиционална музика“, истакла је она.

Емотивне везе са дијаспором и рад са најмлађима

Током наступа на смотри српског фолклора у Цириху, као и у другим земљама, могла је да види како наши људи ван матице реагују на изворну песму.
„Увек постоји један степен носталгије код наших људи који су напустили своје матично подручје, и да они некако на посебан начин негују, прихватају и теже ка том очувању нашег наслеђа“, наглашава етномузиколог

Пораст интересовања младих за традицију

Вера Столић примећује пораст интересовања за традиционалну музику у последњих пет до шест година, нарочито путем друштвених мрежа где млађе генерације све чешће изводе изворне и родољубиве песме у традиционалном духу.

„Мишљења сам да је тај степен интересовања све већи, и ја увек кажем да мислим да наша традиционална музика, иако се она везује за прошлост, има заиста светлу будућност, и сматрам да је, онако, основни задатак свих нас, зарад неког постанка и очувања нашег народа, нашег националног идентитета, да чувамо нематеријално културно наслеђе“, закључила је Вера Столић, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.

За претплатнике Београдске филхармоније омогућена је претпродаја улазница од 5. октобра, док ће карте у слободној продаји бити од 7. октобра преко Ефинитy система као и на благајни Београдске филхармоније (Студентски трг 11).

Цео свет слави име легендарног Мехте у години у којој се широм света обележава јубилеј једног од највећих диригената нашег времена.

Поред Мумбаја, Барселоне, Беча, Минхена, Берлина и других музичких центара, маестро је у прославу укључио и вољени Београд.

Гала концерт на Коларцу биће 19. сусрет маестра и Београдске филхармоније, оркестра са којим га повезује готово седам деценија уметничке сарадње и пријатељства.

За ову прилику, маестро ће дириговати Вагнерову увертиру „Риенци“, Шубертову Трећу симфонију и Дворжакову Седму симфонију.

Након последњег наступа са Филхармонијом на Коларцу и петнаестоминутних овација које му нису дозволиле да напусти сцену, обративши се тада публици, маестро је рекао: "Након дириговања највећим светским оркестрима, могу вам рећи да је Београдска филхармонија један од најбољих!“

Пријатељство између маестра и оркестра почело је 1958. године, када је младом Зубину Мехти, тада на почетку своје каријере, управо Београдска филхармонија пружила једну од првих професионалних шанси.

Од тог првог сусрета до данас, Мехта је изградио једну од најзначајнијих диригентских каријера нашег времена. Био је музички директор Монтреалског симфонијског оркестра, Филхармонија у Лос Анђелесу и у Њујорку,  док је са Израелском филхармонијом остварио чак пет деценија дугу сарадњу.

Дириговао је најугледнијим оркестрима света, међу којима су Бечка и Берлинска филхармонија, а Београдска филхармонија остала је међу одабраним оркестрима којима се током своје изузетне каријере изнова враћао.

Заједничка прича Мехте и Филхармоније добија још једно поглавље у години маестровог великог јубилеја.

Након што је Београдској филхармонији указао највећу част да буде први оркестар са којим ће отпочети обележавање 90. рођендана у Мумбају, Мехта наставља прославу у Београду, пред публиком која га с радошћу очекује.

Вече староградских песама и романси

Прво фестивалско вече, у уторак, 13. октобра, биће посвећено староградским песмама и романсама. За награде ће се такмичити аутори 16 нових композиција, а ревијални програм обележиће наступи Звонка Богдана и ансамбала „Тамбурица 5“ и „Свилен конац“.

Публика ће имати прилику да чује и прошлогодишњу победничку песму у овој категорији, у извођењу Александре Иванов Цаке.

Такмичаре ће пратити Саборски оркестар СЕМУС-а и Велики тамбурашки оркестар Радио телевизије Војводине.

*Списак учесника такмичарског програма у овој категорији прочитајте ОВДЕ,

Вече новокомпонованих народних песама

Друго такмичарско вече, у четвртак, 15. октобра, од 21 час, доноси још 16 нових композиција у категорији новокомпонованих народних песама.

Ревијални програм отвориће Миланче Радосављевић, а биће изведена и прошлогодишња победничка песма ове категорије, коју ће отпевати Снежана Копуновић.

Једна од гошћи вечери биће и Ана Бекута, која ће извести сплет својих познатих песама.

За музичку пратњу такмичара биће задужени Саборски оркестар СЕМУС-а и Народни ансамбл Музичке продукције Радио-телевизије Србије.

*Списак учесника такмичарског програма у овој категорији прочитајте ОВДЕ,

Новчане награде за најуспешније

У обе такмичарске категорије биће награђене по три најуспешније композиције. За прво место предвиђена је награда од 300.000 динара, за друго 200.000, а за треће 100.000 динара.

Биће додељена и посебна фестивалска признања за најбољи текст, интерпретацију и музички аранжман. Гледаоци ће путем СМС порука моћи да гласају за своје фаворите, а у обе категорије биће додељене и награде „Победник публике“, у износу од по 100.000 динара. РТС ће део прихода од СМС порука упутити у хуманитарне сврхе.

Током фестивала биће додељене и годишње награде Савеза естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС). Међу овогодишњим добитницима је и виолиниста Бранко Белобрк, познат по свом доприносу очувању српске традиционалне музике.

Фестивал посвећен ауторима

Сабор народне музике Србије посебан је по томе што у средиште фестивала ставља ауторе и њихово стваралаштво. На истој сцени сусрећу се нове композиције и њихови извођачи са истакнутим именима домаће музике, чиме се подстиче настанак нових песама и доприноси очувању музичког наслеђа.

Фестивал заједнички организују Савез естрадно-музичких уметника Србије и Радио-телевизија Србије.

Осми Сабор народне музике Србије биће одржан 13. и 15. октобра, уз директан пренос на програмима и платформама РТС-а.

Посебну динамику донео је наступ Милана Савића, који се белгијском уметнику придружио на сцени као специјални гост. Богатству звука класичног саксофона допринела је смена соло деоница и дуета.

„И овај концерт и солиста који нам долази из земље саксофона, земље из које је Адолф Сакс који је осмислио саксофон, цео овај концерт и ово издање фестивала носи симболику једног новог поглавља за саксофон у Београду и у Србији“, истиче Милан Савић, доцент на Факултету музичке уметности.

Ален Крепен је професор емеритус на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу и аутор чије су композиције незаобилазан део светске литературе за овај инструмент.

Извођењем својих композиција, овај истакнути уметник донео је београдској публици доживљај савремене белгијске школе.

„Био сам професор на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу и живео у граду у ком је живео и Адолф Сакс. Пожелео сам да учиним нешто у знак сећања на овог човека, па сам организовао и такмичење Адолф Сакс и неке од комада које сам написао за ту прилику извео сам и вечерас. Једна од њих је и израз мог посебног поштовања према овом музичару“, напомиње Ален Крепен.

Синоћни концерт био је прилика и да се обележи отварање прве Катедре за класични саксофон на Факултету музичке уметности, остварено у сарадњи са Амбасадом Белгије и Удружењем саксофониста Србије.

Љубитељи музике моћи ће као и до сада бесплатно да прате концерте у Галерији САНУ сваког понедељка и четвртка од 18 часова све до краја јуна, а међу првим извођачима наступиће пијанисти Уки Оваскаинен и Бертран Жиро.

„Ја сам је компоновао и снимио 1976. године, значи ове године је практично 50 година од како постоји та нумера. Била је више од 40 година шпица поноћног програма, и мислим да је заслужила да се врати на тамо где јој је место, а то је на први програм и 202, да буде шпица поново кад крене поноћни програм.“

Манојловић је открио и необичну причу о томе како је нумера настала за само десетак минута током његовог боравка у војсци у Љубљани, где је снимио макси-сингл са четири композиције.

„И ниједна од те три композиције није ни близу Једној жени. Једна жена има и милионе прегледа на Јутјубу и милионе слушалаца и милионе обожавалаца, веровали или не.“

Нови аранжман са Биг бендом РТС-а

Коментаришући сарадњу са Биг бендом РТС-а и нови звук нумере, аутор наводи да Биг бенд увек представља интересантну пратњу.

„Па, нови аранжман има нови звук, то је најнормалније. И звучи интересантно. Биг бенд је увек интересантна пратња. Они који су ме слушали пре две године на Ташмајдану, кад сам свирао са Биг бендом и са симфонијским оркестром, они су заиста били одушевљени. Мислим да је то једна од идеја због којих је то све тако и кренуло, и због кога смо и направили тај нови аранжман. Мислим да ће се људима допасти, а време ће показати да ли смо били у праву.“

Повратак нумере у поноћни програм симболично се поклапа са 1. октобром и рођенданом Радио Београда, иако је Манојловић истакао да се никада раније није враћао на старе ствари и аранжирао их по други пут.

Почеци каријере на Радио Београду 1966. године

Професионална каријера Златка Манојловића почела је давне 1966. године управо на Радио Београду, кроз серијал „Студио 6, па пружи шансу“.

„Данас сам се сетио тога, кад сам ушао у студио... рекао сам колегама: 'Људи, нећете веровати, био сам овде пре 60 година'. Играли смо се, и било је интересантно зато што сам стварно био убедљиво најмлађи, и било је интересантно што сам победио са својом рођеном композицијом. То је била прва моја композиција, озбиљна, коју сам направио, значи 1966, кад сам имао 15 година.“

Успех на јапанском тржишту и сарадња са светским звездама

Албум Једној жени је 1983. године лиценциран и за јапанско тржиште од стране издавачке куће „Кингс рекордс “(у сарадњи са Тошибом и Јамахом), након што су јапански представници на сајму Мидем у Кану чули плочу и одлучили да купе лиценцу. Манојловић је поделио и једно изненађујуће искуство из Швајцарске:

„Једном приликом сам свирао у Швајцарској, и дошла је једна група јапанских туриста. Ја сам игром случаја свирао Једној жени. Ја нисам могао да верујем да је та група певала Једној жени. Хоћу да кажем, Једна жена је оставила заиста упечатљив траг, чак и у Јапану.

Планови, бескомпромисност и уметнички псеудоним Зед Мичел

Говорећи о стваралаштву и актуелним пројектима, уметник истиче да ради константно и да има око 200 необјављених песама у компјутеру, као и нови албум који излази до краја године. Осврнуо се и на сопствену бескомпромисност:

„Ја сам увек сматрао да човек треба да буде искрен, и да људима треба да се каже истина. То је мене коштало, заиста. Јер јако је мало људи који желе да чују истину. Мене је то коштало, али ја сам то наследио од моје баке. Ја морам да кажем, и готово. То је почетак и крај приче “.

Манојловић је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, истакао да је инструментална музика вечна и да ће се џез и инструментали увек свирати, нагласивши да је сам снимио десет дискова и плоча инструменталне музике из чисте љубави, уз најаву да ускоро планира да објави материјал са око 50 инструменталних нумера.

Изузетни утисци и позитивне реакције публике

Грујићева је нагласила да су реакције биле изузетно позитивне и да је простор постао место сусрета сваког четвртка.

„Научила је публика да очекује изузетне музичке уметнике, изузетан програм, што је заштитни знак Радио Београда“, навела је Снежана Грујић.

Концепт различитих музичких вечери настаје пре свега захваљујући музичким уредницима и зхапосленима сваког од програма. Како је објашњено, доминантан аксиом свих садржаја јесте квалитет који представља заштитни знак Радио Београда, док уметници на сцени дају максимум у складу са уређивачком политиком.

Интиман простор и директан контакт са публиком

Интимна атмосфера и топлина РТС Клуба омогућавају непосредан контакт са извођачима и музичарима, што овом простору даје посебну драж која се види и чује у преносима.

„И тај непосредни контакт са извођачима, са музичарима, даје једну посебну драж, и то се и види и чује у свим директним преносима“, истакла је извршна директорка.

Из Радио Београда подсећају да је извођење програма ван студија и сусрет са публиком дугогодишњи заштитни знак њихових програма, уз подршку врхунске технике и продукције која обезбеђује препознатљив, кристално јасан звук.

Где пратити програм?

Програми се емитују сваког четвртка, а директно се преносе на таласима Радио Београда 1 и путем малих екрана на каналу РТС 3.

Такође, сви садржаји су после емитовања доступни и на мултимедијалним платформама – бесплатној мобилној апликацији „РТС Звук“ и платформи „РТС Планета“, чиме се омогућава публици да осети атмосферу и послуша концерте чак и уколико нису били присутни на самој сцени у РТС Клубу.

Драматични догађаји и борба за здравље

Током августа 2026. године, Стјуарт је био приморан да откаже преостале датуме своје северноамеричке турнеје. Главни разлог била је хитна потреба да се подвргне процедури уградње коронарног стента. Његова супруга, Пени Ланкастер, открила је јавности детаље овог догађаја месец дана касније.

Како је навела Ланкастерова, проблем са срцем откривен је након што је познати певач умало колабирао на сцени током концерта у Јути. Овај наступ одиграо се на великој надморској висини у јуну, што је додатно отежало његово физичко стање. Након детаљних прегледа, лекари су установили да је операција неопходна како би се спречиле даље компликације.

„Већ се осећам боље и на добром сам путу опоравка. Желим да се захвалим докторима, медицинским сестрама и свима који су се тако дивно бринули о мени", рекао је Стјуарт обраћајући се својим фановима након што је напустио болницу.

Опроштај од британске публике

Турнеја "The Final Encore" планирана је за април и мај 2027. године. Обухватиће концерте у највећим градовима широм Велике Британије и Ирске, укључујући Даблин, Белфаст, Глазгов, Бирмингем, Манчестер и Лондон.

Очекује се да ће интересовање за ове наступе бити огромно, с обзиром на то да обожаваоци желе последњи пут да уживају у хитовима који су обележили претходних пет деценија.

„Даме и господо, после много размишљања и туге, морам да најавим да ће следећа година бити моја последња турнеја", истакао је Стјуарт у својој видео поруци на друштвеним мрежама.

„Не идем у пензију, али ово ће бити последња рокенрол турнеја, па желим да вам се захвалим на свему што сте ми пружили и надам се да сам и ја вама нешто узвратио", додао је чувени музичар.

Историјат победа над тешким болестима

Ово није први пут да се прослављени музичар суочава са озбиљним претњама по живот. Његов здравствени картон сведочи о изузетној борбености и снази. Стјуарту је 2000. године дијагностикован рак штитне жлезде, болест која је претила да трајно уништи његове гласне жице и оконча његову каријеру. Срећом, операција је била успешна и он се вратио певању.

Касније, током 2017. године, певач се поново суочио са тешком дијагнозом када је откривено да болује од рака простате. Након двогодишњег лечења, изашао је као победник и наставио са својим глобалним турнејама. Упркос свим овим изазовима, његова страст према музици остала је нетакнута.

Музичко наслеђе Рода Стјуарта укључује више од стотину милиона продатих плоча широм света, бројне награде и признања, као и статус иконе поп и рок културе.

Његов храпави глас постао је заштитни знак генерација, а песме су и даље неизоставни део радијских програма. Повлачење са великих турнеја омогућиће му да више времена проводи са породицом, али и да се посвети раду у студију.

Уследила је видео-компилација која је приказала наслеђе „Нирване“ и историју њених музичких спотова. По завршетку пројекције, Новоселић, Грол и Смир изашли су на сцену како би примили награду.

Говор захвалности одржао је Новоселић, док су га остали чланови бенда посматрали. Смир је чак запалио цигарету док је слушао. Басиста се захвалио на признању, а посебно је одао почаст некадашњем певачу бенда, покојном Курту Кобејну.

„Ова награда буди толико успомена на снимање тих спотова... Идеје за све те спотове произашле су из визије једног од највећих уметника свих времена, Курта Кобејна“, изјавио је Новоселић, уз громогласан аплауз публике.

„Курт је био јединствен. Нико од нас није могао ни да замисли да ће наш бенд, наш звук или наша естетика толико значити великом броју људи. Ипак, музика је на крају добила сопствени живот. Сама је пронашла свој пут. „Нирвана“ и данас снажно одјекује јер људи и даље жуде за аутентичношћу. Или за нечим истинским, нечим што не прави компромисе. За нечим што вам поручује да је сасвим у реду да будете оно што јесте. Курту би се допало што је иза себе оставио такво наслеђе“, истакао је Новоселић.

„Књига има више делова. На самом почетку, ја се бавим мало кратко историјом, настанком, начином на који је настао џез у Сједињеним Америчким Државама, а онда дајем неки пресек и наше неке традиционалне музике Балкана, свих простора Балкана и шире“, објашњава гост Београдске хронике.

Наводи и истраживања професора који су се бавили музичком традицијом Балкана, међу којима су Милман Пери и Хајне Гелден. Према његовим речима, та музика припада веома старој традицији која досеже још до неолита, али се простор на којем је та култура обитавала временом, услед историјских догађаја, смањивао.

Највећи део књиге, међутим, посвећен је начину на који се орнаментика балканске музике може спојити са речником џез импровизације. Маричић објашњава да је желео да оде корак даље од приступа у којем се елементи балканске музике користе само у основним темама на почетку и крају композиције.

„Ја сам желео да унесем орнаментику и линије балканске традиционалне музике и у сам речник импровизације. Дакле, у самом импровизовању да се појављују наши трилери“, наводи Маричић.

Књига доноси и практичне примере, а читаоцима је омогућено да их чују путем QR кодова. Уз нотне записе, за сваки пример снимљен је видео у студију у којем Маричић изводи и објашњава како одређени пример треба да звучи.

„Дакле, на два начина: или се обрађује нека наша композиција, па се додају елементи џеза, или узмемо неку џез композицију, било да је оригинална или џез стандард, и онда се ту уклапају елементи наше музике са џез линијама“, објашњава он.

Књигу је подржала и препоручила Национална комисија Србије за Унеско, што Маричић види као значајно признање. Књига је већ преведена на енглески језик, а у плану је и проналажење издавача у иностранству.

Маричић је говорио и о свом последњем албуму Сонет, објављеном 2024. године у издању ПГП-а. На њему се налази неколико композиција које су настале у оквиру истраживања описаног у књизи, као и композиције за џез трио.

Претходни албум Ибар такође је био ослоњен на традиционалну музику, са реминисценцијама на песме Стани, стани Ибар водо и Бембаша, као и на Мокрањчеву Десету руковет и елементе Осме руковети у композицији Платно.

„Јако лепа, емотивна, имаћете прилике да је чујете. Прелепа, предивна песма која је, у ствари, већ неко време код мене“, рекла је Илда Шаулић у Београдској хроници.

Назив „Мајчина молитва“ сама је предложила, јер је, како каже, песма посвећена несебичној љубави мајке према детету.

„Зато што је изузетно емотивна, и текст је такав који говори о тој једној несебичној љубави мајке према свом детету. Прелепа, дивна песма“, објаснила је Илда.

За њу ће учешће на Сабору бити посебно јер се први пут такмичи на музичком фестивалу.

„Прво се радујем што ћу први пут учествовати на једном музичком фестивалу. Негде ми је част и драго ми је да је песма изабрана, да могу да се такмичим, да ћу имати и ту могућност и прилику“, рекла је Шаулићева.

Првобитни, радни назив песме не жели да открије, јер жели да публика композицију први пут чује на фестивалу.

Поред фестивалске песме, Илда Шаулић је недавно сарађивала и са Банетом Опачићем на песми „Усуд“. Са њим је, како каже, поново радила после скоро 19 година.

„Прву песму коју сам у животу, у каријери купила је песма од Банета Опачића, ‘После нас’. Тек касније сам узимала неке друге песме, и сад смо се срели“, рекла је Илда.

„Усуд“ је, како наводи, жанровски другачији од песме коју ће извести на фестивалу. Песму је током лета представила публици, а реакције су, каже, биле добре.

До краја године најављује још нових песама.

Лауреаткињу Награде Милан Младеновић 2026 следује новчана награда у износу од 3.000 евра, статуета, као и наступи на Арсенал Фесту у Крагујевцу,  Ship showcase фестивалу у Шибенику, на фестивалу ,,Модро и зелено", као и директан пласман у Musicology Showcase by Lenovo. 

Како Награда Милан Младеновић има за циљ да афирмише младе ствараоце и да укаже на што више талената, сваке године објављује ЦД компилацију финалиста, али и шири листу партнера и пратећих признања. Сада већ традиционално је додељена и награда за најинспиративнији вокал - овога пута у сарадњи са Балканроцк порталом. Уредништво Балканроцка одлучило је да и ова награда у виду микрофона оде у руке Иве Пажин - Zhive. 

Награду за најбољи текст, коју дарује Булевар Боокс - новосадска књижара која свира, добио је Стефан Савић - Безз за песму ,,Јаз(з)". Поред урамљеног рукописа Миланове песме ,,Круг" Стефану је уручен и Булевар Боокс ваучер у вредности од 200 евра.

Иван Феце Фирчи, некада бубњар Екатарине Велике, данас члан Управног одбора Задужбине Милана Младеновића и изумитељ Фирцхие Друмс добоша, доделио је награду за најиновативнијег бубњара. Ове године добош је у рукама Милана Јејине -The Yeqyja захваљујући дуету који је снимио са ПетромЗ, песми  "Букваром по глави".

Свечаност поводом доделе Награде Милан Младеновић 2026 у БитефАртKафеу завршена је ревијалним наступом Елене Васове, прошлогодишње лауреаткиње.

Награда Милан Младеновић симболише слободу уметничког израза и слави оне који се без задршке усуђују да пусте глас кроз музику. Кроз Награду и дух Милана Младеновића наставља да живи, дајући ветар у леђа новим генерацијама стваралаца на територији некадашње Југославије -  оснажујући аутентичност и одважност и величајући магију коју музика носи.

Награда Милан Младеновић се традиционално додељује 21. септембра, на Миланов рођендан, и последње три године је била проглашавана у Макарској, летњем дому Милана Младеновића и родном месту његове мајке Данице. Иако се свечаност поводом доделе Награде вратила у Београд и Макарска је била у ритму Миланових мелодија захваљујући четвртом издању фестивала ,,Модро и зелено", названом по Милановој песми.

Причу о његовој повезаности са Макарском ове године додатно употпуњује нови видиковац Круг на полуострву Осејава. Обликован као кружна клупа према замисли архитектица Бранке Јурас и Моране Остојић, име је добио по још једној Милановој песми. У боји мора, смештен међу боровима, с погледом на Јадран и острва, КРУГ је био идеално место за залазак сунца, да се застане и да се Макарска доживи у њеним најприроднијим бојама – модрој и зеленој. Тако је и прослављен Миланов рођендан у градуићу под Биоковом 21. септембра.

„Милан Младеновић себе никада није сматрао ни добрим певачем ни добрим гитаристом. Он је себе сматрао тражећим певачем и тражећим гитаристом, што је још већи врхунац“, присећа се свог фронтмена Марко Миливојевић, бубњар „Екатарине Велике“ од 1990. до 1994. године.

„Пажљиво би слушао све, и пратио све, сва дешавања у том облаку музике који се стварао, и покушавао да нађе филм. Ми смо причали о томе у бенду – то је као импресионизам, кад сликаш звуком”, додаје Марко.

А сам Милан је сматрао да је добар онај концерт на којем највише побегне од плоче: „Што даље отићи то боље стићи. То се не ради намерно, то је процес у којем постајеш други човек. Сцена је лудило, заправо рокенрол. Е, на то се ми ложимо!”

Чланови ЕКВ-а окупљени око групе „Круг" ће заједно са бројним пријатељима оживети музику и стихове „Екатарине Велике“ кроз посебно аудио-визуелно путовање које ће славити уметност, заједништво и безвременске песме чија вредност с годинама непрекидно расте, што је јединствен феномен.

На конерту 2. децембра свираће: званични ЕКВ трибуте бенд „Круг" (Марко Миливојевић и Драгиша Ускоковић Ћима уз Немању Дашића и Дејана Томовића Томкета), као и Иван Феце Фирчи, Иван Ранковић Рака, Срђан Жика Тодоровић и пријатељи.

„Трудимо се свакако да у сваком тренутку своје каријере направимо неки искорак, да људима буде интересантно, да нама буде интересантно пре свега“, каже Ђурђевић.

На концерту ће се чути најпознатије песме „Неверних беба“ у новим аранжманима, али и нумере које годинама нису биле део концертног репертоара. Избор је, објашњава Ђурђевић, делом направљен и на основу комуникације са публиком на друштвеним мрежама.

„Тачно смо видели које су песме остале у бекграунду и сад хоћемо да их вратимо, зато што за 33 године каријере и осам албума имамо неке велике и дивне песме које никад нисмо свирали. Сад је идеална прилика“, наводи фронтмен „Неверних беба“.

Посебно место у каријери групе има песма Двоје, која већ три деценије остаје једна од најпрепознатљивијих нумера бенда. Ђурђевић каже да у тренутку када је настала није могао да наслути колико ће дуго трајати.

„Не може то човек да зна кад пише песму“, каже Ђурђевић. Објашњава да песме пише ослањајући се на интуицију и личне емоције, као и да су многе од њих настале из стварних животних прича.

Међу песмама које су, како каже, „надживеле време и тренутак у ком су писане“ издваја Тужну песму, Двоје и Кућу за спас. Подсећа и да је Двоје уврштена међу 50 најбољих љубавних песама бивше Југославије.

На концерту 2. октобра бенду ће се придружити Ивана, са којом „Неверне бебе“ имају дует Твоје очи, док име другог госта не желе да откривају.

„Имаћемо још једног ексклузивног госта који ће се појавити само на лицу места, нећемо га најављивати, али ће бити огромно изненађење“, најављује Ђурђевић.

После више од три деценије каријере, највећа мотивација, каже, остаје реакција публике и могућност да музиком у истом концерту изазову и снажну енергију и емоцију.

„После толико година, стварно ми је то највећа сатисфакција и мотивација за каријеру“, закључује Милан Ђурђевић, на крају гостовања у Јутарњем програму. 

ИЗАБРАНЕ ТАКМИЧАРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ У КАТЕГОРИЈИ „СТАРОГРАДСКЕ ПЕСМЕ И РОМАНСЕ“

1. „Багрем бели“ – Милана Аничић

Композиција: Златко Каравла-Грива
Текст: Златко Каравла-Грива
Аранжман: Златко Каравла-Грива

2. „Очима не видиш оно што душом осетиш“ – Иван Куртић

Композиција: Иван Куртић
Текст: Иван Куртић
Аранжман: Иван Куртић

3. „Јело, Јелено“ – Душан Керкез Кека

Композиција: Душан Керкез Кека
Текст: Душан Керкез Кека
Аранжман: Дарио Димић

4. „Еј, кафано“ – Теодор Катић

Композиција: Драган Радовић
Текст: Стефан Николић
Аранжман: Драган Радовић

5. „Ленка“ – Младен Јовичић Мишко

Композиција: Младен Јовичић Мишко
Текст: Младен Јовичић Мишко
Аранжман: Марко Пачетић

6. „Еј, тамбуро, хвала“ – Томислав Вуков

Композиција: Томислав Вуков
Текст: Томислав Вуков
Аранжман: Дубравко Исаков Цицко

7. „Хоћу кући, нећу кући“ – Стефан Николић

Композиција: Филип Курањи
Текст: Филип Курањи
Аранжман: Марко Пачети

8. „Војникова прича“ – Страхиња Живановић

Композиција: Мирослав Столица
Текст: Н. Бузаљко Шулц
Аранжман: Мирослав Столица

9. „Лена“ – Петар Нисић

Композиција: Ђорђе Чавић
Текст: Немања Радивојшић
Аранжман: Ђорђе Чавић

10. „Где су моји тамбураши“ – Алексеј Сивч

Композиција: Данило Нинковић
Текст: Данило Нинковић
Аранжман: Данило Нинковић

11. „Ништа“ – Владимир Вјештић

Композиција: Владимир Вјештић
Текст: Владимир Вјештић
Аранжман: Владимир Вјештић

12. „Мајчина молитва“ – Илда Шаулић

Композиција: Млађа Стојановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Александар Софронијевић

13. „Увек моја, моја више никад“ – Ђорђе Чавић

Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Миомир Самуиловић
Аранжман: Зоран Старчевић

14. „Како ћу без тебе“ – Мина Глигорић

Композиција: Веселин Матејин Ремин
Текст: Веселин Матејин Ремин
Аранжман: Зоран Мулић

15. „Само с тобом“ – Немања Максимовић

Композиција: Слободан Матовић
Текст: Слободан Матовић
Аранжман: Милан Рађен

16. „Твоје срце“ – Ивана Димковски

Композиција: Дејан Недић
Текст: Дејан Недић
Аранжман: Немања Михајловић

ИЗАБРАНЕ ТАКМИЧАРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ У КАТЕГОРИЈИ „НОВОКОМПОНОВАНЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ“

1. „Учини нешто за нас двоје“ – Наташа Стајић

Композиција: Љубо Кешељ
Текст: Сена Ордагић
Аранжман: Игор Кокић

2. „Сада је све у рукама твојим“ – Ранко Шемић

Композиција: Беки Бекић
Текст: Драган Радоњић
Аранжман: Беки Бекић

3. „Срце лупа, лудује“ – Марина Станкић

Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Зоран Старчевић
Аранжман: Зоран Старчевић

4. „Најлепше је у Мачви крај Дрине“ – Милан Стојчиновић

Композиција: Синиша Туфегџић
Текст: Миомир Филиповић Фића
Аранжман: Синиша Туфегџић

5. „Рано моја“ – Бане Шевић

Композиција: Борислав Томашевић
Текст: Борислав Томашевић
Аранжман: Борислав Томашеви

6. „Моје презиме“ – Васо Божић

Композиција: Стева Симеуновић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Александар Кобац

7. „Пахуљице моја бела“ – Драги Домић

Композиција: Страхиња Тепавчевић и Никола Бјелогрлић
Текст: Страхиња Тепавчевић и Урош Тепавчевић
Аранжман: Зоран Петрови

8. „Где је срце, тамо крени“ – Сандра Младеновић

Композиција: Миша Мијатовић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Бобан Продановић

9. „Године, године“ – Мирослав Алексић Алекса

Композиција: Влада Туцаковић Флекс
Текст: Жарко Милуновић
Аранжман: Влада Туцаковић Флекс

10. „Полетела птица бела“ – Дејан Недић Тејовац

Композиција: Дејан Недић Тејовац
Текст: Дејан Недић Тејовац
Аранжман: Александар Софронијевић

11. „Хвала ти, животе“ – Валентина Раденковић

Композиција: Александар Ковачевић
Текст: Слађана Ковачевић
Аранжман: Александар Ковачевић

12. „Ни за месец, ни за два“ – Дијаманти бенд

Композиција: Милан Милетић
Текст: Милан Милетић
Аранжман: Енџи Маврић

13. „Посекоше багрем бели“ – Јован Михаљица

Композиција: Зоран Влајић
Текст: Мића Гавриловић
Аранжман: Зоран Влајић

14. „Божур“ – Ивона Дамјановић

Композиција: Ивона Дамјановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Ивона Дамјановић и Дејан Николић

15. „Мила, мила“ – Перица Васић

Композиција: Нинослав Нино Адемовић
Текст: Слободанка Рајковић Беба
Аранжман: Нинослав Нино Адемовић и Перица Васић

16. „Све су ране давно зарасле“ – Горан Младеновић Таска

Композиција: Горан Младеновић Таска
Текст: Горан Младеновић Таска
Аранжман: Горан Младеновић Таска

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција.

Ове године ћемо, након две вечери програма Сабора 2026, добити две победничке композиције фестивала у две категорије: "Најбоља староградска песма/романса" и  "Најбоља новокомпонована народна песма".

По троје прволасираних у свакој од укупно две вечери такмичења, освојиће осим титула и новчане награде: по 300.000 динара за прво место, 200.000 динара за друго и по 100.000 динара за треће освојено место на фестивалу.

Планиран је и богат ревијални музички програм а све учеснике Сабора народне музике Србије 2026, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни ансамбл Музичке продукције Радио-телевизије Србије.

Сабор народне музике Србије 2026 биће одржан у уторак 13. и четвртак 15. октобра, уз директан пренос на РТС1.

Фестивал нових композиција Сабор народне музике Србије - национални музички фестивал народне музике Србије, заједнички су осмислили Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво - допринесу неговању квалитета народне музике.

Бајага истиче да његова музика има публику различитих генерација.

„Ми имамо ту срећу да стварно имамо публику најразличитијих генерација, од клинаца скроз до моје генерације и старијих. То могу само да кажем, и то сам пар пута и рекао, да смо као она реклама за 'Политикин забавник' – од седам до седамдесет седам“, рекао је Бајагић.

Са бендом ће 22. и 23. октобра наступити у Сава центру, а први концерт је већ распродат. Други се, према његовим речима, такође добро продаје, па је у плану и могући трећи термин, 24. октобра.

Бајага каже да је са бендом и раније наступао у Сава центру, али да после реновирања још нису свирали у тој сали.

„Ја мислим да је он супер реновиран и да је то сад једна, и раније је била добра сала, а сад је поново враћена, оно, у топ дворану“, навео је Бајагић.

О Сава центру се уверио и недавно, када је био гост Позоришта на Теразијама током извођења мјузикла Са друге стране јастука, насталог по његовој музици.

„Чини ми се одлично. Мислим, пошто знам како је изгледао стари, мислим да су га реновирали супер у неком модерном фазону, а да ништа од оног старог на шта смо навикли нису променили, што ми се свиђа“, рекао је.

Како је објаснио, Сава центар сада изгледа слично ономе како је изгледао када је направљен, док су технички услови унапређени.

Говорећи о мјузиклу Са друге стране јастука, Бајага је рекао да је имао добар однос са Позориштем на Теразијама и да је имао срећу да је сценарио радио Стево Копривица.

„Стварно га је урадио одлично, пошто сценарио за једну такву представу, наравно, нема никакве везе са нама, него је прича за себе и то је једна добра прича која има и неке везе са Београдом, и некад и сад“, навео је Бајагић.

На питање о избору песама, каже да је предложио оне које би волео да буду у представи, док је неке песме одабрао и редитељ Југ Радивојевић, у зависности од потреба саме представе.

У мјузиклу је више од 20 песама. Бајага је навео Зажмури, Откада тебе волим, Што не може нико, можеш ти...

Посебно је истакао рад оркестра и аранжмане које је урадио Сале Седлар.

„Јесам, како да не. Па посебно што је оркестар одличан. Аранжмане је Сале Седлар урадио јако добро“, рекао је Бајага, одговарајући на питање да ли је био поносан када је гледао представу.

Објаснио је да су песме прилагођене извођењу са оркестром, хором и балетским ансамблом, како би извођачи могли да покажу своје умеће.

„Мени се свиђа све заједно, а видим да је и публика била задовољна“, рекао је.

„Другови" без којих нема весеља

Говорио је и о песми Моји су другови, која је, како је навела новинарка, готово неизоставна на прославама и окупљањима.

Бајага њену трајност објашњава једноставно – истином коју носи.

„Та је песма постала хит зато што је истинита. И свако може лако да се нађе у њој. Ја мислим да је тачно да сви имамо неког ко је негде далеко“, рекао је.

Посебно, додаје, песма снажно делује на публику у дијаспори: „Интересантно је кад свирамо по дијаспори да видиш како тамо људи реагују. Може још више емоција“.

На питање да издвоји једну своју песму, Бајага се, без много размишљања, одлучио за Добро јутро, џезери.

Бајагић и његов бенд ће, како је најављено, 22. и 23. октобра наступити у Сава центру, док је 24. октобар могући додатни термин уколико и други концерт буде распродат.

На сцени два времена, Београд некада и Београд данас. Хор, оркестар, балетски играчи и глумци хумором, забавом и мудрошћу уводе у Бајагине хитове.

„Много ми је драго, прво због публике, због целог ансамбла Позоришта на Теразијама, што овом приликом праве у великој сали Сава Центра. Ја ћу за једно месец дана имати овде наступе са бендом. Мислим да сам пре једно шест година био гост када је била 100. представа", каже Бајагић.

И како кажу у мјузиклу да је стварност пролазна а чуда вечна, уметничко извођење култних стихова Момчила Бајагића нам показује зашто они никада не излазе из моде.

„Ја сам предложио нешто, па онда са Југом Радивојевићем договорио и доста ствари тражио да уђу у репертоар и супер што је тако. То је један сплет највећих хитова, али не можете увек да изаберете све.

Господин Копривица је јако добар сценарио направио јер није лако направити сценарио за такаав мјузикл, као Мама миа", додаје Бајага.

Концертне бине су његово добро познато место, али Бајага је сада закорачио и на позоришну сцену Плаве дворане.

После премијерног гостовања, 22. и 23. октобра враћа се пред београдску публику, али са својим оркестром.

Лена је снимила и објавила у протеклом периоду бројне песме духовне музике које се могу наћи на њеном Јутјуб каналу, као и на музичким платформама. Паралелно ради, како каже, на свом најбољем поп-албуму до сада, на коме учествују аутори из целог региона.

Недавно је тиражни италијански музички магазин Music Today објавио текст и интервју са Леном под насловом: Лена Ковачевић: шта остаје после аплауза.

Наводе Ленин специфичан израз као оригинални квалитет, уз осврт управо на духовну музику коју Лена ствара у последње време. Истичу да је током каријере бирала музику која није нужно одговарала ономе што је већина желела, али је опет успела да стекне публику захваљујући снажном музичком идентитету и специфичном стилу.

„Њена елеганција, дакле, није елеганција некога кога не додирује крхкост. То је нешто много ређе: способност да дозволи крхкости да постоји, а да јој не дозволи да постане једина истина о њој. И можда је управо зато њена светлост убедљива. Постоје људи који као да поседују природну способност да простор око себе учине светлијим. Не нужно зато што су увек срећни, већ зато што су то изабрали, готово као облик унутрашње дисциплине, да не пребацују сву тежину свега што носе на друге. Лена Ковачевић припада тој реткој врсти особе“, оцена је аутора текста у часопису Music Today.

Током лета Лена је одржала бројне концерте у региону, међу којима се издваја концерт са Симфонијским Оркестром у Бањалуци, и у Луштица Беју у Црној Гори, а 10. септембра наступила је на првом Међународном филмском фестивалу „Кова“ у Градишци, посвећеном Ковиљки Кови Бачић, првој монтажерки у Босни и Херцеговини.

Ковачевић каже да је рад на другом албуму био континуиранији и свеобухватнији, док су песме за првенац настајале једна по једна, када би музичари пронашли време за рад.

„Други албум је био већ онако, што се каже, имали смо већ неке идеје, и чак и за време снимања првог албума разрађивали смо већ идеје за други албум, тако да смо имали неку инспирацију, и онда смо, у том смислу сазрели на другом албуму мало више. Мало више смо бенд, а мало мање пројекат“, наводи Ковачевић.

Зашто Наопако

У време када се музика углавном објављује песму по песму и слуша преко стриминг платформи, „Стефан Немања“ одлучио је да направи цео албум. Управо је такав приступ, објашњава Савић, један од разлога због којих је издање названо Наопако.

„У данашње време, више нико се не бави албумима, више нико нема времена за конзумацију једног целог диска“, напомиње Савић.

На новом издању налази се десет нових песама, а као бонус придодат је и цео први албум, који је до сада био доступан само у дигиталном формату. На тај начин првенац групе први пут је добио и физичко издање.

Савић истиче да су прве реакције публике охрабрујуће, посебно зато што слушаоци издвајају различите композиције као своје фаворите.

„Добра ствар је што се различите песме допадају различитим људима, стварно је широк дијапазон. И наставићемо сад, наравно, даље, сингл по сингл, спот по спот“, најавио је Савић.

Спот за насловну песму Наопако премијерно је представљен у Јутарњем програму, а од поднева је доступан и на званичном Јутјуб каналу ПГП РТС-а.

„Мало више смо бенд, а мало мање пројекат“

И Савић и Ковачевић имају искуства са другим музичким саставима, али Ковачевић наглашава да „Стефан Немања“ издваја њихова блискост, као и заједничка љубав према музици и жанровима које слушају.

„Практично, имамо ту неку љубав коју гајимо између нас, и то је нешто што нас истиче и што овај пројекат, то јест овај бенд сад већ чини нечим посебним“, напомиње Ковачевић.

Песме настају тако што један од њих донесе почетну идеју, коју потом заједно разрађују. Савић наглашава и значај музичара којима су се окружили током рада на албуму.

„Стварно смо се окружили квалитетним људима и квалитетним, добрим музичарима, и то је оно што нам веома значи у овом процесу прављења песама“, истакао је Савић.

На албуму су учествовали и Владимир Ружичић Кебац, Дамир Савић, који свира бас и потписује две нумере, као и Алекса Станковић и Бојан Стевановић, док им се на наступима придружују Марко Јовановић и Петар Ружичић.

Сарадња са ПГП РТС-ом и планови за живу свирку

Говорећи о сарадњи са ПГП РТС-ом, Ковачевић каже да је бенд до сада имао подршку издавачке куће и да је важно што се у њеном жанровски разноврсном каталогу налази и рок, односно хард рок издање.

„ПГП је ипак, што се каже, једна од наших највећих издавачких кућа, и добро је што су одлучили да подрже један овакав пројекат“, наглашава Ковачевић.

Да њихова музика није само студијски производ, како су уз осмех приметили у студију, показују и снимци живих наступа. Савић наводи да је спот за песму Рођен са сломљеним срцем направљен управо од снимака наступа на Београдском ауторском рок фестивалу.

Следећи корак биће промоција албума у Клубу РТС-а, а музичари планирају и концертно представљање новог материјала.

„Идеја је да у неком наредном периоду буде промоција албума у Клубу РТС-а, а онда ћемо гледати да стварно направимо неку добру промоцију са једном живом свирком“, најавио је Савић.

О предстојећем фестивалу, повратку Белтанга домаћој публици, магији бандонеона и посебности танга разговарамо са Александром Николићем, бандонеонистом, композитором и оснивачем Белтанга.

Белтанго је последњих петнаестак година било лакше срести на неком међународном фестивалу него на домаћој сцени. Због чега сте одлучили да се баш сада вратите домаћој публици и то сопственим петодневним фестивалом?

– Заиста смо последњих петнаестак година били много више окренути међународној сцени. Гостовања су нас водила широм Европе и света и домаћа публика је Белтанго могла да види само повремено. Последњи већи пројекти били су премијера нашег сценског спектакла „Ла Бомбоњера“ у јануару 2025, као и гала концерт у Коларчевој задужбини 2023.

Зато смо пожелели да се поново представимо широј домаћој публици, али не само једним концертом. Идеја фестивала јесте да покажемо колико је танго разноврстан – кроз музику различитих епоха, али и кроз сасвим различите формате: од концертне форме и сценског спектакла до музике намењене плесачима на милонгама.

На неки начин ово јесте и повратак. Желели смо поново да свирамо на местима на којима смо пре четврт века заједно са публиком откривали танго. А и новосадска публика је одувек веома волела Белтанго, тако да нам је било важно да значајан део фестивала припадне и Новом Саду.

Зато се фестивал и зове „Белтанго и пријатељи“? Ко су ти пријатељи?

– Током три деценије путовања танго нам је донео огроман број пријатељстава и сусрета са уметницима, желели смо да део тог света сада доведемо код нас.

Посебно смо срећни што нам долазе Родриго Паласиос и Индира Јајес, који директно са Мундијала танга у Буенос Ајресу стижу у Србију као вицешампиони света у категорији Танго де салон. Мислим да је за нашу публику изузетна прилика да непосредно након највећег светског танго такмичења види уметнике тог нивоа.

Ту су и Данило Мадалена и Пам Ест Ла, плесни пар који живи и ради у Италији и који већ има одличну европску репутацију, потврђену и наградом на Европском првенству.

Посебно су нам драги Ведран Марчета и Валентина Вавра, наши пријатељи из Сарајева. Њихова прича је веома занимљива. У танго су ушли пре десетак година већ као врхунски професионални плесачи, са титулама светских и европских првака у латино и стандардним плесовима. А онда их је танго потпуно освојио. Данас су један од најатрактивнијих сценских танго парова на Балкану. Они су доказ да чак и врхунски професионални плесач може да направи један „излет“ у танго и открије потпуно нови уметнички свет.

Једна од атракција фестивала биће наступ актуелних вицешампиона света. Шта за танго публику значи титула са Мундијала у Буенос Аjресу?

– Буенос Аjрес је место према којем се цео танго свет окреће. Мундијал није само велико такмичење. Тих дана се читав међународни танго свет окупља на једном месту.

Зато чињеница да Родриго и Индира долазе код нас непосредно после освајања вицешампионске титуле у категорији Танго де салон даје фестивалу посебну актуелност. Публика неће гледати уметнике који су ту титулу освојили некада, већ пар који долази директно са овогодишњег светског првенства.

А Танго де салон је посебно занимљив зато што у себи чува оно што је можда и сама суштина друштвеног танга – загрљај, комуникацију, музикалност и однос двоје људи. Није довољно направити импресиван покрет. Потребно је да двоје људи заиста плешу заједно.

Фестивал траје пет дана. Шта очекује некога ко одлучи да прати читав програм?

– Желели смо да тих пет дана буду једно путовање кроз различита лица танга.

Почињемо 16. септембра у Новом Саду, Гран Милонгом у Међународном културном центру „Петефи Шандор“, уз Белтанго и танго ди-џеј Мелису Дурак.

Дан касније, 17. септембра, селимо се у Српско народно позориште, где публику очекује „Белтанго и пријатељи танго шоу“, а након представе враћамо се на плесни подијум и Гран Милонгу.

У петак, 18. септембра, у Установи културе „Гварнеријус“ у Београду имамо програм „Белтанго среће Пјацолу“, а затим вечерњу милонгу.

Викенд доноси и семинаре и радионице са гостујућим плесачима, дневне милонге, а у суботу увече Гран Милонгу у Дому ваздухопловства у Земуну, уз живу музику Белтанга.

Кулминација фестивала биће у недељу, 20. септембра, у Опери и театру Мадленијанум у Земуну, великим завршним „Белтанго и пријатељи шоу програмом“.

Дакле, неко може да одабере само концерт, неко представу, неко радионице, а неко може свих пет дана да живи танго са нама.

На фестивал долази и аргентински певач Лукас Бок. Њега домаћа публика није имала прилику да чује?

– Ово ће бити његов први долазак у Србију и веома ми је драго због тога.

Лукас је аутентичан танго певач у правом смислу те речи. Танго пева од малих ногу, а у Буенос Ајресу је наступао у култним танго просторима и са легендарним оркестрима. То је веома специфична врста музичког искуства која се не може научити из нота.

Лукас са Белтангом већ две године има веома плодну сарадњу и заједно наступамо на фестивалима широм Европе. Сада ће га упознати и наша публика.

Помињете милонге. За некога ко није део танго света – шта је заправо милонга?

– Најједноставније речено, милонга је танго плесно вече. Али ако једном уђете у тај свет, схватите да је много више од тога.

То је посебан друштвени догађај са сопственом културом, правилима и атмосфером. Људи долазе да плешу, друже се и слушају музику. Зато ћемо током фестивала имати милонге у МКЦ „Петефи Шандор“ у Новом Саду, „Гварнеријусу“ у Београду и Дому ваздухопловства у Земуну.

Ту важну улогу имају и танго ди-џејеви. Они су посебна врста пасионираних танго зналаца, људи који веома добро познају историју оркестара, стилове и знају да прате све што се дешава на плесном подијуму. Њихов задатак није само да пусте добре песме, већ да осете енергију плесача и граде атмосферу вечери.

Наш ди-џеј тим је интернационалан. Долазе нам гости из Шведске, Немачке и Мађарске, уз колеге из Србије и региона.

А онда следи и друго лице танга – концертни танго. Једно вече потпуно сте посветили Пјацоли.

– Пјацола је неизбежан када говоримо о томе како је танго изашао из својих традиционалних оквира и стигао на велике концертне сцене.

Белтанго је од самог почетка имао веома снажну везу са његовом музиком. Наш први албум, „Beltango Nuevo plays Piazzolla“, објављен је још 2001, а касније смо добили и награду Астор Пјацола. Током година ту музику смо изводили у различитим формацијама, од квинтета до великих симфонијских пројеката.

Али фестивал управо жели да покаже да не постоји само једно лице танга. Пјацола може да вас одведе у концертну дворану, традиционални оркестри на плесни подијум, а сценски танго у позориште. Све је то део исте велике приче.

У центру приче је један један необичан инструмент – бандонеон. Шта је он донео тангу?

– Тешко је раздвојити танго од бандонеона. Тај инструмент као да дише. Када отворите и затворите мех, имате осећај да у рукама држите нешто живо. Може да звучи као људски глас, а понекад готово као читав хор.

Посебно је занимљиво што бандонеон уопште није рођен у Аргентини. Настао је у Немачкој средином 19. века, а затим је, попут милиона европских емиграната, некако стигао до Буенос Ајреса. Тамо је пронашао потпуно нови живот и временом постао инструмент који данас готово инстинктивно повезујемо са тангом.

Ја свирам веома ретке старе бандонеоне произведене у фабрици „Алфред Арнолд“ у Карлсфелду у Саксонији, углавном из периода између 1920. и 1930. године.

Када узмете такав инструмент у руке, свесни сте да је постојао много пре вас, да је прошао кроз различите животе и да ће вероватно постојати и после вас. То ствара посебан однос према инструменту.

Белтанго, међутим, никада није само репродуковао аргентинску традицију. Ту је и Ваш Балканго. Колико Балкана има у вашем тангу?

– Танго смо од почетка веома поштовали, али никада нисмо желели да се претварамо да смо рођени у Буенос Ајресу. Ми долазимо одавде и природно је да у музику унесемо нешто своје.

Тако је настао наш ауторски Балканго, спој танго језика са балканским ритмовима, бојама и темпераментом. Временом је тај опус постао препознатљив део идентитета Белтанга и нашао пут и до репертоара других међународних уметника.

Мислим да танго управо зато и јесте велика уметност – може да прими нешто ваше, а да не изгуби сопствени идентитет.

После толико година и много земаља у којима сте наступали, шта је за Вас данас Белтанго? Оркестар, посао, животни пројекат?

– Вероватно све то заједно. Белтанго је основан 1998. године и од тада смо прошли пут који тада нисмо могли ни да замислимо. Свирали смо од Европе до Аргентине, Канаде и Азије, у великим концертним дворанама, позориштима, са симфонијским оркестрима, на фестивалима и на милонгама.

Данас Белтанго чине Ивана Николић на клавиру и вокалу, Јелисавета Зорић на виолини, Реља Турудић на гитари, Петар Холик на контрабасу и ја на бандонеону.

И после свих тих година оно што нас држи јесте чињеница да танго никада није потпуно исти. Другачија публика, другачија сала, другачији плесачи – и наша музика одмах реагује.

Можда смо управо зато желели овај фестивал. После толико путовања лепо је донети део тог света кући и поделити га са својим људима.

Шта бисте желели да неко ко никада није био на тангу доживи када дође на фестивал „Белтанго и пријатељи“? Због чега би неко ко не плеше танго дошао на концерт или Танго шоу?

– Увек је право време да осетите танго први пут и доживите како делује на вас као личност. Емоција је снажна и танго вас врло брзо прими под своје. Потребно је само да му се препустите и да му верујете.

Танго није нешто што само гледате или слушате. Када му се приближите, он почиње да вас мења. Изразити себе кроз сопствени покрет, и то у загрљају са особом коју можда уопште не познајете, у почетку може деловати тешко. Али танго се некако потруди да вас изгради и у том правцу – да постанете отворенији, сигурнији у себе и испуњенији. И да испуњавате друге.

И не треба заборавити једну веома важну ствар: танго се увек дели са партнером. Ви нешто понудите својим покретом и емоцијом, а одговор који вам се враћа је непосредан, топао и искрен. Управо у тој размени лежи једна од највећих чаролија танга.

Зато бих некоме ко никада није плесао танго рекао – дођите. Најпре га можете доживети кроз музику, концерт и Танго шоу, кроз бандонеон, оркестар и врхунске плесаче. А можда ћете већ следећег дана пожелети да видите како изгледа права милонга.

Танго ће се за остало сам побринути.

Албум Психолукс садржи осам песама и једну бонус нумеру, које је музички и текстуално највећим делом уобличила сама Ана Штајдохар у сарадњи са композитором, аранжером и продуцентом Срђаном Танасковићем.

Претходно су екранизовани синглови Симулација, Добар дан и Успешна жена. Сваким својим новим спотом, Ана нам открива по још један нови слој овог музичког материјала – пажљиво повезујући свој глас, музику, слику, емоције и савремене технологије у причу која очигледно још није завршена.

Када сте објавили Психолукс, вероватно сте имали слику о томе како ће публика доживети албум. Да ли се та слика поклопила са реакцијама које данас добијате?

– Не бих могла да кажем да сам имала слику реакције публике када сам објавила албум. Изашао је у чудно време. С једне стране сам имала у рукама албум који сам прижељкивала дуги низ година, с друге сам имала свест о томе шта се око мене дешава. Прилике су биле такве да ми је било готово непримерено да се бавим промоцијом албума...Сада поново имам жељу да га представим публици.

Уз то већ поменуто чудно време иду и чудне поделе на подобне и неподобне, па се избор места и прилика за промоцију мојих песама необично смањио. Такве су прилике, а живот је један.

Зато, живеле стреаминг платформе, живео Јутјуб и живеле мреже. (Мој друг Тадић из основне школе би додао и да је важно другарство и ја се тога често сетим. Тако једноставна и лепа мисао.)

Ваше песме говоре о различитим емоцијама, односима, преиспитивањима али и о савременом животу. Када данас слушате песме са албума Психолукс са ове временске дистанце? Имате ли осећај да су Ваше поруке заиста стигле до људи онако како сте желели? И колико Вам значи када схватите да је неко у одређеној песми пронашао баш своју причу?

– То је прелеп осећај. Извучеш своје мисли и осећања и пренесеш их у спољни свет, даш им тело и онда започну свој самостални живот као песме. Могу и да те надживе. Стигну до људи, некога забаве, неког наведу на размишљање, некоме помогну, неко се уз њих заљуби, неко исплаче, разне су могућности.

Обрадујем се сваки пут када ми неко каже или напише да има мој албум, да га слуша, да воли ову или ону песму. Мени је то јако лепо. Мислим да ће моје песме још „путовати”. Прође ми кроз главу да ће можда неки будући људи слушати оно што сам снимила, гледати спотове, читати кроз њих нама садашње, њима прошло време.

Појма немам да ли ће бити тако, али ми се свиђа да тако замишљам будућност. А у садашњости планирам да направим дуго одлагану промоцију албума. Мислим да је заслужио и да није ок да се то не деси.

Код Вас спот никада није тек „слика уз песму“. Када настаје та визуелна идеја- док се још песма ствара или тек кад је завршите?

– Мени је код музике најважнија атмосфера. Ако ми она одговара, песма ми се свидја. Тако бирам шта слушам, тако пишем песме.

Када замишљам спот, уклапам га у својој глави уз атмосферу песме, њен амбијент. Свидја ми се могућност да сама уз помоћ вештачке интелигенције слике из сопствене главе пребацим у формат који ће и други моћи да виде. Тако је настао спот за Успешну жену, а сада и за Дуже од заувек.

Повезаност спотова за Симулацију, Добар дан, Успешна жена и сада Дуже од заувек је препознатљива, а Ана Штајдохар поверава да није унапред планирала којим ће редоследом екранизовати синглове са албума Психолукс.

– Једино ми је за Симулацију било јасно да треба да иде прва. Ваљда ми је то био један од доминантнијих утисака о спољном свету, оном ван малог који изградиш како би се сачувао. Након тога сам осетила да је време да пошаљем поруку о добром дану који долази, па о бремену које људи данашњице осећају на својим леђима, описаног кроз лик Успешне жене.

Сада када се неке ствари чине као да трају дуже од заувек, представљам вам једну врло љубавну песму која вас кроз спот може одвести у неке скривеније кутке унутрашњег свемира. Ова реч се згодно намешта јер у себи носи реч мир. Када рашчистимо неред у заборављеним фиокама нашег бића, доћи ће и мир.

За уметника је технологија истовремено и алат и  изазов- колико је Вама ВИ отворио нова врата, у домену реализације Ваших видео спотова? Да ли Вас је то искуство можда навело да преиспитате сопствене границе, као аутора? Да ли је ово за Вас била авантура, експеримент или ?

– Вештачка интелигенција и уопште све нове технологије су свакако и изазов и алат, али су истовремени и перфидни преузимач људских делатности. Вероватно ћемо прво допустити њен брзи развој, па ћемо много касније размишљати о етици. Тако ми се чини.

ВИ сад већ може да прави песме, видее, може да пева, ускоро ћемо вероватно ићи на концерте холограма. Развој вештачке интелигенције ми отвара безброј питања која се тичу њене злоупотребе. Бојим се да човечанство одлази у правцу дистопијских романа и СФ филмова, који нам навелико најављују губитак приватности и апсолутну контролу.

Па ипак, верујем да можемо да извучемо најбоље из ње. Мени је послужила као веома згодна алатка у видео продукцији. Добре стране де фацто постоје и доступне су. Уосталом, и сам живот је врло често избор измедју очајавања и прављења лимунаде од лимуна који ти је уваљен...

Ако је Ваш студијски албум Психолукс велика лична и музичка прича, где се у тој причи данас налази Ана Штајдохар? Јесте ли овим албумом заокружили једну уметничку и ауторску  фазу или сте уствари, тек одшкринули врата нечему што тек долази?

– Осећам да је време за неки нови ниво. Неку нову мене, неке нове песме, нову вољу и енергију.