У завршници првог полуфинала публици ће се представити Белгија, Литванија, Сан Марино, Пољска и Србија.

Друго полуфинале отвориће Бугарска и Азербејџан, а затим следе Румунија, Луксембург и Чешка, као и Француска.

У наставку вечери наступиће Јерменија, Швајцарска, Kипар и Аустрија, док ће у завршници публика гледати Летонију, Данску, Аустралију, Украјину и Уједињено Kраљевство.

Такмичење затварају Албанија, Малта и Норвешка.

Подсећамо, у полуфиналним вечерима одлучује се о финалистима који ће се борити за победу на једном од најгледанијих музичких догађаја на свету.

Србију на овогодишњем такмичењу за најбољу песму Европе у Бечу представља група „Лавина"  песмом Крај мене. 

„Када састављам нови програм, размишљам најпре о квалитету музике, о односу тоналитета и карактеру. Често почињем са романтизмом и крећем се до шпанске музике. Шпанска музика је прелепа, има много добрих композитора и богату историју, али волим различите периоде, од Баха до савремених композитора“, каже пијниста Антонио Сорија.

Наступа као солиста на реситалима у Европи и Америци, сарађивао је са великим бројем значајних оркестара. Поред тога, професор је клавира, камерне музике и оргуља, а бави се и истраживањем музичке интерпретације.

„За мене је битно да истражујем у области интерпретације. У традиционалној педагогији професори уче своје ученике да свирају као они, али то није добар начин. За мене је битно да извођач разуме музику и партитуру, како би је интерпретирао на свој начин“, објашњава уметник.

На концерту у Галерији Српске академије науке и уметности, Антонио Сорија показао је своје владање широким репертоаром и различитим стиловима, од музике романтизма преко шпанских композитора, све до Равела.

Правила новог такмичења још нису објављена.

На европској Песми Евровизије национални емитери бирају извођаче који на сцени изводе оригиналну песму у трајању до три минута.

Директор Песме Евровизије Мартин Грин рекао је да је покретање азијског издања посебно значајно у години када се обележава 70 година од оснивања такмичења, додајући да је Азија регион „богат културом, креативношћу и музичким талентом".

Иако регионалне силе Кина и Јапан засад не учествују у азијском издању, аналитичари наводе да би и ново такмичење могло да буде под утицајем геополитике, с обзиром на регионалне спорове попут тензија између Тајланда и Камбоџе или територијалних претензија у Јужном кинеском мору.

Идеја о азијској верзији Евровизије постоји још од 2008. године, али до сада није реализована.

Организатори процењују да би ново такмичење могло да привуче публику већу од 600 милиона људи, што је знатно више од око 166 милиона гледалаца који су пратили последње европско издање.

„Говоримо о априлу који ће заиста бити месец музике, слободно могу да кажем што се тиче музичке продукције РТС-а“, истакла је одговорна уредница Музичке продукције РТС-а Александра Паладин.

Програм почиње већ првог дана  месеца, концертом у мтс Дворани, где ће Народни ансамбл РТС-а обележити значајан јубилеј.

„Наш Народни ансамбл обележава 45. рођендан. На сцену долази читава плејада певача, вокалних уметника који су обележили на неки начин каријеру Народног ансамбла“, навела је Паладин. Додаје да ће ансамбл предводити Синиша Вићентијевић, као и да ће на сцени бити и некадашњи уметнички руководилац Бранимир Бане Ђокић, уз посебно изненађење: „Остала је та тајна, изненађење певача, регионалне звезде која ће сутра наступити у мтс Дворани“.

Већ 9. априла публика ће имати прилику да у Коларчевој задужбини чује нешто другачији програм.

„Представљамо један инструмент који немамо прилике често да видимо на концертном подијуму. У питању је саксофон“, рекла је Паладин, најављујући наступ младог саксофонисте Марка Џомбе.

Поред Глазуновљевог Концерта за саксофон и оркестар, на програму је и Фантазија на тему Томаса Талиса Ралфа вон Вилијамса, као и Брукнерова Миса у Е молу у извођењу Хора и Дувачког оркестра РТС-а.

Централни догађај месеца биће концерт једног од најпознатијих пијаниста данашњице.

„Оно у чему ће бити фокус овог априла месеца, свакако је концерт чувене пијанистичке звезде Дениса Мацујева 22. априла“, нагласила је гошћа Јутарњег програма. Интересовање публике је велико: „Мислимо да ћемо до краја недеље већ и објавити да су карте распродате.“

Мацујев ће наступити са Симфонијским оркестром РТС-а под управом маестра Дејана Савића, изводећи чувени Трећи клавирски концерт Сергеја Рахмањинова.

Музички месец биће заокружен наступом Ревијског оркестра на Београдском пролећу 24. априла.

„Подсетићу само да је Београдско пролеће у години јубилеја 65. година од оснивања“, навела је Паладин, додајући да ће оркестар сцену делити са истакнутим уметницима, међу којима су Лео Мартин, Маја Оџаклијевска и Ладо Лесковар.

Април, што се тиче ансамбала Музичке продукције РТС-а, доноси богат и разноврстан музички програм, који ће обухватити како класичну, тако и популарну музику, уз учешће бројних домаћих и међународних уметника.

Представници музичке звезде нису одговарали на питања, али је Селин вечерас, на свој 58. рођендан, у видео-снимку који је објавила на друштвеним мрежама, потврдила да се осећа добро, да је у форми – физичкој и певачкој – и да долази у Париз да пева.

„Селин Дион Париз 2026 – серија од 10 незаборавних наступа почиње овог септембра. Претпродаја почиње 7. априла“, наводи се уз објаву уз препоруку да се више детаља и регистрацију посети званични сајт Селин Дион.  

Концерти у Граду светлости биће одржани две године након што је певачка звезда одушевила публику наступом на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу 2024. године, где је извела песму Hymne à L’Amour (Химна љубави) Едит Пјаф са Ајфеловог торња, поред кишом натопљеног клавира.

Мистериозни постери недавно су заинтригирали становнике француске престонице јер су били исписани називима неких од њених легендарних хитова: Pour Que Tu M’aimes Encore и Power of Love.

Пре званичне најаве, француско-канадска поп звезда објавила је серију фотографија на Инстаграму на којима је у Паризу у различитим периодима живота.

Арена „Ла Дефанс“ има капацитет од 40.000 гледалаца и била је једно од места одржавања Олимпијских игара.

Певачици је 2022. године дијагностикован синдром укочене особе, редак поремећај који изазива укоченост мишића и грчеве, што је, како је навела тада, утицало на њену способност ходања и певања.

Била је одсутна са сцене од 2020. године, када је пандемија корона вируса одложила њену планирану турнеју, која је потом обустављена након дијагнозе неуролошког поремећаја.

Нишвил позива и најзначајније извођаче поп, рок и народне музике да покажу своје умеће извођења појединих Шабанових песама са својим или фестивалским бендом.

Претходних година Шабанове песме су изводили Дадо Топић, Зоран Предин, Јилдиз Ибрахимова као и чувени бугарски хор Мистериозни гласови.

Захваљујући Нишвилу, Шабан Бајрамовић је једини српски уметник који је имао десетомесечну поставку у најчувенијем светском џез музеју у Њу Орлеансу, у друштву Луја Армстронга, Реја Чарлса и Џејмса Брауна.

Управо гости предстојећег Нишвила биће и музичари из Њу Орлеанса који ће заједно са нишким музичарима увежбавати и део Шабановог репертоара, а све у склопу мјузикла Шљивовица који ће премијерно бити изведен априла 2027. у Њу Орлеансу.

Шабан Бајрамовић је рођен 16. априла 1936. а преминуо 8. јуна 2008. Kомпоновао је више од 700 композиција.

У амфитеатру на нишавском кеју 2010. године постављен је његов споменик, а у Нишвил џез музеју је 2018. године добио  спомен собу са репликом оригиналног споменика.

Највећа награда фестивала „Нишвилле Гран При” за фузију џеза и других музичких праваца носи име Шабана Бајрамовића.

Тачно месец дана од победе на ПЗЕ26, основна школа „Коле Рашић” је решила да Луки, Павлу, Бојану, Николи, Андрији и Павлу приреди дочек какав се не заборавља – ходници пуни ђака, осмеси, телефони у рукама и једно питање које се стално понављало: „Може ли фотографија и аутограм?”

„Лавина” бенд – лавина емоција.

„Нек’ су нам живи и здрави и нека уживају у овој тренутној слави. Надамо се да ће их пратити и она још већа слава, и да ће нам донети победу са Евровизије, шта год”, рекао је директор школе Саша Тончев.

Али ово није била само посета из носталгије, већ и прилика да се захвале својим највернијим фановима.

Момци су обишли и факултете на којима су градили не само своје знање, већ и своја пријатељства.

„Сматрам да ће нас они представити на најбољи могући начин и да ће донети неку свежу крв, да кажемо, у ово евровизијско такмичење”, рекао је Милош Јањић, Лукин професор гитаре на Факултету уметности у Нишу.

„Успех који су заправо постигли на музичком такмичењу само је у ствари доказао да су они мултиталентовани и да су они то знали и раније, а сада су то и доказали”, додала је др Оливера Николић, асистент на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу.

„Осећај је диван. Осећам се као да сам се вратио кући, отприлике. Нисам нешто много имао прилике да долазим сад у периоду док се дешавало такмичење, тако да ми је, стварно ми је драго што смо дочекани овако широм отворених руку и професор што је подржавао. И ја мислим да је то некако пун круг”, каже фронтмен „Лавине“ Лука Аранђеловић.

Од школских клупа до евровизијске бине 12. маја у првом полуфиналу – њихов пут тек добија најгласније поглавље.

А подршка – она је, чини се, већ на највишем нивоу.

О групи, новим песмама и месту које E-PLAY заузима на регионалној рок сцени говорили су проф. Зорица Томић, музички новинар и рок критичар Петар Јањатовић, уредница у Музичкој редакцији РТС- а и ауторка емисије Бунт Бранка Главоњић, један од оснивача фестивала Егзит, Милош Игњатовић, музички продуцент Дејан Лалић, као и чланови бенда.

У емисији, кроз њихове увиде и личне доживљаје, стиче се шира слика о аутентичности, трајности и значају групе: Милош Игњатовић истиче да је реч о „озбиљном путу и озбиљном легасију (баштини) једног бенда“, док Дејан Лалић наглашава препознатљиву енергију овог музичког састава, посебно истичући аутентичан „спој снажног женског вокала и упечатљивих бубњарских деоница Горана Љубоје Трута".

Бранка Главоњић указује на континуитет и аутентичност, истичући да Маја Цветковић „јуначки већ деценијама ради свој уметнички посао“. Професорка Зорица Томић, Мајине текстове на албуму Диши дубоко види као интиман и дубок процес „преговарања са сопственом душом“.

„Бенд E-PLAY временом постаје све снажнији и зрелији" – заједнички је утисак говорника у овој емисији, а Петар Јањатовић је додатно потврдио наведену тврдњу, подсећањем да је фотографију лика Маје Цветковић са разлогом изабрао за насловницу своје Ex YU Рок Енциклопедије.

Емисија је реализована у продукцији Радио-телевизије Србије, а предстојеће емитовање на најбољи начин најављује предстојећи концерт групе E-PLAY у Новом Саду, где ће публика 3. априла имати прилику да непосредно доживи енергију овог јединственог музичког састава, који успешно траје на сцени дуже од четврт века.

„Дивна је сарадња са Биг бендом РТС-а, трећи пут наступам овде, али први пут доносим своју музику. Било је задовољство слушати их како свирају. Осећам узбуђење у ваздуху, и увек се радујем повратку у вашу земљу, људи су топли и срдачни", рекао је Грисет.

Дени Грисет трећи пут наступа у Београду. Рођен у Лос Анђелесу, америчкој публици је добро познат, а од 2005. године је стални члан бенда трубача Тома Херела.

„Дени је, осим што је сјајан пијаниста, музичар који доноси сјајну атмосферу и у раду и уопште у односу са другим музичарима, тако да је сваки рад са њим веома благотворан за нас, а да не причам о томе колико он има знања и колико можемо да научимо од њега", изјавио је Марко Ђорђевић, одговорни уредник „Биг бенда" РТС-а.

Кажу да је Дени Грисет савршени водич у свет модерног џеза. Његова музика одише топлином, јасноћом и непосредном комуникацијом. Уз такве мелодије, лако је препустити се врхунском џезу.

Како Јелена Милашиновић из Београдске филхармоније истиче, деца данас више не долазе у концертну салу као потпуни странци. „Клинци се више не изненађују, они долазе у Београдску филхармонију, прво у кућу која је њима позната. Ми смо толико генерација дочекивали на разнoразним програмима, од бебићих, предшколских, школских“, објашњава Милашиновићева.

У актуелном циклусу програма, најмлађи имају прилику да кроз причу упознају лик и дело Волфганга Амадеуса Моцарта. Реч је о споју едукације и забаве, који се, према њеним речима, показује као најефикаснији начин да се деци приближи класична музика.

„Оно што јесте изненађење је начин на који наши филхармоничари увек дођу до неког новог модела како кроз едукативну забаву да деци приближе класичну музику“, додаје менаџерка за односе са јавношћу Београдске филхармоније.

Да су концерти више од слушања музике, потврђују и реакције малишана. „Тако сам уживао у музици. Како је било некако опуштајућа музика и прелепо је“, каже један дечак, док његови вршњаци додају да им је у Филхармонији било „супер“ и „прелепо“.

Ипак, уз музику, стичу се и нова знања – понекад и на духовит начин. На питање о Моцартовој супрузи, један одговор остао је упамћен: „Константна“, уместо Констанца.

Програми су осмишљени тако да деци приближе и сложеније музичке појмове. „Озбиљне речи попут партитуре добију један сасвим нови изглед и ново значење када наши музичари то приближе деци на њима занимљив начин“, наводи Милашиновићева. У томе важну улогу имају и музичари који се повремено налазе у улози наратора, као и диригент Вук Волков Поповић, који, како каже, понекад добије и „критике“ најмлађих.

Пажљив одабир програма за најмлађе

Посебно интересовање влада за концерте намењене бебама, који се редовно распродају. „Водимо рачуна да је то музика која је адекватна за тај један врло нежан, сензитивнији узраст од 0 до 2, односно 3 године. Познато је да су трочетвртински ритмови јако добри за развој деце, за развој моторике“, објашњава она. Додаје да се програм креира не само на основу постојећих знања, већ и савремених истраживања.

Циљ оваквих програма није само тренутни доживљај, већ и дугорочно стварање публике. „Важно је да млади уђу у институцију, да уђу у кућу где живи музика, где то није само име на папиру. Него они могу да доживе изблиза оркестар и друге запослене у Филхармонији“, истиче Милашиновићева.

Управо зато, Београдска филхармонија негује сарадњу са школама, али и отвара врата породицама. Интересовање је велико, а жеља организатора јасна – да деца која данас долазе на концерте, сутра постану њихова стална публика.

Реч је о најави великог концерта овог лета, али и потрврда да су наступи „Гоблина“ интензивни и да се дуго памте.

„Енеригија и људи који долазе да нас слушају. Мислим да смо успели да дођемо до тог неког моста генерација и да на данашњим концертима имамо ту неку спону од клинаца од 16 година па до неких генерација које су нас слушале раних деведесетих“, објашњава музичар Бранко Голубовић Голуб.

Од деведесетих их прати публика у региону. Били су група панкера која се интелигентним текстовима, директним порукама искрено обраћа публици.

Данас је бенд у Србији, Голуб у Бејруту у мировној мисији, а сваки њихов сусрет је добро организован тимски рад. Чека их концерт, 13. јуна у Луци Београд и листа нумера коју треба да договоре.

„Тренутно смо у фази рада на новом албуму. Управо смо дошли из нашег мини судија где смо већ данас радили на неким новим песмама. Има времена до јуна да размишљамо о рајдеру, али сигурно је да ће он бити пресек рада 'Гоблина' од 1994. кад нам је изашао први албум, до данас“, објашњава Голуб.

Промоција двоструког живог албума Live In KST 2, уједно је била промоција реиздања албума Роба с грешком на винилу. Песме из ране фазе, музика са последњег концерта, повратнички албум, најава концерта – све на једном месту, у стилу „Гоблина“.

У неким тренуцима меша се са савременим жанровима, који бришу историјске границе и наглашавају универзална значења.

„Ово је мој најинтимнији филм, јер је мој отац блуз гитариста и, могу рећи, блуз фанатик. Шездесетих је купио прву блуз плочу и она му је променила живот. Ја сам се на тај начин идентификовао с музиком 'Металике' када сам имао осам година. Нисам до сада размишљао о томе, али да није било 'Металике' не би било блуза. Заправо, мислим да без блуза не би било музике какву данас познајмо, а не би било ни музике из филма Грешници“, наводи Лудвиг Горансон.

Филм је историјска драма о Афроамериканцима у Мисисипију тридесетих прошлог века. Романса, прича о близанцима, о дуалности у свима нама. Напослетку је и филм о вампирима.

У једном тренутку Грешници постају музички филм. 

„Никад раније нисам овако органски био укључен у стварање неког филма. Обично бих се накнадно прикључиио екипи, али сада се моја породица преселила у Њу Орлеанс. Дословно смо живели тамо током снимања филма и постпродукције. То је било инспиративно за мене, било ми је потребно да осетим атмосферу због аутентичности музике“, напомиње композитор

Шведски композитор Лудвиг Горансон студирао је на Краљевском музичком колеџу у Стокхолму, затим се усавршавао у Лос Анђелесу у области филмске музике. За рад на филмовима Црни пантер и Опенхајмер награђен је Оскаром, Оскар за Грешнике трећи је у његовој колекцији.

Сточело је рођен 1968. године у Хелмонду, у Холандији, и припадник је ромске Синти заједнице. Гитару је почео да свира са десет година.

Још у тинејџерским данима са два своја рођака основао је чувени Розенберг трио – вероватно најутицајнији џипси џез састав на прелазу два миленијума. Први наступ, који их је одмах лансирао у сам врх овог правца имали су 1989. године на фестивалу посвећеном Ђангу Ренарту у француском граду Самоа.

Један од двојице родоначелника џипси свинг правца – виолиниста Стефан Грапели је одабрао браћу Розенберг као свој бенд током светске турнеје у најрепрезентативнијим концертним просторима (укључујући и њујоршки Карнеги хол) којом је обележио свој 85. рођендан.

Сточело је са Розенберг триом снимио тридесетак албума, а на списку великих музичара са којима је (самостално или са триом) снимао и наступао су и: Булу Фере, Бирели Лагрен, „Менхетн трансфер“, Јошко Стефан, Тутс Тилеманс, Јан Акерман... Розенберг трио је наступао на свим највећим светским џез фестивалима, а Сточело Розенберг се сматра једним од најбољих гитариста беспрекорне технике, елеганције и веома личним вибратом – комбинујући на оптималан начин виртуозност и емоције.

Јанис Констанс је рођен у Тулузу 1987. године. Са 10 година почео је да свира бубњеве у рок бендовима, а пред крај тинејџерских година је открио џипси џез и џез уопште.

Са 18 година почео је сам да учи гитару слушајући Ђанга Ренарта, па је временом и кроз разне сарадње усавршавао своје свирање истражујући различите музичке стилове. Прво музику Источне Европе, затим шоро (choro, традиционална бразилска музика), танго ... али никада није изгубио из вида своју прву љубав: свинг и џипси џез. Његов таленат је резултирао многим позивима да прати познате уметнике као што су Анжело Дебар, Чаволо Шмит, Дорадо и Самсон Шмит.

Сарадња али и блиско пријатељство Јаниса и Сточела трају већ више од десет година. На наступу на Нишвилу, представиће део репертоара одабраног из њихове досадашње сарадње.

Дејан Илијић је компоновао минималистичка атмосферична дела, трагао је за бојама директно инспирисан Баскијатом.

„Највећи утицај је на мене, првенствено, оставио филм 1996. године, биографски филм о њему. Касније сам видео његову уметност, цео тај пакет је утицао на моје стваралаштво, могу то слободно да кажем, тај његов слободни дух и потрага за својим изразом“, каже Дејан Илијић, пијаниста и композитор. 

Разлози су лични, као што су неке друге слике и аутори полазне тачке осталих музичара. Читав низ удаљених инспирација, стилски разноврсне музичке визије одговор су на задату тему слекционе комисије РИМУС-а. 

„Потреба за том музиком је велика и углавном наши медији користе страну музику. Ево, ово је прилика да скренемо пажњу на то да постоји домаћа инструментална музика која може и те како да се користи“, објашњава Раде Радивојевић, председник Удружења композитора Србије.

РИМУС је већ пети пут реализован у виду једнодневног фестивала, први пут у концертној форми који су заједнички припремили Удружења композитора Србије, Трећи програм Радио Београда и СОКОЈ. Намера је и даље иста – презентовати најквалитетније домаће стваралаштво. Следећи корак је студијско снимање композиција и реализација петог албума, у издању ПГП РТС-а.

„Тамбура је инструмент директног контакта и највише се слушају у ресторанима и кафанама. Ми смо тамбураши који свирају и на сцени. Самим тим што су тамбураши поред вас, они директно преносе тај осећај на госте и људе који слушају и то је за нас задатак да све то пренесемо на публику“, објашњава басиста Милан Свирчев.

Тамбура је инструмент који може да одсвира све као и виолина.

„Мађари имају сто виолина, Руси имају балалајке, Грци имају бузуке, а ми имамо тамбуру и стварно мислим да је не користимо довољно јер она може да пружи много више од онога што људи сматрају да је за неке прославе, забаве“, истакао је Енрико Хорват, басприм и вокал.

Гостовања у Аустрији, Италији, дворцу Борл у Словенији и на Светосавском балу у Бечкој палати Хофбург. Наступали су пред десетинама хиљада људи и стварали вечери о којима се говорило годинама после наступа. Премијерно као музички ансамбл „Госпон Тамбураши“ наступају у Центру Сава.

Током музичке каријере Ђорðе Балашевић одржао је око 130 концерата у Плавој дворани Центра Сава. Серију легендарних традиционалних наступа започео је почетком деведесетих година, а спој музике и поезије често је трајао и више од четири сата. Име „Госпон Тамбураши“ доделио је музичарима 2020. године, а они од тада са поносом то носе кроз музику и песме које су обележиле генерације.

„Све је било магија, од проба које су биле код њега у дворишту у Јована Цвијића 33, до тих сцена, а нема сцене на којој нисмо били у бившој држави, а могу рећи и ван граница бивше Југославије. Стварно је то било посебно, то су овације, онај ко није био на сцени то се једноставно речима препричати не може“, каже Бојан Тренкић, члан састава „Госпон тамбураши“.

Кажу да су тамбурашке мелодије културно наслеђе које нам је остављено на чување, а стихови које памте генерације дочараће уз Дечји хор Српског народног позоришта у Новом Саду.

Редослед композиција посебно осмишљене драматургије, целовито је дело. Музиком повезане атмосфером, значењем. Аутори су савремени, али њихов начин изражавања је различит. Од стила који се користио у средњем веку и ренесанси преко православне молитве до хармонског истраживања.

„Замислили смо програм управо да различита дела, различитих композитора, у ствари имају ту једну заједничку нит, а то је људска душа, нешто што је најтананије и нешто што је инспирација свим уметницима, и уопште у уметности“, истиче диригенткиња Олга Бисерчић.

Дела спаја и реч. Текст је тај који покреће мелодију, хармонију, гради емоцију. За компоновање је потребна дисциплина, промишљеност, за извођење – много проба и много емоција.

„На пробама је, морам признати, било и забавно јер има ту и неких композиција које захтевају различите способности људског гласа. Да се мало играју, да истражују. Мислим да је било јако лепо. Ја сам уживала. Додуше, ја јако волим Хор РТС-а и некако ми је увек уживање да радим са њима. Али када је програм овако комплексан и захтеван, онда то да на тежини“, додаје Бисерчићева.

Хорско певање је тимски рад, заједничко стварање. Начин да се повеже и заједница. И заиста, програм Лукс етерна био је изузетно посећен.

Тематски програми постали су заштитни знак диригенткиње Олге Бисерчић и Хора РТС-а, који већ неколико сезона уназад бележе квалитетне концептуалне концерте.

„Ејми је била изванредна. Имала је тако велико срце и дала је све својој музици и људима које је волела. Има заиста велику музичку заоставштвину и овим наступима желимо да настави да живи широм света“, објашњава Дејвис, басиста састава The Amy Winehouse Band.

Бенд Ејми Вајнхаус иначе наступа са вансеријским певачицама Бронте Шанде и Бет Морис, које је изабрао лично Дејвис, Ејмин уметнички директор, а сам наступ подразумева јединствени аудио-визуелни спектакл који представља незаборавно искуство, што се у последње време доказало на унапред распродатим наступима широм света укључујући Јужну Америку, Париз, Хелсинки, Атину, Лондон, Џакарту, итд.

И након 15 година, британска кантауторка је својим музичким наслеђем наставила да утиче на многобројну публику широм света. Према оцени многих, Ејми Вајнхаус је вероватно најбољи женски вокал свих времена који је дошао из Велике Британије, својеврсно национално и интернационално благо за многе и велики уметник своје генерације.

На предстојећем Нишвилу, на Платоу нишке Тврђаве, 14. августа, публика ће имати прилику да види и осети овај посебан и најчешће емотиван концерт који слави Ејмин изванредан репертоар са музичарима који су је најбоље познавали, који су били њени пријатељи и колеге и који су били уз њу на бинама широм света и помогли да се створи њен ванвременски звук, и на бини и у студију.

„Доносимо Ејмине хитове и ремек-дела са више пута награђених албума: Back to Black, Frank and Lioness, Rehab, Valerie, Love is a Losing Game, Tears Dry On Their Own, I’m No Good“, наводе чланови бенда најављујући долазак у Ниш.

„Била је инспирисана најбољом џез и соул музиком и кроз то створила сопствен стил. Наш шоу нам даје могућност да то прославимо и наставимо са њеним врло важним местом у музичкој историји“, поручује гитариста бенда Хави Гондве.

Добрице Цесарића и Зимске песме о зеки и смрзнутом поточићу, коју је слушао у младости, сетио се Пеђолино.

„Ја сам имао ту срећу да растем у породици где је мој отац Радослав Граић компоновао, имао сам ту срећу да растем уз татине мелодије, а стихове Љубивоја Ршумовића, Драгана Лукића и слично“, додао је Граић.

Директор ПГП РТС-а објашњава да је период производње или реализације дечијих песама – крај шездесетих, седамдесете и добар део осамдесетих, био период много се много времена и пажње посвећивало музици намењеној деци.

„Врхунски композитори, најбољи текстописци су писали за децу. И имали смо већ, како бих рекао, једну добро разрађену, добру дечју школску и образовну причу овде код нас на, на нашој телевизији и све је то ишло као 'ладна вода 'ајде тако да кажем. Сад је све мало другачије у ери ових виртуелних и електронских медија, у етру који је дигиталан.

Деца траже оно што они желе да чују у том тренутку, родитељи имају све мање времена да се баве својом децом и онда просто само нек' ми је дете мирно у другој соби, нек' не баца и нек' не руши стаклене ствари. Тако да, мало више кад бисмо посветили времена својој деци, и мало када бисмо више времена посветили музици и оним садржајима које генерално слушају, мислим да би било боље", каже Граић.

Пеђолино је истакао да деца остају деца: „На нама одраслима је да то пробудимо у њима, и да својим понашањем, првенствено ми одрасли, у њима дозволимо да исплива то – дечје“.

Говорећи о популарности аутора и извођача, Граић је рекао да су на тој листи свакако Миња Субота, Драган Лаковић, Бранко Коцкица, „Колибри"...

Десетог марта у Дечјем културном центру Београда је представљање издања под именом Шарене чарапе, које је намењено деци која болују од Дауновог синдрома.

Један од протагониста је Пеђолино, ту је и Ратко Краљевић, који је дивно певао, а за албум, који садржи и нове дечје песме, је најзаслужнији наш прослављени композитор Габор Ленђел.

„Ми смо намерно хтели да направимо ЦД и да га тако назовемо, да би подсећали људе да, да обрате пажњу и на децу која нису можда иста као њихова деца. Значи, на децу ометену у развоју. Тако да овај ЦД има и ту неку хуманитарну поруку, – Шарене чарапе – обратите пажњу. Сутра је слободно да се пева. И сутра ће само да се пева. Овај, ето, много смо радосни што се појавио тако један ЦД“, истиче Предраг Вуковић Пеђолино.

Деца су посебна публика, која захтева већу пажњу и другачије критеријуме и третман када се за њих пише, пева, компонује...

„Квалитет је број један наравно. Али мора имати поруку. Поготово деца су осетљива публика у сваком смислу, и на њих се мора обратити посебна пажња. Значи као и за све друге, али појачано. Пажња ка деци мора да буде још већа“, закључио је директор ПГП РТС-а Владимир Граић.

„У Загребу смо исто имали седам концерата пре две или три године. Тада смо први пут пробали тако нешто. Идеја је била три, четири, пет, па смо рекли: 'Хајде да пробамо седам, па шта буде'“, присећа се Зоран Зарубица. „На крају смо успели и ту смо научили како се то ради – нисмо се разболели, нисмо имали проблема са гласом.“

Концерти у Београду, како истичу, биће другачији од последњег великог наступа који су одржали на стадиону Ташмајдан. Овога пута бенд се враћа атмосфери мањих простора и ближем контакту са публиком.

„Последњи концерт који смо имали у Београду био је на Ташмајдану, што је велики простор. Ово је нешто друго – клупски концерти који су нам недостајали. Одатле смо и почели и мислим да ће и нама пријати да свирамо у таквој атмосфери“, каже Лука Рацић. Он додаје да ће свако вече имати посебну тему, које ће бенд најавити на време.

Могућа су и изненађења на сцени. „Ако се неко случајно појави да гостује са нама – сви су добродошли. Имамо доста пријатеља музичара из Хрватске и одавде, па ако су у пролазу од 13. до 19. априла, нека дођу у 'Запа базу'“, додаје Рацић.

Интересовање публике већ је велико. Субота је већ распродата, а за петак је остало још двадесетак карата прецизирао је Зарубица.

После Београда, „Буч Кесиди“ наставља концертне активности у Новом Саду и Нишу, а бенд истиче да им је важно да одрже блиску везу са публиком у целом региону.

„Ми не свирамо само у Србији и Хрватској, него широм региона – у Македонији, Црној Гори, Босни. Циљ нам је да будемо балкански бенд, где год се слуша музика на нашем говорном подручју“, истиче Зарубица.

„Мислим да смо тек на почетку и имамо још много да радимо“, закључује Зарубица, осврћући се на наслеђе великих рок бендова са простора бивше Југославије.

Иако су концерти тренутно у фокусу, музичари размишљају и о новим песмама. „Радимо, планирамо нови албум. Сада гледамо у ком студију ћемо да га снимимо“, открива Рацић.