Суђић је испричао и анегдоту о нестанку диригентске палице легендарног Зубина Мехте. Објаснио је и зашто је Девета Бетовенова симфонија, попут многих музичких ремек-дела, својеврсни еквивалент једном роману пуном разноврсних догађаја и заплета.

За маестра и диригента Бојана Суђића, музика није само запис који треба верно пренети са папира на сцену. Ноте су тек почетак, а прави посао уметника почиње онда када из њих треба открити смисао, емоцију и слојеве које је композитор оставио будућим извођачима.

„Па, то и јесте задатак управо тумача и уметника који се баве класичном музиком, односно уметничком, како год, јер су ноте само – само су знакови поред пута", рекао је.

Како објашњава, читање нота, свирање и певање представљају тек производњу звука, док се смисао дела открива кроз различита тумачења. Управо зато велика дела не престају да буду инспиративна ни после бројних извођења: „И зато то и јесте инспиративно, што свака нова интерпретација може да открије додатне слојеве – додатне слојеве управо тих дела, јер што је композитор био значајнији и већи, он је више простора за тумачење остављао".

Од младалачке сигурности до нових слојева

Суђић се присећа да је још веома млад био уверен у своје диригентске способности. Већ са 22, 23 године активно је дириговао и сматрао да је релевантан диригент. Временом је, међутим, почео другачије да гледа на сопствено знање и искуство: „А данас ми се чини да већ јуче нисам знао оно што знам данас, и да сваки дан ми даје могућност потпуно другачијег тумачења, и наравно ретроспекције свега кроз шта сам пролазио".

Управо са годинама почео је да разуме колико простора за нова открића постоји у делима која је већ много пута изводио.

„Међутим, онда када је прошла 40, ја сам тек тада схватао колико тек има да се слојева открива и колико свака нова прилика је прилика за нове слојеве", рекао је Суђић.

Једно од важних искустава његове каријере било је такмичење у Загребу 1989. године, где је, како наводи, у веома јакој конкуренцији у свакој етапи био препознат као најбољи. Тада је добио и стипендију „Ловро Матачић“, која, како каже, нажалост, није искоришћена.

Касније су уследили наступи у Финској и Шведској. После Сибелијусовог такмичења у Хелсинкију добио је прилику да диригује са Хелсиншком филхармонијом, што му је отворило врата Шведске краљевске опере. Тамо је провео четири до пет година и дириговао на више од 150 представа.

Музика не тражи предзнање, већ отворено срце

Једна од тема којој Суђић посвећује посебну пажњу јесте однос публике према уметничкој музици. Сматра да је велика препрека управо осећај људи да нису довољно образовани да би је слушали.

„Ни своје образовање, ни своје знање шта та музика треба да представља, на који начин треба да се асоцијације врше, већ да донесу само отворено срце и отворене уши, како би у ствари примиле на најбољи начин управо ту емоцију која и не треба да се директно претака у наше, како бих рекао, слике, јер то је банализација, знате, кад ми говоримо шта музика представља, и сад да ли је то Душко Дугоушко или нешто друго", рекао је Суђић.

За њега је управо емоција суштина музичког искуства.

„Музика је једна потпуно другачија врста уметности која директно изазива емоције, што је Берлиоз дивно рекао, да је у ствари музика уметност. Ја стално цитирам, јер то јесте кључно, да она у ствари је – да је она уметност производње емоција, и то емоција које се апсолутно не досежу другачије", изјавио је гост РТС-а.

Суђић сматра да музика има и посебну моћ заједништва, јер се у концертној сали иста емоција истовремено дели између великог броја људи.

„Људи се стиде свог незнања“

Према његовом искуству, проблем није у томе што публика не жели да слуша уметничку музику, већ у томе што се део публике плаши да неће знати како да се понаша или шта би требало да препозна: „И онда та врста нервозе, ако хоћете, да ми не знамо ни како треба да се понашамо, кад треба да аплаудирамо, и да је то за некога другога, је створила управо један доста велики јаз.“

Суђић управо такав приступ види као важан део мисије савремене уметности. Као пример наводи новогодишње концерте, на којима је, према његовим речима, прошле године у Сава центру било 8.000 људи: „И управо хоћу и то да кажем на трагу онога што сте рекли, ми Срби не воле класичну музику, ето, 8.000 људи је слушало, слушало је читав низ светски познатих композитора као што је Штраус, Бизе, Росини и тако даље, значи најпознатије светске композиторе је слушало 8.000 људи у једној вечери".

За њега је важно да се публика не плаши сопственог незнања и да у концертну салу не долази са осећајем да није „достојна“ уметничке музике: „То су те искључивости које су нас много коштале током времена".

Суђић истиче и да се публика широм света мења. Као пример наводи концерте у Немачкој и Италији, где је, како каже, чуо аплауз и између ставова: „Јер то само показује да је то једна нова публика која жели да се упозна са класичном музиком и да реагује на један, како бих рекао, на један апсолутно непатворен начин".

Зубин Мехта и сусрет са великим уметницима

Суђић се присетио и сарадње са једним од најзначајнијих диригената, Зубином Мехтом. Како каже, имао је прилику да припрема Београдску филхармонију за његов наступ у Београду 2000. године.

Мехта је са Београдом имао посебну везу. У Београд је први пут дошао још 1958. године, као млад диригент, а касније је та веза настављена кроз сарадњу са Београдском филхармонијом. Суђић се присетио и једне необичне анегдоте са Мехтином диригентском палицом. Током паузе једног концерта Мехтина палица је нестала. Суђић му је тада понудио своју, али поломљену: „И сад ја њему доносим један патрљак мали од палице, и он узима тај патрљак, и са тим патрљком је наставио пробу".

За Суђића, међутим, та анегдота говори и о харизми великих уметника: „У сваком случају, он је могао и без палице да диригује, и свакако да само то показује да и код нас има итекако људи који желе да дотакну такву врсту реликвија".

Говорећи о уметницима са којима је радио, Суђић истиче да су највећа имена углавном једноставни и отворени људи.

„Моје искуство са свим највећим музичарима, односно са свим највећим уметницима с којима сам уопште радио, да су то већином веома једноставни људи, неоптерећени неким сујетама, које су већ – просто нема разлога да се више баве", рекао је.

Међу њима издваја Пласидa Доминга, који је, како каже, желео да научи да пева на српском песму Што се боре мисли моје.

„Па, допало му се и хтео је управо да публици на неки начин се захвали и том нашом песмом, је л’ тако, да отпева у Београду у нашу част, ето, нашу једну староградску песму, и то је био диван гест", рекао је маестро Суђић.

Глобализација мења и звук оркестара

Суђић говори и о разликама у темпераменту музичара из различитих делова света. Присећајући се првих проба са Хелсиншком филхармонијом, каже да је био изненађен њиховом уздржаношћу: „Међутим, не, после генералне пробе, односно после концерта, ја добијем врло много позитивних оцена од њих свих, међутим, тај темперамент је до те мере, како бих рекао, уздржан, да уопште нема те врсте одушевљења које код нас траје".

Јужну Америку, с друге стране, описује као средину са другачијим темпераментом, која га је у многим стварима подсетила на дух који је, како каже, преовлађивао код нас седамдесетих и осамдесетих година.

Ипак, глобализација је, сматра, учинила да те разлике постепено бледе: „Зато што, као и у фудбалу, тако више ни оркестри нису тог типа национални, него, знате, тамо је сада већ маса Корејаца, Кинеза, Руса, нас, било кога, разумете, из читавог света, тако да су, у ствари, оркестри постали интернационални, а чим имате такво једно друштво, онда више нема ни таквих специфичности".

Тај процес, према његовим речима, има и другу страну. Музика је доступнија него икада, али се истовремено губи део препознатљивости појединих оркестара.

„Међутим, то све је довело до сад до конфекцијског односа, и сада са тим сјајним музичарима који су свуда по свету расути, на сличан начин образовани, довело се и до – дошло је и до сличног звука и непрепознатљивости појединих филхармонија на начин на који су се раније оне препознавале, и управо сада то и јесте повратак да се пронађу аутентичне, оригиналне личности, пре свега међу диригентима, који ће, у ствари, донети поново нешто другачије", изјавио је Суђић.

„Морамо да се боримо за своју људскост“

Управо у техничком напретку и све већој улози технологије Суђић види један од највећих изазова за савремену музику. Музичари су данас, каже, образованији и технички способнији него икада, али то истовремено може да доведе до униформности: „А сада је неопходност, посебно са вештачком интелигенцијом, да више није само изазов да ми то изведемо што перфектније и што технички супериорније, већ управо да дамо тај људски карактер несавршености".

Али граница се, упозорава, непрестано помера: „Па да, да, на Берлиоза, међутим, проблем је код нас што чак ти алгоритми су чак и ту спремни да одговоре, да дају и ту врсту несавршености, тако да ми морамо да се, у ствари, боримо за своју људскост, јер ће нас и ту, плашим се, претећи".

На питање да ли вештачка интелигенција може да створи савршену симфонију, Суђић каже да је прво потребно одредити шта уопште значи „савршена симфонија“.

„Свакако да не у овом тренутку, али вештачка интелигенција већ ствара много штошта и већ је то озбиљан проблем који се анализира, и у том смислу, на који начин уопште композитори треба и могу да користе, рецимо, помагала у смислу вештачке интелигенције, јер већ сада имате нека остварења за која заиста ја нисам могао да верујем да је креирала вештачка интелигенција", објаснио је.

А на питање о роботу-диригенту, одговара: „На жалост, на жалост, на жалост, и то већ је направљено.“ Како објашњава, роботи су већ дириговали симфонијским оркестрима, али та технологија је још у повоју.

Суђић је и на питање: „Шта је, заправо, посао диригента? Да ли је он господар оркестра или његов слуга?", одговорио кратко: „И једно и друго".

Диригента види као посредника између композитора, оркестра и публике.

„Он је и редитељ и глумац, знате, он је пре свега катализатор и покушава да пренесе на публику кроз оркестар композиторске интенције које он сматра да су, јер и композиторски запис је често несавршен", сматра Суђић.

Зато дириговање није само питање технике, већ и непрекидног проналажења начина комуникације са оркестром:„Јер диригент је, у ствари, невербална, то је невербална комуникација".

Суђић се осврнуо и на праксу појединих великих диригената који одбацују старе партитуре како би дело сваки пут поново читали. Он своје партитуре не баца, али се труди да им приступа из другачијег угла.

„Ја не бацам своје партитуре из практичних разлога, али се трудим да им заиста приступам на другачији начин, јер и те белешке које у својим партитурама радим су такође добар траг како сам некада размишљао и какав ми је био осврт на, односно какав је био поглед на те партитуре, и често пута кажем: - Боже, Боже, шта сам ја овде размишљао и како сам овде размишљао", рекао је.

У томе види једну од суштина уметничког развоја: спремност да се дело, али и сопствени однос према њему, непрестано преиспитује.

Од првих диригентских искустава до рада са великим светским оркестрима, од сусрета са Мехтом и Домингом до размишљања о вештачкој интелигенцији, Суђић се кроз разговор враћа истој идеји – музика није затворен систем намењен само онима који познају правила. Она је простор за тумачење, комуникацију и емоцију.

А можда је управо зато најважније да публика у концертну салу не дође оптерећена тиме да ли довољно зна, већ спремна да слуша.

„Музика нама заиста пружа ту, пре свега, могућност, и то пре него што смо измислили ове телефоне који нам преводе са свих могућих језика на наш и обрнуто. Та музика која се изводи итекако нас све повезује, и тај универзални језик подразумева заиста препознатљивост свуда, и комуникација се препознаје свуда са неким малим специфичностима", каже Маестро Бојан Суђић гостујући у емисији РТС-а За столом са Апостолом.

На такмичење за најбољу песму Азије представнике шаљу Бангладеш, Бутан, Камбоџа, Лаос, Малезија, Монголија, Непал, Филипини, Јужна Кореја, Вијетнам и Тајланд.

Међу 11 такмичара, који ће се представити на финалном такмичењу 14. новембра у Бангкоку, има песама различитих жанрова, а вероватно ће се и домаћин и сами учесници потрудити да наступи буду у рангу оних на Песми Евровизије.

Пошто смо навикли да се на Песми Евровизије такмичи и више од 40 земаља, број од 11 учесника у азијској верзији не делује импозантно, али треба имати у виду да је реч о првом такмичењу, као и да је на првој Песми Евровизије 1956. учествовало свега седам земаља.

Ипак, евидентно је да већих земаља попут Индије, Кине, Индонезије и Пакистана нема, али није ни неочекивано да такве земље сачекају прво издање и прикључе се касније, уколико је успешно.

Вишеструки покушаји без успеха

Такмичење се организује под лиценцом Европске радиодифузне уније (ЕБУ), а планови о азијској верзији такмичења настали су још 2008. године, а прво издање требало је да се одржи годину дана касније. Међутим, након вишеструког одлагања, никада није одржано.

Нове најаве о одржавању такмичења у Азији појавиле су се 2016. године када је ЕБУ отпочео сарадњу на пројекту са аустралијским емитером Ес-Би-Есом. Иако је прво такмичење било заказано за 2017. годину никада није одржано.

Овогодишњи покушај је најуспешнији – изабрано је 11 такмичара, а промоција такмичења врши се и путем званичних профила саме Песме Евровизије, што даје гаранцију да неће бити отказано и трећи пут.

Гаранцију даје и недостатак амбиције за што већим бројем такмичара, пошто је за прво издање лакше организовати квалитетнији фестивал са мањим бројем такмичарима, али и добрим програмом привући учеснике за нека наредна издања.

Може ли да се понови судбина Песме Америке

Знатно амбициозније у организацију ушао је амерички Ен-Би-Си када је 2022. године организовао Песму Америке (American Song Contest) која је трајала осам недеља и имала 56 такмичара који су представљали савезне државе и територије.

Због лоше гледаности и недостатка промоције, Песма Америке је отказана и нема најава да ће се поново одржати.

Иако су се у медијима појавиле информације да ће такмичење у Бангкоку бити одложено или отказано, у саопштењу на званичном сајту Азијске песме Евровизије наводи се да таквих планова нема.

"У припрему такмичења уложено је много труда, а наш продукцијски тим и партнери усмерени су на реализацију висококвалитетног програма уживо. Имамо потпуно поверење у наш локални тим, чије богато искуство у продукцији забавних догађаја светске класе представља темељ те посвећености", наводи се у саопштењу.

Много је фактора од којих зависи да ли ће Азијска песма Евровизије имати више од једног издања, али пошто се чини да је ЕБУ доста укључен у организацију, то може бити гаранција за дуговечност овог такмичења.

Гостујући у „Београдској хроници“, говорио је о почецима каријере, настанку „Молитве“, музици за телевизијске серије и плановима ПГП РТС-а.

„Слагао бих кад бих рекао да у музици нема математике, јер је математика свуда око нас. Али ако нема емоције, онда је то само математика. Та комбинација, добар спој математике и пуно емоције, даје најбољи резултат“, рекао је Граић.

Од првог хита до фестивалских награда

Почетак професионалне каријере везује за 1986. и 1987. годину, када је, са 19 година, компоновао песму за Халида Муслимовића која је постала хит.

„Ја сам нешто профитирао од свега тога први пут у животу, са 19 година, и помислио сам: ово би могао бити мој посао“, присетио се композитор.

Иако је студирао електротехнику, музика је остала његов позив. Један од важних тренутака догодио се 1994. године, када је на фестивалу МЕСАМ освојио награду за песму коју је извео са Мајом Николић.

„Има она народна: 'У добру се не понеси, у злу се не понизи', и ја тако некако лагано идем“, навео је Граић.

„Молитва“ – песма која траје

Највећи успех остварио је 2007. године, када је „Молитва“, за коју је компоновао мелодију на текст Саше Милошевића, победила на „Песми Евровизије“.

Граић се присетио да је песма настала у кратком року, после дугих припрема.

„Дуго се спремала, није било резултата, и онда кад је већ било минут до дванаест да се песма направи, као да је неко узео левак и три минута музике сипао одозго. Песма се просто преточила у спој нота и Маретовог текста“, испричао је композитор.

Музика за серије и породични утицај

Граић је радио музику за различите телевизијске пројекте, међу којима су „Радио Милева“, „Камионџије“, „Оно као љубав“ и „Приђи ближе“. За „Радио Милеву“ компоновао је и препознатљиву уводну шпицу.

„Много ми је драго што могу да радим и примењену музику и што се на програмима РТС-а емитују остварења која имају неки мој потпис“, рекао је.

На његов пут утицала је и породица. Отац му је био композитор и уредник Телевизије Београд, а мајка инжењерка.

„Иако сам ја стално хтео нешто друго, стално сам се враћао ка тој музици, слушајући и гледајући тату како ради. Вероватно сам се и ја мало учио том занату, осим те неке генетике коју сам морао да повучем од тате“, навео је Граић.

ПГП РТС окренут новим издањима и дигиталним форматима

Говорећи о раду ПГП РТС-а, чији је директор, Граић је истакао значај објављивања нових албума и поновног издавања остварења која су обележила домаћу музичку сцену.

Међу актуелним издањима издвојио је реиздање албума „Јахачи магле“ групе Бајага и Инструктори, албум групе Ким „Љуби ме, брзо журим“ и нови албум „Прљавог инспектора Блаже“.

Указао је и на све већи значај дигиталних формата.

„ПГП је велика фирма, ПГП траје, ПГП се мења, ПГП се све више окреће ка некој дигитали, јер је то наша реалност и наша будућност. Тако да од нас можете очекивати много тога у будућности“, поручио је Граић.

На програму вечерашњег концерта у Коларчевој задужбини су и Вагнерова увертира Ријенци, као и Шубертова Симфонија бр. 3.

Први пут у Београд Зубин Мехта је стигао 1958. возом. Имао је само 22 године, и прву награду међународног конкурса диригената у Ливерпулу.

Са железничке станице до центра града, стигао је наравно – Балканском улицом.

Прву ноћ у граду провео је у хотелу Москва, а свој први дан и први професионални ангажман са музичарима Београдске филхармоније.

Тако је почела сарадња и пријатељство између диригента и оркестра дуго скоро седам деценија.

„Дириговање је дијалог са музичарима. Преносим поруке погледом, једном руком или обема у зависности од композиције и потреба извођања. Некад користим обе руке, некад је довољан покрет из зглоба", рекао је Мехта.

Дириговао је Бечком и Берлинском филхармонијом, био музички директор Симфонијског оркестра у Монтреалу, Лосанђелеске, Израелске, Њујоршке филхармоније и Баварске државне опере.

Почасни је грађанин Фиренце и Тел Авива и почасни члан свих институција чији је био директор. Помоћ младим талентима је веома важна за Зубина Мехту.

Оснивач је музичке фондације Мели Мехта у Бомбају која више од 300 деце подучава музици западне традиције. У Тел Авиву школа Бухман-Мехта образује младе таленте при Израелској филхармонији. Зубин Мехта је такође ангажован у Високој школи за музику Кралјица Софија у Мадриду.

Београд заузима посебно место у животу Зубина Мехте и зато га је уврстио међу светске центре у којима се обележава 90 година од његовог рођења и једна од највећих диригентских каријера, која је оставила дубок траг у историји музике.

Вечерашњи концерт биће његов 19. наступ са Београдском филхармонијом.

Тако и сам Николов, у осврту на свој наступ из 2019. године, говори о круцијалности ове манифестације у даљем развитку џез културе код нас.

„Не могу да кажем да сам сад искусан, па да ми је лакше пошто је други пут, али јесте промењена ситуција.Тај први пут сам наступао са својим ансамблом 'Николов – Ивановић – Ундектит', имали смо и госта. Овај пут сам одлучио да направим локални ансамбл, не толико због недостатка буџета, али мислим да сам се уклопио у тренутну културну слику. Музички је ово такође другачије зато што обрађујем неке друштвене и музичке теме у исто време“, објашњава џез музичар и композитор Владимир Николов.

У креирању нових десет композиција водио се првенствено интуицијом. Овај својеврсни омаж дозволио му је, како каже, да се игра стиловима и превазиђе препреке на које је раније наилазио у креативном процесу.

„Тема History Now то је нешто што се десило у току рада. Помислио сам на то да могу преиспитивање историје да начнем као тему која се бави музичким стиловима. Дакле, у исто време музика заправо прича и о друштвеним проблемима, и тренутним и старијим, о нашем односу са историјом, зашто сматрамо да је она чврста, непромењива. Начин на који се те приче причају је кроз стилове, кроз преламање стилова“, додаје Николов.

Вечерас у оквиру 42. Београдског џез фестивала, од 19 часова наступа и један од најзначајнијих италијанских џез музичара, саксофониста и композитор Тино Тракана, са својим октетом, а од 21 сат две легенде америчке музичке сцене, трубач Роб Мазурек и бубњар Чед Тејлор.

Звонко Богдан стварао је песме које не припадају само музици, већ и нашим успоменама. Прву композицију написао је 1968, а прву песму Еј, салаши на северу Бачкетри године касније, једног зимског дана, у аутобусу, на путовању из Београда до Сомбора.

Од тада, сваке године у просеку је писао по једну композицију.

„Ја ћу вас вратити у једно време које се заиста више поновити неће, јер кад сам почео да се бавим овим послом, мој први професионални ангажман је био шездесет и неке године на Калемегданској тераси, са оркестром Бранка Белобрка. И тад ниси могао ући у кафану, а било их је преко стотину у Београду, ако ниси имао један репертоар попуњен, а то су биле углавном романсе: мађарске, руске и румунске, и све остале романсе. Е сад, с обзиром да сам ја са севера Бачке, ја сам случајно покупио неке романсе које сам у Београду усавршио, и те песме су морале бити свако вече бар једна отпеване“, подсетио је Звонко Богдан публику на концерту.

Уз Тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине, публика је поново чула безвременске песме попут Прошле су многе љубави, Већ одавно спремам свог Мркова, Што се боре мисли моје, Крај језера једна кућа мала, и многе друге које су обележиле генерације.

„Допада ми се тај један староградски манир, тај један лепи начин представљања његових сремачких песама. Он је заправо Буњавац, један леп начин представљања тог краја, те музике. Мало је данас персона на естради. Он је човек персона. То данас зову икс-фактор, али он је заиста једна харизматична особа. У време кад нису били медији, кад нису биле мреже, то је требало остварити, задржати и сачувати“, наглашава једна од посетитељки концерта.

„Научио сам од деке да слушам песме, генерално тамбурашке, али највише Звонка Богдана, пошто и он слуша то. И баш зато што је другачији, зато што је музика и са душом, и лепо звучи музика, и песме су прелепе“, каже посетилац концерта.

Вече највећих хитова, из више од шест деценија дуге каријере, у богатим оркестарским аранжманима, било је испуњено и многим причама из живота које је Звонко Богдан испричао публици на свој шармантан и духовит начин.

„Не могу да певам о цвећу на сунцу, ја певам о животној тузи. Сви у свом животу имају тугу и бол. Ја се са тим борим кроз музику, али та осећања свима припадају“, рекла је певачица.

Свој стил градила је годинама, слушајући различите жанрове и музичаре.

„Одрасла сам уз разне врсте музике: оперу, фламенко, арапску, иранску, турску музику, балканску. Од свих њих сам узела нешто са чиме сам се осећала слободно и безбедно. И за 20 година сам створила свој стил“, објаснила је Леви.

Ладино и музичко наслеђе

За Јасмин Леви, ладино је веза са породицом и пореклом, али и начин да се сачува традиција сефардских Јевреја.

„То су моји почеци, мој континуитет, прича о мом народу, мом оцу, о сефардским Јеврејима који живе и овде у Србији. То је нешто што тече мојим венама“, рекла је.

Говорећи о вештачкој интелигенцији, упозорила је да би њена примена у музици могла да угрози рад музичара и потисне људску креативност.

„Ја инсистирам на томе да радим са стварним људима“, истакла је певачица, додајући да је важно очувати традицију и памтити своје корене.

На њен музички пут утицао је и отац, који је неговао сефардску музичку традицију. Иако у почетку није желела да постане певачица, касније је одлучила да настави његов рад.

„Оно што је он учинио за сефардско наслеђе је за мене велика привилегија, част да наставим. Ако на било који начин могу да наставим његов рад, то јесте и мој пут“, рекла је Јасмин Леви.

Србија као нови дом

Певачица се пре две године доселила у Београд са своје двоје деце. Каже да није очекивала да ће напустити земљу у којој је рођена, али да је у Србији пронашла блискост са људима и музичком традицијом.

„Ја имам балканску душу. Пропутовала сам скоро цео свет, али се мени овде у Србији нешто десило“, рекла је Леви.

Истакла је да јој се допада начин на који људи у Србији доживљавају музику и изражавају емоције.

За концерт у Сава центру најавила је и премијерно извођење песме „Aranjuez“, као и наступ уз плесаче.

„Спремила сам и једно изненађење за српску публику. Не могу да вам кажем какво је то изненађење, али песму ‘Aranjuez’ ћу премијерно извести“, најавила је Јасмин Леви.

После толико година, заједничких путовања, наступа, ношења инструмената, гардеробе и осталог тешког пртљага, помањкања новца за путне трошкове за одлазак на велике светске фестивале и неизвесности око начина путовања, где год да смо отишли – заборавили смо све што нам је било препрека на путу. Све сто је било неизвесно, испало је да је могуће па ето и ових 25 година", каже Биља Крстић, уочи предстојећег слављеничког београдског концерта, који је заказан за 9. новембар у МТС дворани.

Биља и „Бистрик" већ 25 година предано промовишу музику Србије и Балкана на себи својствен начин.

„Да ми је неко раније рекао да ћемо толико дуго бити на сцени и остати присутни- не бих веровала. Опстати 25 година у овом бучном и охладнелом свету и стварати музику која никада није припадала мејнстриму , изнова је оживљавати на сцени, у песми, међу људима – за то је потребна велика храброст.

Јер данас, можда више него икада, бавити се традиционалном музиком и остати свој, бити успешан и трајати, није мала ствар. Доказ да музика у коју верујеш може да пронађе свој пут до људи, чак и када не прати правила времена у којем настаје – то је наших 25 година“, прича Крстићева.

После само десет месеци заједничког рада, наступом на међународном фестивалу Mercado Cultural у Салвадору, у Бразилу, започела је њихова међународна каријера на сцени world music. Од тада до данас, Биља Крстић и „Бистрик" су свој концертни програм изводили у 26 држава, на три континента.

Делили су домаће и светске сцене са врхунским уметницима као што су Реј Чарлс, Давид д’Ор, Ноа, Мерцедес Соса, Jанка Рупкина, „Тенори ди Бити", Марта Себестијeн, Тоше Проески и Влатко Стефановски.

Наступали су у престижним дворанама, од Кенеди центра до Коларчеве задужбине али и на историјски значајним местима – од римског Колосеума и амфитеатра подно Акропоља, до бедема тврђава у Смедереву, Голупцу, Никшићу, Бањалуци, Трсту, Торину... Певали су у портама храмова и синагога у Барију, Брижу и Новом Саду, у позориштима и концертним дворанама Београда, Торонта, Беча, Мајамија и Боготе, као и на отвореним сценама на Брионима, у Трсту, на Балију, у Џакарти, Амбону, Охриду, Истанбулу, Пекингу…

Њихове интерпретације, као и препознатљиви вишегласни вокални и инструментални аранжмани, наилазили на изузетан пријем и били препознати као врхунски уметнички домет.

Биља и њен "Bistrik Orchestra" објавили су шест студијских албума, а о њиховом раду сведоче и бројне награде и признања домаћих и међународних културних институција: „Златна ружа" Монтреуxа, „Принчева награда", Награда за животно дело, Годишња награда Беовизије, Награда за најбољу филмску музику, ФИДИС – признање Удружења композитора, као и признање престижног енглеског магазина Songlines – Top of the World.

За предстојећи концерт, Биља и њен „Бистрик" припремали су се пажљиво и дуго – „јер ће програм обухватити пуно различитих песама и музичких светова. Србија, Балкан и Колумбија носе вреле и страствене ритмове, има и сете а то чини суштину нашег концерта Латино Балкан", истиче Биља Крстић.

Из свог богатог репертоара, са посебним фокусом на музичко наслеђе Србије, Балкана и песама из Колумбије, за концерт Латино Балкан Биља и „Бистрик" (9. новембар, МТС дворана) су одабрали песме које у њиховом препознатљивом изразу добијају нову звучну слику.

На сцени ће им се придрузити и Камерни оркестар "Cinderella", бивши чланови "Bistrik orchestra" и специјални гост – колумбијски харфиста Јахир Ривера, са којим су наступили пре две године у Боготи, у чувеном "Teatro Mayor".

„Овај концертни концепт ставља у први план Стингов препознатљив глас, изузетну ауторску снагу његових песама и сирову енергију наступа уживо, пружајући публици ново искуство његових омиљених класика“, истакнуто је у саопштењу.

Правим именом Гордон Самнер, Стинг је познат по светским хитовима свог некадашњег трочланог састава „Полис“ попут Every Breath You Take и Roxanne преко соло класика као што су Englishman in New York, Fields of Gold, Shape of My Heart и Desert Rose.

Београдска публика ће уживати у најлепшим нумерама из опера Чајковског, Мусоргског и Римског-Корсакова. Концерт се реализује у сарадњи са Музичком продукцијом РТС.

Као и сваке године, током БЕМУС-а, очекују нас гости из иностранства. Велике звезде класичне музиике. домаћи уметници, а публика ће чути и неке премијере истакнутих српских композитора.

Јелена Јанковић Бегуш, продуценткиња БЕМУС-а, пажњу љубитељима класичне музике посебно скреће на гостовање Софијске филхармоније под управом Најдена Тодорова, којима се придружује миљеник београдске публике, виолиниста Сергеј Крилов.

„Солунски државни симфонијски оркестар, који је већ допутовао у Београд, наступа 18. октобра на Коларцу. Сјајни виолиниста Данијел Лозаковић, а на затварању Београдска филхармонија, велики јубилеј Хора Collegium Musicum , под управом шефа диригента Драгана Јовановића, и још много, много, много тога“, напомиње Јанковић Бегуш.

Поред ремек-дела европског музичког наслеђа, на 58. БЕМУС-у слушаћемо чак четири светске премијере композиција истакнутих српских композитора Александра Седлара, Марка Никодијевића, Драшка Аџића и Југа Марковића.

„Једна премијера биће на концерту клавирског трија Корда 21. октобра, такође на Коларцу, а три велике премијере на концерту Хора Collegium Musicum 29. октобра на Коларцу“, додаје продуценткиња БЕМУС-а.

Списак врхунских домаћих извођача заокружују Клависки трио Корда, прослављени виолиниста Стефан Миленковић са Нишким симфонијским оркестром и диригентом Дејаном Савићем, као и Опера Народног позоришта у Београду.

На традиционалном концерту младих српских уметника наступиће финалисти РТС-ове аудиције за Евровизијско такмичење младих музичара 2026. године.

Од тада РТС и СЕМУС ову јединствену музичку манифестацију спроводе сваке године у континуитету – обогаћујући музичку понуду и доприносећи музичкој баштини ових простора, представљањем нових композиција, у духу најбоље традиције новокомпонованих народних песама и староградских песама и романси.

Фестивал Сабор народне музике Србије је посебан и по својој мисији- афирмише и слави ауторе композиција, пружајући простор новим песмама и стваралаштву, чиме се чува и слави наша богата музичка традиција и уметничко наслеђе.

Прво вече програма Сабора НМС 2026 – „Староградске песме и романсе“

Највише признања припало је песми Твоје срце (трећа награда за композицију – Дејан Недић, награда за аранжман – Немања Михаиловић и награда „Победник публике“).

Догодило се да и две такмичарске композиције добију исти број бодова Стручног жирија Сабора НМС па је поступано по Правилнику фестивала – да боље пласирана буде композиција која је добила већи број највиших оцена.

Уметник Ђорђе Чавић је још једном био и у улози композитора (Ленка), али и извођач (Увек моја више никад), а Илда Шаулић је први пут у каријери наступила на неком фестивалу као такмичар.

Награде Стручног жирија Сабора народне музике 2026 – „Вече староградских песама и романси“

Прва награда за композицију – Ленка аутора Младена Јовичића Мишка (Текст: Младен Јовичић Мишко / Аранжман: Марко Парчетић / Извођач: Младен Јовичић Мишко)

Друга награда за композицију – Увек моја, моја више никад аутора Зорана Старчевића (Текст: Миомир Самуиловић / Аранжман: Зоран Старчевић и Никола Старчевић / Извођач: Ђорђе Чавић)

Трећа награда за композицију – Твоје срце композитора Дејана Недића (Текст: Дејан Недић / Аранжман: Немања Михајловић / Извођач: Ивана Димковски)

Награда „Победник публике“ (СМС): Песма Твоје срце композитора Дејана Недића (Текст: Дејан Недић / Аранжман: Немања Михајловић / Извођач: Ивана Димковски)

Посебне награде Стручног жирија Сабора народне музике 2026

– Најбољи текст: Лена Аутор Немања Радивојшић (Композитор: Ђорђе Чавић/ Аранжман: Ђорђе Чавић и Дубравко Исаков Цицко / Извођач: Петар Нисић).

– Најбољи аранжман: Твоје срце – аутор Немања Михаиловић (Текст: Дејан Недић/ музика Извођач: Ивана Димковски)

– Најбоља интерпретација: Страхиња Живановић, за изведбу песме Војникова љубав (Композитор Мирослав Столица/ Текст: Н. Бузаљко Шулц / Аранжман: Мирослав Столица).

Чланови Стручног жирија прве вечери Сабора НМС 2026- “Вече староградских песама и романси“ били су: Бојан Тренкић – дир. Музичке продукције РТВ Војводина, Весна Димић, Душан Бачић, Јасмина Трумбеташ Петровић и Зоран Дашић Даша.

У ревијалном програму прве вечери програма осмог Сабора народне музике Србије, наступии су: Звонко Богдан, ансамбл „Тамбурица 5“, ансамбл „Свилен конац“ и Александра Иванов Цака.

Друго вече програма Сабора НМС 2026- Категорија „Новокомпоноване народне песме“

Током друге вечери осмог Сабора народне музике Србије, двема песмама припале по две награде – композицији Учини нешто за нас двоје (прва награда за композицију и награда за најбољу интерпретацију) и „Пахуљице моја бела“ (друга награда за композицију и награда за најбољи текст песме).

И у програму друге вечери фестивала било је речи о чувеном „Београдском сабору“ чије вредности и мисију наставља Сабор народне музике Србије. Овом приликом, краљица народне музике – Лепа Лукић подсетила нас је како је својевремено на том југосовенском музичком фестивалу побеђивала често – чак шест пута заредом, а да је одмах иза ње по броју првих награда Београдског Сабора био њен колега Недељко Билкић…

Награде Стручног жирија Сабора народне музике 2026:

Прва награда за композицију – Учини нешто за нас двоје Љуба Кешељ (Текст: Сена Ордагић / Аранжман: Игор Кокић / Извођач: Наташа Стајић).

Друга награда за композицију – Пахуљице моја бела – Страхиња Тепавчевић и Никола Бјелогрлић (Текст: Страхиња Тепавчевић и Урош Тепавчевић / Аранжман: Зоран Петровић Пеги / Извођач: Драги Домић).

Трећа награда за композицију – Рано моја Борислав Томашевић (Текст: Борислав Томашевић /Аранжман: Борислав Томашевић / Извођач: Бане Шевић).

Награда „Победник публике“ (СМС): Композиција Полетела птица бела, аутора Дејана Недића Тејовца (аутор композиције и текста) који је и отпевао. Аутор аранжмана: Александар Софронијевић.

Посебне награде Стручног жирија Сабора народне музике 2026:

– Најбољи текст: Композиција Пахуљице моја бела – Страхиња Тепавчевић и Урош Тепавчевић (Композитори: Страхиња Тепавчевић и Никола Бјелогрлић/ Арр: Зоран Петровић Пеги / Извођач: Драги Домић).

– Најбољи аранжман: композиција Мила, мила, Нинослав Нино Адемовић и Перица Васић (Текст: Слободанка Рајковић Беба/ Композитор: Нинослав Нино Адемовић/Извођач: Перица Васић).

–Најбоља интерпретација: Наташа Стајић, за изведбу композиције Учини нешто за нас двоје (Композитор Љубо Кешељ/Текст: Сена Ордагић / Аранжман: Игор Кокић).

Чланови Стручног жирија друге вечери Сабора НМС 2026- “Новокомпоноване народне песме“ били су: Драгица Радосављевић Цакана, Вук Кандић, Бранимир Ђокић, Чеда Марковић и Вера Матовић.

У ревијалном програму друге вечери осмог Сабора народне музике Србије, наступии су: Ана Бекута, Недељко Билкић и Снежана Копуновић.

Највише еснафско признање СЕМУС-а „Златна птица“, добили су на 8. Сабору народне музике Србије: Ансамбл „Тамбурица 5“, Ансамбл „Свилен конац“, Бранко Белобрк – виолиниста и легенда Народног оркестра Радио-телевизије Београд, Звонко Богдан, Недељко Билкић и Ана Бекута.

Музика нас спаја и кроз добра дела

Гледаоци Осмог Сабора народне музике Србије су током гласања путем СМС порука (награда „Победник публике“), током две вечери програма фестивала били и хумани, заједно са нашом медијском кућом.

Ти СМС гласови и ове године имају и додатну вредност: РТС-ов део прихода од остварених СМС порука током фестивала Сабор НМС 2026 биће упућен Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну – јединој школи у Србији специјализованој за образовање слепе и слабовиде деце.

Тако смо заједно пружили подршку образовању и стварању бољих могућности за децу и младе са оштећењем вида. А музика, која нас спаја кроз песму – на овај начин нас је повезала и кроз добра дела…

Национални музички фестивал Сабор народне музике Србије заједнички су осмислили и организују Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије.

Циљ фестивала је да афирмацијом аутора и подстицањем стваралаштва допринесе неговању квалитета народне музике.

СВЕ такмичарске песме програма прве вечери фестивала Сабор народне музике Србије 2026 можете видети ОВДЕ.

СВЕ такмичарске песме програма друге вечери фестивала Сабор народне музике Србије 2026 можете видети ОВДЕ.

На концерту ће певати сопран Татјана Павловскаја, мецосопран Екатерина Лукаш, тенор Игор Морозов, баритони Сергеј Кајдалов и Вјачеслав Васиљев и бас Иља Казаков.

На програму су одабране нумере из руског оперског репертоара, међу којима су одломци из опера „Јоланта“, „Евгеније Оњегин“ и „Пикова дама“ Петра Иљича Чајковског, арије и дуети из „Царске невесте“ Николаја Римског Корсакова, као и сцена крунисања из „Бориса Годунова“ Модеста Мусоргског.

Посебно место заузима опера „Јоланта“, чије се нумере ретко изводе на сцени, иако ово дело представља једно од значајних остварења Чајковског.

Како каже једна позната песма, у јужној Калифорнији никада не пада киша. Ипак, ове недеље спарно, кишно вече није спречило сладокусце добре светске музике да дођу у Сабан театар на концерт „Још једна ноћ са Јасмин Леви“.

Овим наступом музичка краљица патње и меланхолије, рођена у Јерусалиму, која данас живи у Београду и има српско држављанство, завршила је успешну овогодишњу турнеју по западној обали Сједињених Америчких Држава. Њена овогодишња америчка турнеја означила је повратак у САД после осмогодишње паузе.

Српска публика добро познаје њен глас и музику у којој се преплићу ладино, језик сефардских Јевреја, и музички језик шпанског фламенка, са призвуцима турског и блискоисточног мелоса. Упркос вишегодишњем одсуству са америчке сцене, у САД и даље има круг верних поклоника међу љубитељима „ворлд“ музике. Овом турнејом поново јој се отвара простор за сусрет са широм америчком публиком, укључујући холивудске креативне кругове, а можда и Бродвеј.

После унапред распродатог априлског концерта у лосанђелеском Ел Реј театру, њен менаџмент „Старс енд мор“ (Stars & More), на захтев обожавалаца, организовао је нови сусрет са публиком, посебно са онима који тада нису имали прилику да је чују уживо. Овог пута концерт је, после распродатих сала у Сан Франциску, Сијетлу и Даласу, одржан у срцу Беверли Хилса, у велелепној сали Сабан театра.

Локалну подршку у организацији пружиле су две непрофитне организације, Америчко-српска асоцијација за просперитет (А.С.А.П.) и Израелско-амерички савет, уз великодушан допринос бизнисмена и добротвора Натија Сајдофа и његове супруге Деби.

Ко ју је једном чуо, зна да Јасмин Леви има ретку способност да гласом, појавом и начином извођења покрене осећања која публика обично задржава за себе. Љубав, чежња, губитак и патња у њеним песмама добијају готово опипљив облик. Томе доприноси и непосредност са којом се обраћа слушаоцима, уз хумор који их разоружа пре него што запева.

Са изазивачким осмехом упозорила је присутне да их чека вече преиспитивања, патње и суза. У шали им је понудила да одмах оду, чак и уз повраћај новца. Они који остану, поручила је, мораће да се суоче са сопственим осећањима и да пате заједно са њом.

Публика је остала.

У препуној сали седели су њени дугогодишњи обожаваоци, љубитељи фламенка и латиноамеричке музике, чланови јеврејске, муслиманске и персијске заједнице са Беверли Хилса, холивудски продуценти, модни креатори и представници српске дијаспоре и њени пријатељи, љубитељи вина и добре музике.

Различити језици и порекла нашли су заједнички израз у реакцијама на њене песме, дугим аплаузима и уздасима који су пратили поједине тренутке концерта.

Међу гостима били су холивудска продуценткиња Синди Кауан, композитор и музички продуцент Питер Рафелсон, познат по сарадњи са Мадоном, и модни креатор Џорџ Стајлер, који је дошао директно са Недеље моде у Лос Анђелесу. Присуствовале су и израелска композиторка Шарон Фарбер са ћерком Еден Контес, која је и отпевала емотивни дует са Јасмин.

У првом реду седеле су и српска продуценткиња Анђелка Влаисављевић, чији је рад обележио бројне међународне копродукције, власница компаније „Старс енд мор менаџмент“ Биљана Чигоја, као и председница фондације А.С.А.П. Марина Швабић.

Били су ту и многобројни представници и пријатељи организације „Темпл ов д артс“ (Temple of the Arts) и ИАЦ-а.

Током приближно сат и по, Јасмин је држала пажњу сале сваком песмом, али и једнако забавном конферансом између њих. Њена сценска сигурност остављала је простор за рањивост, а цинични хумор ублажавао је тежину онога о чему пева. Публика је на те промене одговарала час уздахом, час снажним аплаузом.

Говорила је брутално искрено о свом животу и разлозима доласка у Србију, где се, како је рекла, најзад осећа слободно и поново креативно. Затим је представила свој бенд, састављен, према њеним речима, од најбољих музичара из Србије. Уз њих, објаснила је, може да буде потпуно своја.

Пред крај вратила се идеји из наслова концерта. Подсетила је слушаоце да су сада заједно и да тај тренутак неће вечно трајати. Зато их је позвала да, док могу, уживају у овој још једној ноћи са њом.

Уз осмех је објаснила зашто не излази на бис, доводећи у питање уобичајену сценску игру одласка и повратка. За њу је, када оде са сцене, концерт завршен.

Тако је и било. Вече је завршила чувеним аргентинским тангом „Лос Мареадос“ (Los Mareados) и нестала.

Сусрет са публиком ипак се наставио иза сцене, у зеленој соби Сабан театра. Испред просторије за извођаче чекали су бројни обожаваоци. Јасмин се стрпљиво фотографисала са њима, разговарала и осмехивала, са пажњом која ни после напорног наступа није деловала рутински.

У њеном наступу, на сцени и ван ње, било је нечег својеглавог и слободног. Те вечери деловала је удаљено од сваке потребе да се уклопи у очекивања, дневне полемике, глобалну политику или ритам друштвених мрежа. Посматрајући је, помислила сам на Дејвида Боувија и његовог „Човека који је пао на Земљу“. Као да је и она стигла из неког другог света, резервисаног за оне који се искрено не оптерећују туђим судом. Света у којем уметник сам одређује свој ритам, а ми га посматрамо и помало му завидимо.

На сцени Сабан театра ту слободу поделила је са публиком. Још једну ноћ. А следећи концерт биће баш у Београду, 6. новембра у Сава центру.

Победник друге фестивалске вечери је песма Учини нешто за нас двоје, коју је извела Наташа Стајић, а за чију композицију је одговоран Љубо Кешељ, текст написала Сена Ордагић и аранжман осмислио Игор Кокић.

На другом месту се нашла се композиција Пахуљице моја бела у извођењу Драгог Домића, а за чији текст су одговорни Страхиња и Урош Тепавчевић, а аранжман Зоран Петровић.

На трећем месту нашла се нумера Рано моја, коју је отпевао Бане Шевић, а за чију композицију, текст и аранжман је одговоран Борислав Томашевић.

Гласове стручног жирија можете погледати ОВДЕ, а СМС гласове публике за прво вече Сабора народне музике Србије можете погледати ОВДЕ.

Награда за најбољи текст припала је Страхињи и Урошу Тепавчевићу за песму Пахуљице моја бела.

За најбољи аранжман заслужни су Нинослав Адемовић и Перица Васић Сениор за песму Мила, Мила.

Награду за најбољу интерпретацију освојила је Наташа Стајић за нумеру Учини нешто за нас.

Петочлани жири чинили су певач Чеда Марковић, певачице Драгица Радосављевић Цакана и Вера Матовић, композитор и аранжер Вук Кандић и председник жирија – виртуоз на хармоници, дугогодишњи шеф Народног ансамбла РТС-а и композитор Бранимир Ђокић.

Ко је украо срца публике

Прву награду публике освојила је композиција Учини нешто за нас, коју је извела Наташа Стајић.

На другом месту нашла се Пахуљице моја бела, коју је отпевао Драги Домић.

Треће место по гласовима публике освојила је песма Рано моја, коју је извео Бане Шевић.

За музичку пратњу такмичара побринули су се врхунски музичари Саборског оркестра СЕМУС-а и Народног ансамбла Музичке продукције Радио-телевизије Србије.

Друго вече Сабора народне музике отворио је Недељко Билкић са песмом Има једна крчма у планини, док је Ана Бекута у ревијалном делу вечери отпевала Бекрија, Опет имам разлога да живим, Туго моја, Црвен конац и Весељак.

Савез Естрадно-музичких уметника Србије установио је највећу награду свог еснафа, признање које се додељује онима који су дуго и достојно представљали професију естрадног уметника.

Председник СЕМУС-а Драгиша Голубовић уручио је награде „Златна птица“ легендама народне музике Недељку Билкићу и Ани Бекути.

Учесници такмичарског програма у категорији Новокомпоноване народне песме:

1. Најлепше је у Мачви крај Дрине – Милан Стојчиновић
Композиција: Синиша Туфегџић
Текст: Миомир Филиповић Фића
Аранжман: Синиша Туфегџић

2. Учини нешто за нас двоје – Наташа Стајић
Композиција: Љубо Кешељ
Текст: Сена Ордагић
Аранжман: Игор Кокић

3. Мила, мила – Перица Васић
Композиција: Нинослав Нино Адемовић
Текст: Слободанка Рајковић Беба
Аранжман: Нинослав Нино Адемовић и Перица Васић

4. Ни за месец, ни за два – Дијаманти бенд
Композиција: Милан Милетић
Текст: Милан Милетић
Аранжман: Енџи Маврић

5. Рано моја – Бане Шевић
Композиција: Борислав Томашевић
Текст: Борислав Томашевић
Аранжман: Борислав Томашевић

6. Божур – Ивона Дамјановић
Композиција: Ивона Дамјановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Ивона Дамјановић и Дејан Николић

7. Године, године – Мирослав Алексић Алекса
Композиција: Влада Туцаковић Флекс
Текст: Жарко Милуновић
Аранжман: Влада Туцаковић Флекс

8. Сада је све у рукама твојим – Ранко Шемић
Композиција: Беки Бекић
Текст: Драган Радоњић
Аранжман: Александар Ковачевић

9. Полетела птица бела – Дејан Недић Тејовац
Композиција: Дејан Недић Тејовац
Текст: Дејан Недић Тејовац
Аранжман: Александар Софронијевић

10. Хвала ти, животе – Валентина Раденковић
Текст: Слађана Ковачевић
Аранжман: Александар Ковачевић

11. Посекоше багрем бели – Јован Михаљица
Композиција: Зоран Влајић
Текст: Мића Гавриловић
Аранжман: Зоран Влајић

12. Моје презиме – Васо Божић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Александар Кобац

13. Срце лупа, лудује – Марина Станкић
Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Зоран Старчевић
Аранжман: Зоран Старчевић и Никола Старчевић

14. Пахуљице моја бела – Драги Домић
Композиција: Страхиња Тепавчевић и Никола Бјелогрлић
Текст: Страхиња Тепавчевић и Урош Тепавчевић
Аранжман: Зоран Петровић

15. Све су ране давно зарасле – Горан Младеновић Таска
Композиција: Горан Младеновић Таска
Текст: Горан Младеновић Таска
Аранжман: Горан Младеновић Таска

16. Где је срце, тамо крени – Сандра Младеновић
Композиција: Миша Мијатовић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Бобан Продановић

Хуманитарни карактер фестивала и награде такмичарима

Публика је могла да гласа слањем СМС поруке са редним бројем песме на број 5556. Укупна цена СМС поруке је 60 динара, а са једног броја телефона било је могуће послати 20 СМС порука.

Поводом Међународни дана слепих – „Дан белог штапа“, РТС је свој део прихода, од остварених СМС порука током гласања за награду „Победник публике“ на овом фестивалу – упутио као донацију школи „Вељко Рамадановић“ из Земуна – јединој у Србији која је специјализована за образовање слепе и слабовиде деце.

Три првопласиране композиције фестивала освојиле су, осим титула, и вредне новчане награде: по 300.000 динара за прво место, 200.000 динара за друго и 100.000 динара за треће место. Награда „Победник публике“, освојио је награду износу од 100.000 динара.

За музичку пратњу такмичара, ове вечери биће задужени врхунски музички професионалци Саборског оркестра СЕМУС-а и Народног ансамбла Музичке продукције Радио-телевизије Србије.

Учесници такмичарског програма у категорији „Староградске песме и романсе“

1. Најлепше је у Мачви крај Дрине – Милан Стојчиновић

Композиција: Синиша Туфегџић
Текст: Миомир Филиповић Фића
Аранжман: Синиша Туфегџић

2. Учини нешто за нас двоје – Наташа Стајић

Композиција: Љубо Кешељ
Текст: Сена Ордагић
Аранжман: Игор Кокић

3. Мила, мила – Перица Васић

Композиција: Нинослав Нино Адемовић
Текст: Слободанка Рајковић Беба
Аранжман: Нинослав Нино Адемовић и Перица Васић

4. Ни за месец, ни за два – Дијаманти бенд

Композиција: Милан Милетић
Текст: Милан Милетић
Аранжман: Енџи Маврић

5. Рано моја – Бане Шевић

Композиција: Борислав Томашевић
Текст: Борислав Томашевић
Аранжман: Борислав Томашевић

6. Божур – Ивона Дамјановић

Композиција: Ивона Дамјановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Ивона Дамјановић и Дејан Николић

7. Године, године – Мирослав Алексић Алекса

Композиција: Влада Туцаковић Флекс
Текст: Жарко Милуновић
Аранжман: Влада Туцаковић Флекс

8. Сада је све у рукама твојим – Ранко Шемић

Композиција: Беки Бекић
Текст: Драган Радоњић
Аранжман: Александар Ковачевић

9. Полетела птица бела – Дејан Недић Тејовац

Композиција: Дејан Недић Тејовац
Текст: Дејан Недић Тејовац
Аранжман: Александар Софронијевић

10. Хвала ти, животе – Валентина Раденковић

Композиција: Александар Ковачевић
Текст: Слађана Ковачевић
Аранжман: Александар Ковачевић

11. Посекоше багрем бели – Ацко Незировић

Композиција: Зоран Влајић
Текст: Мића Гавриловић
Аранжман: Зоран Влајић

12. Моје презиме – Васо Божић

Композиција: Стева Симеуновић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Александар Кобац

13. Срце лупа, лудује – Марина Станкић

Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Зоран Старчевић
Аранжман: Зоран Старчевић

14. Пахуљице моја бела – Драги Домић

Композиција: Страхиња Тепавчевић и Никола Бјелогрлић
Текст: Страхиња Тепавчевић и Урош Тепавчевић
Аранжман: Зоран Петровић

15. Све су ране давно зарасле – Горан Младеновић Таска

Композиција: Горан Младеновић Таска
Текст: Горан Младеновић Таска
Аранжман: Горан Младеновић Таска

16. Где је срце, тамо крени – Сандра Младеновић

Композиција: Миша Мијатовић
Текст: Стева Симеуновић
Аранжман: Бобан Продановић

Публика додељује награду „Победник публике“ и заједно са РТС-ом донира помоћ школи за децу оштећеног вида „Вељко Рамадановић“

И ви можете гласати за своје фаворите- путем СМС порука и тако пружити прилику да наши тамичари освоје награду „Победник публике” .

Пошаљите СМС са редним бројем песме, на број 5556. Укупна цена СМС поруке је 60 динара, а са једног броја телефона можете послати 20 СМС порука.

Ваш глас и ове године има и додатну вредност: РТС-ов део прихода од остварених СМС порука током фестивала Сабор НМС 2026 биће упућен Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну- јединој школи у Србији специјализованој за образовање слепе и слабовиде деце. Тако ћемо, заједно, пружити подршку образовању и стварању бољих могућности за децу и младе са оштећењем вида. А музика, која нас спаја кроз песму- на овај начин ће нас повезати и кроз добра дела...

Награде

И вечерас ће три првопласиране композиције у такмичарском програми фестивала Сабор народне музике Србије 2026, осим титула освојити и вредне новчане награде: по 300.000 динара за прво место, по 200.000 динара за друго и по 100.000 динара за треће место,

Такође, биће додељене и награде фестивала Сабор НМС 2026 и за најбољи текст, интерпретацију и најбољи музички аранжман- вечерас у категотији „Новокомпоноване народне песме“.

Осим Стручног жирија фестивала Сабор НМС 2026 и ледаоци ће путем СМС порука моћи да гласају за своје фаворите и некоме од такмичара омогуће титулу „Победник публике“ и новчану награду 100.000 динара. РТС ће свој део прихода од СМС порука упутити специјализованој школи за слепу и слабовиду децу „Вељко Рамадановић“ из Земуна.

Фестивал који слави ауторе

Национални музички фестивал Сабор народне музике Србије заједнички су осмислили и спроводе Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да, кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво, допринесу неговању квалитета народне музике.

Пратите фестивал Сабор народне музике Србије на РТС 2 од 21.00 сат.

Након гласања, утврђено је да су заправо две композиције освојиле највише гласова, тако да се приступило посебном правилу. Према Правилнику фестивала, боље се котира песма која има више већих оцена. Композиција Ленка је освојила два пута максимални број бодова, а композиција Увек моја, моја више никад, има само једну највишу оцену.

Тако је друго место припало песми под редним бројем 8, Увек моја, моја више никад у извођењу Ђорђа Чавића, а треће композицији под редним бројем 4, Твоје срце коју изводи Ивана Димковски.

Гласове стручног жирија можете погледати овде, а СМС гласове публике за прво вече Сабора народне музике Србије можете погледати овде.

Награду за најбољи текст освојио је Немања Радивојшић за песму Лена коју је извео Петар Нисић.

Награда за најбољи аранжман припала је Немањи Михајловићу за песму Твоје срце у изведби Иване Димковски.

Награду за најбољу интерпретацију понела је песма Војникова прича у извођењу Страхиње Живановића.

Награда публике за песму Твоје срце

Публика је гласањем за победника Сабора изабрала песму Твоје срце у извођењу Иване Димковски.

На другом месту, према гласовима публике је композиција Багрем бели а на трећем, песма Јело, Јелено.

Иначе, све учеснике током прве вечери фестивала пратили су врхунски музичари – Саборски оркестар СЕМУС-а и Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине. Сценарио фестивала потписује Слободан Симојловић, а програм је водио први пут, водитељски трио – Марија Вељовић, Стефан Мрваљевић и Ивана Миленковић.

За загревање и почетак музичке вечери гледаоци су могли да послушају ансамбле „Тамбурица 5" и „Свилен конац".

Драгиша Голубовић је у име СЕМУС-а уручио ансамблима престижну награду Златна птица. Златну птицу добио је и Бранко Белобрк, легенда Народног оркестра Радио Телевизије Београд.

Вечери је посебан печат дао наступ Звонка Богдана коме је приређено посебно изненађење.

Савез естрадних уметника Србије је установио највећу награду свог еснафа, признање које се додељује онима који су дуго и достојно представљали професију естрадног уметника.Награду Златна птица, Звонку Богдану, уручио је Драгиша Голубовић, председник СЕМУС-а.

Током гласања публике, приређено је кратко подсећање на Сабор из 2025, уз наступ прошлогодишње победнице – Александре Иванов Цаке.

Учесници такмичарског програма у категорији „Староградске песме и романсе“

1. Где су моји тамбураши – Алексеј Сивч

Композиција: Данило Нинковић
Текст: Данило Нинковић
Аранжман: Данило Нинковић

2. Војникова прича – Страхиња Живановић

Композиција: Мирослав Столица
Текст: Н. Бузаљко Шулц
Аранжман: Мирослав Столица

3. Хоћу кући, нећу кући – Стефан Николић и БонТон

Композиција: Филип Курањи
Текст: Филип Курањи
Аранжман: Марко Парчетић

4. Твоје срце – Ивана Димковски

Композиција: Дејан Недић
Текст: Дејан Недић
Аранжман: Немања Михајловић

5. Само с тобом – Немања Максимовић

Композиција: Слободан Матовић
Текст: Слободан Матовић
Аранжман: Милан Рађен

6. Ленка – Младен Јовичић Мишко

Композиција: Младен Јовичић Мишко
Текст: Младен Јовичић Мишко
Аранжман: Марко Парчетић

7. Како ћу без тебе – Мина Глигорић

Композиција: Веселин Матејин Ремин
Текст: Веселин Матејин Ремин
Аранжман: Зоран Мулић

8. Увек моја, моја више никад – Ђорђе Чавић

Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Миомир Самуиловић
Аранжман: Зоран Старчевић и Никола Старчевић

9. Ништа – Владимир Вјештић

Композиција: Владимир Вјештић
Текст: Владимир Вјештић
Аранжман: Владимир Вјештић

10. Багрем бели – Милана Аничић

Композиција: Златко Каравла-Грива
Текст: Златко Каравла-Грива
Аранжман: Дубравко Исаков Цицко

11. Јело, Јелено – Душан Керкез Кека

Композиција: Душан Керкез Кека
Текст: Душан Керкез Кека
Аранжман: Дарио Димић

12. Еј, тамбуро, хвала – Томислав Вуков и Ансамбл Хајо

Композиција: Томислав Вуков
Текст: Томислав Вуков
Аранжман: Дубравко Исаков Цицко

13. Лена – Петар Нисић

Композиција: Ђорђе Чавић
Текст: Немања Радивојшић
Аранжман: Ђорђе Чавић и Дубравко Исаков Цицко

14. Мајчина молитва – Илда Шаулић

Композиција: Млађа Стојановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Александар Софронијевић

15. Еј, кафано – Теодор Катић

Композиција: Драган Радовић
Текст: Стефан Николић
Аранжман: Драган Радовић

16. Очима не видиш оно што душом осетиш – Иван Куртић

Композиција: Иван Куртић
Текст: Иван Куртић
Аранжман: Иван Куртић

Могли сте да гласате за своје фаворите путем СМС порука и да пружите прилику такмичарима да освоје награду „Победник публике“. Ваши гласови помажу и онима којима ће Радио-телевизија Србије упутити део прихода од СМС порука као донацију.

Награда публике и хуманитарни карактер фестивала

Публика је могла да гласа слањем СМС поруке са редним бројем песме на број 5556. Укупна цена СМС поруке је 60 динара, а са једног броја телефона било је могуће послати 20 СМС порука.

РТС ће део прихода од остварених СМС порука током фестивала Сабор народне музике Србије 2026. упутити Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну, јединој школи у Србији специјализованој за образовање слепе и слабовиде деце.

Три првопласиране композиције фестивала освојиле су, осим титула, и вредне новчане награде: по 300.000 динара за прво место, 200.000 динара за друго и 100.000 динара за треће место. Награда „Победник публике“, освојио је награду износу од 100.000 динара.

Фестивал који слави ауторе

Национални музички фестивал Сабор народне музике Србије заједнички су осмислили и организују Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије. Циљ фестивала је да афирмацијом аутора и подстицањем стваралаштва допринесе неговању квалитета народне музике.

Пратите Сабор народне музике Србије 2026. и у четвртак, 15. октобра. Директан пренос на РТС 2 од 21 час.

И овогодишњи програм Сабора народне музике Србије чине две такмичарске вечери: „Вече староградских песама и романси“ и „Вече новокомпонованих народних песама“.

У уторак и четвртак биће представљене укупно 32 нове композиције, а програм ће употпунити изузетни ревијални учесници, као и врхунски оркестри.

Вече староградских песама и романси

Сада је већ традиција фестивала Сабор народне музике Србије да се једној музичкој грани, млађој од изворне народне песме, али дубоко укорењеној у градски дух и културу, посвети посебно вече.

То је музика која чува стил једне прохујале, али не и заборављене лепоте. Музика која памти и која спаја, музика без које се не могу замислити ни кафана ни добро весеље.

Током прве фестивалске вечери, 13. октобра, за титулу победника такмичиће се аутори 16 композиција у категорији „Староградске песме и романсе“.

У ревијалном програму уживаћемо уз највеће хитове ансамбала „Тамбурица 5“ и „Свилен конац“, а чућемо и прошлогодишњу победничку песму фестивала у овој категорији, у извођењу Александре Иванов Цаке. Прво вече осмог Сабора народне музике Србије увеличаће и бард панонске шансоне Звонко Богдан.

Све учеснике фестивала пратиће врхунски музичари – Саборски оркестар СЕМУС-а и Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине.

Учесници такмичарског програма у категорији „Староградске песме и романсе“

1. Где су моји тамбураши – Алексеј Сивч

Композиција: Данило Нинковић
Текст: Данило Нинковић
Аранжман: Данило Нинковић

2. Војникова прича – Страхиња Живановић

Композиција: Мирослав Столица
Текст: Н. Бузаљко Шулц
Аранжман: Мирослав Столица

3. Хоћу кући, нећу кући – Стефан Николић и БонТон

Композиција: Филип Курањи
Текст: Филип Курањи
Аранжман: Марко Парчетић

4. Твоје срце – Ивана Димковски

Композиција: Дејан Недић
Текст: Дејан Недић
Аранжман: Немања Михајловић

5. Само с тобом – Немања Максимовић

Композиција: Слободан Матовић
Текст: Слободан Матовић
Аранжман: Милан Рађен

6. Ленка – Младен Јовичић Мишко

Композиција: Младен Јовичић Мишко
Текст: Младен Јовичић Мишко
Аранжман: Марко Парчетић

7. Како ћу без тебе – Мина Глигорић

Композиција: Веселин Матејин Ремин
Текст: Веселин Матејин Ремин
Аранжман: Зоран Мулић

8. Увек моја, моја више никад – Ђорђе Чавић

Композиција: Зоран Старчевић
Текст: Миомир Самуиловић
Аранжман: Зоран Старчевић и Никола Старчевић

9. Ништа – Владимир Вјештић

Композиција: Владимир Вјештић
Текст: Владимир Вјештић
Аранжман: Владимир Вјештић

10. Багрем бели – Милана Аничић

Композиција: Златко Каравла-Грива
Текст: Златко Каравла-Грива
Аранжман: Дубравко Исаков Цицко

11. Јело, Јелено – Душан Керкез Кека

Композиција: Душан Керкез Кека
Текст: Душан Керкез Кека
Аранжман: Дарио Димић

12. Еј, тамбуро, хвала – Томислав Вуков и Ансамбл Хајо

Композиција: Томислав Вуков
Текст: Томислав Вуков
Аранжман: Дубравко Исаков Цицко

13. Лена – Петар Нисић

Композиција: Ђорђе Чавић
Текст: Немања Радивојшић
Аранжман: Ђорђе Чавић и Дубравко Исаков Цицко

14. Мајчина молитва – Илда Шаулић

Композиција: Млађа Стојановић
Текст: Микос Микели
Аранжман: Александар Софронијевић

15. Еј, кафано – Теодор Катић

Композиција: Драган Радовић
Текст: Стефан Николић
Аранжман: Драган Радовић

16. Очима не видиш оно што душом осетиш – Иван Куртић

Композиција: Иван Куртић
Текст: Иван Куртић
Аранжман: Иван Куртић

Публика додељује награду „Победник публике“ и заједно са РТС-ом донира помоћ Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“

И ви можете гласати за своје фаворите путем СМС порука и тако пружити прилику такмичарима да освоје награду „Победник публике“ у обе категорије.

Гласајте вечерас и у четвртак увече за неку од 16 композиција. У четвртак ће се за ваше гласове борити још 16 такмичара. Ваши гласови помоћи ће и онима којима ће Радио-телевизија Србије упутити део прихода од СМС порука као донацију.

Пошаљите СМС са редним бројем песме на број 5556. Укупна цена СМС поруке је 60 динара, а са једног броја телефона можете послати 20 СМС порука.

Ваш глас и ове године има додатну вредност: РТС ће део прихода од остварених СМС порука током фестивала Сабор народне музике Србије 2026. упутити Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну, јединој школи у Србији специјализованој за образовање слепе и слабовиде деце.

Тако ћемо заједно пружити подршку образовању и стварању бољих могућности за децу и младе са оштећењем вида. А музика, која нас спаја кроз песму, на овај начин повезаће нас и кроз добра дела.

Награде

По три првопласиране композиције у првој и другој вечери такмичарског програма фестивала Сабор народне музике Србије 2026. освојиће, осим титула, и вредне новчане награде: по 300.000 динара за прво место, 200.000 динара за друго и 100.000 динара за треће место.

Биће додељене и награде фестивала Сабор НМС 2026. за најбољи текст, интерпретацију и музички аранжман.

Гледаоци ће путем СМС порука моћи да гласају за своје фаворите, а у обе категорије биће додељене и награде „Победник публике“, у износу од по 100.000 динара.

РТС ће део прихода од СМС порука упутити специјализованој школи за слепу и слабовиду децу „Вељко Рамадановић“ из Земуна.

Фестивал који слави ауторе

Национални музички фестивал Сабор народне музике Србије заједнички су осмислили и организују Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије. Циљ фестивала је да афирмацијом аутора и подстицањем стваралаштва допринесе неговању квалитета народне музике.

Пратите Сабор народне музике Србије 2026. у уторак, 13. октобра, и четвртак, 15. октобра. Директан пренос на РТС 2 од 21 час.

„Такмичаре ће као и претходних година пратити саборски оркестар СЕМУС-а под управом Зорана Влајића, прво вече ће свирати Тамбурашки оркестар РТВ-а, а друго вече Народни ансамбл РТС-а под управом Синише Вићентијевића“, рекао је Душан Шуклетовић, уредник Музичке редакције РТС-а.

Председник СЕМУС-а Драгиша Голубовић истиче да је циљ Сабора од почетка био да се очува народна музика и представи у новом руху.

„Мисија од самог почетка је била да се кроз овакав фестивал на националном нивоу покуша да се наша народна музика одржи у новом руху. Ново време носи нешто ново и изгледа да смо успели“, рекао је Голубовић.

У ревијалном делу програма наступиће великани народне музике, међу којима су Миланче Радосављевић, Звонко Богдан и Ана Бекута.

Са двораном грађеном по специфичном концепту „зграда у згради“, која се убраја међу акустички најсавршеније сале у Србији и Балкану, Коларац годишње приреди више од 300 концерата, али и организује бројне образовне програме.

„Коларчева задужбина је пре две године почела са обновом. Знате да 63 године је прошло од последњег реновирања. Следеће године током лета реновира се сала. То је прва фаза реновирања, односно унапређења концертне дворане“, објашњава Александар Пековић, управник Коларчеве задужбине.

Репертоар је пажљиво осмишљен тако да премошћује епохе и задовољива различите музичке укусе, пружајући слушаоцима угођај Моцартових хармонија и страствених линија танга, али и препознатљивих филмских тема. Оркестарске обраде поп-хитова и класика осамдесетих, попут песама Витни Хјустон, приказале су своје уметничке вредности у новом аранжману.

Овакав концепт успео је да у дворани на једном месту окупи љубитеље класике, али и ширу публику жељну квалитерних музичког доживљаја.

„Припремали смо се спонтано, јако је интересантан програм, али нисмо подилазили публици већ смо онако дали и нама за душу“, признаје Миљана Поповић, оснивачица Београдског камерног оркестра.

„Коларац је центар збивања за нас музичаре и ја мислим кад Коларца не би било не би било ни врсних музичара који су отишли у свет, а и остали овде код нас“, каже виолинисткиња Вања Нител.

Због нераскидиве емотивне везе са генерацијама стваралаца, концерт је био и подсетник на непроцењиви значај опстанка овог дома уметности и знања.

Уместо директног обраћања специфичном конфликту, Ленон је изабрао другачији, далеко суптилнији приступ. „Сада разумем шта мораш да урадиш: да провучеш своју политичку поруку са мало меда", изјавио је својевремено музичар о овом делу.

Песма је кроз приступачну мелодију отворено преиспитивала концепте религије, национализма и материјалног богатства, нудећи универзални позив на мир.

Тек деценијама касније, јавност је у потпуности схватила колико је Јоко Оно допринела настанку ове легендарне нумере. Концепт песме снажно се ослањао на њену збирку поезије Грејпфрут из 1964. године, а Ленон је касније признао да је био превише себичан и мачо да би јој одмах приписао ауторске заслуге.

Тек 2017. године, Јоко Оно је и званично призната као коауторка песме.

Трагичан тренутак и болан одјек у болници

Место песме у Леноновој животној причи, како подсећа магазин Пипл, драматично се променило 8. децембра 1980. године. Музичар је упуцан у Њујорку у својој 40. години, након чега је пребачен у болницу Рузвелт, где су доктори безуспешно покушавали да му спасу живот.

Документарна серија на платформи Епл ТВ+ под називом Џон Ленон: Убиство без суђења открила је болне детаље из његових последњих тренутака у овој њујоршкој установи.

Медицинска сестра Диартра Сото присетила се неочекиваног и срцепарајућег детаља непосредно након што је Ленон преминуо. „Када су лекари прогласили време смрти и све се завршило, изашли смо из те собе, а са разгласа се чула песма Imagine", објаснила је Сото.

Њена колегиница Барбара Камерер додала је да је управо тај тренутак натерао цело болничко особље да у потпуности схвати тежину онога што се управо догодило.

Наслеђе у рукама нових генерација

Пола века касније, Ленонова породица наставља да чува успомену на ову универзалну поруку о заједништву. Шон Оно Ленон, син славног пара, истакао је у интервјуу из 2025. године за Си-Би-Ес њуз да своју улогу првенствено види као рад на очувању наслеђа својих родитеља.

Изразио је забринутост да најмлађе генерације можда губе контакт са културним утицајем његовог оца, због чега сматра својом дужношћу да осигура да порука мира стигне и до њих.

Са друге стране, Јоко Оно и даље активно промовише визију из песме кроз различите уметничке пројекте усмерене ка светском миру. Централни догађај њеног активизма је годишње паљење Светионика мира у Рејкјавику, које се увек одржава на Ленонов рођендан, 9. октобра. Овај снажан сноп светлости на Исланду представља трајни симбол њихове заједничке и непрестане кампање за свет без рата.

Данас, 2026. године, песма проналази нови живот кроз дигитални активизам младих широм планете. Њен позив на мирна решења за глобалне проблеме одјекује међу модерним покретима који користе уметност како би визуализовали праведније друштво.

Како наводе стручњаци за савремени омладински активизам, ова једноставна порука остаје снажна инспирација за све који храбро замишљају другачији начин заједничког живота на Земљи.