Домаћини финалне вечери, уз ауторку емисије Бунт и Бунт рок фестивала, били су и музичари Александар Марковић Лама и Зоран Стефанов Искaз.

У велико финале пласирало се десет музичких састава, који су претходно прошли селекцију и два полуфинала, са укупно 20 такмичарских наступа. Финалисти јубиларног издања били су: „Други дан“, „Mei“, „Аника“, "De Sad“, „Бруфетин“, "Vilis“, "Something Went Wrong“, „Дрвље и камење“, „Сила“ и "Jungle Leez & The Roll Pickers“.

О победницима и добитницима посебних признања одлучивао је стручни жири финала, састављен од представника значајних музичких фестивала, културних манифестација и медија. Чланови жирија били су: Миле Вучковић („Арсенал фест“), Владимир Коларић („Велики презир“), Небојша Мандић (Херцегновски стрип фестивал), Сандра Ранчић ("Dok'n'Ritam“), Снежана Јовановић ("Evergreen Festival“), Олга Кепчија, музичка уредница Радио Београда 202, и Урош Марковић, музички уредник РТС-а.

Победници 10. Бунт рок фестивала

Одлуку жирија финалне вечери саопштио је Небојша Мандић, оснивач Херцегновског стрип фестивала

I место – "SOMETHING WENT WRONG“
II место – "JUNGLE LEEZ & THE ROLL PICKERS“
III место – „СИЛА“

Победнички састав "Something Went Wrong“ је из Косовске Митровице а чланови су: Илда Крама – главни вокал и текстописац, Џемил Заим – гитариста и продуцент, Иман Хаџагић – клавијатуристкиња и пратећи вокал, Владимир Поповић – бубњар и Нермин Мемовић Дадо, басиста.

Уз престижне фестивалске трофеје – златну, сребрну и бронзану „муњу“, намењене првопласираном, другопласираном и трећепласираном бенду – Радио-телевизија Србије обезбедила је и новчане награде: 200.000 динара за победника, 150.000 динара за друго и 100.000 динара за треће место.

Шампионе Бунт рок фестивала 2026 "Something Went Wrong“, осим новчане награде и титуле победника, очекују и „Бунт рок турнеја" – која подразумева наступе на значајним музичким фестивалима у Србији и региону, као и објављивање студијског албума у издању ПГП РТС-а.

Посебна признања за музичку изузетност

Током програма финала Бунт рок фестивала 2026, традиционално су додељена и посебна признања – за најбоље инструменталисте и најбољи вокал фестивала, уз вредне поклоне дугогодишњих партнера и сарадника Бунт рок фестивала.

"Sky Music“ је обезбедио три вредне награде: електричну гитару за најбољег гитаристу фестивала, бас гитару за најбољег басисту и микрофон за најбољи вокал Бунт рок фестивала 2026. "Sing Media“, односно Душан Живановић Џекац, наставио је лепу традицију даривања најбољег бубњара фестивала, поклонивши и овога пута још један изузетан бубањ.

Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије и ове године доделило је посебно признање за најбољег гитаристу фестивала (по избору ове асоцијације) и такође вредну награду- гитару. Уручио је Мирослав Цветковић Цвеле, генерални секретар Управног одбора овог удружења.

Добитници индивидуалних признања 10. Бунт рок фестивала:

Страхиња Павловић ("Vilis“) – најбољи гитариста 10. Бунт рок фестивала

Џемил Заим ("Something Went Wrong“) – најбољи гитариста БРФ 2026, по избору Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије

Иван Микуландра („Други дан“) – најбољи бас гитариста 10. Бунт рок фестивала

Елизабет Тоње ("Jungle Leez & The Roll Pickers“) – најбољи вокал 10. Бунт рок фестивала

Душан Дмитровић ("Vilis“) – најбољи бубњар 10. Бунт рок фестивала

Вишегодишња чланица жирија Бунт рок фестивала, Маја Цветковић („E-PLAY“), председница Управног одбора Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, истакла је да ово удружење континуирано подржава мисију Бунт рок фестивала. Посебно је нагласила задовољство када се признања за музичку изузетност додељују музичаркама са рок сцене јер такве награде представљају важну подршку и подстрек за њихов даљи рад.

Ревијални програм у знаку рок енергије и заједништва 

Програм финалне вечери 10. Бунт рок фестивала употпунили су и ревијални наступи бендова који су обележили претходно издање фестивала. Наступили су састави O.K.O.T. – вицешампиони 9. Бунт рок фестивала и "San Gvida sa Hokaida“ – трећепласирани бенд претходног издања фестивала.

 Посебно је био запажен наступ бенда "Schammaryack“, који чине дугогодишњи чланови телевизијске екипе емисије Бунт – камерман, мајстори светла и тона, фотограф и други чланови продукционог тима. Њихов наступ дао је посебан печат финалној вечери јубиларног издања Бунт рок фестивала, потврђујући да емисија Бунт и Бунт рок фестивал формирају и држе на окупу јединствену и велику заједницу аутентичних, креативних и талентованих људи, окупљених око љубави према рокенролу.

Јубиларно, десето издање Бунт рок фестивала још једном је потврдило изузетан значај континуиране подршке новим бендовима, ауторском стваралаштву и афирмацији нових и младих музичара. Кроз такмичарски и ревијални програм, стручна признања, вредне награде и могућности за будуће наступе и дискографска издања, овај фестивал доследно наставља своју мисију афирмације нових генерација домаће рок сцене.

Пут до препознатљивог места на музичкој сцени захтева таленат, рад, истрајност и веру у сопствену музику. На новим и младим бендовима је да наставе тим путем- да стварају, померају границе, да доследно и храбро граде будућност домаћег рокенрола.

Њена победничка песма спаја модеран поп звук и упечатљиву реп деоницу. Друго место освојио је тајландски дуо Манг и Дав са песмом „Арома“, сакупивши 170 бодова.

Победничка композиција комбинује савремене музичке правце са традиционалним филипинским инструментима, попут кубинга и кулинтанга. Запажен наступ имали су и представници Бангладеша, група Битмосфера, који су гласовима опонашали звуке бубњева.

Систем гласања био је сличан европском формату: публика и 11 националних жирија имали су подједнак удео у коначном резултату.

Организацију првог такмичења пратиле су гласине о смањењу буџета за око милион долара и могућем отказивању. Организатор Voxovation и Европска радиодифузна унија демантовали су те наводе и реализовали пројекат у сарадњи са локалним партнерима.

Програм су водили Вуди Милинтачинда и Синди Бишоп, док су у ревијалном делу наступили тајландска звезда Џеф Сатур и овогодишња победница европске Евровизије, бугарска певачица Дара.

Према наводима организатора, филипинска представница добила је позив да наступи на главном Евросонгу 2027. године у Бургасу.

Имена пет финалиста првог полуфинала саопштио је члан жирија Владислав Кокотовић из групе „Гоблини". У финале су се пласирали: „Други дан", "Mei", „Аника", "De Sad" и „Бруфетин". На крају програма другог полуфинала фестивала, имена финалиста  саопштио је Алекса Недић, из групе „Визељ". Преосталих пет места у великом финалу обезбедили су: "Vilis", "Something Went Wrong", „Дрвље и камење", „Сила" и "Jungle Lease and the Roll Pickers".

Домаћини програма великог финала, биће добро познати и уиграни водитељски трио Бунт рок фестивала – Бранка Главоњић, Зоран Стефанов Искaз и Александар Марковић Лама.

О наступима такмичара у првом полуфиналу одлучивао је жири у саставу: Ненад Пејовић (Канда Коџа и Небојша), Владислав Кокотовић (Гоблини), Марко Ајковић (Артан Лили, Охајо), Бојан Глувајић (Ничим изазван) и Милош Игњатовић (Cinema City). 

Жири другог полуфинала чинили су Ненад Златановић и Игор Малешевић (Texas Flood), Душан Страјнић Дукат (Stray Dogg, Oxajo), Владимир Коларић (Велики презир) и Алекса Недић (Визељ).

Полуфиналне вечери обележили су и наступи гостију у ревијалном програму. У првом полуфиналу наступили су „Пакс" – победници деветог Бунт рок фестивала и „Деминутив", победници „Великоградиштанске гитаријаде".

Друго полуфинале употпунили су наступи групе "Texas Flood", која ове године обележава 20 година рада и састава "Jolly Little Bunch", победника Београдског ауторског рок фестивала (BARF). 

Током програма другог полуфинала 10. БРФ додељена је и престижна награда телевизијске емисије Бунт – за најбољу песму у претходној години. Признање је припало бенду „Болесна штенад", за песму НВ.

Жири који је одлучивао о овом признању су и ове године чинили новинари и музички уредници Радио-телевизије Србије, међу којима су Катарина Епштајн, Ана Милићевић, Олга Кепчија и ауторка емисије Бунт, Бранка Главоњић.

Десет година подршке новим ауторима и бендовима

Јубиларно издање Бунт рок фестивала прилика је и за осврт на десет година посвећеног рада на афирмацији нове домаће ауторске рок музике. Кроз пројекат Бунт рок фестивал је до сада, прошло око 2.500 учесника, од којих је више од 250 добило прилику да своју музику представи широј публици.

Фестивал је настао из телевизијске емисије Бунт, која се непрекидно емитује на РТС- у већ 23 године. Током времена, израстао је у јединствену националну платформу за подршку, представљање и афирмацију нових аутора и бендова.

Ауторка Бунт рок фестивала, Бранка Главоњић истиче да је једна од највећих посебности овог пројекта  управо телевизијски формат, који младим и неафирмисаним музичарима пружа прилику да њихова представљања- наступи и ауторска музика, стигну до много шире публике и да трају дуже.

„Будући да фестивал реализујемо у формату телевизијске емисије, учесници добијају прилику да наступе у великом,  професионалном телевизијском студију, да уживо представе своју ауторску музику и да телевизијски аудиторијум сазна за њихов рад и стваралаштво – већ на почетку каријере. Њихови музички наступи тако не остају ограничени на извођења током једне фестивалско вечери у дворани, већ постају део нашег телевизијског програма. Тако нови и млади аутори и бендови дајемо шансу да њихово стваралаштво упозна много шира публика“, истиче Бранка Главоњић, ауторка емисије Бунт и Бунт рок фестивала.

Финале Бунт рок фестивала 2026

У великом финалу вечерас (РТС2, у 21.40) ће наступити 10 бендова који су изборили пласман у завршницу: „Други дан", "Mei", „Аника", "De Sad", „Бруфетин", "Vilis", "Something Went Wrong", „Дрвље и камење", „Сила" и "Jungle Lease and the Roll Pickers".

О победницима и добитницима престижних награда одлучиваће стручни жири, састављен од представника значајних фестивала, културних манифестација и медија: Миле Вучковић (фестивал Арсенал фест), Владимир Коларић (Велики презир), Небојша Мандић (Херцегновски стрип фестивал), Сандра Ранчић (фестивал "Dok'n'Ritam"), Снежана Јовановић (Evergreen festival), Олга Кепчија, музичка уредница на Радио Београду 202 и Урош Марковић, музички уредник у РТС-у.

Ревијални програм финала Бунт рок фестивала 2026. доноси наступе састава O.K.O.T. –  освајача вицешампионског места на претходном 9. Бунт рок фестивалу и групе „Сан Гвида са Хокаида" – трећепласиране на 9. БРФ. Посебан музички наступ имаће и састав "Schammar jak", који чине дугогодишњи чланови телевизијске екипе емисије Бунт (камермани, мајстори светла и тона, фотограф...).

Осим титула и легендарних статуета (златна, сребрна и бронзана „муња") – за победнике, другопласиране и трећепласиране на јубиларном десетом издању Бунт рок фестивала, РТС је обезбедио и новчане награде: 100.000 динара (треће место), 150.000 динара (друго место) и за победнике новчану награду у износу од 200. 000 динара. Такође, биће додељене и бројне друге вредне награде (инструменти) и признања изузетним учесницима фестивала чије се музичко и ауторско умеће, креативност, аутентичност и извођачка енергија посебно истакло као важан сегмент препознатљивог звука њихових бендова.

Десет година трајања Бунт рок фестивала РТС- а сведочи о непрекидној доследности и посвећености подршци и афирмацији нових аутора и бендова, омогућавању прилика за представљање генерација талентованих и аутентичних музичара који тек стасавају и имају шта да кажу.

Бунт рок фестивал се издвојио као јединствена национална платформа за неафирмисане и нове ауторе и бендове али је од првог издања и синоним за место сусрета, подршке, културне размене, сарадње и афирмације домаће рок сцене.

О томе сведочи и крилатица, под којом се Бунт рок фестивал одвија, од свог првог издања. Она гласи: „Нека музика победи!“

Прво и друго полуфинале јубиларног 10. Бунт рок фестивала, можете погледати на званичном Јујтјуб каналу фестивала а вечерас – пратите велико финале у 21.40, на РТС 2. 

Како наводе организатори, реч је првом новом панконтиненталном такмичењу од прве Песме Евровизије одржане 1956. године.

Такмичари из 11 земаља учесница певају на 10 локалних језика и енглеском језику и надмећу се за прву титулу на новом такмичењу.

Учествују представници Вијетнама, Камбоџе, Лаоса, Монголије, Бутана, Филипина, Бангладеша, Тајланда, Јужне Кореје, Непала и Малезије.

Специјални гост прве Азијске песме Евровизије биће победница овогодишњег Евросонга у Бечу Дара, која ће извести специјалну верзију своје победничке нумере "Бангаранга".

Правила гласања

Осим земаља које учествују, могу да гласају и гледаоци из остатка света. 

Гласање је отворено за гледаоце широм света, као и у 11 земаља учесница током великог финала. Гледаоци имају осам бесплатних гласова, а гласови морају бити подељени између три различите земље. 

Као и на Песми Евровизије, гледаоци који гласају из земаља учесница не могу гласати за своју земљу. Такође, гласови публике носе 50 одсто гласова, а преосталих 50 одсто даје 11 жирија.

Гласови из остатка света биће представљени збирно, као гласови једне земље, па ће бити урачунато 11 сетова поена жирија и 12 сетова гласова публике.

Такмичење ће користити познати систем бодовања са поенима од 1 до 7, затим 8, 10 и 12 поена за најпопуларније песме код публике и жирија.

Такмичење се емитује у свим државама учесницама, али и потпуно бесплатно за цео свет путем званичног Јутјуб канала. Пренос почиње у 14.30 по средњоевропском времену.

Публика ће имати прилику да ужива у јединственој уметничкој визији и беспрекорној техници Шишкина, лауреата најпрестижнијих светских такмичења, који већ годинама осваја светске концертне подијуме својим аутентичним и емотивним интерпретацијама.

Посебну снагу и префињеност овом музичком сусрету даће гудачки састав оркестра „Шлезингер“ из Крагујевца, ансамбл препознатљив по изузетној уиграности и сарадњи са врхунским солистима, међу којима се у њиховим редовима и као чест солиста посебно истиче уметник на виоли Лазар Милетић.

„То ће бити сјајно вече пуно изненађења. Први део ће чинити мој солистички наступ, биће то музика 19. и 20. века, наравно и нека Шопенова дела као и дела Сергеја Прокофјева. То ће бити један интимнији звук клавира", рекао је за РТС Шишкин.

На програму су ремек-дела Фредерика Шопена и Сергеја Прокофјева, која обећавају вече испуњено дубоким лиризмом, драматиком и врхунском виртуозношћу. Други део наступа посвећен је заједничким изведбама, где ће такође на програму бити Шопенова дела.

Шишкин је додао да је срећан што је поново у Београду где је и раније наступао, и где је срдачно дочекан. Додао је да се нада ће тако бити овог пута.

Милетић је истакао да је састав „Шлезингер" посвећен неговању високих извођачких стандарда и професионализма као и дељењу и ширењу културе. О наступу са Шишкином каже да је реч о фантастичној сарадњи и да је њихов наступ у Крагујевцу био посебно лепо искуство.

„Вечерашњим концертом напунићемо једра једним уметничким ветром и кренути у неке будуће боље уметничке садржаје са наравно младим људима које ћемо промовисати током овог наступа“, рекао је Влада Пановић,уметнички руководилац Народног оркестра РТС-а.

Концерт уједно представља и пресек активности Народног оркестра у протеклом периоду, а корак даље је и ЦД којим обећавају једно лепо будуће време народне музике.

„На носачу звука овога пута се налазе само инструменталне композиције и то оне старе Србије које смо ми освежили са модерним аранжманима и великом оркестрацијом и оставили за будуће генерације“, рекао је Влада Пановић,уметнички руководилац Народног оркестра РТС-а

На самом почетку мали народни оркестар од само пет гудачких инструмената, данас многима узор и језгро наше народне музике живи и ствара негујући изворну српску народну уметност.

Звуци виолине,виолончела и контрабаса за бебе су сасвим ново искуство, које им подстиче пажњу и радозналост. Један концертни циклус посети чак 500 беба, а годишње чак 3.000 малишана дође у Филхармонију.

„Ми се стварно трудимо да сто чешће организујемо ове циклусе, најважније је да концерти буду прилагођени деци, као сто видите концертна сала се претвара у музичку играоницу“, истакла је Јелена Милашиновић.

Можда се баш међу овим малишанима крију будући музичари, али за сада је најважније да се љубав према музици развија од малих ногу.

„Ја сам јако срећан, јер ово је први винил у мом животу“, каже Блажа.

Први сопствени винил, а 1.201. плоча у колекцији

Колекционарством се, како каже, бави од 14. године. Током деценија сакупио је више од 3.000 компакт-дискова и 1.200 грамофонских плоча.

„Имам око 3.000 дискова, вероватно сад и више, 3.200, и 1.200 плоча. Ово је 1.201, али први мој винил на коме су моје песме“, објашњава музичар.

Од браће Јелић до школског друга Николе Чутурила

Посебно место на албуму заузимају сарадње са музичарима које Блажа годинама познаје и поштује.

Са Драгијем и Жиком Јелићем већ је сарађивао 2002. године на песми То је само рокенрол, а сада су заједно снимили нумеру Ја волим је још.

Браћу Јелић сврстава међу највеће светске рокенрол звезде, раме уз раме са Миком Џегером, Китом Ричардсом, Полом Макартнијем, Бобом Диланом и Нилом Јангом.

„Они су, прво, изванредни музичари, друго, сјајни људи“, истиче Блажа.

На албуму је и песма Као некада, коју је снимио са Николом Чутурилом, својим школским другом из Пете београдске гимназије.

Насловна нумера Вечерас игра цели град настала је у сарадњи са Зденком Коларом, музичарем група „Идоли“ и „Зона Б“, као посвета Влади Дивљану и бубњару „Идола“ Божи.

Последња песма Бети Ђорђевић – отпевана из првог покушаја

Посебно емотивно искуство за Блажу било је снимање дуета Сузе нису довољне са Бети Ђорђевић, за који се испоставило да је последња песма коју је певачица снимила.

Присећа се да је Бети на снимање дошла елегантно обучена, као да иде на свечану доделу награда.

„Отпевала је из прве, то је јако битно. То се зове први тејк. Значи, из прве је она то отпевала без грешке“, прича Блажа.

Када је завршила снимање, питала је да ли је потребно још нешто, а продуцент албума Дамјан Дашић одговорио је да је извођење савршено.

„То су људи из других времена. Ти гласови су чаробни. Ретко их сад чујемо“, каже Блажа, говорећи о Бети Ђорђевић.

Три године снимања – „На крају, породила се Георгина“

Рад на албуму трајао је пуне три године, а Блажа тај процес духовито пореди са Георгином из представе Радован Трећи, која никако да се породи.

Објашњава да су песме пажљиво припремане и да су, поред познатих вокалних гостију, у снимању учествовали бројни инструменталисти.

Драги Јелић је, поред певања, свирао и гитару, док су остали музичари снимали клавијатуре, удараљке, бас-гитару и бубњеве.

„Све смо то онако паковали пажљиво. И ето, потрајало је три године. На крају, породила се Георгина“, закључује Прљави инспектор Блажа.

„Задатак уметника, човека, пјевача, глумца, вајара, сликара, није битно, је да увек нешто ново ради, тако да је ето, ова прилика да мало нешто ново издамо“, објаснио је Чолић.

Од песме „Душо“ до наслова албума

Назив албума инспирисан је песмом Душо, за коју је музику написао Нено Белан, док је текст потписао Никша Свиличић. Управо један стих из рефрена, Маштам и праштам, допао се Чолићу и постао наслов целог издања.

Говорећи о значењу тих речи, певач је направио разлику између младости и зрелих година, истичући да људи с временом другачије доживљавају и маштање и праштање.

„Али наравно, рекао сам малоприје, већ зрели људи некако имају тај мотив да праштају, а млађи људи они су пуни енергије и они наравно желе да маштају“, рекао је Чолић.

Ипак, наглашава да праштање може да се посматра на различите начине – као музичка метафора или као много дубље, духовно питање.

Регионална екипа аутора и сарадника

На новом албуму окупљени су аутори и музичари са којима је Чолић сарађивао и раније, али и нова имена.

Међу њима су Дино Мерлин, Нено Белан, Тончи Хуљић, Маја Сар и Златан Фазлић, познат као Злаја. На албуму је и песма Сто дуката, коју су написали Саша Матић и аутор познат као Жути из Ваљева. Чолић је објаснио да је ту песму већ годинама изводио на концертима као веселу композицију.

У раду на албуму учествовали су и аранжери Марко Луисон и Никша Братош, као и други сарадници из Чолићевог дугогодишњег музичког окружења.

Певач истиче да су се песме бирале спонтано, слушањем демо-снимака и препознавањем композиција које одговарају његовом музичком сензибилитету. Албум је, како каже, претежно баладног карактера, са неколико текстова за које верује да ће остати упамћени.

Посебно му је важно да нове песме имају садржај и да не морају нужно одмах да постану хитови.

„Не треба ми за концерт, али је добро да се увијек нешто ново снима“, нагласио је Чолић, додајући да би између два албума требало чешће објављивати нове песме.

Чолић као аутор: „Лијепо је да се човјек упише као аутор“

Иако га публика пре свега препознаје као извођача, Чолић је подсетио да је током каријере учествовао и у стварању великог броја песама које изводи.

На новом албуму потписује две песме, а говорећи о ауторском раду, истакао је да је током година написао више композиција него што публика можда претпоставља.

Као пример навео је албум Окано, на којем је већина песама његова, уз поједина страна извођења, као и сарадњу са Гораном Бреговићем.

„Ја сам направио више пјесама него што људи знају“, рекао је Чолић. Објаснио је и да му је важно да се изрази не само вокално већ и инструментално, кроз музику и текстове. Као пример издвојио је песму Тече Уна, за коју је написао текст, описујући је као метафору и слику, а не као класичан песнички текст.

Млађе генерације поново откривају старе песме

Чолићеве песме слушају различите генерације, а међу њима су и оне које нису одмах по објављивању постале велики хитови, али су временом пронашле пут до публике.

„Нису све, али људи откривају, млађа публика открива старе пјесме које нису биле хитови на прву лопту“, приметио је певач.

Осврнуо се и на почетке каријере и албум Ако приђеш ближе, који је остварио велики комерцијални успех. Присетио се путовања возом из Минхена, где је са Корнелијем Ковачем завршавао миксовање албума, и разговора о томе да ли ће ново издање успети да достигне тираж њиховог претходног албума.

Уместо очекиваног, уследио је велики успех и шест хитова. То искуство, како је објаснио, показује да се никада унапред не може знати која ће песма постати хит.

Говорећи о дугогодишњој вези са публиком, која обухвата више генерација, Чолић није покушавао да пронађе формулу своје популарности. Уместо тога, истакао је да је однос са публиком обостран и да му управо та енергија даје посебан подстицај на концертима: „Ја волим своју публику, она мени даје максимум".

Посебно је задовољан концертним наступима у последњих десетак до петнаест година. Каже да данас често наступа и по три сата, а да је енергија коју размењује са публиком другачија него на почетку каријере.

Иако признаје да понекад наступа уморан или нерасположен, концерти су, како истиче, простор у којем најбоље функционише.

Чолић је представљио и спот за песму Не дај да остарим сам, снимљен у студијском простору у Београду. Реч је о композицији Маје Сар, са којом је Чолић већ сарађивао. Овога пута желео је да она свира клавир, док је он отпевао песму.

Могући повратак у Сава Центар са симфонијским оркестром

Говорећи о концертима које публика памти, од наступа у Београдској арени и шест узастопних концерата до концерата на Ушћу и обележавања четири деценије каријере, Чолић се посебно осврнуо на серију наступа у Сава Центру.

Каже да би волео да се поново врати у ту дворану, овога пута и са симфонијским оркестром, будући да је у последње време увео такав концертни формат. Када је реч о масовнијим поп концертима, помиње могућност да би они могли да буду организовани наредне године.

– Народни оркестар је прави чувар народне музике, кроз генерације, и већ прошле године је славио 90 година свог постојања. И као такав, идеја је била да се сачувају оне лепе мелодије и кола из прошлог столећа за будуће генерације, што песама, што, наравно, игара, где смо желели да у једном новом руху и маниру ставимо то на носач звука, и да то буде једно подсећање на једно добро време музике, а исто да тако младе генерације не забораве своје музичке корене.

Стара Србија има изузетно богато музичко наслеђе. Колико је оно данас познато широј публици, и колико је важно да се чува, не само у архивима, већ и кроз нова извођења?

– Концерт 12. новембра у МТС дворани, управо ће бити један омаж том времену. И, наравно, кроз те мелодије, и кроз нашу промоцију нашег носача звука, ЦД-а под називом Кола и мелодије старе Србије, наступаће и млади људи који ће певати песме, неке из тог времена, исто тако и из неких новијих времена, песме које су својим квалитетом опстале и доживеле нека нова извођења у лику тих младих људи.

Иисто је битан тај наш концерт јер је својеврстан пресек и један стартер новог времена кад је музика у питању народна, а жеља нас свих у Народном оркестру, нарочито мене, да младе истуримо у први план и да покушамо да направимо једну нову генерацију певача који ће све те песме донети на један свој начин, да би могла народна музика и даље да живи у оном уметничком делу и у оном руху како је Народни оркестар 90 година био васпитач, уопште, овог жанра.

Када говоримо о предстојећем концерту, колико је важно да се вокални и инструментални израз заправо обједине под овим концертом?

– Апсолутно је важно, јер у Народном оркестру су најбољи солисти народне музике кад је у питању Србија. Генерацијски се гаји тај начин естетике и тај начин свирања, под разним околностима, и добрим и оним које можда нису тренутно.

Драго ми је што смо ми препознати као један чувар, онај чувар прави, наше традиције, наше музике, и ми ћемо наставити тако да делујемо и у новом времену, покушавајући да донесемо и дах неких нових вредности, али да задржимо оне старе добре ствари које су нам наши претходници оставили.

С обзиром на то да се с једне стране увек говори о тој потреби за очувањем традиционалне музике, а с друге стране о потреби да се приближи млађим генерацијама? Како се заправо пронађе та мера између, с једне стране, аутентичности, а с друге стране и тај савремени сензибилитет коме сигурно желите до неке мере да се приближите, а да се не изгуби оно што је најважније у традицији?

– На том нашем музичком архипелагу уметности, кад је народна музика у питању, то се ради са неким новијим аранжманима, са широм оркестрацијом, која прати дух времена.

Опет кажем, да се не скине онај лепи јелек и она народна ношња са тог музичког правца. И, наравно, кроз компоновање, што нових игара, што исто тако и компоновања музичких нумера које ће наши извођачи, млади, препознати и снимити, као што и раде.

Архива се и даље пуни новим садржајем. Опет, наглашавам, који је наслоњен, и не сме претерано бити у контрасту са оним што су нам биле вредности свих ових година сазревања Народног оркестра. И посебно ми је драго што сам ја данас овде, у Културном дневнику, могао то да кажем, јер се осећам поносним, јер је народна музика Србије препозната као једна трајна вредност и као један део наше културе Србије.

И за крај разговора, само нам реците, шта бисте волели да публика понесе са овог сусрета са музиком старе Србије?

– Ево, нек понесе један део наде да није све изгубљено у етру, у естрадном том, ветровитом делу кад је у питању квалитет. Јер имате један Народни оркестар, и док буде Народног оркестра, верујте, биће оне праве, лепе народне музике.

Ретко извођене композиције, присуство некадашњих чланова и подсећање на важне тренутке стварања, употпунили су програм у којем се преплићу брзи ритмови и баладе, изворна и филмска музика, а капела нумере и коло.

„Са пуно љубави смо спремали овај програм и стварно смо гледали да направимо да то буде једно посебно, изузетно вече, да подсетимо све ове наше људе из публике, који нас иначе годинама прате, да покажемо још једном зашто 'Бистрик' оволико дуго постоји. Двадесетпет година је заиста један велики период, време у коме смо свашта нешто и лепо и мање лепо доживели, али углавном се памте само оне прелепе ствари“, наглашава Биља Крстић.

Фестивалски наступи широм света и сусрети са различитим музичким наслеђем донели су бројне сарадње. Овога пута, звуци колумбијске харфе пратили су чувену Јовано, Јованке, као и две нумере на шпанском језику.

„Повезаност између нас долази из љубави љубави према музици, традицији, приповедању и према ритму. Било је лако бити инспирисан овом сарадњом. Од 'Бистрика' сам научио шта су дисциплина, континуитет и, поново, љубав. Моја фолклорна музика и ваша веома се разликују по историји, географији и традицији, али када почнете да радите заједно, откривате сличности, које вас наводе да помислите да смо можда некада у прошлости имали заједничке претке“, наводи харфиста Јахир Ривера.

Мисију да традиционални звук остане жив и близак новим генерацијама, настављају и полазнице вокалне радионице „Бистрик“.

Томи Емануел најпознатији је по својој техници свирања прстима, где истовремено изводи мелодију, бас линију и ритам. Своју јединствену уметност описује као свирање клавира на гитари.

„Када сам био мали чуо сам америчког гитаристу Чета Аткинса како свира. Сви су ми рекли да је у питању неки унапред снимљени трик, али моје уво ми је говорило да он заиста свира све одједном. Покушао сам то исто и сам и схватио да могу левом руком да правим покрете на гитари као на клавиру, док десна може да прати ритам на жици. Тако сам почео да развијам ову технику од своје осме године. Слушајући друге извођаче добијао сам нове идеје, смишљао сам тако и све песме које свирам на овој турнеји“, објашњава виртуоз на гитари.

Аустралијском музичару на турнеји се придружио и Франо Ливингстон, млади гитариста из Ријеке, који је са само осам година први пут наступао са својим ментором и идолом, Томијем Емануелом.

„Франа сам упознао када је имао четири године. До своје шесте године он је већ научио да свира неке од мојих песама. Невероватно је талентован. Када сам смишљао како ће ова турнеја изгледати рекао сам себи да је ово тренутак да се са мном на сцени појави и Франо“, додаје Томи Емануел.

Емануел верује да гитара може бити оркестар сама за себе. Разноврсност музичких стилова, техничка прецизност и непресушна харизма јесу особине због којих се сматра живом легендом акустичне музике.

За песме Тече Уна и Како плаче овај лав – Чолић је написао музику и стихове. Последња песма на албуму, седмоминутна Време љубави и наде – дело је Златана Фазлића Фазле, чији аранжман потписује Никша Братош.

„Све песме са албума не морају бити хитови, али нека буду садржајне, нека остану за неко даље време и то ће бити довољно“, поверио је Здравко Чолић.

На албуму Маштам и праштам Здравка Чолића су, између осталих, сарађивали : Дино Мерлин, Вјекослава и Тончи Хуљић, Нено Белан, Мирослав Рус, Антонија Шола, Маyа Сар, Саша Матић, Хрвоје Домазет, Милош Смиљанић Жућа и Никша Свиличић. Продукцију потписују Никша Братош, Махир Сарихоџић, Бабy Доокс, Марко Луис и Тончи Хуљић.

Нови студијски албум Здравка Чолића Маштам и праштам од данас је, осим на дигиталним сервисима, доступан и у „физичком издању" – и као ЦД (са књижицом од 16 страница) и као ЛП плоча (љубичасти винил,180 гр) на свим продајним местима ПГП РТС-а, а може се поручити и онлајн.

Концерт који има хуманитарни карактер биће одржан 10. децембра у МТС дворани.

Посебност концерта је и његов хуманитарни карактер.

„То ми можда највише значи, јер је реч о нашем првом солистичком концерту у Београду. Драго ми је што ће имати и хуманитарни карактер“, истичу чланови бенда.

Назив концерта ослања се на њихов ранији акапела снимак, који је пре неколико година обишао Балкан. Овога пута публика ће имати прилику да чује како се музика са ових простора развијала кроз различите деценије.

„Извешћемо велики број познатих песама у новим аранжманима. Имаћемо и специјалне госте, а верујем да ће то бити прави спектакл. Читавом продукцијом и сценским наступом припремамо нешто што до сада није виђено у овој дворани“, најављују чланови бенда.

Музичко образовање, истичу, има значајну улогу у њиховом раду, посебно када је реч о компоновању, музичком осећају и аранжирању. Ипак, сматрају да оно није пресудно за успех у популарној музици.

Први албум „Девојка са пламеном у очима“ објавио је ПГП РТС, а бенд већ припрема нови материјал. Како откривају, у плану су чак два албума.

„Имамо много песама које су већ припремљене, тако да ћемо морати поново да покренемо тај процес. Не бисмо још говорили о роковима, али радимо на новом материјалу“, кажу чланови бенда.

Предстојећи наступ у МТС дворани разликоваће се од њихових досадашњих концерата. На сцени ће бити двадесет музичара, а публика може да очекује целовит музички и сценски перформанс.

Репертоар ће обухватити песме настале од шездесетих година прошлог века до данас, музику уз коју су одрастале различите генерације.

„То је заиста најлепша музика. Слушали су је наши бака и дека, потом родитељи, а данас и ми. Пролазимо кроз читав тај период и на неки начин поново откривамо песме. Верујем да ће публика чути и неке нумере које до сада није имала прилику да упозна“, поручују чланови Чеги бенда.

„Последњих дана могу себи да кажем: Ана, стварно живиш у земљи чуда. Сваког дана када устанем, одем на Инстаграм и све су нека чуда, све неке лепе вести, и ја не могу да престанем да се смејем“, рекла је Штајдохар гостујући у Јутарњем програму.

Додаје да јој концерт посебно значи јер после дужег времена поново има прилику да се сусретне са публиком у Београду.

„Предуго сам некако била у неком мраку. Италијани имају лепу изреку: 'Non piove per sempre' – не може заувек да пада киша, и мене је то држало“, истакла је певачица.

На концерту ће извести своје синглове објављиване током година, укључујући и мање познате песме, као и хитове. Биће заступљене и нумере из периода групе „Тап 011“, који сматра важним делом свог живота и почетка каријере.

Штајдохар је најавила и специјалне госте, људе које, како каже, изузетно воли и поштује.

Говорећи о својим музичким пројектима, осврнула се и на спотове које је последњих година сама реализовала уз помоћ вештачке интелигенције. Посебно је издвојила спот за песму „Дуже од заувек“, у који је кроз симболе унела лична размишљања и осећања.

Вештачка интелигенција у музици

„Открила сам вештачку интелигенцију и почела да се занимам за те алатке. Онда сам схватила да могу да направим спот. Мени је то био неки начин да себе одржим, да не потонем потпуно“, испричала је певачица.

Као главну предност ових алата наводи могућност реализације сцена које би у класичној продукцији биле веома скупе. Ипак, сматра да вештачка интелигенција не може да замени сарадњу са другим уметницима.

Ана Штајдохар пише и музику и текстове, а на последњем албуму најпре је настајао текст, па тек онда мелодија.

„Текстови су ми били значајнији и хтела сам да испишем нека своја размишљања кроз стихове, а онда сам те стихове пребацивала у мелодију“, објаснила је.

Певачица је говорила и о наступима, којих, како наводи, у последње две године није било много у Србији. Због тога јој предстојећи концерт у Битеф арт кафеу има посебан значај.

Концерт „У земљи чуда“ заказан је за 20. новембар, а Штајдохар је позвала публику да јој се придружи.

„Изабрала сам толико жена композиторки за овај програм јер мислим да су жене нашег времена, а и кроз историју бивале често заборављене или неприметне и да нису имале онолико прилика колико су имали мушкарци. Веома ме интересује савремена музика и живи композитори. Врло су инспиративни. Хтела сам да направим програм који ће подсећати на вез, преплитање модерне и барокне музике на чембалу“, наводи чембалисткиња Соња Лајполт.

Инспирисана реченицом Вирџиније Вулф – „Током већег дела историје, Анонимус је била жена" – Лајполт је желела да се кроз свој наступ осврне на положај жена уметница кроз историју. Културни центар Београда већ 23 године истрајава у тежњи да овај неправедно запостављени инструмент добије заслужено место на сцени.

„Наш мотив, када смо започињали фестивал 2003. године, био је да дамо простор и већу пажњу посветимо овом инструменту који у нашој традицији нема неку дугачку традицију. У нашој музици се прво појавио у савременој музици, па тек након тога, почели су да све чешће изводи барокна музика на копијама оригиналних инструмената“, напомиње организаторка Фестивала, Љубица Солунац.

Поред гошће из Аустрије, до 8. новембра, на фестивалу ће наступати и Отавијано Тенерани из Италије, али и домаћи извођачи.

– Почело је пре око годину дана. Ја сам ушао у бенд у својству пијанисте, свирали смо неколицину концерата заједно, радио сам и један аранжман за њену грчку песму Елада му, и ево сада имам привилегију да припремам бенд и аранжмане за овај концерт у Сава Центру.

Јасмин Леви има посебну везу са београдском публиком. Ово није први концерт. И у том смислу, шта публика може овај пут да очекује? Чини ми се да се овај концерт разликује по нечему од осталих који су на њеној турнеји.

– Тако је, разликује се по више ствари. Ми иначе имамо стандардни састав од четворо музичара који је прати свуда у свету. Овог пута ћемо имати проширен састав, имаћемо осам музичара на бини. Изводиће се неке нумере које Јасмин никада није изводила, значи предпремијерно пред публиком, неке које је скоро снимила.

На неком драматуршком нивоу радили смо аранжмане мало другачије, а и продукцијски тим је радио припрему светла, тако да би то на више нивоа требало да буде нешто потпуно ново за публику.

Сава Центар је и подобан да се то уради све, онако, како бих рекао, на неком вишем нивоу.

Има ли неких гостију, неких изненађења на концерту?

– Биће и гостију. Ја то, наравно, не могу сада све да откријем. Имаће сјајне госте и, да, као што сам рекао, и проширен састав сјајних музичара који до сад нису свирали с њом, који су такође одавде, из Србије.

Међутим, као што рекох, у саставу је иначе клавир, гитара, бас и бубањ. Сад ћемо имати и хармонику и перкусије, пратеће вокале и клавијатуру коју иначе ја свирам, али сада, овог пута, ћу имати колегу који ће да ради тај посао док ја свирам само клавир.

Увек је то сјајан музички доживљај са Јасмин Леви. Она спаја, као што смо рекли у најави, сефардску традицију, фламенко, савремен звук. Ви се бавите једном другачијом музиком, а овај пут сте радили аранжмане за њу. Која је то врста изазова када се праве аранжмани за такву врсту музике?

– Кад су у питању конкретно аранжмани, ја то некако посматрам универзално. Битно је да се створи нека драматургија. Њена музика је јако емотивна, и сама музика, односно њено певање, вас води. Не можете баш да погрешите. Дакле, да ли ће бити тише, колико ће да буде, или да ли ће да буде неки набојни моменат.

Конкретно, што се тиче жанра, ја јесам џез пијаниста. Јасмин инсистира да ја свирам као класични пијаниста, тако да је то можда мало већи изазов за мене, да свирам раскошно на тај начин како она то замишља.

Да кажем, што се аранжмана тиче, искрен да будем, пишу се сами баш због тога што она је толико интуитивна и толико добро води целу ту причу, да чак и без пуно посла на самој бини, ако је само пратите, већ ће да се деси све што треба да се деси.

И ви то вероватно успешно радите, сигуран сам у то. Али оно што можемо да видимо из њених наступа, то је та емоција. Како се та емоција прилагођава плану који ви имате за концерт, кроз аранжмане и кроз пратњу? Колико ви морате заиста само њу да пратите, или она узвраћа праћењем вас?

– Узајамно је. Дакле, Јасмин реагује апсолутно на сваки тон који ми одсвирамо. Међутим, ми гледамо да испратимо све то што ће она, да кажем, да отпева. Публика на неком нивоу реагује стварно исто емотивно, и то је доказ да то све функционише.

И још само за крај, Ви сте водитељ емисије Џез клуб два пута сваке друге недеље на Трећем програму у 20:00, и реприза у 12:00 на Другом програму. Шта припремате за следеће издање?

– Ово је већ трећа сезона, и овај пут представљамо све наше ауторе, значајне и њихов ауторски рад. Дакле, ауторе са ових простора, са својом музиком. Дакле, не изводе популарне џез стандарде, већ своје ауторске нумере.

После одслужења војног рока у Београду преселио се у Загреб, где је убрзо привукао пажњу музичких продуцената. Године 1964. потписао је уговор са „Југотоном“, а успех је стигао већ наредне године.

Статус велике звезде донела му је песма „Више се нећеш вратити“ из 1969. године, коју је написао Ђорђе Новковић. Плоча је продата у готово 190.000 примерака, а Ковач је те године постао најпродаванији певач „Југотона“.

Победом на Сплитском фестивалу 1971. године, са песмом „Проплакаће зора“, учврстио је статус једног од најпопуларнијих певача у Југославији. Исте године доживео је тешку саобраћајну несрећу код Задра, а онда је пустио бркове који су постали његов заштитни знак.

Током наредне две деценије снимио је бројне хитове, међу којима су „Остала си увијек иста“, „Ако ме оставиш“, „Сутра ми суде“, „Ти си пјесма моје душе“ и „Други јој расплиће косу, а ја је волим“.

Пет пута проглашаван је певачем године, а 1989. и личношћу године у Југославији. Остварио је и филмску улогу у остварењу „Поподне једног фазана“ из 1972. године, у којем је глумио са Радетом Шербеџијом.

Иако је током живота пролазио кроз бројне тешке личне и породичне тренутке, Ковач је остао посвећен музици и публици. И после најтежих животних периода враћао се сцени, снимао нове песме и настављао успешну каријеру.

Међу песмама из каснијег периода издвојила се „Далматино“, а за вишедеценијски допринос музици 2012. године добио је награду „Порин“ за животно дело.

Иза себе је оставио више од 20 милиона продатих плоча и музичко наслеђе које је обележило неколико генерација.

„Кафана има своју драж. Кафана је судбина свих нас“, рекао је Муслимовић, додајући да воли и да буде гост у кафани и да запева када му се укаже прилика.

Сава центар му је посебно драг због начина на који публика прати концерт. За разлику од наступа на којима има више гужве и различитих садржаја, у великој концертној сали људи седе и слушају извођача.

„Овако сви седе и прате концерт. И певају од прве до задње“, објаснио је певач. Када цела сала запева заједно са њим, тај однос са публиком постаје снажан подстицај.

„Тај контакт публике која пева, која аплаудира и онога ко изводи, то је један јак ветар у леђа“, истакао је Муслимовић.

Од прве плоче до више од четири деценије каријере

Прву плочу снимио је 1982. године, а тада му је, како каже, амбиција била много скромнија од онога што је касније остварио. Као млад певач из Приједора желео је да постане део музичког света и да добије прилику да сними плочу.

„Моја амбиција је била да ја као један певач млад из једног малог града као што је Приједор из Босне снимим једну плочу и да имам свој постер тамо где певам“, присетио се Муслимовић.

Снимање прве плоче било је за њега потпуно ново искуство.

„Као да сам у васиони. Нешто ново, нешто страно. Више је ту било радости и жеље него што сам пружио“, рекао је певач, додајући да је тек касније схватио да је могао да пружи више.

И његов изглед мењао се током година, али, како каже, не жели да прави велике промене. На питање да ли се себи више допадао на почетку каријере или данас, одговорио је да свако време има своје особености: „Све у своје време. Тад сам се допадао сам себи такав, сад је овако“.

Старе песме данас пева са више емоција

Песме које су га прославиле данас изводи другачије него на почетку каријере. Иако су композиције остале исте, искуство и време донели су другачији однос према њима.

Говорећи о песми Јарани смо ми, објаснио је да јој сада приступа са више осећања и пажње према свакој речи. „Више се посвећујем сваком слову у нумери“, рекао је певач.

Док је у младости, како је објаснио, више било снаге и жеље, данас у извођењу предност даје емоцији.

„А сад је на емоцију“, истакао је Муслимовић.

Осим што изводи сопствене песме, он пише композиције и за друге извођаче. Ипак, не истиче посебно свој ауторски рад, већ сматра да публика може да сазна ко је аутор из потписа уз песму.

На концертима се понекад осврће и на колеге које више нису међу живима. Објаснио је да је у кратком периоду изгубио више пријатеља и музичких сарадника, због чега је желео да им ода почаст кроз песму.

Међу певачима којих се публика на тај начин присетила били су Шабан Шаулић, Синан Сакић, Џеј, Халид Бешлић и Маринко Роквић.

„То су све врсни певачи и посебни. Ја сам имао жељу да направим некакав сплет да се подсетимо на њих и мислим да сам успео“, рекао је Муслимовић.

Најавио је да ће и на предстојећем концерту бити изненађења, али није желео да открива детаље програма.

Од народне музике до рокенрола

Муслимовићев музички пут није био везан само за народну музику. У време када је почињао, свирао је гитару, а тај инструмент га је, како каже, усмеравао ка поп и рок музици.

„Вокал на народњаке, а од народњака сам зарађивао, а ово је била љубав“, објаснио је певач, говорећи о односу према различитим музичким жанровима.

Међу извођачима које је тада слушао и чије је песме певао били су „Дивље јагоде“, „Сребрна крила“, „Парни ваљак“, Здравко Чолић и „Бијело дугме“.

Тако је и песма Мотори групе „Дивље јагоде“ била део његовог репертоара. У зависности од места на којем је наступао, прилагођавао је програм публици и прилици.

Данас, међутим, сматра да је музичка сцена значајно другачија него у време када је започињао каријеру. Посебно указује на утицај друштвених мрежа и промену начина на који извођачи долазе до публике: „Сад су ове мреже преузеле то ко се разуме, ко не разуме, ко прати и ко не прати. Углавном, ништа није као што је било“.

Иако има агенцију која се бави његовим присуством на друштвеним мрежама, каже да прати њихов рад и понекад даје сугестије.

„Добра песма и вокал, то су производи“

Младим певачима који тек почињу каријеру Муслимовић саветује да се посвете песми и да не очекују успех без рада.

„Сваки млади певач мора да има прво добру нумеру, да буде професионалац, да се посвети тој нумери, да је гура, да се бори за њу, а не да сними нумеру и оде кући“, поручио је.

Сматра да музичка каријера захтева сарадњу са медијима, маркетиншким агенцијама и тимовима за односе с јавношћу.

Говорећи о могућностима које студијска технологија данас пружа, нагласио је да је важно да извођач уме да пева и без електронских корекција.

„Треба изаћи пред публику, треба изаћи отпевати то, а да нема никакве електронске намештаљке“, рекао је Муслимовић.

Додао је да су добар глас и квалитет песме важни за даљи напредак: „Вокал је од Бога, али мора се имати квалитет да би могао човек ићи даље“.

Једна од песама које је представио у разговору је и Добра стара времена, која се, како је објаснио, тематски ослања на сећање на некадашња дружења и музику.

„Мало тога данас има да се људи скупе, мало запевају, узме се хармоника, гитара или једноставно у кафани слушају се. Мислим да је то скоро прошло“, рекао је певач.

Публику која 12. новембра дође у Сава центар очекује концерт на којем ће, према његовим речима, бити места за песму, емоције и изненађења.

„И слика и тон и љубав и осмех и песма, све на једном месту“, поручио је Халид Муслимовић.

Прво учешће на такмичењу забележиће Канада, а након вишегодишње паузе представника шаље и Северна Македонија.

Представнике у Бургас осим домаћина шаљу Азербејџан, Албанија, Аустралија, Аустрија, Белгија, Велика Британија, Грузија, Грчка, Данска, Естонија, Израел, Италија, Јерменија, Канада, Кипар, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Молдавија, Немачка, Норвешка, Пољска, Португалија, Румунија, Сан Марино, Северна Македонија, Србија, Украјина, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора, Швајцарска и Шведска.

Са такмичења се повлачи Чешка, а ни ове године на Песми Евровизије неће учествовати Холандија, Ирска и Исланд.

Како се наводи у саопштењу, Шпанија и Словенија и даље нису донеле коначну одлуку о учешћу, због чега им је Европска радиодифузна унија дала додатно време за одлуку до децембра.

Жреб којим ће се утврдити подела учесника по полуфиналима одржаће се током јануара у Бургасу.